Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 41. stav 7. gde se "ministar" zamenjuje rečju "Ministarstvo". Prethodni govornici su pravnici i veoma dobro i sažeto su to objasnili, tako da se ne bih zadržavao i ponavljao istu priču. Kao čovek iz obrazovanja, želim samo da kažem nekoliko reči vezano za učenički i studentski standard.
Naime, radi se o jednoj ozbiljnoj materiji i ozbiljnoj oblasti našeg društva, gde se susreću mladi ljudi širom Srbije, pa i iz inostranstva, gde stiču određena obrazovanja, razmenjuju svoja mišljenja o nauci i tehnici, kulturi, sportu, civilizaciji i ta oblast zaslužuje veoma ozbiljan pristup u izradi ovog zakona.
Dok sam radio u obrazovanju, a i u Ministarstvu prosvete, negde između 1996. i 2000. godine, vršili smo analize vezano za učenički i studentski standard, gde se pokazalo da je u to vreme taj standard bio na zavidnom nivou i tih se godina mnogo ulagalo u razvoj učeničkog i studentskog standarda. Tada su obnovljeni mnogi studentski i učenički domovi i verujem da je to bila prava renesansa razvoja učeničkog i studentskog standarda.
Tada je dosta poboljšano, međutim od 2000. godine pa naovamo imam informaciju da se jedva održavaju ti učenički i studentski domovi. To se uglavnom svodi na neke sitne zahvate, krečenje i slično. U tom periodu je dosta učinjeno na poboljšanju smeštaja čak i u higijenskom smislu, gotovo u polovini domova svaka soba je dobila kupatilo i slično. Poboljšana je ishrana, obnovljene su biblioteke i taj period sigurno treba da bude upamćen po tom radu i uspehu.
Međutim, danas imamo problema s učeničkim standardom, a to je pre svega vezano za ljude koji tamo rade s tom omladinom, sve do ishrane. Za razliku od učeničkog standarda, studentski standard je bolji, zato što studenti direktno učestvuju u kreiranju života u studentskim domovima. Učestvuju u tim savetima, počev od sportskih aktivnosti, pa sve do ishrane. To nije slučaj s učeničkim standardom i učenicima. Apelujem s ovog mesta na ministra da bi trebalo dosta učiniti na tom polju, da učenici ili saveti roditelja uzmu učešće u kreiranju tog života, kažem celokupnog, sve do ishrane.
Ovde se pominju i univerzitetski gradovi širom Srbije i problemi koji tamo postoje. Pošto sam iz Novog Pazara, moram reći da je i Novi Pazar dobio univerzitet i postao univerzitetski grad. Verujem da i on zaslužuje da se i tamo sagradi jedan učenički dom i studentski dom u cilju druženja i razmene studenata iz cele Srbije, pa i iz inostranstva, što bi sigurno doprinelo razvoju tog kraja Raške oblasti.
Treba pomenuti da je ovde smešteno preko 19.000 studenata budžetskih korisnika i preko 10.000 učenika. Jedan od problema koji se javlja u ovom smeštaju jeste preprodaja studentskih mesta. Toga je uvek bilo i, nažalost, ima i danas. Negde oko 15% se to dešava u Beogradu, taj podatak sam dobio od određenih upravnika domova.
Verujem da bi se ovo moglo sankcionisati merama na nivou univerziteta, bez obzira o kojem se radi, jer je nepravda prema učenicima, odnosno studentima iz unutrašnjosti. Oni što su bogati a zaslužili su da imaju smeštaj u studentskom ili učeničkom domu, nažalost, ako su u negde blizini ili imaju novca, imaju privatne stanove, preprodaju ta mesta i onda ovi iz unutrašnjosti ne mogu doći do zasluženih mesta.
U tom pravcu sam želeo da skrenem pažnju i apelujem da se to ispravi, a moguće je to ispraviti samo merama, pa sve do preduzimanja zakonskih mera. Hvala.
