Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović.

Izgleda da sam, gospodine ministre, pogrešila što sam vas pohvalila na početku današnje rasprave, zato što niste uzeli učešća u ovoj raspravi. Nekim argumentima mi smo sa naše strane pokušali, ali nismo čuli vaše mišljenje o tome. Onda ćete na kraju rasprave, u lošem maniru vaših kolega, koji do sad nije bio i vaš, da komentarišete sve ono što su narodni poslanici rekli. Pošto mi imamo ovaj nakaradan poslovnik, nećemo moći ni da vam repliciramo, ni da kažemo nešto u svoju odbranu, ali dobro.
Dobro je da ovaj amandman gde su kolege iz LDP-a predložile da se doda još jedan član posle člana 12. Zakona o državnom premeru i katastru nije usvojen i nadam se da ni skupštinska većina neće da ga usvoji. Nisam se javila da bih se na bilo koji način suprotstavljala ili izazivala replike kolega koje su podnele ovaj amandman. Naravno, svako ima pravo da podnosi amandmane, da kroz amandmane i komentare zakona iznosi stavove svojih političkih partija. Mi smo zato tu i to je svakako pravo koje nikom ne osporavamo. Moram da komentarišem, bar zbog jedne reči u ovom amandmanu. Naravno, i zbog celog amandmana, jer je neprihvatljiv, apsolutno.
Dobro ste vi u vašem obrazloženju konstatovali da je ovo državni posao i da taj posao mora da se radi sa nivoa države. Naravno da postoje centri za katastre po lokalnim samoupravama. Naravno da sve ono što je tehnički deo poslova može da se uradi i u najmanjem mestu u Srbiji, negde brže, negde sporije. Prošli put sam vas pitala koliko imate katastara na lokalu koji nemaju ni distomat, kao jednu od osnovnih malo savremenijih sprava. Sigurna sam da toga ima i dalje, ali to svakako nije razlog da se prihvati ovakav amandman.
Ovaj amandman, u suštini, ne znači decentralizaciju. Ovaj amandman, kada bi se prihvatio, mogao bi biti veoma opasan. Ne želim da mislim da su kolege koji su podnosioci ovog amandmana imali loše namere, ali zamislite kako bi moglo da se tumači i ko bi zapravo uopšte tumačio ovaj član kada bi bio prihvaćen, kada se kaže: „Zakonom o glavnom gradu, odnosno drugim zakonom o lokalnoj samoupravi, odlučivanje u prvom stepenu, kao i vršenje operativnih poslova u prvom stepenu iz člana 1. ovog zakona, može se poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave...“.
Meni je ovo „pojedinim“ zaista zaparalo i oči i uši. Kako mi možemo i kako bismo mogli u zakonu predvideti da neka ovlašćenja dajemo jednoj lokalnoj samoupravi, a da drugoj ne dajemo?! Koji bi to bili kriterijumi? Ko bi bio taj ko bi sebi dao tolika ovlašćenja i tolika prava da on kaže – u ovoj opštini to može tako, u ovoj opštini to ne može? Ovo je nešto što nikako ne sme...
Ovo govorim pre svega zbog poslanika koji će glasati pojedinačno o amandmanima, jer vidim da ste vi iz Vlade to razumeli, da vode računa da nikako ne sme da se glasa za ovakav amandman, jer bi ovakav amandman napravio haos, zloupotrebe. Ni Luka Beograd, ni „Ušće“, ne znam šta, ne bi bili ravni onom što bi moglo da se desi kada bismo imali ovakav član ovog zakona.
Želim još vrlo kratko da vas pitam, gospodine ministre, iako neću imati, kao što sam rekla, pravo da vam nakon toga repliciram. Koja vas je muka naterala da menjate član 198. ovog zakona? Kako bi javnost znala o čemu se radi, radi se o tome da ovaj član predviđa da će Zavod uskladiti pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa odredbama člana 197. ovog zakona do 30. septembra 2009. godine, a sa ostalim odredbama ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Naravno, jasno je da smo mi već uveliko u 2010. godini, ali nije jasno – a to sam pitala i kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi i ne znam da li ste dali odgovor na ovo pitanje, kao što sam već rekla, morala sam da izađem – zaista me zanima, kako ste to u vašoj službi tako nepromišljeno hteli da dajete otkaze ljudima u Republičkom geodetskom zavodu? Ne mislim na direktora, nego na ministra, naravno.
Kakve su posledice praktične, pre svega, na ove poslove i na ovaj podatak o kojem je govorila koleginica Judita Popović, koliko je urađeno posla oko objedinjavanja katastra i zemljišne knjige? To što piše u novinama poprilično je neuverljivo i nešto u šta teško može da se veruje.
Koliko je posledica imao onaj štrajk za koji je odgovorno Ministarstvo zato što ste hteli da vršite racionalizaciju zaposlenih u državnoj administraciji preko otpuštanja ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda? Zašto o tome niste razmišljali na jedan ozbiljan način?
Opet moram da podsetim, radi javnosti, kada smo govorili o tom zakonu mi iz Srpske radikalne stranke smo skretali pažnju da, recimo, u tom zavodu ne može da se smanjuje broj zaposlenih. Naravno, da sada ne širim priču na tu temu, bili smo protiv donošenja tog zakona o smanjenju broja zaposlenih i na republičkom nivou i na nivoima lokalnih samouprava, ali ako ste već to hteli i ako to već hoćete, onda je moralo ozbiljno i objektivno da se sagleda gde to nije moguće. Ako ste znali da toliki posao sada preuzima (ili je već trebalo da preuzme) Republički geodetski zavod, morali ste da zajedno sa direktorom Zavoda vidite da li ima potrebe da se još neki ljudi iz struke zaposle u Republičkom geodetskom zavodu, da bi ovaj posao bio zaista brzo, kvalitetno urađen.
Ljudi iz struke takođe znaju, ovo nije posao koji se završi sada i gotovo. Jeste sada veliki deo posla u pitanju, dok se sve to ne objedini u Geodetskom zavodu, odnosno u državnom premeru i katastru, jeste to obiman posao, ali svaki podatak koji uđe u katastar je živi podatak, koji se veoma često menja. Menjaju se vlasnički odnosi, kupoprodaje, pokloni, nasleđivanja, dogradnja, proširivanje, promena namene parcele, da ne nabrajam šta su sve nadležnosti tog zavoda.
Ti poslovi neće biti završeni onda kada nas jednog dana obavesti Republički geodetski zavod – od danas, građani, izvolite svi u vaše katastre, tamo vam je sve vezano, tamo vam je lična karta vaše nepokretnosti. Od tog momenta intenzitet ovih poslova neće biti manji. To je potpuno normalno. Zato je bilo poprilično neozbiljno i neodgovorno dirati u Republički geodetski zavod, kada je u pitanju broj zaposlenih.
U načelnoj raspravi rekla sam da nije trebalo da se pohvalite time da primena ovog zakona neće podrazumevati i neke nove troškove. Znate, svi državni poslovi moraju da koštaju državu, odnosno građane Republike Srbije, ali postoje državni poslovi gde se građani Republike Srbije... Nikad nisam čula da su se ljutili što je neko zaposlen u nekom katastru, što prima nekakvu platu, koja, uzgred rečeno, i nije neka visoka plata, zato što građani znaju da je to mesto gde moraju bar jedanput u tri meseca, iz ovog ili iz onog razloga, da se obrate.
Dobro je da ste ovaj rok produžili, zapravo, morali ste, pošto je odavno istekao rok koji je predviđen zakonom, ali (shvatite ovo kako god hoćete, da ne kažem da je upozorenje) povedite računa, gospodine ministre, da se do kraja ove godine završi ovaj posao i to tako da imamo stručan i osposobljen Republički geodetski zavod. Hvala.

Iskorišćeno je deset minuta i trideset pet sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar dr Oliver Dulić.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi bila namera da ne učestvujem u raspravi, namera mi je bila samo da se otvore neka pitanja na koja može da se odgovori. Idemo redom.
Kada već pričamo o amandmanu koji je podnela grupa LDP, moram da kažem da su argumenti ne samo oni koji su opisani u odgovoru Vlade, nego su prosto argumenti zbog toga što je ceo zakon i ceo koncept pisan radi usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji direktiva EU koja se zove Katastar 2014, koja preporučuje centralizaciju jedinstvene svojinske evidencije i standarde koje svaki geodetski zavod mora da ispuni da bi katastri nepokretnosti bili u funkciji građana. Kada pokušavamo da reformišemo celu ovu oblast vodimo se tom direktivom.
Iskustva su veoma loša kada se katastri nepokretnosti prenesu lokalnim samoupravama jer se od njih stvaraju institucije koje su direktno pod uticajem lokalnih političkih elita. To bi izazvalo ogromne probleme. Ovo je državni posao i mora da se radi centralizovano i nikakva decentralizacija se ne bi desila ukoliko bi sada neka lokalna samouprava preuzela nadležnost da vodi katastar nepokretnosti, tako da mislimo da smo bili u pravu kada smo ovaj amandman odbili.
Što se tiče Savskog venca i pitanja koje je postavio narodni poslanik Avramović, naravno da znam o čemu se radi. Mislim da ste nekoliko puta rekli da sve ovo što je Ministarstvo davalo kao tumačenja jeste u skladu sa zakonom. Potrudićemo se da do kraja izađemo iz tog problema. Daćete mi dokumentaciju koju imate i imaćete odgovor.
Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Munjić, radi se o jednom nerazumevanju celokupnog posla koji treba da bude urađen. Nije dobar ni rok od osam dana, nije dobar ni rok od 15 dana. Mi radimo različite vrste aktivnosti, za koje nekad ne može da se utvrdi rok. Radi se o različitim vrstama terenskog rada, geodetskog snimanja, koje se radi u različitim uslovima i u različitom obimu. Tačno je da se radi i zimi i leti. Ponekad je nemoguće terenski rad izvršiti zimi. Radi se o snimanju jedne katastarske parcele, jedne ulice, jednog kvarta i zbog toga je korišćen izraz koji u stvari treba da definiše dopunu, odnosno nedostatak koji treba da se otkloni u elaboratu koji su radile geodetske kuće.
Ne možete da definišete u zakonu čvrst rok jer on ne može da bude poseban zbog toga što imate različite vrste aktivnosti koje treba da se obave. Neke nepravilnosti mogu da se otklone, tačno je, u roku od osam dana, ali neke nepravilnosti mogu da se otklone u roku od nekoliko meseci. Šta ako se desi da u međuvremenu padne sneg i da nije moguće izvršiti određeno geodetsko snimanje dok se sneg ne otopi?
Srbija je velika zemlja. Srbija ima različite terene. U Srbiji, kada pišete jedan opšti akt, morate da ga primenite na realan život. Iz tog razloga nismo mogli da prihvatimo vaš predlog. Tačno je da iz tog razloga ni rok od osam dana nije bio dobar i iz tog razloga je menjan i korišćen je izraz koji postoji. Na ovo ne mogu da se primene rokovi koji postoje u Zakonu o upravnom postupku zbog toga što ovo nije postupak koji se vodi u nekoj kancelariji pa treba da se strogo držimo njega. Ovo je postupak koji pored kancelarijskog rada podrazumeva i terenski rad.
Otvorili ste nekoliko pitanja koja su nama takođe veoma važna. Mislim da je pitanje broja objekata na mestu. U utorak će republička građevinska inspekcija imati tačan podatak što se tiče svih objekata koje su lokalne samouprave prijavile kao nelegalne objekte, svih predmeta koji su po ovom i drugim zakonima ušli u proceduru za postupak legalizacije. Tada ćemo moći da znamo koliko je objekata nelegalno u Srbiji i koliko je objekata ušlo u postupak legalizacije. Tada ćemo moći da ocenimo koliko je uspešna cela akcija legalizacije. Verujem da jeste uspešna.
Mogu da kažem da je ona uspešna zbog toga što smo uspeli da pokrenemo jedan istorijski postupak, kome najzad vidimo i kraj. Vidimo kraj zbog toga što je za postupak legalizacije ovoga puta potrebna minimalna dokumentacija. Mislim da je legalizacija sada, što se tiče cena, najprimerenija.
Sada bih da iskoristim priliku da opet uputim poziv lokalnim samoupravama da postupak legalizacije ne shvate kao način da se napuni lokalna kasa i da se popune rupe u budžetu, nego da je shvate kao jedan postupak u kome ispravljamo nešto što je bilo loše u prošlosti, koji mora definitivno da dovede do toga da naša država najzad bude legalna.
Ovo je samo jedan od koraka u dubokoj reformi u oblasti građevine i urbanizma, koja treba da ostavi istorijski rezultat, da najzad pokušamo da sprečimo da se u Srbiji u budućnosti desi da se masovno grade nelegalni objekti, da od toga lokalne samouprave nemaju nikakvih prihoda, da nemaju nikakvu kontrolu i da to, naravno, kao posledicu ima veliki urbanistički haos, koji je svakodnevica u Srbiji i posledica je zanemarivanja planiranja, kao jedne važne oblasti, ali i samog poštovanja određenih parametara građevine i urbanizma decenijama unazad.
Takođe je važno da lokalne samouprave u ovom postupku budu veoma efikasne. Znam da je realnost u Srbiji takva da će u nekim lokalnim samoupravama postupak legalizacije biti završen za nekoliko meseci, u nekim lokalnim samoupravama će se ovo verovatno završiti za nekoliko godina.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo što se koristi kao argument, koji meni ipak deluje kao plašenje građana da sada postoje neki rigorozni rokovi, pa šta ako se desi da oni te rokove ne ispune, svako ko je ušao u postupak legalizacije, svako ko može da legalizuje svoj objekat u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, siguran sam da će taj postupak da završi do kraja uspešno. Siguran sam da svako od građana ima direktan interes da ažurno dostavlja dokumentaciju koju mu lokalna samouprava traži da bi se taj postupak završio.
Na lokalnim samoupravama sada je da se dobro organizuju i drago mi je da se najveći broj gradova dobro organizovao. Drago mi je da su pronašli veoma, veoma dobra, pragmatična rešenja kako da povećaju broj objekata koji su u legalizaciju ušli. Tačno je da su na kraju, poslednjeg dana neke lokalne samouprave samo dodeljivale brojeve, da su građani imali mogućnost da kasnije dopunjavaju dokumentaciju da bi u postupak ušli. To je dobro.
Mi ne želimo da srušimo nijedan objekat koji može da uđe u postupak legalizacije i da se legalizuje po ovome zakonu. Mi želimo da ovaj projekat uspe i želimo da najveći broj objekata u Srbiji najzad bude legalizovan. Kao što nam je, naravno, namera da izvršimo veoma strogu kontrolu lokalnih samouprava i da ne dopustimo da se u budućnosti dešava divlja gradnja.
Koliko će to biti uspešno, ne zavisi samo od Ministarstva. Podsećam vas da ovo ministarstvo u sektoru za građevinu i urbanizam ima nekoliko desetina zaposlenih. Ne možemo da znamo šta se dešava u svakom ćošku Srbije. Znam da bi svako od nas mogao da nađe i primere loše prakse, ali je, kao što sam prošli put rekao, i vaša obaveza da pokušate da se zajedno sa nama borite protiv toga. Dobro je da narodni poslanici šalju Ministarstvu prijave, jer mi, koliko se trudimo, reagujemo adekvatno na svaku prijavu koju date.
Za mene je takođe jedno veliko pitanje, kada pričamo o legalizaciji, koje bi trebalo da se otvori kao tema, pitanje trošenja para koje su prihod legalizacije. Voleli bismo da se te pare potroše u svrhu obnavljanja komunalne i druge infrastrukture, voleli bismo da se te pare potroše ravnopravno i ravnomerno u onim regionima u kojima su i prikupljene iz procesa legalizacije. Voleli bismo da to ne bude prihod budžeta koji će se potrošiti na plate, penzije, sportske manifestacije i reprezentaciju, nego da on zaista bude prihod koji će se potrošiti za poboljšanje kanalizacije, vodovoda, ulica, rasvete i svega onoga što treba svakodnevno građanima za bolji kvalitet života.
Nadamo se da će lokalne samouprave imati razumevanja za to, ali, ponavljam, to više nije u našim rukama. Ne možemo da budemo odgovorni za sve. Pokrenuli smo jedan postupak. Sada je na onima koji danas vode lokalne samouprave da taj postupak sprovedu. Siguran sam da će pitanje legalizacije, pitanje cena legalizacije, pitanje efikasnosti, kako je ceo postupak legalizacije organizovan i pitanje trošenja para koje su prihod lokalnih samouprava od legalizacije biti jedan od parametara, merila kada se građani budu odlučivali na nekim lokalnim izborima za koga će da glasaju. To je poziv svima, ukoliko žele da budu efikasni i dobri, da izađu u susret svojim građanima i glasačima – neka završe ovaj postupak legalizacije kako treba.
Na kraju, pitanje poreza, duplog oporezivanja nelegalnih objekata, njihovog uklanjanja, odnosno pitanje rušenja nelegalno izgrađenih objekata – moram da ponovim nešto iza čega stojim, niko od nas ne voli da ruši kuće. Mislim da je to najtužnija stvar koja nekome može da se desi, da učestvuje u postupku rušenja bilo čijeg objekta i bilo kog objekta, ali to mora ponekada da se radi.
Hteo sam da vidim koliko smo kao sistem spremni da učestvujemo u ovome. Najbolji parametar za to mi je bio podatak koliko su lokalne samouprave u ovoj godini planirale sredstava za izvršenje uklanjanja nelegalnih objekata. Podaci su razočaravajući i pokazuju da još uvek ne postoji svest kod naših lokalnih samouprava da je uklanjanje nelegalnih objekata jedna od njihovih obaveza, koju će morati da sprovedu u ovoj godini.
Ministarstvo je, na primer, predvidelo značajna sredstva. Predvidelo je u novoj sistematizaciji da formira odeljenje za izvršenje, koje će se samo tim poslom baviti. Hoćemo da pokažemo da zakon mora da se poštuje, od vrha do dna.
Kada mi neko postavi pitanje – evo, imamo primer da se to ne poštuje... Znamo da se to dešava, znamo da se dešavaju mnoge stvari koje nisu u skladu sa zakonom i svesni smo toga da sprovođenje zakona, uvođenje reda zahteva jako puno vremena, energije i strpljenja i jako puno dobrih manifestacija. To upravo radimo. Pokušavamo, kao Ministarstvo, da pokažemo da poštujemo zakon koji smo doneli i to zahtevamo od svake lokalne samouprave.
Ima puno problema, ima puno otpora. Nekoliko puta kada sam bio ovde u Narodnoj skupštini i mnogo puta u medijima pričali smo o tome koliko ljudi postoji u ovoj zemlji čijim interesima je direktno protivno da se Zakon o planiranju i izgradnji sprovede u delo, i zbog pitanja uklanjanja nelegalnih objekata, i zbog pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine i milionskih suma koje će biti direktan prihod lokalnih samouprava i Fonda za restituciju, i zbog ubrzavanja procesa izdavanja dozvola i zbog zakonske obaveze da se donesu planski urbanistički akti, koji će najzad da smanje na minimalnu meru arbitrarnost administracije i korupciju. Sve su to stvari koje mnogima ne odgovaraju.
Insistiraćemo da se do kraja mandata ove vlade taj posao završi. Mislim da ne bi bilo dobro da se od tog posla odustane. Što se nas lično tiče, od tog posla nećemo odustati. Za to je potrebna podrška svake političke stranke. Ovo nije posao koji se radi po nalogu jedne ideologije ili jedne politike. Ovo je posao koji se radi u državnom interesu.
Prošli put sam rekao – i da vi sutra dođete, ko god, na vlast, morali biste opet istu stvar da radite, da sprovedete legalizaciju, da insistirate na tome da se donesu planski urbanistički akti; morali biste da insistirate na tome da se ubrza procedura za izdavanje dozvola. To su sve preduslovi za povećanje naše konkurentnosti kao države za privlačenje stranih i domaćih ulaganja, ali, što je mnogo važnije, i za poboljšanje kvaliteta života naših ljudi, jer najveći broj procedura koje građani vode, a koje se tiču Zakona o planiranju i izgradnji, jesu procedure koje vodi običan građanin u svakoj opštini. Iz tog razloga insistiramo na svemu ovome.
Efikasno sprovođenje i završetak postupka legalizacije, s jedne strane, i insistiranje na tome da se više ne desi divlja gradnja i paralelno donošenje svih onih neophodnih planskih i urbanističkih akata koji treba da definišu tačno gde, šta, koja spratnost, koliko je zauzeće površine, može li da se gradi, koji su uslovi komunalnih preduzeća, sve to stoji unapred kao jedan dokument koji je javno dostupan. Siguran sam da će to dovesti do toga da jednog dana ova pitanja tretiramo kao svakodnevna i obična pitanja, u kojima nema previše problema i da će sve ono što danas prijavljujete kao situacije (i svesni smo da se dešavaju na terenu) biti samo na nivou incidenta, a ne na nivou pravila, kao što je, nažalost, u nekim opštinama to slučaj danas.
Prošli put u raspravi mnogi od vas su upozoravali na konkretno kršenje zakona. Rekao sam im – podnesite tužilaštvu, podnesite policiji, podnesite inspekciji zahtev da se te stvari isprave. Svako od vas mora da bude i građanin izvršilac, svako od vas mora da bude i neko ko će učestvovati u izgradnji jednog boljeg, pravednijeg i efikasnijeg sistema, jer je to obaveza svakog od nas ponaosob.
Znam da će možda neki narodni poslanik danas opet da me upozori da se na teritoriji te i te opštine dešava to i to, kao i da se to dešava u poslednjih godinu i po dana, od kada smo mi došli u Ministarstvo, a pre toga su cvetale ruže i pre toga smo imali skandinavski sistem planiranja i nikada se nije desilo da se izgradi neki objekat ili da neka lokalna samouprava ili neki činovnik u lokalnoj samoupravi krši zakon.
Ljudi, to se dešavalo decenijama unazad. Decenijama unazad se zanemarivalo planiranje, stvarao osećaj da u građevini i urbanizmu može svašta da se radi. Decenijama unazad svaka lokalna samouprava, svaka vlast, svaka stranka – a sve stranke koje su danas na političkoj sceni su bile u nekim lokalnim samoupravama na vlasti – dopuštala je ili gledala kroz prste onima koji grade bez dozvole, ili nisu donošena planska dokumenta koja su neophodna da bi se dozvole mogle izdati bez problema. Svi smo zajedno saučesnici u problemima sa kojima se danas suočavamo. Mislim da je ovo dobar početak da se iz tih problema izađe.
Zahvaljujem na konstruktivnoj raspravi, zahvaljujem vam što ćete, siguran sam većina vas, glasati. Da kažem na kraju, broj amandmana koje mi kao Ministarstvo prihvatamo apsolutno nije vezan za to ko dolazi iz koje stranke, nego je vezan samo za njihovu direktnu implementaciju u nešto što je od samog starta bila ideja kada smo ušli u donošenje zakona. To smo dokazali i brojem amandmana koje smo prihvatili u izmenama i dopunama ovog zakona. Hvala.

Hvala gospodinu ministru. Reč ima gospodin Stevanović Dragan.
(Dragan Stevanović: Repliku.)
Držim se redosleda prijavljenih, kako je prijava bila, onda gospođa Judita Popović.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušala prethodne govornike i gospodina ministra takođe. Mislim da se nismo baš najbolje razumeli.
U amandmanu poslanika Liberalno-demokratske partije ključne reči su „odlučivanje u prvom stepenu“. Šta to znači? To znači da ukoliko se odlučivanje u prvom stepenu poveri lokalnoj samoupravi, to je samo prvi stepen. To znači da posle prvog dolazi drugi stepen i, normalno, tu je onda Republički geodetski zavod da odluči u drugom stepenu.
Druge ključne reči su „može se poveriti“. Šta to znači? Da se može poveriti, a pri tom ćemo da koristimo i sledeće ključne reči: „ukoliko načela efikasnosti i celishodnosti to nalažu“. Šta to znači? Neće se uvek poveriti, nego u skladu sa ovim načelima efikasnosti i celishodnosti, a sve u interesu što boljeg i efikasnijeg rada državne uprave.
Prema tome, nema ovde reči ni o kakvoj mogućoj zloupotrebi. Na ovaj način bi se samo pojednostavila procedura u radu Republičkog geodetskog zavoda, uz asistenciju i uz pomoć i rad lokalnih samouprava.
Za razliku od ovih ključnih reči u našem amandmanu, ključne reči u obrazloženju gospodina ministra kada je obrazlagao zašto smatra da je ovaj amandman neosnovan bile su da „ne možemo da znamo šta se dešava u svakom ćošku Srbije“. Zaista mu verujem da ne mogu Republički geodetski zavod, ni Vlada, ni ministar da znaju šta se dešava u svakom ćošku Srbije, međutim, upravo amandman Liberalno-demokratske partije pokazuje koliko je životan, jer daje rešenja kako da se izbegne ta situacija da se ne zna šta se dešava u svakom ćošku Srbije. Konkretno, verovatno se misli na to šta se radi u filijalama Republičkog geodetskog zavoda u lokalnim samoupravama.
Da se zaista ne zna šta se dešava dokazuje i činjenica da su velike gužve pred svakim šalterom Republičkog geodetskog zavoda, da su te gužve takve da ljudi čekaju satima. Mislim da niko iz Ministarstva nije stao u red pred neki šalter Republičkog geodetskog zavoda da sačeka list nepokretnosti. Međutim, građani i te kako staju u red. Prema tome, zaista ne vidim razloga koji bi dali alibi Vladi da ne usvoji ovaj amandman.
U obrazloženju zašto je ovaj amandman odbijen Vlada je navela da je to državni posao, da ne bi trebalo da se ugrožavaju interesi privatnih agencija koje se bave geodetskim poslovima, a i uzeti krediti u stvari uslovljavaju da se u međuvremenu ne menjaju bitno uslovi u obavljanju tako ozbiljnog posla koji je preuzeo Republički geodetski zavod.
Nijedno od ovih obrazloženja ne potkrepljuje razloge za odbijanje amandmana. Državni posao jeste ozbiljan posao, ali zar i lokalne samouprave ne žive, ne postoje u ovoj državi i ne obavljaju državne poslove? Mogli bi da obavljaju u prvom stepenu, a Republički geodetski zavod da odlučuje u drugom, ukoliko smatra da je došlo do bilo kakvih nepravilnosti.
Mislim da zaista ne možemo da prihvatimo obrazloženje da privatne agencije koje se bave geodetskim poslovima mogu biti ugrožene time što bi lokalne samouprave preuzele na sebe deo tereta obavljanja onoga što bi inače trebalo da radi Republički geodetski zavod. Uzeti krediti – zaista ne vidim razlog zašto bi ti krediti na bilo koji način bili od uticaja na činjenicu da i lokalne samouprave rade nešto za opšti interes.
Što se republičke administrativne takse tiče, mislim da ona u velikoj meri doprinosi trošku one legalizacije koja se predviđa Zakonom o planiranju i izgradnji. Mislim da ne može samo lokalna samouprava da bude odgovorna ukoliko organizacija bude malo skuplja od one koja se propagira i o kojoj se priča. Mislim da i ta republička administrativna taksa može u velikoj meri da se smanji, ukoliko se zaista želi do kraja sprovesti legalizacija, koja je inače potrebna Srbiji.

Hvala vam. Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Hvala, gospodine ministre, što ste ipak uključili u rad na ovaj način, mada ste malo govorili o primedbama koje su iznosili narodni poslanici; više ste onako proširili temu, što naravno, nama ne smeta, ali ne daj bože da je gospođa Čomić sedela iza vas, teško biste se izvukli bez opomene.
Komentarisali ste amandman kolege Munjića. Čini mi se da se nismo dobro razumeli. Naravno da je svakom od nas jasno da se geodetski radovi vrše na terenu i da je to rad napolju; znamo i kakva je konfiguracija Srbije; znamo i koliko traje zima, koliki je gde sneg itd. Ali, isto tako znamo na koji način se tehnički izvode ti geodetski radovi i sasvim sigurno ne postoji deo Srbije gde, recimo, geodetsko snimanje ne može da se izvrši u nekom intervalu od 60 dana, bez prestanka.
Kada sam govorila o ovom amandmanu skrenula sam vam pažnju – ako nećete ni osam dana, ni 15 dana, uklopite se u ono što predviđa Zakon o opštem upravnom postupku, uklopite se u rok od 60 dana.
Vi kažete – svi građani imaju interes da ažurno dostave dopunu. Naravno da imaju, u ime građana to i govorimo, ali je problem to što ne postoji način da građanin natera tu geodetsku organizaciju da to uradi, ako vi ostavite neki rok koji je nedefinisan. Hteli smo da pomognemo i vama i građanima, pre svega građanima. Ostavite rok od 60 dana, to je maksimalan rok po ZUP-u. Svakako da taj rok morate da ispunite, bez obzira na kišu i sneg.
Ovde se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i nema dužeg roka od 60 dana, je li tako? Tako je. Jeste tako. Građanin će svakako maksimalno da se potrudi da ne čeka tih 60 dana, već da uradi za šest, ako je to moguće. U tom smislu je bila naša intervencija.
Pomenuli ste, odnosno u okviru odgovora... Pitala sam vas da li imate podatke o broju prijavljenih objekata. Bilo mi je nešto interesantno, rekli ste da ćemo za nekoliko dana, zapravo, da će javnost Srbije imati podatke o tome koliko je prijavljenih objekata za legalizaciju i koliko je ostalo objekata za koje uopšte nisu podneti zahtevi, odnosno koji će se nazivati i dalje nelegalnim objektima.
Ako sam razumela, ministre, ovu vašu rečenicu, vi imate popis svih objekata izgrađenih na teritoriji Republike Srbije. Ako je to tako, onda je to dobro. Nadam se da taj popis obuhvata i sve one bespravno izgrađene objekte na teritoriji opštine Zemun, o kojima sam vam govorila pre neki dan, koji su počeli intenzivno da se grade otkad se promenila vlast u opštini Zemun.
Pomenuli ste i pitanje trošenja para za legalizaciju, pa kažete – voleli bismo da se troše za ovo, voleli bismo da se troše za ono. Pa, nema tu šta da se voli. Najpre, vi po pravu nadzora, kao Ministarstvo, možete na neki način da utičete na to, s jedne strane, a s druge strane, tačno se zna kako mogu da se troše sredstva sa komunalnog računa u svakoj lokalnoj samoupravi. Dakle, postoji taj račun definisan i sredstva koja idu na taj račun ne smeju da se troše ni za šta, nego za komunalnu infrastrukturu.
Ako mislite da to negde neko troši za plate ili da radi nešto suprotno, onda je to ne samo finansijski prekršaj, ne samo prekršaj koji podleže finansijskoj kontroli budžetske inspekcije, nego je to prekršaj za koji se ide u zatvor. Zaista je dobro što ste to rekli javno i, evo, i sa naše strane poziv nadležnim organima da se pozabave tim problemom.
Dakle, svaki dinar koji građanin da u okviru legalizacije mora da bude vraćen kroz komunalnu infrastrukturu. Možda ne u toj ulici gde je taj objekat, možda toj ulici ne fali ništa od infrastrukture, ali se taj građanin gde ne fali ništa svakako priključio i na vodovod i na kanalizaciju itd., pa će te pare da idu u onu ulicu gde nema komunalne infrastrukture.
Naravno, rekli ste da očekujete da vam svi mi pomognemo, hajde da kažem uslovno, u primeni ovog zakona. Da, uvek ćemo pomoći svakome, gospodine ministre, ko se na bilo koji način bori protiv korupcije. Primena ovog zakona i onog Zakona o planiranju i izgradnji, ali dosledna primena, jeste takođe borba protiv korupcije i naravno da u tom pogledu, ako se stvarno bude tako radilo, nećemo reći ništa protiv toga.
Kažete – bilo ko od vas da dođe sutra na vlast, moraće da radi legalizaciju, moraće da radi planska akta itd. Mi godinama unazad pričamo da legalizacija mora ozbiljno da se uradi u Srbiji. Godinama unazad pričamo da je razlog za izgradnju objekata bez građevinske dozvole, možda jedan od najvećih razloga, upravo taj što lokalne samouprave nisu uradile planska akta i što su ljudi prisiljeni da grade bez građevinske dozvole.
Dakle, ne znam kome ste se obraćali, s obzirom na to da smo uglavnom mi iz SRS o tome govorili, ali zaista ne znam šta je tu sporno, što se nas tiče. Da, legalizacija treba da se radi. Cene legalizacije moraju da budu primerene današnjem ekonomskom statusu građana Srbije.
Rekli ste da legalizacija ne sme da se shvati kao samo punjenje opštinskog budžeta, i to je tačno. Naravno da neka sredstva moraju da se izdvoje jer su i oni ljudi koji su dobili građevinsku dozvolu morali da plate neka sredstva za određene infrastrukturne priključke itd. Sve je to tačno, ali nemojte vi nama da se žalite, nego izvolite, koristite vaše pravo nadzora koje kao nadležno ministarstvo imate i povedite računa i o tome kako se formiraju cene i o tome kako se troše te pare.
Rekli ste da će u nekim opštinama ovaj posao da se završi za svega nekoliko meseci, mislim na posao legalizacije, a u nekim opštinama i za nekoliko godina. Ministre, pa ovaj zakon je na snazi već sedam meseci, a još nije ni počela primena. Dakle, teško da će to da se završi u roku od šest meseci. Ako budete izašli sa podatkom da su makar u jednoj opštini u Srbiji za šest meseci obrađeni i završeni svi zahtevi, evo, mi iz SRS ćemo javno da vas pohvalimo.
Ali, nije to suština. Nije mnogo bitno da li će ovaj posao da se završi za godinu dana ili za dve godine, čekalo se ovoliko; bitno je da se taj posao zaista završi i bitno je da se postarate da se u lokalnim samoupravama inspekcija angažuje tako da se dalja bespravna gradnja zaustavi. Ako se taj posao ne uradi, „džaba smo krečili“, jer to što ćete vi izaći sa podacima... Da, vi ste doneli zakon, ljudi su podneli zahteve, ti zahtevi će se rešiti možda ne za tri godine, za pet, ali rešiće se, postoje tamo negde u arhivi, biće rešeni, ali ako se postupak gradnje objekata bez građevinske dozvole nastavi, ništa od tog posla. Nastaviće se ukoliko se ne bude poštovao rok iz zakona, ne ovog, nego o planiranju i izgradnji, koji se odnosi na izradu planskih akata. Jasno vam je sigurno da je to zapravo suština. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Radeta. Vreme predviđeno za raspravu Poslaničke grupe SRS je isteklo, nažalost, gospodine Munjiću.
Reč ima gospodin Stevanović. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da prokomentarišem malopre amandman koji su podnele kolege poslanici iz Liberalno-demokratske partije. Mislim da je i gospođa Radeta u pravu kada kaže da ovo ne treba da se prihvati. I vi ste u pravu kada kažete da ne treba da se prihvati. Ne vidim tu njihovu zlu nameru, naravno, ali naš koncept i pristup toj decentralizaciji koju ste vi malopre pomenuli je dijametralno suprotstavljen. Mi ne mislimo da bi to predstavljalo bilo kakav vid decentralizacije. Reći ću vam malo kasnije zašto to tako vidimo, kada budem komentarisao neke stvari koje se direktno tiču lokalnog nivoa.
Rekli ste da je potrebna podrška svih stranaka. Srpska radikalna stranka je u postupku usvajanja ovog zakona aktivno učestvovala u njegovoj izradi i čini mi se da smo pristojnim brojem konstruktivnih amandmana to i dokazali. Na kraju krajeva, da su tada bili prihvaćeni, ove rasprave ne bi bilo. Sada smo učestvovali u raspravi kroz amandmane SRS, odnosno u diskusijama o amandmanima koji su u to vreme bili predloženi od naše stranke. Smatramo da je u ovom trenutku to jedini mogući doprinos SRS, bar na ovom nivou i u ovom domu, da učestvujemo u podršci eventualnom ili navodnom opredeljenju države da uvodi red u prostoru u Srbiji.
Moram da prokomentarišem svakako i dve kategorije koje ste malopre spomenuli. Ne sumnjam da smo različitih stavova, odnosno stanovišta kada su te stvari u pitanju, a to su evropske direktive i lokalne političke elite. To su dve kategorije koje su nespojive. Dok vlast u ovoj državi ne pokaže da je spremna da se obračuna sa lokalnim političkim elitama, iz koje god stranke da dolaze, pa i iz vaše i iz neke druge, neće biti reda u prostoru.
Naravno, obračun sa lokalnim političkim elitama ne zavisi samo od vašeg ministarstva. Prostor je nešto ozbiljno, prostor, odnosno adekvatno tretiranje prostora podrazumeva sublimaciju tih sektorskih politika, čija bi primena na nekom prostoru dala određene efekte. To svakako ne može da se svede samo na Ministarstvo za planiranje i izgradnju, nego gotovo na sva ministarstva u Vladi Republike Srbije.
Dok se u svim ministarstvima Vlade Republike Srbije, kao što su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo finansija, ne prepozna volja da se obračunaju sa lokalnim političkim elitama... Ne mislim u smislu političkog obračuna, nego da se u tim opštinama zavede red i da svako zna koje mu mesto pripada.
Znate, vi možete da se trudite, ali zbog tih činjenica teško da ćete nekoga posle toga ubediti, koliko god da se trudite, da smeće nije otpad, nego kapital, što ja potpuno podržavam. Teško da će neko u Srbiji to da razume, prihvati i podrži kada se svakodnevno susreće sa gomilom ordinarnih problema na terenu, u praksi, i ne vidi gde to u državi može da se obrati i da traži asistenciju, pomoć, da traži podršku za stvar koja je definitivno oivičena zakonom ili, rekao bih, javnim interesom.
Ono što hoću da vas pitam, možda ne bi bilo loše da odgovorite, od usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, kada je u pitanju ... Mi smo izrazili bojazan da će Zakon o planiranju i izgradnji pasti u senku legalizacije. Izgleda da se to i desilo, ali kada je legalizacija u pitanju, čak se pričalo o tome da će Vlada pokušati da obezbedi kredite za legalizaciju. Legalizacija podrazumeva, vi znate šta. Nas samo interesuje da li će novac, koliko god da su visoke takse na legalizaciju, odnosno iznosi legalizacije u pojedinim lokalnim samoupravama, biti dovoljan da država ispoštuje sve obaveze koje će kroz postupak legalizacije preuzeti?
To je, recimo, jedno pitanje na koje biste mogli da date odgovor – kakva je procena i šta će biti? Da li će se interes države u celoj toj priči ostvariti i realizovati konkretno na terenu ili će ostati bez jednog adekvatnog tretmana kada se taj postupak privede kraju?
Vidite, ovi amandmani koje ste prihvatili... Mislim da ste mogli i ovaj treći da prihvatite, ali, kažem, zadovoljni smo, Srpska radikalna stranka je na taj način pokazala da je ova tema i ove stvari zaista interesuju. Ono što za SRS predstavlja problem jeste to što prostor danas u Srbiji još uvek nije dobio adekvatan položaj, adekvatan tretman od strane svih oni koji se tim prostorom bave.
Nažalost, i na nesreću, svi zakoni koji se danas u ovoj skupštini usvajaju, a hvalite se da ih usklađujete sa direktivama EU, 75% njih ima direktnu primenu na lokalnom nivou. Kada su u pitanju ovi zakoni o kojima govorimo danas, a tiču se planiranja i izgradnje, oni definitivno imaju problem zato što se primenjuju konkretno na lokalnom nivou. Zato je bojazan u odnosu na amandman koje su podnele kolege iz LDP-a opravdana. To se dovodi u kontekst sa onim političkim elitama o kojima smo malopre govorili.
Razlozi za nespremnost lokalne samouprave da se na adekvatan način bavi svim ovim jesu i subjektivni i objektivni. Objektivnog karaktera su jer imate danas lokalne samouprave koje rešenja građevinskih uprava kucaju na kucaćim mašinama. Imate lokalne samouprave koje ne umeju da napišu projekte kojima će konkurisati za novac kod vašeg ili kod nekog drugog ministarstva, a da ne govorimo kod nekih drugih fondova, gde u ovom trenutku imamo prava pristupa. Imate lokalne samouprave koje iz subjektivnih razloga ne žele da se sve ovo implementira.
Kakav god da je naš politički odnos prema zakonu koji donosite, zakon, kakav većina donese, treba da se poštuje. Imate lokalne samouprave koje to ne žele da sprovode, ili čine sve da zaobiđu propise i nađu rupe u tom zakonu. Ne postoji zakon koji ne pokušavaju da stave u funkciju političkog bezobrazluka. Evo, zakon koji se opet dovodi u vezu sa ovim, a to je zakon o maksimalnom broju zaposlenih na republičkom i na lokalnom nivou – pogledajte šta rade lokalne samouprave, to je moje iskustvo: jedna lokalna samouprava, u kojoj prostor i ova oblast zaista zaslužuju pažnju, koristeći lokalno rukovodstvo ili političku elitu, o kojoj ste govorili malopre, iskoristila je zakon da sve ono što u stručnom i kvalitetnom smislu vredi, a tiče se planiranja i urbanizma, odstrani iz opštine. To su učinili pozivajući se na zakon.
Prošlo je samo pet ili šest meseci i ta ista lokalna samouprava je konkurisala kod Nacionalne službe za zapošljavanje u projektu javnih radova i tražila da se zaposle dva radnika sa sedmim stepenom stručne spreme na poslovima legalizacija objekata. Vrhunske stručnjake, ljude koji su imali dugogodišnje iskustvo, učestvovali u izradama planskih i urbanističkih dokumenta u lokalnoj samoupravi, isterate sa posla zbog interesa lokalnih političkih elita, pa par meseci posle toga tražite da vam kroz projekte javnih radova država odobri da na određeni rok za postupak legalizacije angažujete dva ili tri čoveka po ugovoru.
Da li ja kao građanin zainteresovan za to područje, da li vi kao ministar koji je direktno nadležan za sve ovo možete da se oslonite na takvu lokalnu samoupravu? Naravno da ne možete. Možete da pokažete koliko god hoćete truda, volje i opredeljenja da se stvari obavljaju na adekvatan način, na način koji propisuju procedure, mi zaista nemamo poverenja da će se tako nešto desiti. Ne stavljamo to lično vama na teret, ali to su slabosti koje ova vlada pokazuje. Tu ne možemo da delimo odgovornost, tu vi u Vladi morate da se pogledate, da vidite šta ko radi, na šta je ko od vas koji sedite u Vladi spreman. Nema tu kompromisa. O tome smo pričali i pre nekoliko dana. Ne može sve da bude dozvoljeno kada treba vlast da se formira, a kada se vlast formira, onda svi učestvujemo.
Ne bežim od toga da svako pokaže deo svoje odgovornosti; tragovi iza pojedinaca koji su u politici ovih godina, na koje ste se i vi pozvali, vidni su još uvek. Neko je pokazao volju, a onda se pojavi neko ko hoće to da obesmisli i, zamislite, pojedinci su iznad države. Kad god budete pokazali volju da se suprotstavite i obračunate sa takvima, podršku ćete imati; ne govorim o nivou, ali za takve stvari ćete imati podršku ljudi koji su posvećeni javnom interesu, koji žele da se u državi uvede red i onih koji smatraju da će od tog reda svi u državi imati koristi.
Srpska radikalna stranka, ponavljam još jednom, smatra da je ovo vrlo ozbiljno. Gospodine ministre, ne želimo da umanjimo vašu volju i opredeljenje, znamo kakvi su problemi, ali zasučite rukave, spregnite sve one koji su vam podređeni, ako mogu tako da se izrazim, nećete mi zameriti, bič u ruke i naterajte ih na teren. Ne uvedete li vi red u državi, sve drugo je besmisleno. Ne bude li reda u prostoru, u državnom katastru, sve priče o evropskoj perspektivi i napretku ove države su besmislene. Ovo je suština, sve ostalo je farsa. Hvala.