Poslanici su, naravno, pročitali zakon.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Donka Banović.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč.

Dame i gospodo, član 25. govori o redosledu podnošenja prijava i njihovom ispitivanju. Prijave se ispituju po redosledu podnošenja koji se utvrđuje prema datumu njihovog podnošenja. Izuzetno od odredaba stava 1, prijava se rešava po hitnom postupku u slučaju, pa tačka 2) – ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje oznake geografskog porekla, odnosno zahtev za registrovanje oznake geografskog porekla na nivou Evropske zajednice, u skladu sa propisom Evropske zajednice.
Predložio sam da se brišu reči „odnosno zahtev za registrovanje oznake geografskog porekla na nivou Evropske zajednice, u skladu sa propisima Evropske zajednice“, zato što smatram da se prethodna odrednica „međunarodno registrovanje oznake geografskog porekla“ odnosi na sve zemlje, pa da je tekst čije je brisanje predloženo suvišan.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Donka Banović.

Gospođa Milica Vojić-Marković želi reč.

Hvala, gospođo predsednice. Član 25. se odnosi na redosled ispitivanja prijave. Mi smo ovde reagovali po dva osnova. Posle stava 2. smo dodali novi stav 3, koji glasi: „U slučajevima iz stava 2. ovog člana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.“ Posle stava 3. dodali smo novi stav 4, koji glasi: „Za zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku iz stava 2. tačka 2) ovog člana plaća se posebna taksa.“
Šta smo želeli da postignemo? Želeli smo da rasteretimo ljude plaćanja taksi redovno i svaki put. Kažete da se u slučaju postupka pokrenutog pred sudom, carinskim organom ili organom inspekcijskog nadzora, na zahtev suda, carinskog organa ili nadležnog inspekcijskog organa ne plaća taksa, ali se plaća ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje oznake geografskog porekla, odnosno zahtev za registrovanje geografskog porekla na nivou Evropske zajednice, u skladu sa propisom Evropske zajednice. Hvala vam.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Donka Banović. Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  u ovom članu zakona postoje dve stvari o kojima treba razgovarati. Radi se o tome da jedan državni organ, zadužen za poslove intelektualne svojine, traži mišljenje drugog organa, i to je u redu. Ako drugi organ ne dostavi to mišljenje, prvi organ, iako bez dostavljenog mišljenja, nastavlja dalju proceduru.
To otvara prosto pitanje – da li državni organ i država funkcionišu? Šta radimo ako to ne funkcioniše? Šta će nam takav organ? Da li uopšte treba takav organ da postoji? Ako nije obavezno da on dostavi mišljenje, a prvi organ može da nastavi svoj rad, da li postoji svrha postojanja tog organa? U ovom zakonu ne postoji.
To otvara i drugo pitanje. U toku prošle i ove godine govorili smo o smanjenju državnog aparata, štednji budžeta; bilo je priče o rekonstrukciji Vlade, smanjenju državnog aparata, čak je jedan amandman na budžet prihvaćen, da se na sajtu Vlade do 31. januara objavi spisak državnih službenika. Nažalost, toga do dana današnjeg nema.
Šta je suština ove priče? Suština ove priče je da i pored upozorenja da državni organi ne funkcionišu, da su prekobrojni, počev od broja ministarstava, zaposlenih u ministarstvima, vi uopšte ne vodite računa o tome, nego besomučno trošite pare poreskih obveznika. To je problem na koji vas mi upozoravamo dve godine, a na koji uopšte ne reagujete.
Da li postoji odgovor na ovo pitanje, na ovaj član koji je potpuno besmislen, da jedan državni organ ne radi, da ne dostavi mišljenje, a da drugi organ bez dostavljenog mišljenja može da nastavi svoj rad? Šta će nam uopšte taj državni organ? Koja je svrha postojanja? Da tu sedi deset ili petnaest ljudi iz različitih partija, da primaju platu, a da svoj posao ne rade? To je priča o državnom aparatu i državnoj administraciji. To vama, izgleda, ne dopire do mozga i to je žalosno stanje u Srbiji.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović. Izvolite.

Hvala. Ovo je ista vrsta ili tip amandmana kao onaj o kojem je govorio moj kolega Milan Dimitrijević. Dakle, u pitanju su stavovi u ovom članu, gde se kaže da neki nadležni organ od koga se traži mišljenje po nekom pitanju u roku od 60 dana može i ne mora da dostavi mišljenje, a ako ne dostavi mišljenje u roku od 60 dana, onda će organ koji je nadležan za poslove intelektualne svojine nastaviti svoj rad.
Gospodin Dimitrijević je dobro obrazložio. Zašto mi i kroz ovaj zakon dozvoljavamo da neki nadležni državni organi mogu ili ne moraju da obavljaju svoj posao?
Dakle, organ koji je nadležan za poslove intelektualne svojine mora da obavlja svoj posao. On traži mišljenje, a ako mu taj drugi organ ne dostavi mišljenje, organ za intelektualnu svojinu opet mora da obavlja svoj posao. Zašto ste vi uopšte tako blagonaklono gledali na obaveze drugih državnih organa, a vi morate da obavljate svoje obaveze?

Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim je predložio promenu naslova iznad člana 29. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Vojić-Marković želi reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, član 30. se odnosi na rešenje o priznavanju i upisu u odgovarajući registar. U prvom stavu piše ovako: „Ako je nadležni organ dao pozitivno mišljenje o ispunjenosti uslova za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake, ili ako u roku iz člana 27. stav 3. ovog zakona nije dao mišljenje...“. Dakle, mi smatramo da ovaj deo treba brisati: „ako u roku iz člana 27. stav 3. ovog zakona nije dao mišljenje“.
Meni potpuno nije jasno zbog čega mi kao država pravimo Vladu, zašto pravimo zakone u kojima stoji alibi za Vladu da ne radi svoj posao. Ako smo formirali organ za intelektualnu svojinu, on mora da radi; ako smo formirali Vladu, ona mora da radi. Dakle, trenutno stanje u ovoj državi je – Vlada ne radi svoj posao, pa onda delegira i organima da ne rade svoj posao. Prosto nije normalno. Mi smatramo da u ovoj državi, da bi se uspostavio red, a red je bio nekad, dok vi niste došli u ovu državu, svako mora da radi svoj posao. Pa, izvolite, gospodo iz Vlade, radite svoj posao.