Samo jedna stvar, gospođo predsedavajuća, mi nije jasna – da li vi u stvari time ne želite da meni dozvolite da izrazim svoj politički stav u odnosu na jedan problem?

Narodni poslaniče, u obavezi ste da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Poštujem.

Prilikom izricanja političkog stava u obavezi ste da poštujete Poslovnik Narodne skupštine.
Ova sednica traje, evo, već drugi sat. Svi smo prisutni u sali. Uvidom u stenogram možete videti da nijedan narodni poslanik nije bio ni upozoravan ni podsećan da govori u skladu sa Poslovnikom, odnosno članom 103. Vi ste sadržajem svog govora mene prinudili da vas na to podsetim. Molim vas, sad poslednjim put upozoravam, ili govorite u skladu sa članom 103. koristeći svoje vreme ili da vas zamolim još jedanput da me ne prinudite da koristim mere koje sam obavezna da koristim ako narodni poslanik izričito namerava da krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Apsolutno smatram da u svom dosadašnjem govoru nisam nijednog momenta kršio Poslovnik. To se može videti iz stenograma i mog dosadašnjeg govora. Jednostavno sam pokušao da nađem jednu kopču, jednu vezu između teme…

Narodni poslaniče, dva puta sam vas upozorila. Ovo je sada nepoštovanje ugleda Narodne skupštine. Dva puta ste upozoreni da ne činite ono što očigledno imate nameru da učinite, a to je da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, i da me ne primoravate na izricanje mera opomene. Molim vas zaista da to ne činite.

Očigledno je, gospođo predsedavajuća, ili da se mi nismo razumeli ili vi pogrešno tumačite ono što pričam. Obrazlažem amandman na član 4. Predloga zakona o amnestiji. Taj član 4. kaže... Jednostavno sam tražio da se iz člana 4. izbriše „sud prvog stepena“, pa sam nakon toga rekao da je moguće da se u dosadašnjim postupcima koji su vođeni po žalbama dogodi da niži sud, u ovom slučaju prvostepeni sud, bude taj koji će poništiti odluku višeg suda. Potom sam hteo i pokušao da nađem vezu između ovoga što pričam i jedne druge situacije, nažalost, vi mi to ne dozvoljavate i niste dozvolili.
Znam da građani Srbije i iz ovo malo reči što sam rekao izvanredno dobro znaju šta sam hteo da kažem, iako nisam uspeo da završim svoju misao, ali meni je cilj da me razumeju građani Srbije u ovom slučaju, a ne vi. Zahvaljujem.

Osam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Obaveza svakog poslanika jeste da što bolje prouči Poslovnik o radu Narodne skupštine i da svoje ponašanje upodobi tom poslovniku.
Moje duboko ubeđenje jeste da ste vi jedan od poslanika koji najbolje poznaju taj poslovnik. Hteo sam da vas pitam, a prateći vrlo strpljivo i pažljivo vašu polemiku sa poslanikom, gospodinom Munjićem, da li vi to hoćete da garantujete da sve sudije i tužioci koji su izabrani nemaju nijednu grešku ili je neće napraviti u periodu dok obavljaju sudijsku ili tužilačku funkciju? O ovome o čemu je kolega Munjić govorio sad pričalo se, i to argumentovano i sa dosta detalja, i u vreme kada je vršen izbor sudija i tužilaca. Hvala vam.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 27. Mogu samo da vas uputim na čitanje, a verujem da nema potrebe, pošto smo zajedno pažljivo pratili moj pokušaj da primenim član 27. i član 103. Ponoviću da možete čitati u stenogramu diskusije svih narodnih poslanika i upoređivati da li su i koliko u skladu sa članom 103. i u kom trenutku je narodni poslanik Mirko Munjić sadržajem svog govora mene primorao da primenjujem član 27. i da ga podsetim da se vrati dnevnom redu, jer je argumentacija apsolutno prešla nivo koji može da bude doveden u vezu sa tačkom dnevnog reda.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.