Amandmanom predlažemo da se član 6. briše. Član 6. glasi: „Rešenje iz čl. 4. i 5. ovog zakona može se doneti i na zahtev okrivljenog ili osuđenog lica ili lica koje u korist optuženog može izjaviti žalbu“.
Amnestija je politička kategorija. Donošenjem zakona o amnestiji ona može da bude potpuna ili delimična. Ovde se radi o potpunoj amnestiji. Onda nema potrebe ostavljati mogućnost da zahtev podnese i neko drugo lice. Mi se ne slažemo sa ovakvim Predlogom zakona, ali podnošenjem amandmana na član 6. ukazujemo da predlagač zakona nije koristio ni pravno valjane argumente, ni pravnu teoriju, ni Krivični zakonik na onakav način kako smo mi to usvojili ovde. To ukazuje koliko se površno pristupilo donošenju ovog zakona.
Kroz istoriju, vrlo često ovakvi zakoni su donošeni zbog političke pripadnosti određenog broja lica. Ja to ne tvrdim i mislim da ovaj put nije takva situacija, ali se sigurno radi o licima koja ideološki podržavaju one koji su spremni da donesu sada ovakav zakon, bez da je detaljnije izvršena neka analiza. Od 5.000 lica koja ovde figuriraju kao oni na koje treba da se odnosi i primenjuje ovaj zakon, verovatno postoje posebni i specifični slučajevi, koji bi na drugi način, primenom važećih zakona države Srbije, mogli da budu oslobođeni krivične odgovornosti.
Pozivanje na to da su u oktobru mesecu doneta dva zakona, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnom služenju vojnog roka, pa da iz njih proizilazi donošenje ovakvog zakona apsolutno nema utemeljenje. Ta dva zakona, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnom služenju vojnog roka, regulišu i dalje obavezu služenja vojnog roka, bilo sa oružjem ili civilno, i tamo su predviđene određene norme ponašanja, iz čega proizilazi da to nema direktne ni indirektne veze sa ovim zakonima i potrebom da se donese jedan ovakav zakon.
Znam da rasprava o ovom zakonu možda nije mnogo interesantna, osim onima na koje se ovo direktno odnosi. Najveći broj ljudi je časno odužio svoju obavezu i bio lojalan prema svojoj državi i brine sada neke druge brige. Oni brinu brigu kako da se zaposle, kako da školuju decu, kako da se leče, a ovo su završili i u budućnosti će se ponašati na onakav način kako bude država regulisala.
Da vam kažem, u utorak sam, putujući kroz valjevsko selo Pričević, povezao mladog čoveka; ima 21 godinu i kaže da želi da ide u vojsku. Ja kažem – je l' u civilnu? Kaže – ma kakvi, u pravu vojsku. Još uvek ima takvih, a dok takvi postoje, to je potvrda stava Srpske radikalne stranke da je potpuno ispravan način na koji vam mi ukazujemo i mi želimo da kroz amandmane, da li smo vas ubedili ili ne...
Priča o ovome je teška; amnestirajte 5.000 ljudi, ali stavite tačku na to jednom. Dajte da vidimo kakav je vaš odnos prema odbrani države. To je nama mnogo bitnije, nego da li ćete vi doneti zakone kojima će biti amnestirano 5.000 ljudi.
Vi na taj način svakako pravite veliku podelu i razliku među građanima Srbije. Ovde su, čini mi se, na delu i lažna demokratija i lažna ljudska prava. Ako su neki bili u obavezi da nešto urade i nisu amnestirani, drugi takođe bili u obavezi da nešto urade i biće amnestirani, o kojoj demokratiji, o kojoj ravnopravnosti vi uopšte govorite?
To je samo prividno tako. U suštini, vi se zalažete za nešto drugo, za vaše pozicije, za pobedu na vanrednim lokalnim izborima, bez obzira na to što građanima onih mesta gde vi pobedite, na način na koji pobeđujete, ništa lakše ni bolje nije, ali još uvek ostajete na vlasti. Mislimo da to neće dugo trajati. Građani će pokazati najpre možda u Aranđelovcu. Hvala vam.