Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče i članovi Vlade i članovi DRI, ova sednica, na izvestan način, stvara nervozu kod pojedinih poslaničkih grupa ili pojedinaca. Problem je u tome da li možemo ili ne možemo da razgovaramo o temi i postoji politički naboj da se onda kaže politički stav, bez obzira o čemu razgovaramo.
Naravno, treba posmatrati stvari evolutivno, pa ćemo i mi, kao parlament, s vremenom napredovati, a napredovaće i Vlada i reviziona komisija, i nadamo se da ćemo jednog dana moći da imamo jasniju situaciju što se tiče trošenja finansijskih sredstava.
Dakle, držao bih se teme, mada bih mogao da postavljam mnoga različita pitanja. Ono što je bio zadatak revizione komisije, ako dobro razumem reviziju, bila je ta superkontrola, koja na kraju kaže šta je s tim izveštajima koje ima Vlada, ali, isto tako, verovatno, i Vlada ima svoje kontrole, ima npr. svoju budžetsku inspekciju, koja kontroliše pojedine budžetske korisnike. To su takođe izveštaji ili kontrole.
Međutim, postoje neke granične situacije, za koje ne znam da li, prvo, to radi budžetska inspekcija Vlade, a ne znam ni da li je na to obratio pažnju i sam revizor. Postoje situacije u kojima je Vlada sufinansijer, dakle jedan od učesnika finansiranja raznih kulturnih, sportskih, humanitarnih organizacija, što je sve normalno i dobro. Time Vlada pomaže i humanitarnu situaciju u zemlji, a i kulturu i sve ostalo.
Zanima me – da li Vlada, tamo gde je ona učesnik sa značajnim ili manje značajnim finansijskim sredstvima iz budžeta, učestvuje, i njena budžetska komisija, u kontroli kako su ta sredstva potrošena i kakva je njihova sudbina?
