Aleksandar Martinović traži pravo na repliku. Molim vas da ovo bude poslednji krug replika. Izvolite.

Gospođo Čomić, da li imam pravo da repliciram gospođi Nadi Kolundžiji ili četničkom vojvodi?

Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku jer ste prijavljeni u elektronskom sistemu pre nego što je narodni poslanik Tomislav Nikolić s pravom dao zamerku na deo izlaganja koji se čuo u ovoj skupštini, to i vi znate. Dakle, imate pravo na repliku predstavnici predlagača, narodnoj poslanici Nadi Kolundžiji.

Što se tiče izlaganja čoveka za koga je Ratko Mladić do pre dve godine bio srpski heroj, a Narodna skupština ''sigurna kuća'' …

Narodni poslaniče, narodna poslanica Nada Kolundžija nijednim delom nije navodila svoje stavove o Ratku Mladiću.
(Molim vas da ne dobacujete.) Narodni poslanik Miloš Aligrudić krši Poslovnik i dobacuje, dok pokušavam da se, primenom člana 27, staram o redu u Skupštini.
Narodni poslaniče Aleksandre Martinoviću, dobili ste pravo na repliku narodnoj poslanici Nadi Kolundžiji. Replika znači da odgovarate njoj. Nastavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, zaista nisam imao bilo kakvu nameru da vas lično vređam ili da vas prozivam, ali vi ste sad došli u jednu nemoguću situaciju. Vi kažete – nas ne zanimaju konkretne presude Haškog tribunala, a pozivate se u deklaraciji na te vrednosti koje navodno promoviše Haški tribunal. Vi biste da vodite neku apstraktnu raspravu o Haškom tribunalu, o zločinima, ali nemojte slučajno da spominjete neko konkretno ime, cifru, podatak itd.
Rekao sam na početku moje rasprave, nažalost 20 minuta je suviše malo da bi o temi Srebrenica moglo da se kaže sve. Navešću vam opet izjavu jednog čoveka sa Zapada. U pitanju je visoki komesar UN za ljudska prava Henri Vilan, koji je 27. jula 1995. godine za londonski ''Dejli telegraf'' izjavio – nismo pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Čovek je intervjuisao preko 20.000 muslimana iz Srebrenice koji su se našli u izbegličkom kampu u Tuzli i nijedan od 20.000 muslimana nije rekao – svojim očima sam video kako vojnici Ratka Mladića ubijaju muslimanske civile ili muslimanske zarobljenike u Srebrenici.
Gospođo Kolundžija, razumem da biste vi hteli da banalizujete ovu raspravu, da je maksimalno pojednostavite, da na Srebrenicu gledate crno-belim očima, ali moram da vas podsetim na jednu sjajnu rečenicu britanskog istoričara i političkog filozofa Roberta Džordža Kolingvuda – jedna činjenica odvojena od svih drugih činjenica jeste nešto čudovišno, ništa stvarno.
Vi jedan događaj izvlačite iz njegovog istorijskog konteksta, samo njega osuđujete, a sve ono što se desilo pre toga, za vreme toga i posle toga vas ne zanima. Ali to nije istorijski pristup problemu, to je dnevnopolitički pristup problemu, koji će, nažalost, ako ovo bude usvojeno, opteretiti mnoge i mnoge generacije građana Srbije.

Narodna poslanica Nada Kolundžija.

Za razliku od vas koji gledate očima kojima ste gledali i 90-ih godina, ja ne gledam crno-belim očima. Nažalost, gledam žalosnim očima, zato što mi ovde danas govorimo o izgubljenim životima, zato što govorimo o nedužnim ljudima koji su svojim životima platili politiku koju ste vi vodili. Nažalost, i danas od vas slušamo istu tu politiku, ali na sreću, više nikada nećete biti u prilici da ičijim životom platite tu svoju politiku.

 Narodni poslanik Bajram Omeragić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, nedavno smo čuli od mladog pravnika, ali pripravnika u političkom smislu, kandidata za budućeg predsednika stranke koja se sada po celoj Srbiji bori sa cenzusom zbog te politike koju vodi, danas smo mislili da vodimo jednu raspravu o tome kuda ide Srbija posle svega onoga što se događalo i zašto smo se danas skupili ovde da malo prozborimo o jednoj tragičnoj činjenici. Mi danas govorimo o tome da je bošnjački narod nešto kalaisan.
(Uzvici u sali: koji je to član Poslovnika?) Ja sam se ujedno prijavio za kršenje Ustava, ne Poslovnika. (Žagor u sali.)
Kada bih počeo da citiram sve konvencije koje je ovde, u toj diskusiji, prekršio ovaj čovek, zaista bi ova diskusija krenula daleko. Ja tamo ne želim da idem. Govorim samo zbog jedne činjenice. Ustav ove zemlje, Deklaracija o ljudskim pravima UN, da ne citiram sve ostale međunarodne dokumente, garantuju slobodu, o kojoj nam je danas govorio jedan moj profesor, sa mog bivšeg fakulteta, da smo slobodni da izražavamo svoju volju, pa čak i da se nacionalno opredeljujemo.
Podsećam vas, po popisu stanovništva u ovoj zemlji milion stanovnika ne pripada većinskom narodu. Slobodno su se na popisu izrazili da pripadaju nekoj drugoj etničkoj zajednici ili narodu. Danas smo ovde doživeli tešku uvredu – da se u najvišem zakonodavnom telu jedne zemlje negira pripadnost jednoj zajednici.