Profesor Mićunović.
A za sve one koji možda nisu informisani ili nisu bili tu na početku sednice – mi upravo radimo i tekst druge deklaracije, u kojoj osuđujemo zločine nad Srbima na teritoriji prethodne Jugoslavije.
To što na različit način mislimo da treba osuditi sve zločine, gospodine Nikoliću, ne daje vam za pravo da grdite bilo koga.
Profesor Mićunović ima reč.

Postoji jedan deo koji se tiče, verovatno, nerazumevanja, ali u jednom delu ima i zle namere, pa bih hteo obe stvari ovde da objasnim.
Prvo, za vas je istorija strašni sud pred kojim stojimo. Za mene je istorija učiteljica života, napor da se iz nje nešto nauči. Tu je neka, rekao bih, metafizička razlika u razumevanju ovoga o čemu mi govorimo. Niko vam nije dao pravo i mandat da vi tumačite buduću istoriju i da držite moralne lekcije, da li će se neko moralno srozati, podići, naslušali smo se toga dvadeset godina. To vam niko ne daje za pravo.
Dvadeset godina o tome govorim ovde, da ne treba ratovati, da se treba toga kloniti, da treba žrtve odbiti itd. Išao sam da svedočim da Srbija nije počinila nikakav, niti pripremala, genocid. Dobili smo tu presudu, te vrste. Sada vi uporno hoćete da kažete da upravo mi hoćemo da pokažemo kako je navodno bilo genocida sa srpske strane, mada se to nigde ovde ne govori. To je podvala, osnovna, sa kojom vi idete. Ovde se radi o sledećem. Nemojte tako zarađivati (ili verujete da ih zarađujete) određene poene.
U ovoj rezoluciji, deklaraciji govori se samo o sledećem – da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, da se mi izvinjavamo zbog toga. Ali, to ne znači i nigde ne stoji da mi smatramo da drugih zločina nema zato što smo rekli da u Srebrenici postoji zločin.
Srebrenica se ovde pominje iz dva razloga: zbog toga što ona jeste jedan međunarodni problem, koji je kao takav i u evropskom parlamentu žigosan. Drugo, to jeste jedan od najvećih zločina koji su se dogodili. Da ne bismo imali problema sa tim, moralno, treba da se prema njemu opredelimo.
Isto tako, ne treba niko da sumnja u to i da iz toga izvlači zaključak da mi manje cenimo sopstvene žrtve zato što ćemo o njima govoriti u četvrtak, nego iz prostog razloga, da znamo o čemu govorimo. Ostavite se te moralne pridike i pozivanja na sud istorije. Mi savršeno znamo šta radimo, vrlo smo odgovorni i branili smo dostojanstvo ove zemlje. Mnogi koji su se pozivali na istoriju, je li, znamo do čega su nas doveli i šta je to upravo značilo. Istorija jeste jedan rezultat, zbog čega smo mi ovde predstavnici naroda, da budemo u najboljim odnosima sa drugim narodima, da omogućimo napredak ovom društvu, da iz ovih teškoća u kojima se nalazimo izađemo u najboljim odnosima sa svojim susedima i sa drugim narodima.
Za vas postoji samo istorija, za mene postoje samo ljudi. Tu je centralna razlika, da se džabe ne sporimo.

Vreme.
Gospođa Nada Kolundžija.

Znate, mislim da je vrlo ružno pozivati se na Zorana Đinđića i optuživati nas da smo se mi odrekli Zorana Đinđića, zato što je teško zamisliti kako bi Zoran Đinđić danas o ovome razgovarao, ali mi smo sigurni da bi nas on u ovom potezu predvodio. Ono što je Zoran Đinđić tada radio jeste da je bez ikakve rezerve, uz vaš ogroman otpor, izručivao sve one koji su bili osumnjičeni za ratne zločine.

Narodni poslanik Bajram Omeragić ima reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u ime Bošnjačke liste pozivam sve poslanike svih poslaničkih grupa da zajedno, u što većem broju, podržimo ovu deklaraciju. Kao građanin ove zemlje smatram da treba da je podržimo u što većem broju, kako bismo u četvrtak doneli jednu novu deklaraciju, gde će nas biti što više, da osudimo i zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Istorija se ne proučava zbog prošlosti. Ona se proučava zbog budućnosti. Ova deklaracija je bitna za bošnjački narod u Sandžaku, da to bude poruka da se ovaj zločin nikada nigde nad Bošnjacima neće ponoviti. Ova deklaracija treba da bude poruka pomirenja u regionu između Bošnjaka i Srba, jer u Bosni i Hercegovini danas, gospodo, nisam hteo o brojevima da govorim, 95% stanovništva Bosne i Hercegovine čine Bošnjaci i Srbi. Bošnjaci i Srbi treba da žive i posle Srebrenice i posle tih zločina koji su počinjeni, treba da žive u Bosni i Hercegovini svi zajedno, da nastave jedan evropski put. Zato Bošnjačka lista poziva da u što većem broju podržimo ovu deklaraciju, da dođe do pomirenja između svih i da jednostavno otvorimo jednu bolju budućnost za sve naše građane. Hvala.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je najtužniji dan u Srbiji posle izvršene okupacije Republike Srbije i bombardovanja NATO pakta, 19 najmoćnijih zemalja sveta koje su se obrušile na jednu malenu Srbiju.
Gospodo demokrate, vi ćete biti krivi ne samo pred istorijom nego i pred bogom. Pozivate se na Međunarodni sud pravde u Hagu, pozivate se na presudu Međunarodnog suda, a moram da vam predočim da je doneta presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, koja nema obavezu u izreci presude. Kao pravnik i advokat preko 30 godina sam u pravu, bavim se tom strukom, a među vama ima dobrih i uglednih pravnika koji mogu da vam protumače tu presudu na koju se vi pozivate. Obaveza Srbije nije donošenje jednog ovakvog, vašeg predizbornog pamfleta.
Šta je doneo taj Međunarodni sud pravde u Hagu i šta je izrekao u svojoj presudi? Da Srbija nije odgovorna za genocid u smislu odredaba relevantne međunarodne konvencije. Drugo, Srbija nije bila uključena u projekat da se izvrši genocid, niti je podstrekavala na njegovo izvršenje. Dalje, Srbija nije pomagala u izvršenju genocida.
O čemu govorite, gospodo demokrate? Kažete – danas smo se sastali da utvrdimo činjenice. Je li ovlašćena Skupština Srbije da preuzme ulogu pravosudnog organa ili nekoga suda da utvrđuje činjenice?
Gospodo demokrate, koji hoćete po svaku cenu da ponizite ceo srpski narod, morate da imate u vidu sledeće: mi Srbi, i srpska država, bili bismo prvi narod u svetu koji je pljunuo sebi u lice. Lažni svedoci, lažni dokazi za genocid, kao u Haškom tribunalu u procesu koji se vodi protiv prof. dr Vojislava Šešelja putem lažnih svedoka i falsifikovanih dokumenata. Ali, kao što vam je poznato, imali ste priliku da vidite, vidim da neke demokrate pažljivo prate suđenje Vojislava Šešelja i mogu samo da konstatuju da je ta optužnica bila lažna, iskonstruisana samo iz političkih razloga.
Za srpski narod, dame i gospodo, postoji prezumpcija nevinosti. Kako optužiste srpski narod da je počinio genocid? Ovaj zločin prerasta u genocid, jer se oslanja na ovu presudu na koju se vi pozivate. Ta presuda za Srbiju nema nikakve obaveze. U Srbiji se sprovodi medijska manipulacija od strane nekih sredstava informisanja, koja se takmiče koji će medij objaviti veći broj navodnih žrtava.
Dame i gospodo, popis ubijenih nije izvršen do današnjeg dana. Niko ne postavlja pitanje i ne predlaže donošenje rezolucije o ubistvu oko 10.000 Srba samo u Sarajevu. Srpske žrtve se prikazuju kao da su bili vojnici, a muslimanske žrtve se prikazuju kao žene, deca i civili, što apsolutno nije tačno.
Dame i gospodo i gospodo iz Demokratske stranke, postoji veliki broj prethodnih pitanja koja moraju biti utvrđena i rasvetljena da biste mogli da sudite srpskome narodu. Vas 114 narodnih poslanika, koje je narod kao svoje predstavnike i oličenje poslao u ovaj parlament, ne možete tako da zloupotrebljavate ovaj parlament i da ga koristite za donošenje određenih pamfleta ili kojekakvih predizbornih brošura. Ovo je neprimereno.
Zato, građani Srbije, gledajte u Demokratsku stranku, kuda vas vodi. Deklaracija o Srebrenici je usmerena na uništenje Republike Srpske, to morate da imate u vidu. U Podrinju je sekira sekla srpske glave, a ne drveće i balvane. Navlačenje hipoteke na genocid nad jednim narodom, i to pre svega srpskim, mediji u Srbiji ne smeju da spomenu genocid nad srpskim narodom, kao da im je došlo naređenje iz centralnog komiteta da se o Srebrenici i genocidu nad Srbima ne progovori u Republici Srbiji.
Zašto je zaobiđen slučaj Žepa? U Srbiji nevladine organizacije sprečavaju da se otvori pitanje genocida nad Srbima u celoj Bosni, a posebno oko Srebrenice.
Dame i gospodo, naša deca treba da... ono na šta se vi, gospodo demokrate, pozivate, na istoriju. Jeste istorija učiteljica života, ali ovo je najnegativnija stvar koja treba da bude zabeležena u srpskoj istoriji. Mi ne smemo dozvoliti da pljunemo na vekovnu srpsku istoriju i naš narod mora da zna šta ovo znači i čemu to vodi. Usvajanjem deklaracije o Srebrenici Srbi bi priznali krivicu na najvišem državnom, zvaničnom nivou, bez ijednog dokaza i bez ijedne utvrđene činjenice.
Šta ste napisali u ovoj deklaraciji? Gde su vam dokazi? Nemate nijedan dokaz, samo se pozivate na neku presudu Haškog tribunala, a ta presuda nije obavezala Republiku Srbiju da donosi ni zakone, ni rezolucije, ni bilo kakve deklaracije, niti bilo kome da se izvinjava. U tome je jedna velika podvala srpskom narodu.
Srpska deca su zakivana na bandere. To ste zaboravili. Silovana su deca i silovane su supruge u prisustvu dece i svojih supruga. To zaboravljate. To nemate u vidu i nećete uopšte da shvatite. U Srebrenici je bila raspisana nagrada – ko ubije jednog Srbina dobiće 20 kilograma brašna.
Dame i gospodo, zbog vremena, a i zbog ostalih kolega koji treba da govore, demokrate i ostali koji ste se priključili ovom nečasnom, sramnom poslu u ovom uglednom parlamentu, najvišem domu Republike Srbije, predlagači deklaracije o Srebrenici, kako ćete sutra pogledati u oči Srbima i heroju Ratku Mladiću, pošto će Srebrenica biti isto što i Račak?
To je ono, dame i gospodo, što vi zaobilazite, a ovde pričate o moralu. Ovde pričate o nekim stvarima, kako dostojanstvo treba da priznamo nekom drugom. A šta će biti ako nijedna republika iz bivše Savezne Republike Jugoslavije...? Vi kažete – mi očekujemo da će se i oni izviniti. Izvinio se i u Bosni, u Srebrenici i u Zagrebu predsednik Republike Srbije, a zašto se ne izvine oni u Zagrebu i oni u Sarajevu? To nećete doživeti.
Vi ovim poturate kukavičje jaje Srbima i na ovaj način obmanjujete Srbiju i srpski narod. Neka zna srpski narod da Srpska radikalna stranka staje iza svog naroda i da će braniti interese srpstva i interese Republike Srbije, bez obzira na to šta vi mislili o tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik prof. Žarko Korać.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, ovo je sigurno teška rasprava zato što je težak i predmet o kome raspravljamo – to je ubistvo velikog broja ljudi, jedan strahovito težak zločin, i pokušaj ovoga parlamenta da izglasa jednu rezoluciju koja će biti politički stav, i ne samo politički, u odnosu na taj zločin.
Ovde su korišćeni najrazličitiji argumenti, ali ono što je meni žao, što se vidi u velikom broju izlaganja, to je da nema nikakvog pomeranja od onih stavova koji traju više od jedne decenije u Srbiji. Čovek bi očekivao, u 2010. godini, da je došlo do neke evolucije. Ovde sede, konačno, i neki drugi ljudi, koji tada nisu bili u parlamentima koji su tu politiku podržavali, čiji je ovaj zločin takođe jedna, makar indirektna (po mom mišljenju, i direktna), posledica.
Ovde su isticani politički, državni, nacionalni i verski argumenti. Za mene lično, ovo je moralno pitanje. Sad govorim samo o sebi. Meni savest traži da se glasa za jednu rezoluciju koja neće imati samo politički karakter, mi živimo u realnom svetu, nego će biti jedno iskreno priznanje da je učinjen strahovit zločin, da ga osuđujete i da žalite zbog njega i izvinjavate se onima koji su direktno pogođeni tim zločinom.
Ovde su isticani najrazličitiji argumenti i vrlo često potpuni pseudoargumenti. Moram da priznam da nisam skoro prisustvovao jednoj raspravi u kojoj su zloupotrebljavane neke činjenice, i to vrlo proizvoljno, a vezano za ovako tešku temu. Reći ću samo tri vrste argumenata koji se iznose da se ovo ne nazove genocidom i da Skupština ne donese ovakvu rezoluciju, deklaraciju.
Pre svega, često čujemo ovde da se ovde žrtve razdvajaju po nacionalnoj osnovi i pitanje je – zašto se to radi. Nemojte se ljutiti, reći ću otvoreno, licemerno je ovako nešto tvrditi, jer te žrtve su u grobu, te žrtve su žrtve upravo zato što imaju neku naciju ili versko obeležje. Reći da mi razdvajamo je besmisleno, jer one su već u smrti razdvojene i one su, u ovom konkretnom slučaju, ubijene zato što su pripadale jednoj naciji, jednoj veri, kao i u drugim primerima koji su navođeni, u drugim zločinima, pa i nad srpskim narodom; takođe je to bio elemenat zbog koga su ti ljudi završili tako strašno kako su završili.
Drugi argument koji se ovde navodi je da treba doneti jednu deklaraciju koja osuđuje sve zločine. To je, naravno, moguće. Samo bih rekao da verovatno ne postoji parlament u svetu koji ne može svakog dana ili u bilo kom trenutku da donese ovakvu rezoluciju. Koji normalan čovek ne bi bio za osudu zločina? Da li parlament time treba da kaže da zločine treba vršiti?
Ovo načelo moralnog univerzalizma ima jedan problem. Na to imate pravo ako ste o svim konkretnim zločinima koji su učinjeni vi izrekli svoju osudu pre toga. Vrlo mi čudno izgleda da se za takvu deklaraciju zalažu oni koji nikada do sada nisu govorili o konkretnim zločinima ovde u ovom parlamentu ili negde u svom političkom javnom delovanju. Drugim rečima, koja prava su oni stekli da osude sve zločine, ako pre toga nisu osudili one zločine, posebno one koji su učinjeni u ime našeg naroda?
Konačno, ovde se vrlo često govori da je ovakav akt parlamenta nešto što će osuditi srpski narod, što će čitave generacije nositi kao teret; ovde se iznose argumenti da sudovi menjaju mišljenja; ovde smo čuli priču o Đordanu Brunu itd. Da budemo načisto, šta će biti jednoga dana, mi danas ne znamo. Postoji druga mogućnost – da će oni koji budu jednoga dana sedeli ovako u parlamentu biti mnogo oštriji od nas u osudi ovog zločina i ovog genocida. Ali, ono što je bitno, mi donosimo to za ovo vreme. Meni je jasno da je ovakva deklaracija, ja se zalažem za oštriju i mnogo jasniju deklaraciju, otprilike maksimum koji je ova koalicija koja je danas na vlasti mogla imati kao konsenzus.
Ali, za mene se postavljaju sledeća pitanja, biću mnogo konkretniji. Jasno je da se ne mogu pridružiti tome i glasati za to oni koji su ovde rekli više puta sasvim jasno i otvoreno da je za njih Ratko Mladić heroj. Kao što znate, kamere su zabeležile, stotine miliona ljudi su videli Ratka Mladića u toj istoj Srebrenici posle njenog zauzimanja, on to zove oslobađanje, i njegov govor pred kamerama gde kaže da je od Turaka uzeo taj grad i vraća ga srpskom narodu. Upravo Ratko Mladić kaže da je to uradio u ime čitavog jednog naroda i to imate dokumentovano. To sam viđao na stranim televizijama, mnogo puta je ponovljeno.
Ostaje sledeća činjenica. Ovaj zločin je veoma težak, on je sudski okvalifikovan kao genocid i on jeste postao, bez obzira na to da li se to nekome dopada ili ne, mogu da shvatim ljude koji su protiv toga, ali činjenica je da je on postao simbol rata na prostoru bivše Jugoslavije. Mi ne možemo bežati od te istine da Srebrenica, taj zločin u Srebrenici... u toj rezoluciji Evropskog parlamenta traži se da zemlje taj dan ustanove kao dan sećanja na taj zločin, što mi inače nemamo u ovom predlogu rezolucije. To je jedan od razloga zašto ja za nju neću glasati.
Samo bih rekao sledeće. Ako je to što je urađeno u Srebrenici bio herojski čin, zbog čega se onda buldožerima noću ti leševi prenose iz tih primarnih grobnica u tzv. sekundarne, pa onda u tercijarne? Ako je to nešto na šta je neko ponosan, zašto se ne isprsi, stane pred kamere i kaže – to je bilo opravdano? Zašto se ti leševi skrivaju buldožerima, zašto se prenose iz rake u raku, ako neko smatra tako? Ne govorim o ljudima koji su u ovom parlamentu, nego o onima koji su učestvovali u tome i to počinili.
Ako se glavni akter toga, Ratko Mladić, ponosi time što je uradio, zašto se krije?
Konačno, mi ćemo morati nešto raščistiti. Šta je herojski čin? Otići u Hag dobrovoljno, pa tamo, kako navode oni koji podržavaju politiku Vojislava Šešelja, smatrati da je to politički bilo hrabro, da on sebe brani i, kako oni kažu, srpski narod? Ili je herojski čin skrivati se neprekidno od tog istog suda? Ne može se i jedno i drugo misliti. Šta je herojski? Skrivati se ili otići u Hag i boriti se za neku svoju pravdu i istinu, kako ti u nju veruješ? Drugim rečima, mnogo je protivrečnosti kod onih koji napadaju ovo i kažu da ćemo mi jednog dana zbog ovoga ispaštati.
Samo još ovo da kažem za kraj. Ovde se koristi i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina u celini kao argument da je ovo atak itd. Ovde je već bilo jedno izlaganje koje se poziva na jednu komisiju koju je formirala Vlada Republike Srpske. Odmah ću vam reći da je ta komisija formirana 2004. godine, 11. jula. Imam ovde nešto što je neverovatno, imam prigovor jedne boračke organizacije iz tog regiona, koja predlaže Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci da podigne optužnicu protiv onih koji su tu komisiju formirali. To je tadašnje političko rukovodstvo Republike Srpske. Oni u tome kažu sledeće: „Kada su u pitanju neistiniti podaci u izveštaju, ukazujemo na to da je Komisija selektivno“, ta komisija Vlade Republike Srpske, „koristila podatke iz predmeta Krstić“ itd. Evo pasusa iz te tužbe jedne boračke organizacije: „Međutim, u izveštaju Komisije Republike Srpske operiše se sa oko 8.000 lica, što je skoro duplo više od onoga što je utvrdio…“ itd. Dakle, u izveštaju jedne komisije Vlade Republike Srpske se barata tom cifrom i govori se (inače, taj je izveštaj usvojen) o tome šta se dogodilo u Srebrenici.
Prema tome, kada se citira nešto što je rečeno u samoj Srebrenici, kada se citira koje ćete sve imati posledice, onda bi bilo dobro da se citira i cela istina. Znači, nije tačno da nije postojala komisija Vlade Republike Srpske i nije tačno da ta komisija nije vrlo jasno rekla šta se desilo. Za one koji govore da je citirano, nije tačno da je nevažan broj žrtava. Izvinite, to je suprotno zdravom razumu. U tom izveštaju se navodi cifra od 8.000, cifra zbog koje ta boračka organizacija i podnosi prijavu tužilaštvu u Banjaluci, misleći da će biti osuđeni oni koji su pisali taj izveštaj.
Još jedanput, veoma težak zločin je u pitanju i on jeste kvalifikovan kao zločin genocida. Nije tačno da je usput spomenut samo u presudi generalu Krstiću za Drinski korpus. Međunarodni sud pravde u Hagu (dozvolite, iako nisam pravnik, pažljivo sam čitao) vrlo jasno obrazlaže zašto misli da je to genocid. Imate izdvojeno mišljenje jednog sudije koji smatra da je Srbija odgovorna za genocid; to nije prihvaćeno, ali on daje svoje obrazloženo mišljenje. Vrlo jasno je to označeno kao genocid i vrlo jasno je rečeno da je potrebno učiniti sve da oni koji su za njega odgovorni i krivi, pre svega krivi, budu suočeni sa pravdom. Vrlo jasno je tamo rečeno da Srbija mora da učini mnogo više da se ta istina o tome na neki način prihvati.
Završavam sledećim: ovo je jedna rasprava u kojoj su, nažalost, političke pozicije kod mnogih ustuknule u odnosu na jednu moralnu obavezu da se jedan zločin, koji je počinjen u naše ime, osudi. Bilo je ovde i hrišćanskih... Odnosno, ja se nikada ne pozivam na hrišćanstvo, zato što je ovo politička rasprava i sekularna država. Ko hoće, naravno, slobodan je da to radi, ali je strašno da oni koji se pozivaju na hrišćanske norme…
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, ne vide da pozivanjem na hrišćanske norme imaju veliku obavezu da onda osude onaj zločin koji je urađen u naše ime.