Želim samo dve rečenice na kraju da kažem. Zato što volimo svoju zemlju, zato što volimo svoj narod, zato što mu želimo najbolje, zato što želimo da krivica pojedinaca ne padne na ceo narod, mi ćemo glasati za ovu deklaraciju.
Razumemo da neki ne razumeju o čemu se ovde radi. Razumemo da neki ni sami nisu načisto šta treba da urade, a da to bude dobro za svoj narod, ali o tome će naravno suditi građani Srbije. Još jednom pozivam sve narodne poslanike da glasaju za ovu deklaraciju kako bismo stvorili uslove da s punim pravom tražimo odgovornost svih koji su činili zločine prema našem narodu. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Radeta reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram član 27. u onom delu gde ste, gospođo predsedniče, u obavezi da se starate o primeni Poslovnika.
Malopre vas je kolega Šormaz pitao šta se to dešava, zbog čega je neki neuobičajen broj policije ispred zgrade parlamenta? Zašto krijete istinu od narodnih poslanika? Zašto ne kažete ono što je već Radio Beograd objavio da postoji informacija da je podmetnuta bomba negde oko zgrade u kojoj mi danas sedimo?
Zašto, u obavezi ste, nema razloga da se mrštite, u obavezi ste bili, da vas to niko ne pita, da nam to kažete, a pogotovo ako je primećeno da je neuobičajen broj policije tu oko zgrade i vi se smeškate i kažete, dobro je da svako radi svoj posao. Ne znam da li mislite na one što podmeću bombe ili na ove što su došli da ih sklone.

Naravno da nema povrede Poslovnika. Hoćete li da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstven pretres o Predlogu deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 31. mart 2010. godine, u nula časova i 20 minuta, kao dan za glasanje o tački dnevnog reda Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Za one poslanike koji odlaze, samo obaveštenje da ćemo nastaviti rad sednice koji smo započeli danas u 12.00 časova.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdio kvorum.
Saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice, da bismo utvrdili kvorum.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno 128, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za rad i odlučivanje.

Ne može Aligrudić da dobije reč.

Ne, samo su komentarisali da se ne vidi, koliko sam shvatila.

Ne može da se vidi pošto je hteo da se glasa prozivkom.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali u ovom momentu prisutno 128 narodnih poslanika, tako da postoje uslovi za odlučivanje.
Oni to zaista ne mogu da vide.

Oni to ne mogu da vide, jer je Miloš Aligrudić rekao da će da traži da se glasa prozivkom, da bi on mogao da bude registrovan i ovde, onda mora da bude sklonjen ekran.
Sada Aligrudić ne može da dobije reč.
Ne možete dobiti reč, da biste dobili reč, da tražite da se glasa prozivkom, morate da se registrujete.