Molim vas, obraćajte se poslanicima s poštovanjem.

Poštovani gospodine Seniću, tu vam klicu nisam preneo. To ste vi negde zaradili u svom novom okruženju.
Dakle, jeste težak put kojim idemo svi mi naprednjaci, ali pogledajte kako mi polako idemo i kako je taj napredak evidentan. Znam da smetamo svima u ovoj sali i lepo se udružujete u lokalnim samoupravama svi protiv nas, kako vam gde i kad odgovara.
Ali, vi ovo ne možete da zaustavite. Ovo je želja građana Srbije. Pogledajte kako vi to tumačite politiku. Kažete – radimo ono što mi kažu istraživanja o tome šta narod želi. Što bih radio ono što narod ne želi? Što bih bio G 17 plus? Želim da stranka pobedi onako kako narod želi, da vladam kako narod želi.
Nemam nameru vas da vređam, niti da vam pomažem, niti vi meni treba nešto da pomažete. Izbori će da opredele sve. Nego vi imate podršku da ne bude izbora. Ovo je jedinstveni slučaj da deo opozicije ne želi izbore. Nađite normalnu demokratsku zemlju u svetu u kojoj opozicija ne želi izbore i ja ću da se povučem i da ne tražimo izbore još dve godine.
Nije stvar u tome. Ovo je bila zamka za SNS, zamka Borisa Tadića i vi ste je danas otkrili. Znači, kao tamni vilajet, ako uzmeš pokajaćeš se, ako ne uzmeš pokajaćeš se. Ako pokažeš da prihvataš ovu deklaraciju, svrstavaš se uz nas koji ne mislimo na svoj narod, ali neće da glasa narod za tebe. Ako budeš uz svoj narod, ne svrstavaš se uz one koji žele u EU, pa te neće EU. Sve ćemo mi to polako da savladamo.
Pričali ste mi o američkoj ambasadi. Vi znate da sam stigao i do te američke ambasade. Niti sam ušao puzeći, niti sam izašao puzeći. Pričali ste o EU, pa i tamo sam stigao. Pomenite mi destinaciju gde neću stići kao predstavnik SNS. Jedina destinacija u koju neću da stignem to je ona u koju će neki od vaših, a to su ovi KP domovi i zatvori.

Gospodin Vlajko Senić ima reč.

Nema potrebe.

Zahvaljujem. Imali ste pravo na repliku, koju ne koristite. Zahvaljujem na tome.
Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Želim, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, da kažem da te manije veličine u kojoj neko misli da se nešto radi zbog toga da bi mi znali s kim imamo posla zaista pokazuju problem nerazumevanja sopstvene pozicije.
Mi ovo radimo zbog građana Srbije, radimo zbog budućnosti, a to što vi niste spremni da preuzmete odgovornost, kao što ste i u prošlosti pokazivali da niste spremni da preuzmete odgovornost, govori o vama, a ne o nama, koji jesmo spremni da preuzmemo odgovornost.
I kao i predsednik Republike, i ova poslanička većina preduzima korake koji nisu često popularni i mi ponekada radimo ono što građani nisu sigurni da bi podržali, ali mi znamo da to jeste interes i znamo da je ponekad neki potez bolan i težak, ali preuzimamo odgovornost zato što znamo da je to u interesu budućnosti ove zemlje.

Gospodine Samardžiću, molim vas da se ponovo prijavite. Gospodin Nikolić želi repliku, izvolite.

Zahvaljujem se gospođi Kolundžiji što se setila još šta bi mogla da kaže, pošto nisam izazvao repliku. Mogao bi gospodin Senić da kaže da sam njemu nešto uputio, ali što da ne, može i vama, gospođo Kolundžija.
Narod bi bio oduševljen kada biste vi nešto uradili za njega. Građani Srbije bi sigurno bili zadovoljni kada ne bi morali da leže na pruzi da čekaju da ih zgazi voz, pošto ste njihove fabrike poklonili kriminalcima, prijateljima ljudi koji sede u ovim klupama, poklanjali ljudi koji sede ili u ovim klupama ili onde ispred gospođe Đukić-Dejanović.
Narod bi zaista bio zadovoljan kada bi osetio da nešto činite za njega. Šta vi to činite za narod? Koja je to grana privrede u kojoj ste nešto učinili za narod? Koji su to međunarodni odnosi u kojima ste nešto učinili za narod? Recite mi. Iskreno bih voleo da mogu da vas podržim u bilo čemu dobrom što uradite, ali vi ste se toliko osilili da više i računate na bilo čiju podršku.
Vi brojite do 126 i dok ima tamo onog jednog krila, koje kritikujete kada meni upućujete kritike, jer kada meni kažete da sam ideolog, da sam kriv, tu gospođa Grubješić misli na one što sede desno od vas kojima sada delite taj kolač od prodaje "Telekoma". Recite slobodno i otvoreno, recite tim socijalistima kakvi su bili. Što moram ja da im pričam? Tamo i ljudi koji će da se opamete kad-tad. Za sada ste vi kao neka kompaktna celina, preganjate se, dogovarate, pa na kraju oni popuste. Ali, ovo ne može dugo da se trpi.
Ovo građani Srbije ne mogu da trpe. Ovo ni SNS neće moći još dugo da trpi. Doći ću izgleda u sukob sa svojim stavom o tome kako treba promeniti vlast, ali kada treba nešto učiniti za građane Srbije, samo mogu da pogazim svoj stav, a vi samo gledajte šta se razvija iz dana u dan.
Samo vas molim, vas koji ste se predstavili kao ideolozi ovog novog poretka u Srbiji, prošetajte malo ulicom, razgovarajte na pijaci, idite u selo, razgovarajte sa seljacima, da vidite šta vam ljudi misle. Blag sam prema vama, čuvam vas i štitim. Raščupali bi vas ljudi.
Idite iz grada u grad, pokažite mi koliko fabrika radi od vaših privatizovanih. Recite mi, pošto se neki od vas razumeju u poljoprivredu, šta će ove godine da se isplati seljaku da ostvari neki profit? Kako se zove taj proizvod? Hajde da svi to radimo.
Dakle, ovo je replika, nije tema. Zaista imam previše živaca, hoću da vam pomognem. Nije lako voditi državu u ovo vreme, ali vi je vodite u ambis. Prodaj, zaduži se, potroši. Prodaj, potroši, zaduži se. Imate li još jednu reč u svojoj ekonomskoj logici?

Vreme. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Osim što kršite Poslovnik i ne držite se teme, pokazujete žalosno odsustvo razumevanja za važnost teme. To o čemu vi pričate tema je buduće sednice i o tome ćete imati prilike da pričate tada.
Ako nemate argumenata kojim biste mogli da opravdate svoju poziciju pred onima koji od vas traže da glasate za ovu deklaraciju, kako biste dokazali da jeste ono što im pričate u ambasadama, onda je možda bolje da ne govorite.