Gospođo Jocić, obrazlažete izdvojeno mišljenje u odnosu na stav Odbora.

Da. SRS, što se tiče Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, podnela je preko 30 amandmana i svakome ko se bavi ovim poslom jasno je da se ovim zakonom želelo da se zaštite nepušači, ali i da se zadovolje pušači.
Prava pušača ovim zakonom nisu ukinuta, već su samo ograničena, ali i iz prethodnih izlaganja smo čuli da će ovim predlogom zakona, kada bude usvojen, najviše biti pogođen ugostiteljski sektor, koji se u poslednje vreme u našoj zemlji tretira kao izvozni brend.
Zbog nemogućnosti velikog broja ovih lokala da podele svoje objekte na deo za nepušače i za pušače, mnogi vlasnici opredeliće se da se u njihovim objektima i dalje može da puši, što znači da efekta ovog zakona u takvim objektima verovatno uopšte neće biti, jer oni očekuju, ako budu drastično primenili ovakav zakon, da pad prometa bude i preko 85%.
Druga zamerka na ovaj predlog zakona je i ta što se Kancelarija za prevenciju pušenja, kao i Komisija za prevenciju upotrebe duvana u ovom predlogu zakona ponavljaju, iako one već postoje, što na republičkom, što na nižem nivou, što je poznati manir vladajuće većine da uvećava broj radnih mesta raspoloživih za partijske poslušnike.
Kao profesor biologije htela bih da ovom prilikom apelujem na ministra zdravlja da, koliko god može, pojača saradnju sa Ministarstvom prosvete vezano za prevenciju pušenja u višim razredima osnovnih škola, jer među 33% pušača, kako je ministar naveo u uvodnom izlaganju u Srbiji, najveći broj počinje svoj pušački staž baš u višim razredima osnovne i srednje škole.

Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu mišljenje su izdvojili gospodin Nikola Žutić. Da li želi reč? Gospodin Paja Momčilov. Da, izvolite, samo da pročitam ko je sve izdvojio mišljenje i da se prijave oni koje žele.
Pored gospodina Paje Momčilova, Dušanka Plećević, Gordana Paunović-Milosavljević, Milan Dimitrijević i gospodin Žarko Korać.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi gosti iz Ministarstva zdravlja,  imamo retko priliku i čast da čujemo gospodina ministra, pošto ga na odborima retko viđamo, verovatno je čovek prezauzet mnogim obavezama.
Meni je danas jako teško da govorim u okviru izdvojenog mišljenja, jer se na Odboru desio jedan presedan. Ne pamtim otkad sam ovde u skupštinskim klupama da se nešto slično na Odboru za zdravlje dogodilo.
Vidite, vi kažete da je procedura nešto što je temelj demokratije i da treba uvek da bude poštovana. Ako mi bude dozvoljeno, šta se dogodilo sa ovom sednicom na kojoj je raspravljano ova dva važna zakona? Saziv je raspisan 23. marta, za sednicu 30. marta. Imali smo nedelju dana, a stavljeno je 90 zakona na dnevni red. Šta je to prouzrokovalo? Prouzrokovalo je da smo mi morali da za dva dana napišemo amandmane na ova dva veoma važna zakona.
Kakav je to kvalitet rada, pitam vas koji se zalažete za Evropu i za evropske vrednosti. U Engleskoj, da prođe u oba doma, mora kroz tri čitanja jedan zakon na Odboru da bude temeljno razmatran i usaglašavan, pa tek onda može da dođe na usvajanje.
Kako vi sad mislite da smo mogli da damo kvalitetne amandmane na predloge ovih zakona i da kvalitetno raspravljamo? No, dobro, tako je kako je.
Ono što moram da kažem, na uredno sazvanoj sednici Odbora od 29. marta, koja je počela sa kvorumom i gde je bilo prisutno 10 gostiju različitih institucija, od Ministarstva zdravlja do civilnog sektora, za koji se takođe zalažete da mora da bude uvažavan, u vašoj projekciji demokratskog društva desilo se čudo. Kada smo pristupili izglasavanju podrške ili uskraćivanju ovim zakonskim predlozima, nestao je kvorum. Ko ga je oborio? Naravno, poslanici pozicije.
Sada, pitam se, o čemu se tu u stvari radi? Razmišljao sam, zakoni nisu dobili, po prvi put, otkada sam narodni poslanik i od kada sam u Odboru za zdravlje, a bio sam uvek u Odboru za zdravlje, prvi put zakoni nisu dobili podršku matičnog odbora.
Meni je potpuno jasno da i među mojim časnim kolegama, dobrim stručnjacima koji sede u ovom odboru, ima onih koji ne mogu da ne ispoštuju i moralne vrednosti kojima su se zavetovali kada su postajali lekari. Nisu mogli da daju podršku ovako lošim zakonima.
Naravno, obrazlagaću u okviru rasprave sve ono što smatram da nije dobro kod ovih zakona. Ono što je osnovno, mi poslanici SRS-a ovim zakonima zameramo što nisu doneseni u interesu građana Srbije.
Pošto imam samo pravo na izdvojeno mišljenje, ako striktno hoćemo da gledamo zakon o duvanu, onda zašto smo protiv? Zato što je to jedan nepotreban zakon, nedosledan, koji je pun kompromisa i koji štiti proizvođače duvana i neke sumnjive profitere – kockarnice, igraonice, da ne nabrajam. Takođe, nerealna su rešenja koja su ovde ponuđena, pogotovo u kontroli i nadzoru izvršavanja zakonskih normi, o čemu ćemo sigurno i kasnije govoriti.
Naravno, rogobatne i nejasne odredbe su stvarno smešne i ne služe na čast ni ovom parlamentu ako usvoji u ovakvoj formi ove zakone. U raspravi ćemo naravno obrazložiti ovo što sam sada rekao.

Gospodine Momčilov, vašim kazivanjem možete dovesti u zabludu građane. Zakoni koji su danas na dnevnom redu u skupštinskoj proceduri su od decembra i poslanici, naravno, od tog termina, od kada uđe zakon u skupštinsku proceduru, mogu da se upoznaju i treba da se upoznaju sa sadržajima zakona, da pripremaju amandmane.
Mogao se steći utisak da ste stešnjeni bili vremenskim rokovima oko davanja svojih sugestija, što naravno ne stoji. Molim vas, da bar mi lekari, a vi se često pozivate na procedure i etičnost, vodimo računa o tome, posebno kada je u pitanju ova materija.
Narodni poslanik, gospođa Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam na Odboru za zdravlje i porodicu, na sednici održanoj 30. marta, izdvojila mišljenje po pitanju zakona o zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Mislim da ovaj zakon u najvećoj meri neće moći da se primeni u praksi, kao što to nije bio sasvim primenjiv ni postojeći Zakon o zabrani pušenja na radnom mestu, javnim skupovima, sportskim priredbama itd.
Zašto tako mislim? Zato što još uvek ne postoji ni volja, a ni uslovi da se jedan takav zakon, koji u osnovi ima cilj sprečavanja štetnog delovanja duvanskog dima na zdravlje ljudi, suštinski i sprovede.
Stoga ovo nije prvi korak u tom pogledu, kako nam je rečeno od predstavnika Ministarstva zdravlja na Odboru za zdravlje i porodicu, već samo usklađivanje sa zakonima EU iz ove oblasti. Standarde potrebne za primenu ovog zakona nismo dostigli, pre svega, u pogledu zdravstvene posvećenosti, a zatim i u materijalnom smislu. Malo ko može da ispuni uslove za pušače, naročito u ugostiteljstvu, tamo gde se pušači najčešće okupljaju u većem broju.
U članu 6. Predloga zakona kažete – prostorija za pušenje moraju biti opremljene ventilacionim sistemom, koji je sastavni deo prostorije za pušenje, koji je fizički odvojena od drugog ventilacionog sistema, s tim da vazduh s duvanskim dimom iz prostorije za pušenje ne sme da prelazi u druge zatvorene prostorije koje se nalaze u tom zatvorenom prostoru. Mislim da ovakve uslove teško mogu obezbediti ljudi koji se bave ugostiteljstvom.
U članu 5. kažete – ako se prostor ugostiteljskog objekta ne može ravnomerno raspodeliti na prostor u kome je pušenje zabranjeno i prostor u kome je pušenje dozvoljeno, odgovorno lice u ugostiteljskom objektu dužno je da veći deo prostora, odnosno stolova, pultova, šankova i drugih površina na kojima se služi hrana i piće i koji su grupisani u vizuelnu celinu, odredi kao prostor u kome je pušenje zabranjeno, s tim što taj prostor mora biti pored ulaza u ugostiteljski objekat.
Ovo očigledno predstavlja jedan kompromis predlagača koji negira razlog za donošenje zakona, a to je potpuno uklanjanje duvanskog dima iz prostora i efekti primene zakona će ostati na nivou sadašnjeg stanja.
Drugi razlog što sam izdvojila mišljenje se nalazi u delu koji govori o kontroli zabrane pušenja, a odnosi se na odgovorno lice koje je zaduženo za kontrolu zabrane pušenja.
U članu 14. stav 2. nije jasno šta se podrazumeva pod tim da lice zaduženo za kontrolu zabrane pušenja nije dužno da preduzme mere da se iz prostora u kome je pušenje zabranjeno udalji lice koje i posle usmenog naloga ne prestane sa pušenjem, ako bi se udaljavanjem iz tog prostora uskratilo ostvarivanje zakonom utvrđenih prava tog lica, kao ni lica zaposlenog kod tog poslodavca.
Pored ovih, postoji i niz drugih primedbi o kojima ćemo detaljnije govoriti u načelu i u pojedinostima.

Gospodine Momčilov, vi ste se prijavili, samo mi recite osnov javljanja? Po Poslovniku? Onda najpre gospođa Tabaković.

Pozvala bih se na član 104, jer je to jedina mogućnost da ukažem na povredu Poslovnika i obavestim građane Srbije da informacija koju je iznela gospođa Vjerica, jeste objavljena u "Presu" i tehničkom greškom objavljena kao zalaganje za jeftiniju cenu droge, što će u sutrašnjem broju biti ispravljeno. Zaista ne bih želela da se jedna takva očigledna omaška u štampariji tog  lista koristi za kampanju protiv stranke kojoj pripadam.

Gospođa Vjerica Radeta.

Činjenica da je ovo intervencija nakon otprilike mesec i po dana govori sama za sebe. S druge strane, videćemo šta će sutra biti u tom demantiju u "Presu". Sada će, znači, stranka gospođe koja je upravo ovde govorila da zastupa stav, odnosno da se bori za skuplju drogu.
Mi srpski radikali mislimo da svaka stranka, pre svega država, treba i mora da se bori za suzbijanje narkomanije i za uklanjanje droge sa ulica Beograda. Pitanje je ko ima kakve obaveze u ovoj državi i prema Šarićima i prema ostalim narkodilerima, ali ja sam diplomirani pravnik i ne želim da se mešam u istragu nadležnih organa, ali ih samo pozivam da požure jer izgleda da to što su malo čačnuli da je otvorilo mnoge puteve, nažalost, i droge i daljeg dilerisanja droge u Beogradu i u celoj Srbiji.
E sad da li je to po skupoj ili jeftinoj ceni, pogubno po život i po mladost u svakom slučaju jeste i mi, srpski radikali, smo se, zalažemo se i uvek ćemo se zalagati da droga nestane sa ulica u Srbiji.