Narodni poslanik Miroslav Petković, pravo na repliku na izlaganje ministra Slobodana Milosavljevića.

Najpre da se osvrnem na izlaganje uvaženog kolege gospodina Čolakovića.
Neću reći da je on moj prethodnik, već sedimo dugo, dve godine u ovom parlamentu, tako da je osnovni red da znamo jedni drugima imena. Obzirom da imamo dobru komunikaciju ne verujem da je zaboravio kako se prezivam.
Molim vas samo da kažete šta sam u svom izlaganju rekao a da nije istina i kako mislite da ostvarite svoja obećanja. Ništa drugo, samo odgovorite na ta dva pitanja.
Ovo što sam citirao, to su izjave vašeg predsednika odnosno potpredsednika Vlade i ljudi koji su se bavili reformom PIO. Imamo pravo da kažemo da ne verujemo da će to biti sprovedeno, a penzioneri će jednog dana shvatiti da je to samo bilo - obećanje ludom radovanje.
Gospodine Milosavljeviću, uz puno uvažavanje, pohvalio sam to što ste danas ovde i što imate dobru komunikaciju sa poslanicima, moja kritika se odnosila na odsustvo gospodina Ljajića kao resornog zaduženog za ova pitanja.
Uvažavam vaše poznavanje i srpskog pravosuđa, i elektronske trgovine, i finansije ove zemlje i bilo bi dobro da je ovde prisutno bar desetak ministara u Vladi Republike Srbije, ali očigledno je da se bave drugim poslovima, kampanjom u Aranđelovcu. Zbog toga nemojte shvatiti ovo lično.
Ali, ukoliko je neko izabran za ministra treba da pred narodnim poslanicima obrazlaže zakone svog ministarstva i da odgovara na pitanja narodnih poslanika, a vi verujem da ćete pokušati, da li ćete uspeti, to ćemo videti na kraju ove rasprave. Hvala vam.

U elektronskom sistemu su prijavljeni narodni poslanici Momo Čolaković, sa zahtevom za repliku, i narodni poslanik Radojko Obradović, s pravom na repliku.

Uvaženi gospodine Petkoviću, ja sam imao nameru samo da ne repliciramo jedni drugima, nego da saopštimo činjenice, pa ćemo videti ko je u pravu. To je jedini razlog zbog čega nisam pomenuo prezime – te se izvinjavam u tom smislu.
Drugo, to što nije tačno, što ste se izrazili – kakve veze mi imamo sa "Srbijašumama"? Jesmo li mi imenovali direktora ili bilo šta tamo radili u "Srbijašumama"? Drugo, izneli ste isto tako neke činjenice, podatke, vezano za prosečnu penziju, odnosno za prosečnu platu, koji takođe nisu tačni.
Ja sam to pobio i sa činjenicama rekao – nisu bili prihvatili sistem sa 52% prosečne penzije, odnosno prosečnu platu i ona je sada 63,6%. Isto tako pad prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu u narednom periodu ste kazali da će biti 40%. To takođe nije tačno.
Zakon koji će biti u raspravi u parlamentu precizno govori šta će se desiti. Mi insistiramo na tome što smo obećali – da penzija ide prema 70% i to ćemo ostvariti.

Pravo na repliku, narodni poslanik Radojko Obradović.

Imam pravo na repliku, pošto me je kolega Čolaković pomenuo. Tačno je i poznato da poslanička grupa DSS i ja lično u ovom sazivu i parlamentu posebnu pažnju posvećujemo jednoj izuzetno važnoj reformi, a to je reforma sistema PIO. Potpuno je jasno, kada ovlaš pogledate broj penzionera i broj zaposlenih i sve elemente vezane za čitav sistem, da je taj sistem dugoročno, ovakav kakav je sada, neodrživ i da su potrebne reforme.
Jedino oko čega treba da se složimo ili ćemo se možda složiti to je – da polako dolazimo na ono na šta je DSS ukazivala pre više od godinu i po dana. I kada sam govorio u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe rekao sam da smo ukazivali na to da je čitava ideja i dogovor sa MMF – da se udeo penzija smanji u BDP, od sadašnjih 13% smanji na 10%. Kada sam to prvi put rekao pre godinu dana, ljudi, pa i iz vaše poslaničke grupe, rekli su da to neće biti moguće. Samo kažem kako sada stvari stoje.
Ako se broj penzionera povećava i demografska slika u Srbiji koju ima, koja je takva kakva jeste, meni nije drago što je to tako, ali naše stanovništvo iz godine u godinu stari, natalitet je manji od mortaliteta i broj stanovnika Srbije se smanjuje. Ako se broj zaposlenih smanjuje, a broj penzionera povećava, ako imamo blagi rast BDP i industrijske proizvodnje, ako nemamo novozaposlenih – kako je moguće da se održi nivo penzija koji sada postoji, a da se sa 13 na 10 smanji udeo u BDP? Ne postoji ta matematička operacija.
Ako su u pitanju uštede zašto pod hitno ne zakažemo sednicu Skupštine i vidimo u čemu su to problemi u tom sistemu, ako postoji 30% rastura da vidimo šta je?
S druge strane, potpredsednik vaše stranke, gospodin Milan Krkobabić, kaže da to što radi ministar Dinkić je politička lukrativnost. Kaže: "Dinkić uvodi element – političku lukrativnost, jer svesno gađa zaposlene u javnom sektoru, odnosno to što hoće da poveća njihove plate samo da bi dobio glasove i time urušava sistem".
Čak upozorava dalje: "Da će da ugrozi mogućnost da penzije budu 10%". Znači, ne samo da će biti 10%, nego se ukazuje da Dinkić ruši sistem koji postoji. Samo smo to govorili i ništa drugo.
Tačno je da ste mi dali Predlog zakona i sa zadovoljstvom ga analiziram. Ono što smo mi hteli je – da za tako važnu reformu ne razgovaramo samo u formi zakona kada dođe ovde, nego da zakažemo posebnu sednicu Skupštine sa ciljevima reformi penzionog sistema i da o tome razgovaramo. To je pravi način na koji Skupština radi.

Narodni poslanik Momo Čolaković – pravo na repliku. Krug replika je zatvoren.

Nemam primedbi na izlaganje gospodina Obradovića u načelu, to je tačno.

Izvinite, narodni poslaniče, ja vas molim da se još jedanput prijavite.

Nemam primedbi na izlaganje gospodina Obradovića, to je tačno u načelu. Tu se ne sporimo već dve godine, ali ono što je pripremljeno kao segment reformi socijalnih dimenzija države, to je PIO.
Tu imamo precizno tri stvari na kojima radimo. Ovaj zakon je jedan od tih reformi. Drugi je Zakon o PIO, a izmene i dopune će biti u maju i on tačno predviđa precizno kako će se ušparati, iz kojih sredstava, da bi se smanjilo učešće fonda u društvenom proizvodu sa 13% na 10%. Jedna od tih ušteda je i ovaj zakon, koji će obezbediti racionalizaciju.
Drugi, kada je u pitanju beneficirani radni staž, gospodin Petković je nešto o tome govorio – da, to su ogromna sredstva. Treći segment je pitanje radnog staža žena. Nažalost nije naš stav da povećavamo radni staž, odnosno penzijski staž kod žena, ali pritisnuti određenim uslovima MMF i drugih, mi smo to prihvatili – sa 35 na 38 godina.
Treća dimenzija je racionalizacija službe, ne samo PIO, nego u celini. To je, prema sadašnjim nekim predviđanjima, suma preko 70 milijardi dinara. U tom pogledu se stvaraju uslovi da se obezbedi zahtev MMF – da se učešće u BDP države smanji sa 13% na 10%.