Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, u ovoj tački dnevnog reda ću se pretežno osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
S obzirom da nemamo najboljih iskustava sa primenom Zakona o poštanskim uslugama od njegovog usvajanja 2005. godine, a još više potpuno neprimenjivanje nekih njegovih značajnih odredaba, njegove izmene i dopune nameću se kao preko potrebne.
Činjenica da su ponuđene izmene i dopune Zakona o poštanskim uslugama u skupštinsku proceduru ušlo je još 2008. godine, a neka javna rasprava se tada, što se tiče stručne javnosti, vodila daleke 2007. godine, kažem daleke jer su se u međuvremenu mnoge evropske regulative menjale, nameće se kao osnov za sumnju u svežinu ponuđenih rešenja.
Ne apstrahujući napred navedeno, poslanička grupa SPS-JS želi da podrži nastojanje Ministarstva da unapredi pojedina rešenja osnovnog zakona i učini ih uporedivim sa evropskim zakonodavstvom, i u tom smislu da će podržati tekst izmena i dopuna zakona.
Želimo da kažemo i da istaknemo da su naše rezerve u pogledu primene ovako izmenjenog zakona o poštanskim uslugama i dalje jako velike, pa molimo Ministarstvo da našu podršku za predložene izmene i dopune ovog zakona shvati kao istovremeni zahtev za hitno pristupanje izradi potpuno novog zakona.
Ne upuštajući se u tehničke detalje i pojedinosti, želimo da kao najkraće moguće obrazloženje predložene hitnosti donošenja potpuno novog zakona istaknemo nekoliko značajnih problema koje predložene izmene i dopune ili uopšte ne tretiraju ili to rade, po našem mišljenju, na neadekvatan način.
Uzurpacija rezervisanog servisa od strane neovlašćenih poštanskih operatera, koja u Novom Sadu i u Beogradu poprime epidemijske razmere i čime se, pored direktne štete javnom poštanskom operateru tj. Javnom preduzeću PTT Srbije, jednako šteti budžetu Republike Srbije i zbog koga će se, ako se nešto ozbiljnije ne uradi u narednom periodu i ne preduzme u cilju sprečavanje ove pojave, u dogledno vreme morati pokrivati troškovi pošte iz budžeta koje ova ima kao zakonom određen pružalac univerzalne poštanske usluge na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, jasno je da su poštanski operatori koji vrše ove nedozvoljene poslovne aktivnosti školski primer nelojalne konkurencije ostalim poštanskim operatorima koji svoje komercijalne aktivnosti obavljaju u skladu sa zakonom, a to nikako ne može stimulativno delovati na razvoj konkurentnosti na tržištu poštanskih usluga, a to mora biti osnov naše ekonomske politike na svakom, pa i na ovom tržištu.
Iz raširenosti ove pojave očigledno je da osnovni zakon ne raspolaže adekvatnim pravnim mehanizmima, a ni potrebnom pravnom preciznošću, što nije precizirano ni ovim izmenama i dopunama zakona, jer kazna od 20 hiljada dinara za nekog ko krši zakon smatramo da je nedovoljna.
Naravno ni potrebna pravna preciznost za sprečavanje ovakve nelojalne poslovne prakse nažalost, čini nam se, kao što sam i već rekao, ne preciziraju ni izmene i dopune ovog zakona.
Na primer, upoznati smo da Pošta izražava veliku bojazan zbog smanjenja limita po masi i ceni predviđeno članom 8. predloženih izmena i dopuna, a to u pogledu njene buduće sposobnosti da kvalitetno servisira univerzalnu poštansku uslugu.
Šta uopšte znače viši ili niži limiti kada postoje poštanski operatori koji ih nesmetano krše u dva najveća poslovna tržišna centra u Republici. Tu moram da kažem da izvesna firma Siti mejl, u vlasništvu izvesnog Gordana Bajića, a mi imamo, iz našeg najbližeg udruženja, primer kako su oni urušili javno preduzeće, tj. Poštu jedne zemlje u okruženju i kada je Pošta došla do propasti, onda je država i vlada pokušala na neki način da zaštiti Poštu.
Ako vi imate slučaj da gotovo nesmetano ta firma radi i pored zabrane rada, uprkos pojačanom inspekcijom nadzoru, a moram da navedem da je žalosno i to da mi imamo jednog inspektora, koji ne može da pokrije celu Republiku, i pored izrečene novčane kazne, on i dalje obavlja poštanske usluge iz domena rezervisanih na području Novog Sada i Beograda.
U tom smislu apelujemo da se član 19. osnovnog Zakona dopuni okvirno sledećim stavom – poštanske usluge ne smatraju se rezervisanim, samo pod uslovom da poštarina viša od petostrukog, tj. trostrukog iznosa poštarine za pismonosnu pošiljku prve stope mase i najbržeg stepena prenosa. Ovo bi procenjujemo onemogućilo različita tumačenja člana 3. stava 1. tačka 1. osnovnog Zakona.
Ne bi bilo loše da se i kaznenim odredbama sankcionišu i pravni subjekti, koji za obavljanje rezervisanih poštanskih usluga angažuju neovlašćenog poštanskog operatera. Sankcija bi ovde podrazumevala - prethodno upozorenje, a nakon toga i određena pravna dejstva. Naravno to bi znatno jeftinije bilo od cene koju bi utvrdila Vlada i koja predstavlja kompenzaciju sa javnim poštanskim operaterom za obavljene univerzalne poštanske usluge.
Da pojasnim, ako javni poštanski operater mora do najzabitijeg dela u ovoj našoj zemlji da izvrši svoju uslugu, a to nekoga ne obavezuje, naravno da je on konkurentan tj. nelojalno konkurentan na tržištu.
Da ne bih sada ovde iznosio komparativne cenovnike jednih i drugih, moram da kažem da takođe nisu najjasniji razlozi za proširivanje nadležnosti Ministarstva, koje je predviđeno članom 16. predloženih izmena i dopuna ovog Zakona. Ovo posebno kažem, pošto od ove godine funkcioniše Republička agencija za poštanske usluge, kao regulativni organ, na čije se formiranje iz teško objašnjivih razloga čekalo evo već pet godina, kada je osnovana osnovnim Zakonom o poštanskim uslugama.
Dakle, imamo Agenciju, imamo aktuelnu restriktivnu politiku u pogledu kadrova i uopšte veličine državnog aparata, imamo generalnu tendenciju evropskog i našeg zakonodavstva za što manje mešanje državnog aparata u privredne delatnosti, pa dodatne obaveze Ministarstva vidimo kao nepotrebne i anahrone.
Dame i gospodo narodni poslanici, strogo tehnološke pojedinosti, o kojima bi se takođe moglo dugo pričati, ostavljamo timu koji će vršiti, nadam se, pripremu teksta novog zakona. Važno je insistirati – da u izradi budućeg zakona moraju biti uključeni svi zainteresovani činioci, a tu prevashodno mislimo, pored Ministarstva i Republičke agencije za poštanske usluge, i na referentne naučne institucije, Javnog poštanskog operatora i Udruženje privatnih poštanskih operatora itd.
Poslanička SPS-JS će za jedan takav zakon glasati bez imalo dilema, koje nažalost imamo glasajući za predložene izmene i dopune.
Na samom kraju bih hteo da istaknem da SPS-JS jednostavno podržava bojazan Sindikata i radnika PTT-a Srbije. Ako imamo 15.000 radnika, a jednim zakonom i poznajući nelojalnost konkurencije, kojoj nekim odredbama i sankcionisanjem ne možete zabraniti rad, onda je opravdana njihova bojaznost, jer urušavanjem jednog takvog sistema od 15.000 radnika – mi generalno kao Vlada možemo da imamo samo problem.
Znači, još jednom molim da, kada su u pitanju članovi 8, 11. i 31, da sada ne obrazlažem, jer ćemo to imati priliku, kada budemo razgovarali u pojedinostima, obratite pažnju i na jedan način u ovom trenutku se izvučemo na najbolji mogući način, da to bude od interesa za Javnog poštanskog operatora i za Vladu Republike Srbije.
Hvala vam, ako bude potrebno ja ću se uključiti i na kraju.