DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.04.2010.

7. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.
Obaveštavam vas da je saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da sednici, pored predstavnice predlagača ministarke Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, prisustvuje i Snežana Obrenov, pomoćnica ministra za poštanski saobraćaj i Petar Janjić, šef kabineta ministra.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 18. i 80-83. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA, POTVRĐIVANjU AMANDMANA NA ČLAN XII SPORAZUMA O MEĐUNARODNOJ TELEKOMUNIKACIONOJ SATELITSKOJ ORGANIZACIJI, POTVRĐIVANjU ZAVRŠNIH AKATA REGIONALNE KONFERENCIJE O RADIO-KOMUNIKACIJAMA ZA PLANIRANjE DIGITALNE TERESTRIJALNE RADIO-DIFUZNE SLUŽBE U DELOVIMA REGIONA 1 I 3 U FREKVENCIJSKIM OPSEZIMA 174 DO 230 MHz I 470 DO 862 MHz (RRC-06), POTVRĐIVANjU PROTOKOLA O IZMENAMA DELOVA REGIONALNOG SPORAZUMA ZA EVROPSKU RADIO-DIFUZNU ZONU (ŠTOKHOLM 1961.) SA REZOLUCIJAMA (RRC-06-Rev.ST61) I POTVRĐIVANjU AKATA KOJIMA SE MENjAJU USTAV I KONVENCIJA MEĐUNARODNOG SAVEZA ZA TELEKOMUNIKACIJE
Saglasno odluci da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 18. i 80. do 83, a pre otvaranja pretresa podsećam vas da, prema članu 152. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspor kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas, istovremeno, da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Dejan Radenković, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Željko Ivanji, poslaničku grupu G17 plus.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama; Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na član XII Sporazuma o međunarodnoj telekomunikacionoj satelitskoj organizaciji; Predlogu zakona o potvrđivanju završnih akata regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radio-difuzne službe u delovima regiona jedan i tri, u odgovarajućim frekvencijskim opsezima; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama određenih delova regionalnog sporazuma za evropsku radio-difuznu zonu sa Rezolucijama (Štokholm 1961.) i Predlogu zakona o potvrđivanju akata kojima se menjaju ustav i Konvencija Međunarodnog saveza za telekomunikacije.
Obaveštavam vas, takođe, da će za poslaničku grupu SRS u raspravi po tačkama od 18, 80. do 83. ovlašćeni predstavnik biti Vladan Jeremić.
Pre nego što dam reč predstavnici predlagača, na osnovu člana 85. stav 5. i na osnovu člana 27, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova raspravom o tačkama dnevnog reda koje u tom trenutku budu bile predmet našeg rada.
Na osnovu člana 27, da ćemo u slučaju da se zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 18. i 80. do 83, okonča pre 18.00 časova, danas otvoriti i zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 21, 59. i 60, o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Turske o socijalnoj sigurnosti.
Ukoliko rasprava o upravo otvorenim tačkama dnevnog reda ne bude okončana do 18.00 časova, tada ćemo raditi samo do završetka rasprave koja je upravo otvorena.
Da li predstavnica predlagača ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić želi reč? (Da.)

Jasna Matić

Dame i gospodo poslanici, kao što ste čuli, pred vama je danas nekoliko zakonskih predloga iz oblasti telekomunikacija i pošt0anskog saobraćaja, pre svega zakon o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
Razlog za donošenje zakona je ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja, koji u celom svetu i u Evropi izaziva brojne i česte promene regulatornog okruženja. Zbog ubrzanog razvoja poštanskog saobraćaja pojavila se neophodnost regulisanja i kontrole tržišta poštanskih usluga, a za nas je bitno i usklađivanje zakona sa zakonodavstvom EU, odnosno direktivom 2002/39 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, kao i aktima Svetskog poštanskog saveza, koji su doneti na Kongresu u Bukureštu, oktobra 2004. godine i u Ženevi 2008. godine, kao i sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije u procesu pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Takođe je bitno da se obezbedi potpuna primena važećih zakona u praksi, kao i nadzor nad primenom osnovnog zakona, što će se ovim izmenama zakona obezbediti u punoj meri. S obzirom da je u skladu sa zakonom u međuvremenu imenovan prvi Savet agencije krajem 2009. godine, ukazala se potreba za izmenom pojedinih članova predloga, što je amandmanima i obezbeđeno.
Faktičkim otpočinjanjem sa radom Agencije za poštanske usluge od 1. februara 2010. godine stvorili su se uslovi za obavljanje poslova koji su u njihovoj nadležnosti. Osnovne odredbe zakona definišu i objašnjavaju pojmove štampanih stvari, prenosa poštanskih pošiljaka, poštarine za prenos poštanske pošiljke, naknade štete koju je poštanski operator dužan da nadoknadi u slučaju prekoračenja rokova uručenja, gubitka ili oštećenja poštanske pošiljke.
Precizirane su obaveze poštanskih operatora da pri obavljanju poštanskih usluga postupaju u skladu sa svojim posebnim uslovima, obezbede nepovredivost poštanskih pošiljaka i tajnost podataka, propišu sadržinu potvrde o prijemu registrovane pošiljke i mogućnost prenošenja ugovorom obavljenih pojedinih poštanskih usluga.
Ostale odredbe zakona definišu univerzalnu poštansku uslugu i precizirano i propisano obavljanje univerzalne usluge, kao i poslovi izdavanja, prodaje i povlačenja iz upotrebe poštanskih maraka, koje obavlja javni poštanski operator uz saglasnost Vlade, u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza.
Zakon je izmenjen u delu gde su navedene obaveze javnog poštanskog operatora u pogledu računovodstvenog praćenja i razdvajanja troškova rezervisanih i nerezervisanih poštanskih usluga, a u okviru univerzalnih usluga koje javni operater mora da pruži. Odgovornost i naknada štete precizira obaveze poštanskog operatora da nadoknadi dokazanu štetu nastalu krivicom poštanskog operatora, u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza.
Izvršena je dopuna zakona u pogledu konkretizovanja dostavljanja potrebne dokumentacije Agenciji za poštanske usluge radi dokazivanja ispunjenosti uslova za obavljanje poštanske delatnosti. Dopunjena su ovlašćenja inspektora da u slučaju otuđenja dozvole, prenošenja na treće lice ili postupanje suprotno odobrenju sadržanom u dozvoli istu može privremeno oduzeti i izvršeno je usklađivanje rokova za donošenje rokova drugostepenog rešenja sa rokovima predviđenim procesnim zakonom dužim od osam dana, a ne kako je sada predviđeno zakonom.
Uvedene su sankcije za povredu čl. 6, 24. i 29. Zakona i dopunjen tekst Osnovnog zakona o uvođenju mandatne kazne koja se na licu mesta izriče i naplaćuje inspektor.
Izmene rokova za donošenje podzakonskih akata. Umesto roka od šest meseci određeno je na rok od tri meseca. Izvršena je promena i u skladu sa raspadom SFRJ i razdruživanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora sa primenom saveznih zakona i to donošenje republičkog zakona kojim se reguliše obavljanje poštanskih usluga, izdavanje i štampanje poštanskih maraka. Takođe su regulisani i statusi jugomarke i Zajednice jugoslovenskih PTT-a.
Pored zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, pred nama su danas i četiri ratifikacije iz oblasti telekomunikacija, koje treba da obezbede prelaz sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji, a u skladu sa preporukama Međunarodne telekomunikacione unije, kao i preporuka Evropske komisije da se to obavi do 2012. godine.
Budući da su to vrlo tehničke stvari, ne bih vas zamarala tim detaljima, ali želim da napomenem da je od izuzetnog značaja da se ratifikuju ove četiri konvencije koje je Srbija potpisala, kako bismo mogli u sličnom roku kao i naši susedi da obavimo prelazak sa analogne na digitalnu televiziju, našim građanima omogućimo nesmetan prijem televizijskog signala i bez ometanja od susednih zemalja, od kojih je sada većina već u članstvu EU i stoga će poštovati preporuku EU da do 2012. godine završi prelazak na digitalnu televiziju.
U nekim od naših suseda prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa već je otpočeo i kada ti procesi stignu do naših granica, građani koji žive u pograničnim prelazima Srbije imaće smetnje i ugrožen prijem televizijskog signala. Stoga je neophodno da mi pristupimo takođe tom procesu prelaska sa analogne na digitalnu televiziju, za šta nam je neophodno da ratifikujemo i postojeće četiri konvencije koje se danas nalaze pred vama.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici Radica Jocić, Momir Marković i Slađan Mijaljević, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.) Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, cenjena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
Osnovni problem koji, između ostalog, treba rešiti ovim zakonom je to što Republička agencija za poštanske usluge, kao nezavisno regulatorno telo, i posle tri godine još uvek nije počela sa radom jer nije izabran savet agencije. To je u najmanju ruku malo čudno, ali izgleda da smo se krenuli sa mrtve tačke.
Inače, nefunkcionisanje ove agencije kojoj je zakonski povereno, pored ostalih poslova, i donošenje podzakonskih akata, kao glavnog instrumenta za vršenje Zakona o poštanskim uslugama, dovelo je do toga da nedostatak ovih podzakonskih akata stvara pravnu prazninu i pojavu velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.
Kao prelazno rešenje ovog problema nađeno je poveravanje pojedinih poslova Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, dok se savet agencije ne izabere. To mu dođe kao nužno zlo jer je prosto neverovatno da se za tri godine nije mogao izabrati savet agencije.
Ipak, dobro je, uz sve mane, što se donošenjem ovog zakona vrši usklađivanje sa direktivama EU u oblasti poštanskog saobraćaja. Zbog nepostojanja agencije za poštanske usluge stanje na poštanskom tržištu odlikuje se visokim stepenom neregularnosti. Način na koji se predlaže odlaganje nagomilanih problema je da neke od poslova agencije, do njenog konstituisanja, obavlja, kao što smo rekli, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.
Predviđa se da Ministarstvo propisuje i uređuje uslove za otpočinjanje obavljanja delatnosti, posebno da propiše uslove za održavanje i unapređivanje obavljanja univerzalne poštanske usluge i vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i da se dodeli veća uloga regulatornim telima u oblasti poštanskih usluga.
Zakon preciznije definiše uslove pod kojima će poštanski operatori ravnopravno učestvovati na tržištu poštanskih usluga. Korisnicima poštanskih usluga obezbeđeno je pravo na univerzalnu poštansku uslugu, kako fizičkim, tako i pravnim licima, pod jednakim uslovima, bez diskriminacije i pristupačnim cenama.
Zakonom se u potpunosti poštuju sve međunarodne norme i nacionalni propisi koji se odnose na zaštitu životne sredine. Obavljanje univerzalne poštanske usluge povereno je javnom poštanskom operatoru, ali se istovremeno omogućava obavljanje ostalih poštanskih usluga i drugim poštanskim operatorima prema utvrđenim standardima kvaliteta i potrebama građana i privrede, što je vrlo dobro.
Zakonom se predviđaju razne mere koje će biti preduzete u cilju ostvarivanja potrebe za donošenjem ovog zakona - regulisanje tržišta poštanskih usluga od strane resornog ministarstva, do imenovanja članova Saveta agencije i početka njenog rada, donošenje podzakonskih akata kao instrumenta za potpunu primenu zakona, implementacija strategije za razvoj poštanskih usluga i akcionog plana, postepena liberalizacija tržišta poštanskih usluga, podela nadležnosti i ovlašćenja između različitih subjekata, stalno unapređivanje kvaliteta poštanskih usluga.
Vrlo je bitno naglasiti da se ovim zakonom vrši usklađivanje sa pozitivnim zakonodavstvom EU, konkretno sa direktivom, kao što je rečeno, 2002 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, zatim aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
Na osnovu analize akata EU koji regulišu oblast poštanskih usluga i odnosnih preporuka, kako je navedeno, razmatrana je i tzv. treća poštanska direktiva 2008 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, jer ova treća poštanska direktiva, kako se tvrdi, daje preciznije preporuke u vezi podizanja i održavanja postignutog nivoa kvaliteta univerzalnih usluga od strane poštanskih operatora po prihvatljivijim cenama i za sve korisnike.
U članu 31. Zakona predviđeno je da je poštanski operator dužan da poštanske pošiljke iz domena univerzalne usluge prenosi i uruči primaocima u skladu sa standardima kvaliteta, u rokovima ne dužim od dva radna dana na užem dostavnom području u jedinice poštanske mreže, četiri radna dana na širem dostavnom području jedinice dostavne mreže, sedam radnih dana na najširem dostavnom području jedinice poštanske mreže.
Poslanička grupa PUPS-a ističe da u vezi sa ovim rokovima, a i nezavisno od njih, postoje veliki problemi. Gotovo je redovna pojava da pošiljke ne stižu do primaoca u predviđenim rokovima, čak i nekoliko dana kasne ili uopšte ne budu dostavljene. Naknade intervencije postaju irelevantne jer na primer zbog kašnjenja pošiljke ne stignu da se obave neki važni poslovi ili druge zakazane obaveze.
Smatramo da je dobro što se u članu 29. Zakona reguliše zabrana, odnosno prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljki koje sadrže opasne i štetne materije, kao i predmeti čiji prenos ugrožava zdravlje i život ljudi, opojne droge, žive životinje, osim životinja čiji je prenos određen po posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, druge robe i predmeti čiji je prenos zabranjen zakonom i drugim propisima.
Takođe je značajno, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, što se ovim zakonom reguliše da javni poštanski operator ne može da koristi prihode od rezervisanih poštanski usluga, a to su one usluge koje država garantuje poštanskom operatoru univerzalne poštanske usluge, kao ekskluzivna prava u okvirima određenog limita po masi i ceni, za subvencionisanje poštanskih usluga koje nisu univerzalna usluga nego usluga dodatne vrednosti.
To je u skladu sa drugom poštanskom direktivom EU, koja predviđa da je zabranjeno unakrsno subvencionisanje univerzalnih usluga van rezervisanog sektora iz prihoda od usluga u rezervisanom sektoru.
Članovima 21. i 66. Zakona reguliše se da Agencija za poštanske usluge određuje tarifne stavove za univerzalnu poštansku uslugu. Međutim, postavlja se pitanje da li je bolja alternativa da tarifne stavove odnosno poštarine za sve druge poštanske usluge koje ne spadaju u domen rezervisanih usluga, već predstavljaju komercijalni servis, biraju sami operateri poštanskih usluga?
Na kraju, treba proceniti kakve će efekte doneti usvajanje ovog zakona. Predviđa se da doći do povećanja zaposlenosti u sektoru poštanskih usluga zbog povećanja broja poštanskih operatora i razvoja tržišta.
Uvođenjem konkurencije na osnovu predloženih rešenja trebalo bi da dođe do poboljšanja kvaliteta pružanja poštanskih usluga građanima Srbija i privredi.
Pretpostavlja se da će konkurencija sama po sebi težiti da smanji cene usluga, što je, po našem mišljenju, malo verovatno.
Obaveza države je da javnom poštanskom operatoru nametne obavezu obezbeđivanja prihvatljive dostupnosti poštanske mreže za univerzalni servis i da privatni poštanski operatori sa svojim mrežama dostupnosti podignu poštanske usluge na viši nivo.
Poslanička grupa PUPS-a će u danu glasanje glasati za usvajanje ovog zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sedam minuta i pedeset sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, u ovoj tački dnevnog reda ću se pretežno osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
S obzirom da nemamo najboljih iskustava sa primenom Zakona o poštanskim uslugama od njegovog usvajanja 2005. godine, a još više potpuno neprimenjivanje nekih njegovih značajnih odredaba, njegove izmene i dopune nameću se kao preko potrebne.
Činjenica da su ponuđene izmene i dopune Zakona o poštanskim uslugama u skupštinsku proceduru ušlo je još 2008. godine, a neka javna rasprava se tada, što se tiče stručne javnosti, vodila daleke 2007. godine, kažem daleke jer su se u međuvremenu mnoge evropske regulative menjale, nameće se kao osnov za sumnju u svežinu ponuđenih rešenja.
Ne apstrahujući napred navedeno, poslanička grupa SPS-JS želi da podrži nastojanje Ministarstva da unapredi pojedina rešenja osnovnog zakona i učini ih uporedivim sa evropskim zakonodavstvom, i u tom smislu da će podržati tekst izmena i dopuna zakona.
Želimo da kažemo i da istaknemo da su naše rezerve u pogledu primene ovako izmenjenog zakona o poštanskim uslugama i dalje jako velike, pa molimo Ministarstvo da našu podršku za predložene izmene i dopune ovog zakona shvati kao istovremeni zahtev za hitno pristupanje izradi potpuno novog zakona.
Ne upuštajući se u tehničke detalje i pojedinosti, želimo da kao najkraće moguće obrazloženje predložene hitnosti donošenja potpuno novog zakona istaknemo nekoliko značajnih problema koje predložene izmene i dopune ili uopšte ne tretiraju ili to rade, po našem mišljenju, na neadekvatan način.
Uzurpacija rezervisanog servisa od strane neovlašćenih poštanskih operatera, koja u Novom Sadu i u Beogradu poprime epidemijske razmere i čime se, pored direktne štete javnom poštanskom operateru tj. Javnom preduzeću PTT Srbije, jednako šteti budžetu Republike Srbije i zbog koga će se, ako se nešto ozbiljnije ne uradi u narednom periodu i ne preduzme u cilju sprečavanje ove pojave, u dogledno vreme morati pokrivati troškovi pošte iz budžeta koje ova ima kao zakonom određen pružalac univerzalne poštanske usluge na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, jasno je da su poštanski operatori koji vrše ove nedozvoljene poslovne aktivnosti školski primer nelojalne konkurencije ostalim poštanskim operatorima koji svoje komercijalne aktivnosti obavljaju u skladu sa zakonom, a to nikako ne može stimulativno delovati na razvoj konkurentnosti na tržištu poštanskih usluga, a to mora biti osnov naše ekonomske politike na svakom, pa i na ovom tržištu.
Iz raširenosti ove pojave očigledno je da osnovni zakon ne raspolaže adekvatnim pravnim mehanizmima, a ni potrebnom pravnom preciznošću, što nije precizirano ni ovim izmenama i dopunama zakona, jer kazna od 20 hiljada dinara za nekog ko krši zakon smatramo da je nedovoljna.
Naravno ni potrebna pravna preciznost za sprečavanje ovakve nelojalne poslovne prakse nažalost, čini nam se, kao što sam i već rekao, ne preciziraju ni izmene i dopune ovog zakona.
Na primer, upoznati smo da Pošta izražava veliku bojazan zbog smanjenja limita po masi i ceni predviđeno članom 8. predloženih izmena i dopuna, a to u pogledu njene buduće sposobnosti da kvalitetno servisira univerzalnu poštansku uslugu.
Šta uopšte znače viši ili niži limiti kada postoje poštanski operatori koji ih nesmetano krše u dva najveća poslovna tržišna centra u Republici. Tu moram da kažem da izvesna firma Siti mejl, u vlasništvu izvesnog Gordana Bajića, a mi imamo, iz našeg najbližeg udruženja, primer kako su oni urušili javno preduzeće, tj. Poštu jedne zemlje u okruženju i kada je Pošta došla do propasti, onda je država i vlada pokušala na neki način da zaštiti Poštu.
Ako vi imate slučaj da gotovo nesmetano ta firma radi i pored zabrane rada, uprkos pojačanom inspekcijom nadzoru, a moram da navedem da je žalosno i to da mi imamo jednog inspektora, koji ne može da pokrije celu Republiku, i pored izrečene novčane kazne, on i dalje obavlja poštanske usluge iz domena rezervisanih na području Novog Sada i Beograda.
U tom smislu apelujemo da se član 19. osnovnog Zakona dopuni okvirno sledećim stavom – poštanske usluge ne smatraju se rezervisanim, samo pod uslovom da poštarina viša od petostrukog, tj. trostrukog iznosa poštarine za pismonosnu pošiljku prve stope mase i najbržeg stepena prenosa. Ovo bi procenjujemo onemogućilo različita tumačenja člana 3. stava 1. tačka 1. osnovnog Zakona.
Ne bi bilo loše da se i kaznenim odredbama sankcionišu i pravni subjekti, koji za obavljanje rezervisanih poštanskih usluga angažuju neovlašćenog poštanskog operatera. Sankcija bi ovde podrazumevala - prethodno upozorenje, a nakon toga i određena pravna dejstva. Naravno to bi znatno jeftinije bilo od cene koju bi utvrdila Vlada i koja predstavlja kompenzaciju sa javnim poštanskim operaterom za obavljene univerzalne poštanske usluge.
Da pojasnim, ako javni poštanski operater mora do najzabitijeg dela u ovoj našoj zemlji da izvrši svoju uslugu, a to nekoga ne obavezuje, naravno da je on konkurentan tj. nelojalno konkurentan na tržištu.
Da ne bih sada ovde iznosio komparativne cenovnike jednih i drugih, moram da kažem da takođe nisu najjasniji razlozi za proširivanje nadležnosti Ministarstva, koje je predviđeno članom 16. predloženih izmena i dopuna ovog Zakona. Ovo posebno kažem, pošto od ove godine funkcioniše Republička agencija za poštanske usluge, kao regulativni organ, na čije se formiranje iz teško objašnjivih razloga čekalo evo već pet godina, kada je osnovana osnovnim Zakonom o poštanskim uslugama.
Dakle, imamo Agenciju, imamo aktuelnu restriktivnu politiku u pogledu kadrova i uopšte veličine državnog aparata, imamo generalnu tendenciju evropskog i našeg zakonodavstva za što manje mešanje državnog aparata u privredne delatnosti, pa dodatne obaveze Ministarstva vidimo kao nepotrebne i anahrone.
Dame i gospodo narodni poslanici, strogo tehnološke pojedinosti, o kojima bi se takođe moglo dugo pričati, ostavljamo timu koji će vršiti, nadam se, pripremu teksta novog zakona. Važno je insistirati – da u izradi budućeg zakona moraju biti uključeni svi zainteresovani činioci, a tu prevashodno mislimo, pored Ministarstva i Republičke agencije za poštanske usluge, i na referentne naučne institucije, Javnog poštanskog operatora i Udruženje privatnih poštanskih operatora itd.
Poslanička SPS-JS će za jedan takav zakon glasati bez imalo dilema, koje nažalost imamo glasajući za predložene izmene i dopune.
Na samom kraju bih hteo da istaknem da SPS-JS jednostavno podržava bojazan Sindikata i radnika PTT-a Srbije. Ako imamo 15.000 radnika, a jednim zakonom i poznajući nelojalnost konkurencije, kojoj nekim odredbama i sankcionisanjem ne možete zabraniti rad, onda je opravdana njihova bojaznost, jer urušavanjem jednog takvog sistema od 15.000 radnika – mi generalno kao Vlada možemo da imamo samo problem.
Znači, još jednom molim da, kada su u pitanju članovi 8, 11. i 31, da sada ne obrazlažem, jer ćemo to imati priliku, kada budemo razgovarali u pojedinostima, obratite pažnju i na jedan način u ovom trenutku se izvučemo na najbolji mogući način, da to bude od interesa za Javnog poštanskog operatora i za Vladu Republike Srbije.
Hvala vam, ako bude potrebno ja ću se uključiti i na kraju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je 11 minuta. Ima reč ministarka Jasna Matić. Izvolite.

Jasna Matić

Želela bih da se zahvalim poslanicima koji su očigledno pažljivo prostudirali Predlog zakona. Budući da smo čuli čak dve različite izjave, da razjasnim nešto što je sadržano u samom Predlogu zakona, kao i ono što se na tržištu regulacije poštanskih usluga desilo.
Oba poslanika su bila potpuno u pravu kada su tvrdila da regulatorno telo, koje je zakonom formirano 2005. godine, dugo nije počelo sa radom i to ide na dušu prethodnih ministara i prethodnih vlada. Ova vlada je, s proleća 2009. godine, predložila Narodnoj skupštini članove Saveta agencije i Skupština je 26. oktobra izglasala članove Agencije.
Agencija je konstituisana 12. novembra 2009. godine i počela je rad 1. februara ove godine. Sada imamo potpuni institucionalni okvir koji omogućava funkcionisanje poštanskog tržišta na način koji je propisan zakonom, što pre toga nije bio slučaj.
Sankcionisanje nezakonitog ponašanja, iz razloga nedostataka institucionalnog okvira, takođe je bilo vrlo prisutno, ja se sa poslanicima slažem, ali ono što je sada naša situacija, jeste da imamo institucionalan okvir kakav treba i da će ovim izmenama Zakona i zakonski okvir biti odgovarajući.
Ono što se u Zakonu spominje kao mogućnost preuzimanja nadležnosti Agencije, bilo je sadržano u Predlogu zakona, koji je formiran pre formiranja same Agencije i sada je amandmanski usaglašeno, da to neće biti usvojeno.
Takođe bih htela da kažem da zakon u potpunosti je usaglašen sa PTT-om. Naš prioritet, u svakom slučaju, jeste da Pošta Srbije, kao jedan veliki sistem, odnosno sistem koji ima najveći broj ispostava u celoj zemlji, bude uspešan i nastavi sa radom. To je sistem na koji se mi oslanjamo ne samo za poštanske usluge, nego i za druge prioritete u državi. Mi se čak nadamo da ćemo moći da ga koristimo u digitalizaciji televizije za određene aktivnosti, ali je neophodno da postoji zdrava konkurencija u segmentima gde je to inače moguće i predviđeno.
Podržala bih kolegu koji je govorio – da je nedovoljan broj inspektora koji se bave inspekcijskom kontrolom, ali je to nažalost zbog ograničenje broja zaposlenih koje naša administracija ima. Mi smo se potrudili da maksimalan broj inspektora, tri inspektora pokrivaju celu Srbiju, što sigurno nije dovoljno. U saradnji sa Agencijom, nadamo se da će se poštovanje Zakona sada pojačati.
Mi smo, zajedno sa drugim ministarstvima, u prošloj godini imali nekoliko akcija koje su dovele do daleko višeg nivoa poštovanja zakona nego što je to bio pre slučaj. Sada nemamo više tu situaciju, da čak i opštinske administracije nelegalno distribuiraju račune i svoje materijale. Sada je to vraćeno poštanskom javnom operatoru i ta akcija će se nastaviti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Željko Ivanji. Izvolite.

Željko Ivanji

Ujedinjeni regioni Srbije
Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je važno reći, imam potrebu da podvučem, to je da ta nadležnost Ministarstva koja je bila ustanovljena u ovom prelaznom periodu prestaje i da sam podneo amandman kojim se ta nadležnost vraća agenciji.
Zašto je ta nadležnost bila u Ministarstvu? Zato što smo imali, mogu tako da kažem, taj vakuum i vremenski cajtnot u pogledu izbora i formiranja saveta agencije, kao i vremenski zaostatak u pogledu samih izmena i dopuna zakona koje su dugo u proceduri. To je bio, mogu da kažem, i naš deficit, deficit ove skupštine, jer ovaj parlament mora mnogo promptnije da reaguje na zakone koji su izuzetno važni za određene segmente privrede.
Pošta je svakako jedna od najznačajnijih institucija. Namerno kažem institucija, jer pored značaja koji ima u formalno-pravnom smislu kao privredno društvo, ona ima i opštedruštveni karakter. Ona ima svoju misiju da bude uz građane, kao servis koji mora da bude, bar se to odnosi na javnog poštanskog operatora, pružen svima i svuda, bez obzira i na isplativost za javnog poštanskog operatora.
To je činjenica sa kojom Pošta Srbije živi, ali pošta nije samo javni poštanski operator, pošta su i druga preduzeća koja će se boriti na tržištu zajedno sa poštom.
Agencija za poštanske usluge najzad je osnovana. Izabrali smo njen savet kao nezavisno telo, koje će izdavati i licence za rad drugim poštanskim operatorima. Konkurencija svakako mora biti poželjna za poštu i mora biti dobrodošla za poštu jer se vi samo na jednom otvorenom tržištu možete pozicionirati. Možete na otvorenom tržištu odmeriti snage.
Zato je i na državi i na agenciji da omogući ravnopravne uslove u areni tržišta i zato je važna konkurentnost. To je motiv zapravo da pobedite na tom tržištu i to mora biti motiv i za javnog poštanskog operatora, a za krajnjeg korisnika to mora da bude benefit i mogućnost izbora za njega. Na taj način će se opredeljivati sam korisnik. Svakako da će to biti onaj koji je kvalitetniji, koji za povoljniju cenu pruža uslugu, ko pruža bolje usluge, ko pruža više usluga i ko pruža objedinjene usluge.
Konkurentnost je ključna reč i u EU, koja konkurenciji i konkurentnosti daje prioritet. Država ovim izmenama i dopunama, pored konkurentnosti koja predstavlja dobru stvar za javnog poštanskog operatera, nudi i mogućnost da za one usluge koje pošta mora da pruži jer je to i državni servis na bilo kom delu teritorije, dakle, država će moći da obezbedi fond kojim će refundirati te troškove, ali naravno pošta mora da uradi jedan korak dalje i da odvoji troškove koje ima u rezervisanom i u univerzalnom servisu. To je važno da bi država prepoznala koji su zapravo stvarni troškovi.
Ove izmene i dopune su usaglašene sa većinom direktiva EU, koja je, mora se priznati, kroz svoju istoriju bila obazriva i pri smanjivanju limita po masi i ceni za rezervisane usluge koje pripadaju javnom poštanskom operatoru, zato što su u EU takođe svesni svih teškoća na koje nailaze javni poštanski operatori, pogotovo u zemljama koje pristupaju EU.
Međutim, imamo i neke limite prošlosti, odnosno i pošta ima te limite koji su njoj nametnuti u prošlosti. Jedan od tih limita je bio, kao što svi znamo, Mobtel. Jedan projekat koji je bio ideja kako izvući pare od nekoga ko treba da dostavi pisma i paket, a ne kako unaprediti uslugu da ona bude konkurentna.
Pošta koja je pri tom bila i vlasnik Telekoma Srbija, dakle, konkurencija samoj sebi, imajući u vidu odnos vlasništva. Taj projekat je nastao 1995. godine, a svoj ishod je dobio 2005. godine. Pošto je inače neko ko je tužio Mobtel, odnosno lica koja su vodila Mobtel i koja su bili njeni vlasnici za naknadu štete u iznosu od 600 miliona dolara.
Ono što je važno reći, mi ni do danas nemamo optužnicu ni protiv jednog od tih ljudi. Znači, pet godina nakon okončanja slučaja i podnošenja krivične prijave, mi danas nemamo ljude na optuženičkoj klupi, iako je veštačenje završeno pre godinu dana. To predstavlja deficit našeg tužilaštva i o tome sam uvek spreman da otvoreno pričam.
Limit prošlosti je i slučaj Telekoma Srbije iz 1997. godine, sa čijom prodajom se potpuno neopravdano pravi paralela sa budućom prodajom Telekoma. Srbija je tada bila crna rupa u koju su investitori dolazili da bi brzo izvukli svoj profit i to je bila poenta tog genijalnog posla, čijom prodajom je omogućeno, Telekomovom prodajom omogućeno je punjenje penzionog fonda koji je bio opljačkan i život još tri godine do 2000. godine tadašnjoj vlasti.
Svakako da je budućnost pošte u aranžmanima između javnog i privatnog, ali samo u domenu osnovnih usluga i usluga koje su u funkciji osnovne delatnosti. Od elektronskog potpisa do dovođenja šaltera pošte u funkciju izdavanja ličnih dokumenata. Dakle, na šalterima će građani moći da podižu svoja lična dokumenta, u svom komšiluku. To predstavlja jedan od modela kako bi pošta u budućnosti mogla da radi.
Međutim, nisu samo građani oni koji treba da budu u centru pažnje javnog poštanskog operatera. U centru pažnje države i javnog poštanskog operatera moraju biti zaposleni pošte, koji svakako rade pod jako teškim uslovima. Šalterski radnici, takođe i dostavljači poštanskih pošiljaka, naši poštari zaslužuju i status državnih službenika, službenih lica, jer taj status bi predstavljao pretnju kriminalcima koji orobljavaju pošte ili napadaju poštare. Napad na njih bi bio i napad na državu, i to mora biti regulisano nekim drugim zakonima i to u nadležnosti nekih drugih ministarstava.
Takođe, država mora zaštiti sopstvene inspektore koji obavljaju jako težak rad na terenu i koji su izloženi, može se slobodno reći, pretnjama nekih poštanskih kooperatora, nisu poštanski operatori nego konkurencija koja to zapravo nije, koji mogu upravo zbog nečijeg deficita, slobodno mogu da kažem, nelegalno da posluju ili da transportuju nešto što predstavlja opasnost za bezbednost građana. Zato treba pomoći i ministrima i inspektorima u svom radu.
Agencija za poštanske usluge ima svoju nezavisnost i njen rad će oceniti građani koji će zapravo ocenjivati kvalitet pruženih usluga tih poštanskih operatora koji će raditi prema izdatoj licenci i na taj način će posebno biti u prilici i da ocene rad same agencije, da li je bila upravu što je izdala licencu ili ne.
Ono što je važno, za razliku od drugih agencija, Agencija za poštanske usluge ima obezbeđene uslove za rad i upravo, kao što sam rekao, amandmane koje sam podneo i koji su prihvaćeni od strane Vlade na Predlog zakona iz 2008. godine vraćaju punu nadležnost saglasno osnovnom zakonu jer smo, može se slobodno reći, požrtvovanošću ovog ministarstva uspeli da odblokiramo i donošenje ovih izmena i dopuna zakona, kao i izbor članova saveta agencije.
Svakako imajući u vidu sve ovo navedeno, poslanička grupa G17 plus će svakako podržati ove izmene i dopune..