Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, žao mi je što ovde nema ministra koji je trebalo da nam obrazloži zakon. Nadam se da će doći u toku ove naše rasprave.
Naime, dugo smo čekali ovaj zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja da uđe u Narodnu skupštinu. On je tu pred nama i u tom kontekstu izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja. U okviru svog vremena pokušaću da obrazložim zbog čega sam izdvojio svoje mišljenje.
Zapravo, danas se susrećemo sa jednom realnošću, a to je da ova socijalno odgovorna Vlada, kako je sebe nazvala na početku, kreira jedan izuzetno loš socijalni ambijent i to ću potkrepiti određenim činjenicama.
Osnovni zaključak da je nama, građanima Srbije, i te kako teško sa ovom vladom, i te kako teško sa ovom vlašću. Naime, kada sam rekao da ću potkrepiti određenim činjenicama, znači koristiću informacije određenih relevantnih institucija, kao što je Zavod za statistiku, kao što su predstavnici sindikata, Udruženje preduzetnika. Porast nezaposlenosti počinje još od oktobra 2008. godine, upravo kada je ova socijalno neodgovorna Vlada navršila svojih sto dana vlasti.
Tendencija se i dalje nastavlja i u tom kontekstu želim da kažem da je prošle godine Srbija izgubila 110 hiljada radnih mesta, tj. 110 hiljada radnika je ostalo bez posla, od toga najviše, preko 50% ljudi sa 40 do 45 godina, 13% od 25 do 29 godina starosti.
U ovom trenutku Srbija ima oko 70 hiljada preduzeća koja su u blokadi, čiji je račun u blokadi i preti likvidacija tih preduzeća, što znači novi egzodus, gubljenje novih radnih mesta.
Samo u prvom kvartalu ove godine izgubljeno je preko 15.800 novih radnih mesta, sa tendencijom rasta. Naime, mnogi od njih su izgubili posao, ali im nije regulisan radni staž, nisu im plaćani doprinosi, neodgovorni poslodavci nisu plaćali doprinose. Srbiji je i te kako bitan ovakav jedan novi zakon kako bi se regulisala ta problematika.
Inače, moramo podsetiti građane Srbije da je reforma socijalnog osiguranja počela još 2005. godine, kada je Vlada aplicirala kredite po IDA standardima, bez kamate. Tada je uzeto 25 miliona. Nosilo se mišlju da upravo ovaj registar bude pod okriljem Fonda PIO. Međutim, došlo se do ideje da to bude jedinstven pravni subjekat sa svojim organima.
Jedna kratka hronologija, da obavestimo građane Srbije kako je došlo do reforme tog socijalnog sistema. Naime, karakteristike ovog zakona su u tome što u svakom trenutku radnik, poslodavac, po dobijanju jedinstvenog broja, može videti da li je njemu mesečno uplaćen doprinos u tri fonda, to su fond PIO, Zdravstveni fond i Fond za slučaj nezaposlenosti.
Tako može i država konsekventno da reaguje prema neodgovornim poslodavcima. Ono što je, takođe, bitno je da je država ovih godina gubila velika sredstva u budžetu, preko 150 miliona kažu statističari da smo gubili u budžetu zbog nedonošenja jednog ovakvog zakona, zato što nismo imali jedan ovakav zakon.
DSS je i te kako zainteresovana za ovaj zakon, gledali smo i analizirali kompletan ovaj zakon i hteli smo da postavimo određena pitanja ministru, ne znam da li možemo vama, gospodine ministre, jer nam trebaju suvisla objašnjenja.
Naime u članu 35, koji govori o jedinstvenoj bazi podataka, govori se o tehničkim uslovima, ali se ne oročava datum kada će biti neko u mogućnosti zbog tih tehničkih uslova da primeni tu bazu podataka. Takođe, u čl. 36. i 37. veoma su dugi rokovi. Naime, radi se o roku do 2012. i 2013. godine. U obliku amandmana smo reagovali na ove članove zakona. Nadam se da ćete ih prihvatiti i da će i te kako radnici imati koristi od toga. Ističe mi vreme.

Reč ima ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, kao predlagač zakona.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, drago mi je što sam i danas kao i juče sa vama i počastvovan sam uvek kada sam u ovom domu.
Dozvolite mi da vam sa nekoliko reči predstavim Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Kao što ste i vi rekli, nema dileme da je ovo potreban zakon, da ovaj zakon treba da donese značajne ekonomske efekte u pravcu bolje naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Ovo je jednostavan i kratak zakon, 40 članova. Praktično ovim zakonom se stvara pravni osnov za funkcionisanje Centralnog registra koji će obavljati određene, u ovom slučaju i zakonom definisane poslove iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja.
Puno je problema u ovoj oblasti i ovim zakonom će se, verujem, veliki broj problema prevazići, koji su uticali na korišćenje i ostvarivanje prava iz oblasti socijalnog osiguranja, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, ali i na rad institucija obaveznog socijalnog osiguranja, kao što su Republički fond PIO, Zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje.
Pored toga, ovaj zakon bi trebalo da donese poboljšanje ekonomičnosti i efikasnosti u poslovanju pravnih subjekata u pogledu obaveza koje imaju prema propisima kojima se uređuje obavezno socijalno osiguranje.
Ustrojavanje Centralnog registra obveznika doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je jedan segment ukupnih reformi sistema socijalnog osiguranja i realizovanja utvrđenih ciljeva reforme i to, pre svega, unapređenje efikasnosti sistema socijalnog osiguranja i jačanje kapaciteta institucija obaveznog socijalnog osiguranja, zatim unapređenje naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i kontrole naplate istih, smanjenje administrativnih troškova u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja i drugo.
Neophodnost formiranja Centralnog registra ogleda se i u potrebi uspostavljanja jedinstvene usklađene baze podataka iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, čime se prevazilaze postojeći problemi zbog postojanja neujednačenih baza podataka organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, dupliranje istih, kao i to da se određene evidencije ne vode ni kod jednog organa, što značajno poskupljuje sistem socijalnog osiguranja i dovodi do nemogućnosti efikasnog praćenja i kontrole naplate doprinosa, bez koje osiguranici nisu u mogućnosti da ostvare prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Pored toga, jedna od najvažnijih funkcija Centralnog registra je i rešavanje jednog od uzroka deficita u sistemu socijalnog osiguranja, koji je izazvan, između ostalog, i neizvršavanjem zakonskih obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Naime, funkcionisanjem centralnog registra i poboljšanom evidencijom nesavesni poslodavci će vrlo brzo i jednostavno biti identifikovani i na taj način će ovaj problem ili ove rupe, finansijski gepovi koji postoje, u narednom periodu biti efikasnije rešavani.
Pored navedenog, usvajanjem i primenom ovog zakona smanjiće se i dosadašnji troškovi administracije u oblasti socijalnog osiguranja i obezbediti efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, jer će procedura kod ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja biti vremenski kraća i jednostavnija, a drugačijim načinim i postupkom prijave na obavezno socijalno osiguranje smanjiće se potrebno vreme, kao i finansijski troškovi pravnih subjekata kojima su izloženi prilikom izvršavanja obaveza u vezi obaveznog socijalnog osiguranja, koje imaju u skladu sa važećim zakonskim propisima.
Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja reguliše se osnivanjem centralnog registra, u skladu sa Zakonom o javnim službama, utvrđuju organi, kao što su direktor i upravni odbor, obezbeđivanje sredstava za rad iz budžeta Republike, donacija i drugih izvora finansiranja, funkcionisanje veza centralnog registra sa organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, zatim organizacijama nadležnim za registraciju pravnih i fizičkih lica, kao i podataka, delokrug nadležnosti, i mnogo toga drugog.
Vođenje evidencije obveznika doprinosa, uplaćenih doprinosa, kontrola podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima, kompleksna i sveobuhvatna analiza podataka, ukazivanje nadležnim organima na uočene nepravilnosti, evidencija obrađenih podataka o obračunatim i naplaćenim doprinosima po osiguraniku i po poslodavcu na mesečnom nivou i mnogo toga drugog.
Funkcionisanje centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u punom obimu i dosledno osnovnim odredbama zakona očekuje se najkasnije do 31. decembra 2012. godine. To je delom odgovor na vaše pitanje. U prelaznom periodu, od dana stupanja zakona na snagu do 31.12.2012. godine, planirano je kontinualno sprovođenje svih pripremnih radnji i procedura, kao što je donošenje podzakonskih akata u vezi sa primenom zakona, priprema softvera, elektronskih i drugih tehničkih veza i uslova, radi povezanosti institucija obaveznog socijalnog osiguranja i centralnog registra i preuzimanja podataka radi formiranje jedinstvene baze podataka.
Pored toga, preduzimaće se dalje sprovođenje strategije i akcionog plana za razvoj elektronske uprave, kako bi pravnim subjektima bila omogućena elektronska povezanost radi, na primer, podnošenja elektronskih prijava i slično.
Zakonom je definisan krajnji rok do kojeg će se uspostaviti funkcije centralnog registra. Međutim, realno je očekivati da će se centralni registar uspostaviti i profunkcionisati i pre ovog krajnjeg roka koji je dat u Predlogu zakona.
Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja predviđa se donošenje određenih podzakonskih akata kojima će se detaljnije regulisati procedure vezane za na primer jedinstvenu prijavu član 11, zatim jedinstveni broj član 17, formiranje i sadržaj jedinstvene baze podataka član 34, preuzimanje podataka o obveznicima doprinosa poslodavcima i isplatiocima prilika na nivou dnevne ažurnosti, što reguliše član 15, zatim unosa ažuriranje i korišćenje podataka iz jedinstvene baze podataka član 29, čuvanje zaštite i sigurnost podataka u okviru informacionog sistema član 26, obrazac poreske prijave obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku član 16.
Usvajanjem i primenom zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja unaprediće se nivo izvršavanja zakonskih obaveza od strane poslodavaca, a samim tim i postići visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, tako da će se još jednom ponavljam očekivani ekonomski efekat vrlo značajan javiti i on će upravo proizići iz bolje i efikasnije naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Prema podacima Ministarstva finansija, poreske uprave, u sklopu ove priče ukupan dug na ime doprinosa za PIO na dan 31. decembar prošle godine, znači 2009. godine, iznosi preko 180 milijardi dinara, od čega na ime glavnog duga negde oko 97,5 milijardi i na ime kamata oko 82 milijarde. Naplatom doprinosa za socijalno osiguranje očekuje se značajno smanjenje deficita u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pa i u Republičkom fondu za PIO i smanjenje zahvatanja iz budžeta za pokrivanje deficita prilikom isplate penzija.
Primera radi, finansijskim planom Republičkim fondom za PIO za 2010. godinu planirane su dotacije iz budžeta RS na ime deficita u iznosu od oko 190 milijardi dinara.
U slučaju da je centralni registar u funkciji u ovoj godini i da je poboljšana naplata doprinosa za PIO samo oko 10%, to bi značilo manje zahvatanja iz budžeta za oko 200 miliona dinara. Svi znamo koliko je u uslovima značajnih budžetskih deficita to velika stavka i zbog ovoga i mnogo drugog pozivam vas da u danu za glasanje podržite donošenje ovog zakona, a naravno i u vremenu za predlaganje amandmana korektnim i konstruktivnim predlozima pomognete da se ovaj tekst zakona i popravi ako je to moguće.
Hvala na pažnji i tu smo da ako treba odgovorimo na još neko pitanje.

Hvala, ministre. Na red dolaze predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Reč ima gospodin Đuro Perić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, cenjeni funkcioneri Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja stvara se konačno dobra pravna osnova za konsolidaciju naplate i reforme penzijske administracije u okviru poznatog projekta "PARIP".
Vlada je, polazeći od utvrđene politike vezane za reformu u oblasti socijalnog osiguranja i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima o realizaciji aktivnosti na sprovođenju reforme u određenim rokovima, kao i nastavak međunarodne finansijske podrške putem beskamatnog kredita na sprovođenju tih reformi, donela 2008. godine uredbu kojom je osnovan Centralni registar kao služba Vlade i kao prelazno rešenje do donošenja zakona o kojem upravo raspravljamo, a kojim će se urediti status i delokrug Centralnog registra.
Kao što je poznato, nastali su veliki problemi oko naplate doprinosa za socijalno osiguranje koje se manifestuju na različite načine, bilo da obveznici uopšte ne plaćaju doprinos, bilo da se kasni oko uplate doprinosa ili da se pak doprinos plaća za sve zaposlene na mnogo nižim osnovicama od onih koje bi bile realne. Naprosto ne zna se šta ko i koliko duguje za neuplaćene doprinose.
Ministar je upravo sada govorio da se ti dugovi kreću oko 200 milijardi, što bi bilo gotovo sve da se pokrije to što se iz budžeta daje za penzije, tako da bi umnogome to sve rasteretilo budžet, da se tu u stvari sprovodi do kraja politika kakva je zakonom utvrđena.
Na ovaj način fondovi za PIO i za zdravstveno osiguranje uskraćeni su u mogućnostima isplata svojih obaveza, pa su prisiljeni da traže dodatna sredstva iz budžeta za podmirivanje tih obaveza, što uvek izaziva velike diskusije i potrese u usvajanju budžetskih sredstava.
Zbog toga će funkcionisanje Centralnog registra omogućiti utvrđivanje odgovarajućeg organizacionog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka, u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja, za poslodavce i za osiguranika, što će, nema sumnje, obezbediti efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije u oblasti socijalnog osiguranja i efikasnije funkcionisanje celog sistema socijalne zaštite
Treba istaći da postojećim poreskim zakonima i zakonima kojima se uređuju pojedini oblici socijalnog osiguranja, PIO osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti uređen je različit način vođenja evidencija o obveznicima doprinosa, poslodavcima i osiguranicima, zbog čega su u praksi vrlo česte pojave da se iste evidencije vode na različiti način kod više organa, bez ikakve koordinacije i usklađivanja, ili se određene evidencije ne vode ni kod jednog od organa.
Sve je to do 2003. godine, kada je Poreska uprava preuzela kontrolu naplate doprinosa za PIO, napravilo potpuni haos gde svako barata svojim podacima, ali na kraju država iz budžeta ipak plaća i povezuje staž radnicima da bi mogli da odu u zasluženu penziju ili da ostvare neko drugo pravo.
Zbog toga je nasušna potreba, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, da se formira Centralni registar kao jedinstvena i usklađena baza podataka. U sadašnjem sistemu socijalnog osiguranja prava pojedinaca nisu u potpunosti zaštićena od nesavesnih poslodavaca.
Ovim zakonom će se utvrditi redovna mesečna kontrola, analiza i usaglašavanje podataka iz baze centralnog registra obveznicima uplate doprinosa, poslodavcima i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa i obaveštavati Poreska uprava o svim uočenim nepravilnostima radi daljeg postupanja, čime će se po našem mišljenju postići visok nivo naplate doprinosa i unaprediti nivo izvršavanja zakonskih obaveza.
Vrlo je važno, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, istaći da je ovim zakonom utvrđena izmena postojeće zbirne poreske prijave obračunatih i naplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, utoliko što će se u nju pored zbirnih podataka o plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po poslodavcu unositi pojedinačni podaci za svakog osiguranika po svim osnovama, a Poreska uprava će taj deo poreske prijave koji sadrži pojedinačne podatke za svakog osiguranika dostavljati Centralnom registru, koji će vršiti kontrolu tih podataka i njihovo usaglašavanje sa podacima iz jedinstvene baze.
Tako će i sam osiguranik imati podatke na mesečnom nivou da li njegov poslodavac redovno izmiruje obavezu plaćanja doprinosa i na koju osnovicu. Sada će se tačno znati ko kome i šta uplaćuje i ne bi smelo da se dešava da se radnik nađe u takvoj situaciji kada treba da ode u penziju da tek onda sazna da se više godina nije ništa uplaćivalo za njegov doprinos i da nema uslova da tada ode u penziju ukoliko mu se taj staž ne uskladi.
Upravo mesečno izveštavanje na nivou osiguranika, obezbeđivanjem i kontrolom potrebnih podataka doprineće identifikovanju nesavesnih poslodavaca mnogo brže, a izbeglo bi se i to da doprinosi ostanu neuplaćeni, te postane kasno potraživati ta dugovanja, što je do sada bio čest slučaj, naročito u privatnom sektoru.
Vrlo je bitno da se predloženim zakonom o centralnom registru uspostavlja čvrsta povezanost ključnih institucija u sistemu socijalnog osiguranja, kao što je Republički fond za PIO, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i njihova povezanost sa Poreskom upravom, posredstvom Centralnog registra, što predstavlja efikasniji i efektniji sistem razmene podataka za različite svrhe i dovodi do najvažnijeg, a to je poboljšanje usluga korisnicima.
Podatke Centralnog registra mogu koristiti i drugi državni organi, ako budu zainteresovani za korišćenje određenih podataka, što je takođe značajno. Podaci uneti u jedinstvenu bazu ne mogu se brisati i čuvaju se trajno, što je takođe značajno.
Predloženim zakonom uvodi se jedna novina. Predviđa se uvođenje jedinstvenog broja koji će se dodeljivati svakom obvezniku uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranom licu i njegovu vezu sa postojećim jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem, tako da se navedeni jedinstveni broj može koristiti za potrebe socijalnog osiguranja u razmeni podataka između Centralnog registra i korisnika podataka.
Navedeni broj, što je vrlo važno, biće generisan u skladu sa zahtevima EU, koji se odnosi na sistem identifikacionih brojeva, koji su definisani u okviru Direktive o zaštiti podataka i što tako generisani broj u perspektivi može da preraste u jedini broj koji će se koristiti za potrebe socijalnog osiguranja.
Važno je takođe naglasiti da je u Predlogu zakona predviđeno da će Centralni registar podataka, koji se odnosi na osnovicu doprinosa, visinu uplaćenog doprinosa i periode na koje se te uplate odnose, zbirno prikazati svakog osiguranika na godišnjem nivou i dostavljati Republičkom fondu penzijsko-invalidskog osiguranja do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Ovi podaci će Republičkom fondu PIO biti osnov za sačinjavanje prijave podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade i visine uplaćenog doprinosa.
Na kraju, potrebno je istaći da zbog realnih okolnosti, predlogom ovog zakona propisano je da za podnosioce jedinstvene prijave fizičko lice koje nema tehničke mogućnost za dostavljanje prijave u elektronskom obliku, jedinstvenu prijavu podnosi organizaciona jedinica organizacije za obavezno socijalno osiguranje, kojoj će lice obratiti, a na osnovu dokaza koje podnosi na uvid.
Poslanička grupa PUPS-a je ubeđena da će osnivanje i rad Centralnog registra, između ostalog, znatno doprineti boljoj naplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i na taj način smanjiti učešće sredstava iz budžeta, koja su vrlo visoka, za isplatu penzija i drugih obaveza iz penzijsko-invalidskog osiguranja.
Zbog toga će poslanička grupa PUPS-a glasati za ovaj zakon u danu određenom za glasanje.

Reč ima predstavnica Poslaničke grupe manjina, gospođica Elvira Kovač.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, uvaženi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ova današnja rasprava u načelu, zapravo objedinjena rasprava o nekoliko tačaka dnevnog reda, dozvolite mi da se u svom izlaganju ispred Poslaničke grupe manjina i SVM više osvrnem na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva.
Nažalost, na samom početku svog izlaganja moram da izrazim svoje veliko lično žaljenje što resorni ministar, gospodin Ljajić, nije prisutan, s obzirom na određena pitanja, odnosno sugestije, predloge koje ću imati u svom govoru.
Najpre bih želela da krenem od toga – šta je na polju ravnopravnosti polova ili rodne ravnopravnosti, kako to mi žene, koje se bavimo ovim pitanjem, volimo da naglasimo, desilo u proteklih nekoliko meseci, odnosno godina?
Zašto pričamo o rodnoj ravnopravnosti? Zato što smo po polu očigledno različiti. Prirodom date polne, odnosno biološke karakteristike pokazuju da žene mogu da rađaju decu, a muškarci ne mogu.
Prošla godina je bila vrlo plodna na ovom polju rodne ravnopravnosti i ono ne znači da treba da izjednačimo muškarce i žene. Ravnopravnost označava da treba da damo jednake mogućnosti muškarcima i ženama, da oni na raznim poljima imaju jednake šanse za neko svoje potvrđivanje.
Neophodno je unaprediti ravnopravnost žena, da se vratim konkretno na Konvenciju o kojoj danas govorimo, ravnopravnost žena u radnoj snazi kao zdravlje i bezbednost kako žena, tako i deteta. Neophodan je razvoj materinstva u domaćem pravu i konkretnoj praksi.
Lista međunarodnih dokumenata koja se odnosi na ova polja, kako rodne ravnopravnosti, tako i polja materinstva, veoma je široka. Izneću svega nekoliko. Doneta je pre više od 50, 60 godina Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Saveta Evrope. Doneta je i Konvencija UN o ukidanju svih oblika diskriminacije žena. Doneta je Konvencija UN o pravima deteta itd.
Kao što sam spomenula, prošla godina je za našu zemlju, Republiku Srbiju, bila aktuelna na ovom pitanju, pošto je donet zakon, a već početkom prošle godine, u februaru, doneta je Strategija o poboljšanju položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, a ono što je možda još značajnije, već 2008. godine je doneta Strategija o podsticanju rađanja.
Moram ponovo da iznesem svoj lični stav da mi se ne sviđa što se konstantno donose razne strategije, akcioni planovi, a na samom terenu građani i građanke to ne osećaju, zato što je bez obzira na sve ove, kako međunarodne, tako i domaće, vrlo značajne dokumente, realna tužna slika Srbije danas da je dece sve manje, da je broj abortusa u našoj zemlji vrlo visok.
Prošle godine je bio skoro oko 150.000, da se žene, naročito žene koje su obrazovanije, sve kasnije i sve teže odlučuju na to da imaju decu, da mnoge žene moraju da biraju između razvitka svoje profesionalne karijere i porodičnih obaveza.
Realna situacija je da nam nacija stari, da nam nacija polako nestaje, da se zatvaraju određene škole, da je kako zbog finansijske krize, tako i zbog nedostatka dece, čiji se broj očigledno smanjuje, neophodno određena odeljenja spojiti.
Kako možemo da rešimo ove probleme? Najpre moramo da uzmemo u obzir okolnosti zaposlenih žena i potrebu da se obezbedi zaštita najpre trudnoće, koja je zajednička obaveza kako države Republike Srbije, tako i celog društva. Smatram da na ovom pitanju treba da radimo zajednički.
Potrebno je adekvatnije, na više odgovarajući način, regulisati nekoliko pitanja. Prvo pitanje koje je vrlo goruće je pravo na novčanu naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Smatram da je ovo suština zaštite materinstva.
Konvencija o čijem potvrđivanju treba danas da razgovaramo i koju ćemo potvrditi za nekoliko dana kada dođe do dana za glasanje, Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva obezbeđuje da novčana naknada trudnicama bude na nivou koji obezbeđuje da žena može da osigura sebi i svom detetu odgovarajuće zdravstvene uslove i pogodan životni standard.
Ovo zvuči veoma uopšteno, ali ono što je konkretno naglašeno u Konvenciji, što smatram vrlo značajnim i oko čega imam određeno pitanje ili sugestiju, jeste da iznos tih naknada ne bi trebalo da bude manji od dve trećine ženine ranije i osigurane naknade, ne bi trebalo da bude manji, minimum bi bio 66%, recimo, ako pričamo o dve trećine. Svi znamo da je u Srbiji trenutna situacija da je to 60%. Jedino je u Beogradu 100%.
Ovde želim da naglasim konkretan problem na kojem se svi mi, kako žene, poslanici, predstavnici Vlade itd, treba da radimo zajednički. Situacija u Beogradu je takva da trudnice dobijaju 100%. Želela bih da pohvalim i primer Jagodine, gde nezaposlene trudnice dobijaju 10.000 mesečno kao naknadu.
Trebalo bi u svim lokalnim samoupravama, kako u Vojvodini tako i u Srbiji, da rešimo ovaj problem i da zaista odgovarajuća materijalna sredstva tim ženama budu svakako viša.
Druga konkretna stvar je pravo na dojenje, odnosno probaću da se polako u svom izlaganju vratim na najveći problem žena koje se obavezuju da imaju dete. To je, najpre, diskriminacija na poslu. One mogu da izgube posao čim se sazna da su one trudne i vrlo im je teško posle izvesnog vremena provedenog kod kuće sa detetom da se vrate na svoje radno mesto.
Konvencija o kojoj razgovaramo predlaže pravo na dojenje deteta nakon povratka na posao i smatram da je ovaj deo veoma važan, deo zaštite materinstva i od velike je koristi kako za zdravlje majke, tako i za zdravlje njenog deteta.
Znamo da je Svetska zdravstvena organizacija predložila, odnosno preporučuje dojenje beba do šest meseci. Tačnije, i nastavak dojenja sa odgovarajućom komplementarnom hranom za bebu do dve godine.
Konvencija broj 183 daje pravo ženama dojiljama na jednu ili više dnevnih pauza ili eventualno skraćeno radno vreme za potrebe dojenja. Konkretan predlog, razgovarajući sa određenim majkama koje su u sličnom trenutačnom problemu, jeste da se obezbedi pauza od dva puta po sat vremena za majke da odu fizički sa svog radnog mesta kući da podoje bebu i da se vrate. Kada bi one čak i radile sa punim radnom vremenom, u toku dana, dva puta po sat vremena je dovoljno. Naravno, predlog je da se ova pauza za dojenje računa kao redovno radno vreme i da se plaća u skladu sa tim.
Sledeći značajan problem na koji bih malo više obratila pažnju je garancija za trudne žene i žene nakon porođaja, da nikako neće izgubiti posao zbog trudnoće. Ovo je osnovna komponenta zaštite materinstva. Pravo da se žena vrati na isti posao ili bar na odgovarajuće radno mesto sa istom platom posle porođaja predstavlja veoma važan deo njihove zaštite.
Naglasila bih ovde mogućnost, koja je vrlo realna ako razmišljamo o situacijama u praksi, kako to izgleda kada je majka kod kuće sa svojim detetom, najviše do godinu dana, odnosno to je obično par meseci, a najviše 11 meseci, i kada se ona odmah vrati na radno mesto, trebalo bi joj se predložiti radni odnos sa nepunim radnim vremenom za ove žene tzv. "part tajm džab".
Naravno, naš aktuelni Zakon o radu predviđa ovu mogućnost, ali bih opet želela da naglasim jedan vrlo aktuelan problem, a to je da ove žene koje su u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, kada bi bile, jer je u praksi situacija takva da je ovo nemoguće, odnosno postaje besmisleno, baš zbog toga da kada one rade sa nepunim radnim vremenom, porezi iliti doprinosi se plaćaju na puno radno vreme, što ovo čini potpuno besmislenim i beskorisnim i ovo obeshrabruje poslodavce da zapravo ikog prime zbog neisplativosti za njih same na nepuno radno vreme.
Smatram da bi trebalo zajednički Ministarstvo da razmisli o ovom pitanju, pošto to Zakonom o radu nije regulisano i zaista, situacija sa terena koju sam čula sa više strana, smatram da bi ovo trebalo što pre regulisati, ako zaista želimo da radimo na tome da ima što više beba i da se što više žena, i žena karijeristkinja, odluči za važan korak, za jedno, dvoje, troje, možda i više dece.
Ukratko, sumirajući sve ovo što sam do sada iznela, neophodno je obezbediti i osigurati standarde da bi uspešno balansirali između obaveza zaposlenih žena u vezi sa njihovom profesijom, ali i u vezi sa nečim najlepšim što žena može da doživi – materinstvom.
Ono što bih sa političke strane želela još da naglasim je da su i zemlje članice EU, naravno, ratifikovale ovu konvenciju, pa će Republika Srbija potvrđivanjem ove konvencije načiniti još jedan korak ka evropskim integracijama i dokazati da zaista radi na harmonizaciji njenog pravnog sistema sa pravnim sistemom EU.
Republika Srbija je i članica Saveta Evrope. Kao član parlamentarne delegacije Saveta Evrope pridajem veliki značaj tome. Želim da naglasim da je u nekoliko svojih izveštaja Savet Evrope, odnosno sekretarijat koji se bavi baš porodičnim zakonodavstvom, nekoliko puta dao vrlo čvrstu preporuku našoj zemlji da što pre ratifikuju i ovu konvenciju Međunarodne organizacije rada. Meni je drago što ćemo mi to sada učiniti.
Konvencija traži od država članica da preduzmu mere kako bi osigurali da materinstvo ne bude izvor diskriminacije ni u čemu, naročito ne u zapošljavanju koji je neophodan uslov za materijalna sredstva i blagostanje majke, porodice i dece.

Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćenog predstavnika je 13 minuta. Gospodin Zoran Nikolić reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, po članu 27. Poslovnika ste u obavezi da se starate o redu Narodne skupštine. Mi i narodni poslanici ovde u Skupštini i građani mogu da vide da komunikacija unutar koalicije ne postoji, ali nije red da se priča o tački dnevnog reda koja je povučena. Zato apelujem, da se to ne bi desilo u daljem nastavku diskusije, da se ne priča o evropskoj Konvenciji o materinstvu, koja je povučena.

Kad bi pažljivo slušali šta se ovde govori i kada bi čitali dnevni red koji ste dobili, onda je pod tačkom 2. objedinjenog pretresa na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva.
Ovo je sada, mislim, šesti put da sam pročitao u poslednjih 45 minuta. Povrede Poslovnika nema, pa se koncentrišite ubuduće, gospodine Nikoliću, da kada ukazujete na povredu Poslovnika, ta povreda stvarno i postoji. Hvala lepo.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević.