Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, na samom početku da otklonimo jednu dilemu, jer ste vi pokušali u vašoj diskusiji da podelite ljude na neke tri grupe, gospodin Obradović vam je jasno odgovorio na to, vi niste imali reči da opravdate svoj stav.
Budite uvereni da mi ne delimo građane Srbije i da zaista želimo dobro ovoj zemlji. Nemojte mi zameriti, uz dužno poštovanje, ja sam vas već jednom nazvao ministrom opšte prakse, što bi moj uvaženi kolega Miloš Radulović rekao, vi ste legenda ovog parlamenta zato što ste ovde branili i budžet Republike Srbije, i Zakon o poljoprivredi i elektronsku trgovinu, čak i neke zakone iz oblasti pravosuđa.
Zaista uvažavam to što vi pratite ovu diskusiju i odgovarate narodnim poslanicima na primedbe koje iznose na današnjoj sednici. Očekivao sam gospodina Ljajića danas da nam obrazloži ovaj zakon. Mislio sam da je u kampanji u Aranđelovcu, ali dobio sam informaciju da nije tamo, tamo je u njegovo ime otišao izvesni Pile iz Telešopa, koji je otišao da obiđe građevinske radove u Aranđelovcu.
Da se vratimo na temu dnevnog reda. Vlada Republike Srbije u aprilu 2008. godine donela Uredbu o Centralnom registru obveznika doprinosa za socijalno osiguranje. Tu je predviđen delokrug Centralnog registra, rukovođenje i sve stvari koje bi trebalo da se predvide ovom uredbom, i kao posledica te uredbe nastao je i ovaj zakon koji predviđa da organizacije obaveznog socijalnog osiguranja jesu organizacije za obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Podsećam vas, gospodine ministre, da akt o osnivanju ovog centralnog registra, odnosno prateći dokumenti koji treba da prate ovaj zakon moraju biti doneti u roku od 60 dana, ali ne znam da li ste upoznati da pojedine odredbe ovog zakona će biti tek usklađene 2013. godine. Pre svega, mislim na odredbe koje se odnose na Poresku upravu.
U obrazloženju ovog zakona stoji da je uslov Svetske banke da kredit bude realizovan do 30. septembra 2010. godine. Mogu to da razumem, ali to me podseća na jedan hit koji Modelsice pevaju – Pare, pare, pare, volim samo pare.
No, Vlada Republike Srbije je, kako je dogovoreno sa MMF, u 2009. godini bila u obavezi da sprovede reformu penzijskog sistema. Mi smo 2008. godine, kao poslanička grupa DSS, insistirali na tome, govorili da je sadašnji model isplate penzija neodrživ. Podsećam vas da je od 2003. do 2008. godine upravo za ove svrhe, znači, uplata za Fond za PIO iznosila 565 milijardi dinara, a vi kao ministar trgovine siguran sam da znate podatak da su u istom periodu prihodi od privatizacije iznosili 502 milijarde dinara. Krajnje dobronamerno ovo iznosimo zato što taj problem moramo da rešimo.
Zbog nedovoljnog priliva sredstava, bez obzira kako to komentarišu kolege iz PUPS-a, izgleda da će se penzije svesti na socijalnu pomoć, jer frapantan je podatak da udeo penzionera starijih od 65 godina, među starosnim penzionerima je svega 55%. No, idemo redom.
Septembar 2009. godine pojavljuje se informacija da žene idu u penziju tek sa 65 godina, kao u Evropskoj uniji. Tu je gospođa Snežana Lakićević-Stojačić. Želim da pitam da li je to rodna ravnopravnost za koju smo se zalagali u ovom parlamentu? Sada se starosna granica pomera za svakih šest meseci, u ovoj godini za muškarce iznosi 64 godine, a za žene iznosi 59 godina.
Potpredsednik Vlade gospodin Jovan Krkobabić je najavljivao da su MMF-u predložene reforme penzijskog sistema i da one idu u tri pravca. Prvi pravac je kadrovsko osposobljavanje i to obećanje je ispunjeno, obzirom da je PUPS postavio direktora "Srbijašuma".
Drugo obećanje, potpuno preispitivanje penzionog sistema, usvajanjem niza zakonskih predloga, a nijedan od tih zakonskih predloga nismo videli do sada. Dogovoreno je za početak naredne godine. Sada je polovina aprila, ne znam šta je početak kalendarske godine, kada u četvrtom mesecu nismo dobili predlog o reformi penziono-invalidskog sistema.
Treće obećanje jeste rad na uspostavljanju rada Centralnog registra. O tome danas raspravljamo. Ovaj zakon zaista ima određena rešenja koja će dati određenih rezultata, ali krajem prošle godine postavilo se pitanje upoređivanja našeg sistema sa zakonodavstvom Evropske unije, pa hajde da ga malo uporedimo.
Kao deo paketa približavanja Evropskoj uniji predviđeno je u budućnosti postavljanje oba kriterijuma, znači kumulativno i godina starosti i staža. Činjenica je da Srbija vremenom kada krene u privredni razvoj, kada krene putem oporavka, kako gospodin Dinkić najavljuje, već smo izašli iz krize, suočiće se sa nedostatkom radne snage.
Gospodin Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca izneo je sledeće podatke: "U privredi 5,5% zaposlenih čine mladi do 30 godina. U EU taj prosek čini 18,5%. Prosek starosti zaposlenih kod nas je 49 godina, a u Evropskoj uniji 42 godine. Pri tom, katastrofalan podatak je da je 300 hiljada mladih ljudi u ovoj zemlji nezaposleno".
Neki drugi Dragoljub, koji je 1930. godište, iznosi svakodnevno, to možemo čuti u jednoj špici na televiziji, da su Srbiji potrebni mladi ljudi, a ne vidim da je svoju fotelju i svoju funkciju ustupio upravo tim mladim ljudima.
Prema analizama Svetske banke pokazuje se da će 2018. godine biti trećina više penzionera nego zaposlenih, a da će prosečna penzija opasti na 22 do 23% prosečne zarade. Da li je ova država zaboravila na svoje mlado radno sposobno stanovništvo?
Jedan od prioritetnih ciljeva i uslova za dalji razvoj bila je promena starosne strukture zaposlenih u korist zapošljavanja mladih. Prosečna starosna struktura zaposlenih u Srbiji rekao sam da je iznad 45 godina, odnosno da je tačno 49 godina i ovaj odnos, nažalost, najviše je izražen u javnom sektoru. Da li možete da nam kažete kako to stoji u privatnom sektoru? Siguran sam da postoje velike razlike.
Bez mlade radne snage koja je fizički sposobna i stručno obrazovana da radi svoj posao nema razvoja nijedne ozbiljne ekonomije. Zato mi imamo predsednika stranke i potpredsednika Vlade, i njegovog sina koji je potpredsednik stranke, a potpredsednik grada Beograd, koji reformišu državu Srbiju, koji daju šansu mladim ljudima i koji utiču na novo zapošljavanje.
U januaru 2010. godine, novim zakonom o penzijskom osiguranju država će najviše uštedeti smanjenjem ili ukidanjem beneficiranog radnog staža. Da li pripadnici MUP-a znaju podatak da će 10 hiljada ljudi po ovom osnovu ostati bez beneficiranog radnog staža? Možda je to dobro ili nije, ali mislim da ih treba upoznati s tim.
Prva penzija koju će budući penzioneri dobijati sve je manja u odnosu na njihovu prosečnu platu i prema nekim projekcijama 2020. godine će činiti samo 40% poslednje primljene zarade u odnosu na današnjih 70%. Kada smo već kod procenata, znamo da to nije 70% već mnogo niže, ali doći ćemo i do toga.
Radna grupa Vlade koja se bavi rešavanjem problema penzijsko-invalidskog osiguranja predložila je sistem po kojem bi se penzije menjale u skladu sa troškovima života i bruto domaćim proizvodom. Naravno da nama treba privredni razvoj koji će projektovati određena sredstva za isplatu penzija, ali jasno je da će privredni rast u ovoj zemlji, ako bog da, doći tek 2013. godine i 2014. godine jer je projektovan za 1,5% u ovoj godini.
Penzija gospodina Krkobabića, koji je obećao 70%, zaista predstavlja lažno obećanje, jer penzija će padati i usklađivaće se samo sa troškovima života. Da nije došlo do sistema odnosno načina obračuna penzija, on bi pao ispod 60% i toga ste svesni, bio bi oko 55%.
Potpredsednik Vlade gospodin Đelić je u februaru naveo primer Nemačke. Nemačka je trenutno vrlo aktuelna zemlja s kojom se upoređujemo. Nema više dojče marke, ali ima "Dojče telekoma", a verovatno će u ovoj zemlji biti uveden i "dojče Gabana", ali primer Nemačke gde je granica za odlazak u penziju pomerena na 67 godina i očekuje se usklađivanje sa evropskim standardima. Da li možete nama da kažete da li će naše majke, naši očevi, da li će građani Srbije u penziju odlaziti sa 67 godina života?
Ministarka Dragutinović kaže da reforma podrazumeva i povećanje najmanjih uz smanjenje najvećih penzija. Da li je to u Srbiji urađeno? Da li su oni mučenici koji primaju 11-12-13.000 penzije dobili povećanje? Da li su pojedine kolege koje primaju preko 100.000 penzije umanjili svoje penzije?
Smanjenje priliva novih penzionera, to je rešenje, prema ministarki, će se ostvariti tako što će se povećati odlazak u penziju sa 53 na 58 godina života, odnosno za žene sa 35 na 38 godina staža.
Zatim imamo vrhunac bezobrazluka, 25. februara Jovan Krkobabić kaže – spasili smo penzionere. Prosto neverovatno. Evo, tu su njegove kolege, pa bih voleo da čujem kako su mi spasili oca i majku, kako su spasili sve penzionere koji žive u ovoj zemlji.
Penzioni sistem Srbije nalazi se na tački neodrživosti jer sredstva kojima se puni penzioni fond nisu dovoljna za isplatu svih penzija. Sada je on ekvivalentan vrednosti od 13% bruto domaćeg proizvoda, a prema svim najavama će biti smanjen na 10%. Iz napisanog referata je ovde lepo pročitano, koji nam je gospodin Perić saopštio na početku rasprave (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.).
Nismo čuli kako PUPS odnosno Vlada Republike Srbije misli da reši ovaj problem. Hvala vam najlepše. Izvinite što sam prekoračio vreme.