DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.04.2010.

7. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 15 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, posle nje narodni poslanik Zoran Krasić. Preostalo vreme za poslanike, narodnu poslanicu Vjericu Radetu i Zorana Krasića, je 37 minuta i 40 sekundi.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o četiri predloga zakona i ako se pažljivo pročitaju i prouče sva četiri predloga onda je apsolutno otvorena mogućnost da govorimo i o kablovskoj televiziji i o telefonskom saobraćaju, i o mobilnoj i o fiksnoj telefoniji, onda samim tim naravno o nezaobilaznom "Telekomu".
Da ne bih došla u situaciju da mi se skreće pažnja da ne govorim o temi, reći ću jednu istorijsku rečenicu, pošto je to dozvoljeno. Podsećam da je država osnivač PTT, da je PTT u "Telekomu" imao 80% akcija i da je preko PTT-a država postala vlasnik 80% akcija "Telekoma".
Ovo je apsolutno tačno i zato možemo i imamo pravo i mi sumnjamo da se i ovaj zakon, pre svega sada mislim na zakon o poštanskim uslugama, donosi da bi se potpuno raščistio teren "Dojče Telekomu" ili nekom drugom, i kada su u pitanju mali akcionari i kada je u pitanju ovaj odnos države i PTT-a, PTT-a i "Telekoma" itd.
SRS se apsolutno protivi prodaji "Telekoma", ne samo u ovom momentu, za koji vi kažete da je od izuzetnog značaja zato što je moguće da se postigne najveća cena. Mi znamo, kao što svi građani Srbije znaju, da "Telekom" prodajete zato što vam trebaju pare da popunite rupe u budžetu i to je nešto što je apsolutno nedopustivo.
Predsednik Vlade je pre neki dan rekao, da opravda zašto sada ulazite u prodaju "Telekoma", da je "Telekom" za državu Srbiju kao staro sakupljeno porodično srebro. Sada zaista pitanje svakom ko nas danas u ovom momentu gleda – da li neko normalan i da li neki dobar domaćin prodaje staro sakupljeno porodično srebro. Dakle, dobro je uporedio gospodin Cvetković, ali onda mu nije dobar zaključak da to staro sakupljeno porodično srebro treba da se prodaje.
Nije nama pitanje samo ovo na koje vi ne želite da odgovorite, što su kolege pitale da li ćete u okviru "Telekoma" prodati telekomunikacionu kanalizaciju, nadam se da ćete konačno i na to da odgovorite, naše pitanje je zašto se uopšte prodaje "Telekom"? Zato što to nije dobar posao za državu i zato što to nije dobar posao za građane Srbije.
Lako je rasprodati sve što ima neku cenu u državi Srbiji, ali je teško ponovo vratiti tako nešto ili stvoriti nešto iste ili veće vrednosti. To je ono što nije dobro u radu ove vlade i to je ono što je način funkcionisanja DOS-a svih ovih 10 godina. Naravno, građani Srbije i te kako osete na svojim leđima tu lošu vlast i nadamo se da će to znati i da pokažu pravom trenutku.
Zašto mi sumnjamo da je ovaj predlog zakona u vezi sa prodajom "Telekoma"? Potpuno je nebitno da li će kupac "Telekoma" biti ovaj već naručeni "Dojče Telekom" ili neki drugi, mi ponavljamo da je to loš posao i da još jedanput razmislite u Vladi da ne pravite tako štetan ugovor i da ne prodajete nešto što niko normalan ne bi prodao.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama narodni poslanici su dobili 19. septembra 2008. godine. Tada nam je, gospođo ministar, predloženo, vi ste predložili, da se zakon donese po hitnom postupku.
Sada vas pitam – koja je to hitnost koja traje od 19. septembra 2008. godine do danas, 14. aprila 2010. godine? Naravno, vi ste nama u predlogu i obrazložili zbog čega je to toliko hitno.
Malo ću prokomentarisati ovo što ste u obrazloženju zakona još tad dali narodnim poslanicima, a pre toga ću samo na dva člana Predloga zakona da se osvrnem, to su članovi 13. i 16, o ostalima neću, jer ćemo o tome da govorimo kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, jer su poslanici SRS bili vredni i u septembru 2008. godine predali Vladi amandmane. Doduše, Vlada se još tad i izjasnila o tim amandmanima i onda odjedanput vam više nije bilo bitno da se donosi taj zakon, pa je u to vreme skinut sa dnevnog reda. Podsećam, bio je već jedan put na dnevnom redu ovog parlamenta.
U članu 12, i u još jednom prethodnom članu, govorite o poštanskim uslugama koje su univerzalne, od opšteg interesa itd, što naravno nije sporno, ali, između ostalog, da se će se te usluge vršiti po pristupačnim cenama. Neozbiljno je napisati u zakonu da će nešto biti po pristupačnim ili nepristupačnim cenama.
Znate, vi niste pravnik, ali pretpostavljam da imate saradnike pravnike, koji bi trebalo da znaju da zakonska norma mora da bude precizna, jasna, da ne može da podleže u primeni nikakvim zloupotrebama, a zamislite termin - pristupačne cene; u odnosu na koga, u odnosu na, ne znam, Šarića, i političare koje Homen najavljuje da je Šarić finansirao ili u odnosu na penzionera u Srbiji koji ima penziju šest hiljada dinara? Zaista neprimereno.
Stavili smo mi tu amandman i naravno da ćemo govoriti i u okviru amandmana o tome.
U članu 16. govorite o javnom poštanskom operateru koji je dužan da obezbedi gustinu pristupnih mesta koja odgovara potrebama korisnika. Ovde na delu imamo kako se to zapravo zloupotrebljava, zato što opet imate tu nejasnu formulaciju da obezbedi gustinu pristupnih mesta koja odgovora potrebama korisnika.
Znate, ne postoji građanin u Srbiji koji nema potrebu da bude korisnik poštanskih usluga, u ovom ili onom momentu, ovom ili onom prilikom. Dakle, svakom građaninu Srbije morate da omogućite pristup poštanskim uslugama, ali ne pristup da mora do pošte da putuje nekoliko sati. Svako selo i svaki zaselak mora da ima poštu.
Zar je moguće da za ovoliko godina, kada smo toliko, hvalite se, uznapredovali i u elektronici i u kompjuterskim sistemima, tehnološki, u svakom pogledu, da li vi znate u koliko sela, velikih sela, nemate poštu, tj. nemamo poštu?
Ovde je jedan kolega govorio koliko sela u opštini Aranđelovac nema poštu. Naravno, to je bilo govoreno u okviru kampanje koja se vodi za lokalne izbore u Aranđelovcu i to ne zameram, to je apsolutno legitimno pravo, čak i obaveza svakog narodnog poslanika da i sa ovog mesta, između ostalog, i građanima Aranđelovca, koji su sada aktuelni zbog izbora predstavi stavove svoje stranke, ali je problem što takav problem nije izražen samo u Aranđelovcu, tačno je.
Takođe sam, evo juče recimo, bila u Aranđelovcu, u selu Bukovik. To je selo koje je zaista u poslednjih godina otkad su srpski radikali vršili vlast u Aranđelovcu, izuzetno urađeno, urađena infrastruktura komunalna, urađena putna mreža, izgrađen jedan lep stadion, pa prostorije sportske na tom stadionu, itd. Zašto ovo pominjem? Zato što sam bila fascinirana sa koliko žara su građani sela Bukovik me je juče obavestili da će i ovaj put glasati za doktora Švabića zato što im je pomogao da dobiju kablovsku televiziju.
Sva ova kompletna infrastruktura koja je urađena je valjda nešto podrazumevajuće, ali kablovska televizija kao nešto mnogo značajno. Jeste značajno, ali ovo vam govorim iz razloga, zamislite onda šta bi mi rekao, u Bukoviku ima pošta, ali da sam otišla u neko selo gde nemaju poštu.
Sada ću možda u jednoj rečenici da izađem iz ove teme i molim vas, gospođo Čomić, da ne zamerite, vrlo brzo ću se vratiti na ovaj Predlog zakona.
Kada je reč o građanima Aranđelovca, zaista želim da pozovem nadležne službe da zaštite građane Aranđelovca od neprimereno agresivne kampanje jedne stranke koja se vrši ovih dana u Aranđelovcu. Sinoć su u nekim kasnim satima napadnuti aktivisti SRS. Jedan aktivista je sam bio u automobilu, nogama su mu izlupali automobil. Policija Aranđelovca i Kragujevca kaže da zna o kome se radi, da su to neki ljudi iz Beograda, sa opština Voždovac i Zemun. Obećali su da će prekršajnom sudiji podneti prijave, neću da sumnjam, ali podsećam da su to obećali i da to zaista i urade i da građani Aranđelovca znaju o kojoj stranci govorim.
To je ona stranka, dragi Aranđelovčani, čiji vam predstavnici idu po selima i obećavaju da će vam ako glasate za njih dovesti u dvorište kravu i po nekoliko ovaca. Naravno da niko u to ne veruje. Te laži mogu da pričaju, građani će to da prepoznaju, ali zaista molim nadležne organe da građane Aranđelovca zaštite od agresije, agresivne kampanje koju ovih dana ta stranka vodi u Aranđelovcu.
Sada se vraćam i još jednom izvinjavam zbog ove digresije. Šta su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, gospođo Matić? Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopuna Zakona o poštanskim uslugama je činjenica što je u članu 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama predviđeno da do konstituisanja saveta Republičke agencije za poštanske usluge poslove iz člana 66. stavova od 1. do 12. Zakona o poštanskim uslugama obavlja ministarstvo.
Takođe, ističemo da je obaveza harmonizacije zakona iz ove oblasti sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom i u pogledu ovog zakona koji se ističe zbog zahteva liberalizacije poštanskog tržišta.
Ako ovo zaista jeste ovako i ako ovo jesu bili razlozi, onda gospođo Matić, molim vas da kažete zašto ste sa ovako hitnim poslom čekali od 19. septembra 2008. godine do danas? Onda je pretrpljena neka šteta i trebalo bi da znamo ko je odgovoran što je pretrpljena ta šteta. Molim vas, zaista očekujem da ćete to da nam objasnite.
Govorite o korisnicima poštanskih usluga. Na početku ste se hvalili u ime Vlade koliko ste postigli u ovoj oblasti. Opet ste govorili i o elektronskom sistemu, elektronskom potpisu. Niste pomenuli elektronsku Vladu, ali mogu da vas podsetim, to je takođe vaš lični doprinos u radu ove Vlade.
Imate li odgovor na pitanje zašto, recimo, u Srbiji ne može da se pošalje nedeljom telegram? Zašto nedeljom u Srbiji ne može da se primi telegram? To je veliki problem. Ne radi se, kada se upućuje telegram, nije to svaki put telegram čestitka, izjavljivanje saučešća itd, pa može i da se prolongira za jedan dan. Telegramom se često obaveštavaju ljudi o nekim neodložnim stvarima, i ako ne primi telegram u nedelju, ako ga primi u ponedeljak, onda mu to više ništa ne znači.
Bilo bi dobro da ste primetili taj problem u ovom proteklom periodu od kad ste ministar. Pogotovo bi bilo dobro da ste problem i rešili.
Kažete u obrazloženju ovog zakona da donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama neće izazvati povećane troškove građanima, privredi, pa ni malim i srednjim preduzećima. Jedini trošak će imati poštanski operateri na ime izdavanja dozvola od strane agencije. Svakako znate da ovo nije tačno.
Uostalom, ako vi to ne priznate to znaju građani Srbije. Znaju građani Srbije šta im je sve poskupelo u međuvremenu i znaju koliko šta plaćaju, koliko koje usluge plaćaju. Naravno, ovo najnovije poskupljenje telefona, to je takođe vezano, ne direktno za ovaj zakon, ali jeste za prodaju "Telkoma" i jeste za stvaranje uslova "Dojče Telekomu" ili nekom drugom operateru koji će kupiti, nažalost, "Telekom Srbija".
Dobar postao ste napravili kada ste kupili "Telekom Republike Srpske" i kada se pregovara o kupovini "Telekoma Crne Gore" i, umesto da ste na tome insistirali, vi prodajete i ono što ste kupili. To je, zaista neverovatno i neozbiljno i moramo to, ceo dan, dok o ovome govorimo, da vas podsećamo, a pre svega, da podsećamo građane Republike Srbije.
Poskupele su telefonske usluge i to značajno i, rekla bih, neopravdano. Poskupelo je slanje telegrama, pogotovo uslužnih telegrama. Poskupela je, odnosno uveli ste ovih dana, nedavno je to bilo, proviziju na plaćanje određenih komunalnih računa. Građani su bili iznenađeni, to vam je, takođe, loš posao.
Znate, svaki put kada se u mesecu kada je uobičajeno da se plaćaju ovi redovni računi koje svako domaćinstvo plaća, struju, komunalne račune, porez, građevinsko zemljište itd, stvaraju u svim poštama velike gužve.
Građani nisu hteli da plaćaju te usluge u bankama, zato što su banke njima naplaćivale velike provizije na te račune. Vi umesto da ste zadržali te klijente, jer kada dođe da plati račune, on uradi neke druge poslove, neke druge poštanske usluge koristi, vi umesto da ste to zadržali, vi ste potrčali, pa ste uveli proviziju i na naplatu tih računa.
Loše radite kao ministarstvo. Gospođo Matić, ne mislim na vas lično, mislim na Vladu Republike Srbije, a da mi se kolega Krasić ne ljuti, on će nastaviti gde ja stadoh. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno od vremena poslaničke grupe je 18 minuta. Na raspolaganju imate još 19 minuta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Naravno, ne ljutim se gospođo Čomić što ste shvatili.
Gospođo Čomić, možda ste zaboravili, danas imamo objedinjenu raspravu tj. zajednički načelni jedinstveni pretres. Imamo pet tačaka dnevnog reda. Dve tačke su u direktnoj vezi sa telekomunikacijama. Znači, u direktnoj vezi.
Ovo kažem zato što je danas bila vrlo lepa, poučna rasprava. Nisu samo pomenuti još golubovi pismonoše, ali od diližanse, pa naovamo krenuli smo kompletno. Ovih danas, znate i sami, bilo je interesantno i ovo pored autoputa što se radi. Neki kažu da to Beko postavlja neki optički kabl itd. Ovde su danima vrištali o tome, ko to bez dozvole radi.
Ne dobija se odgovor, zato što je Narodna skupština znate koja rupa na svirali. Ona služi samo za medijske manipulacije, jer suštinska vlast se nalazi negde daleko. Možda čak ne i u Vladi i ministarstvima, nego u neformalnim grupama koje oblikuju život u Republici Srbiji.
Ovo sada pričam zato što danas jeste u načelnoj raspravi tema i poštanski vagon i avion koji vozi poštu. Tema jeste, moram da vam kažem, i poštanska marka. Mada u ovom zakonu nema poštanske marke, ne znam ko će da lepi poštanske marke, ko će da ih štampa. Ali, sada malo da uozbiljimo ovu diskusiju.
Imam moralno pravo i političku obavezu da kritikujem ovaj prvi predlog zakona, zato što smo to isto radili i pre nekoliko godina kada se donosio ovaj zakon. Samo da vas podsetim, uzmite stenograme sa te sednice kada je donet Zakon o poštanskom saobraćaju. Mi nemamo potrebe ništa više da dodajemo, samo da ponovimo ono što smo tada rekli. I tada smo vas upozoravali na štetne posledice jednog takvog zakona. Došli ste, priznali ste, samom činjenicom što podnosite predlog da se taj zakon menja.
Sada da ne bih opterećivao niti publiku niti javnost sa tom istom argumentacijom, samo ću dva načelna stava da izrazim povodom ovog.
Postoji jedno pravilo – država je ta koja ima monopol i ne sme niko drugi da ima monopol. Kada se kaže država, misli se pre svega na one organe i institucije koje predstavljaju vlast. Niko drugi ne sme da ima monopol. Ako se u privrednoj sferi ili u sferi usluga, prometa roba, proizvodnji itd, pojave neki monopoli, onda je država u obavezi da reaguje.
Ima dva prepoznatljiva instrumenta. Prvi jeste kontrola, kako bi se sputavao taj monopol i držao u nekim okvirima, zato što je nemoguće izbeći monopol, jer jedna firma to radi kod nas – Elektroprivreda, prirodni monopolista. Njega kontrolišeš. Kako? Upravni odbor, cene, poslovna politika itd.
Drugi način je podsticanje konkurencije u datoj oblasti. Tada smo vam rekli da, ukoliko preslikavate neko stanje što neko predstavlja da je to evropski standard, morate da imate u vidu specifičnosti i izuzetke koji su propisani tim standardima.
Ne možete jednu državu na ovoj teritoriji sa ovim brojem stanovnika da stavljate u isti koš sa onom državom koja je po teritoriji 20 puta veća ili koja 10 ili 15 puta ima veći broj stanovnika. Ukoliko se preslikava državna, privredna i svaka druga organizacija neke od razvijenih evropskih država na situaciju u Srbiji, onda to postaje nakazno. Postaje svojevrsna vrsta karikatura.
Onda se gube efekti. U svakoj ovoj transformaciji, bilo koje oblasti sa pozivom, neka bude i na međunarodne standarde ili evropske standarde, svakodnevno građanin treba da oseti neku korist.
Kada su u pitanju poštanske usluge, verovatno ta korist koja treba da se oseti usled transformacije jeste kvalitet usluge i jeste cena usluge. Da li smo dobili na kvalitetu? Nismo. Šta smo u pogledu cene dobili? Dobili smo više cene.
Kada se državni monopoli razbijaju na tako nekontrolisani način, u uslovima kada je nestabilna politička situacija, kada država, tako nam kažete, zavisi od inostranih kredita, onda uopšte nikakvo čudo nije da organizovani kriminal kreira vlast.
Sada me uopšte ne bi iznenadilo da se u poštanskim kombi vozilima transportuje kokain. To bi po meni bilo potpuno moguća varijanta. Zašto? Zato što nemamo ozbiljne institucije i zato što u našim nazoviozbiljnim državnim institucijama sede predstavnici organizovanog kriminala. To njima ne piše na čelu, ali apanažu primaju tamo. Ili obaveštavaju ili završavaju neki posao za te interesne grupe koje su samo formalno-pravno izvan vlasti.
Ne morate da sa zaprepašćenjem ili sa čuđenjem pratite ovo što pričam. To su vaše reči. Kako je moguće za nekoliko godina da kažete da je neko oprao milijardu i 300 i nešto miliona evra? To je moralo da prođe kroz platni promet, kroz banke. To je moralo da kontroliše Uprava za sprečavanje pranja novca.
To su morali poreski organi da vide. To je morala ova garnitura koja je pobegla iz Agencije za privatizaciju, na neki način, da ima uvida. I da se nije nasukao brod i đetići pozvali na satelitski telefon, došla vojska pa videla da pomogne. Oni se poplašili, počeli da skaču sa broda, niko ne bi znao da dve tone kokaina ima tamo.
Pustite ovo što se hvale BIA i ovi, nije to tačno. Takva nam je država, takva nam je vlast.
Mene uopšte ne čudi što u Aranđelovcu tajkuni finansiraju većinu stranaka. Zašto? Njih baš briga za ideologiju. Njima je bitno da stranka koja bude u Aranđelovcu na vlasti, pa bez obzira koja da bude, da bude jedna od njegovih abonenata.
Tajkun će s pravom da kaže – pomogao sam ti u kampanji, gde sad da mi diraš moj "Knjaz Miloš"? Šta su političari, šta su građani? Pijuni. To je najveći problem i tu su naši problemi kao naroda i kao države. Tome mora da se stane na kraj, apsolutno mora da se stane na kraj.
Smatram da Srbija nije spremna za tu vrstu konkurencije u poštanskom saobraćaju. Apsolutno sam siguran da je država imala pre svega potrebe da ojača svoj sistem, svoje javno preduzeće koje se bavi poštanskim saobraćajem, ali da suzbija njegov monopol, da ga drži u podnošljivim okvirima.
Znate, sada je stvarno iluzorno pričati. Sela su nam prazna. Zašto? Nema pošte. Da li će DHL da nosi u neko selo? Hoće, ali koja je cena? Ko to može da plati? Nekada je bila ideja da se Pošta razvije, pa da uzme KDS. Šta se u međuvremenu desilo? Razbijeno, ušao Soroš, ušli neki različiti, pa onda sada građani plaćaju TV pretplatu preko brojila i plaćaju kablovskom distributeru.
Šta je to nova demokratija, šta je to kao tekovina što je pozitivno za građane? Minus do minusa. Molim vas, ovo košta koliko košta i fiksni telefon, a ovo mora da menjate na dve godine. Neko će da kaže – krivi ste sami što ste to kupovali. Jeste, ali ga je neko nametnuo.
To je ta priča o našem Telekomu i taj monopol treba da se kontroliše. Ali, profit treba da se vrati onome ko je vlasnik kapitala u odgovarajućoj srazmeri. Zašto to prodavati? Kome se to daje? Ova vlada, koliko je ona Vlada, koliko glumi, uopšte koliko su ministri u mogućnosti, ja sam za to da budu jaki ministri, da vam kažem.
Veliki sam protivnik da se ono što je autentična nadležnost države izvlači iz državnih organa i daje pevačkim društvima zvanim agencije. Veliki sam protivnik onih koji su napravili veliki broj agencija, a danas kada su u opoziciji kritiku formiranje agencija.
Mi imamo konzistentni stav od početka. Ono što je nadležnost države treba da radi državni organ. Dali ste Agenciju za duvan. Koja je njena nadležnost? Legalizovala ovo sve. Radiodifuzna, da vam ne pričam, da vam ne pričam u šta ulazi. Imate ovaj za telekomunikacije, da vam ne pričam. Da vam ne pričam o ovim drugim silnim agencijama.
Gde je tu država? Koje je funkcije država zadržala? Vlast. Šta su ministri? Postali su serijski proizvod na traci koji medijski treba da se predstavi, a da nema zube, da nema nadležnost, nema vlast, razvlašćeni.
Vlast je u javnim preduzećima, u agencijama, neformalnim grupama. To nije interes građana Republike Srbije, nije interes. To je tuđi neki interes. To je interes onih kojima smetaju zakoni i koji traže da oni koji treba da izvršavaju zakone, kontrolišu zakone, budu kod njih na apanaži. Protiv toga se mi budimo.
Mi smo od početka skretali pažnju šta znači to kapilarno razgrađivanje državne vlasti. Podigli ste cenu usluga Telekoma, da kada taj novi vlasnik dođe da bude zaštićen makar godinu dana. Zašto to prodavati? Zašto po svaku cenu simulirati neke međunarodne standarde i dovesti u situaciju državu da izgleda kao karikatura? To se vidi na ulici. Ne sporim te međunarodne standarde, ali nije sve za takvu vrstu primene.
Pre nekoliko dana ste u nekoj emisiji rekli vi, gospođo, računao sam da niste obavešteni, a onda sam video da ste to ipak tendenciozno rekli, rekli ste da ukoliko se privatizuje Telekom, onda ubrzaće se procedura, neće se ići na javne nabavke. Oni ni sada ne idu na javne nabavke, po zakonu. Znate li vi to? Na bazi je nekog papira običnog. Naša republička javna preduzeća uopšte ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama, i to znate svi. Gde to vodi?
PTT, odnosno Pošta, da budem ispravan, jeste značajan sistem za ovu državu. U šali kažu, ona poslednja propada kada nestane države jer neko treba da donese pismo, gde stoji odluka da država više ne postoji. U šali kažu, ali ima zbilje. Kao što je pre nekoliko dana išla ona SMS poruka, kada je bio beli šengen, kaže, da se odredi ko će poslednji da isključi struju, pošto će svi da napuste zemlju.
Narod kada počne na taj način da se šali sa državom i sa vlašću znači da mu je dogorelo, do nokata mu dogorelo. Narod je u očaju, samo ćuti, zato što se javljaju lažne mesije, spasioci itd. Tome je narod stalno izložen.
Jedno su ovi međunarodni standardi, ovih četiri zakona, oko toga ne bi trebalo da bude problema, ali pogledajte ovo, ovaj zakon o poštanskim uslugama je samo još jedan dobar, slikoviti primer kako ne treba to raditi.
Nekoliko stvari postoje kako se monopoli kontrolišu, kako se suzbijaju i drže u okvirima. Drže se da usluge monopoliste ne bi izašle izvan nekog okvira i bile nepodnošljive građanima. Ne sporim da ima nekih koji ne žele da uđu u poštu da pošalju pismo, imaju toliko para pa su u stanju da pošalju taksijem pismo sa sto buketa ruža iz Beograda za Niš. Ali, to nije autentični interes većine građana Republike Srbije.
Gospođa Radeta vam je objasnila šta se dešava, šta se desilo za proteklih nekoliko meseci, kako su poskupele te usluge. Znate, nešto se radi nabolje. Ako se radi nagore, onda su loše namere. Ali, ako vas upozoravamo da to što radite doneće negativne rezultate za sve nas i vi slepo idete i kažete – ma to je evropski standard, evo, posle nekoliko godina došli ste da tražite promenu zakona.
Na ovom zasedanju imamo nekoliko zakona, imamo i onaj o regionalnom razvoju. Pre šest meseci je donet, sve smo vam rekli što ne valja, ne, teraj, to je evropsko, sada ponovo evropsko. Kod vas je uvek nešto evropsko.
Ili kao DS. Kaže – sve je demokratsko u državi samo što je predložila DS. To što nema veze sa zakonom, sa Ustavom, nije bitno, bitno je da je demokratsko. Kada je već toliko demokratsko, da vam kažem, odite na sajt, pa vidite ove zastave za brodove. Kada se pojavi na brodu plava zastava sa žutim aplikacijama, to znači da je kuga na brodu i niko ne prima to. Malo se sarkastično šalim.
Ali, sve nam predstavljate evropskim standardima. Pojavite se ovde i kažete – samo ovo da se usvoji, sutra med i mleko, ljudi, nemate potrebe ni da radite, nemate potrebe ni za šta da se pitate, sve će biti najbolje. To je ona klasična definicija nemačkog socijalizma.
Ta definicija, kada se malo okrene, izgleda otprilike ovako: socijalizam je to kada postoji neko drugi ko bolje od tebe zna šta je tvoj interes, pa su ti potrebni Tito i partija ili da ne upotrebim neko drugo ime.
Kažite ovom predsedniku Republike, on je predsednik Srbije, neka se malo svrti u Srbiji ovde. On samo beži po inostranstvu. Gde god da je u inostranstvu doživljavamo tragediju, bruku i sramotu. Jedan Haris Silajdžić da vređa narod. Upozorite ga, molim vas. Alarmantno je stanje u Srbiji.
Molim vas, kada se priča o Telekomu, nemojte da idete to, znam da ste finansijski pukli skroz i da se to odražava na građane, da ništa ne rade, ali to je normalna posledica ukoliko nema roba, naših roba nema, nema rada.
Napravite promociju radnog odnosa, promociju rada, promociju povećanja proizvodnje. Vi ste napravili promociju finansijskog tržišta. Gde? Nas nema na finansijskom tržištu, tu su stranci, znate i sami.
Napravite neku novu promociju da bi ljudi osetili da pripadaju i ovom narodu i ovoj državi, i da je ovo njihova domovina, da je ovo njihova sigurna kuća, da se bore za svoju otadžbinu i za svoju porodicu. Ovako, širite beznađe.
Da ne beše onog malopre, ne bih ni znao za diližanse, vlasnici na konjima, diližanse, poštanski vagoni itd. Dajte da malo bude ozbiljnija rasprava. Ovde pre svega pričamo o državi, o funkcionisanju vlasti. Pogrešan put suzbijanja monopola ste uzeli.
Nikad ne bih prodao "Telekom". Poštu da devalviram na ovaj način? Nikad to ne bih uradio. Elektroprivredu – nikad ne bih prodao. Dozvolio da budu neki drugi akcionari? Ali, uvek bih držao 51, ako ne i 70% u vlasništvu države.
Drugo, prekinite više sa tom pričom o nekoj ružnoj prošlosti. Vi ste sada u koaliciji sa SPS-om. Nemojte njih da vređate. Poštujte vaše koalicione partnere. Sada ste zajedno na istom poslu.
Neću da se prepoznam u tim vašim pričama o tamnoj prošlosti, ali imajte poverenja i poštovanja prema vašim koalicionim partnerima. Dogovorite se ko se u međuvremenu promenio i koliko se promenio. Vama više nisu oni gadljivi, oni prihvatili evropske standarde, bože moj, sve je u redu.
Ako ste vlast, budite vlast za narod, za ovu državu, nemojte da budete neko ko glumi vlast i sprovodi tuđe interese. Mi vam to pokazujemo na ovom zakonu o poštanskom saobraćaju. Sve može da se odloži, sve može da se prilagodi našim potrebama, sve može da se prilagodi našim interesima, ali vi ne možete to da uradite. Zašto? Zato što je taj zakup u koji ste ušli vrlo opasan. Pre godinu dana, kada sam vam pričao o organizovanom kriminalu, smeškali ste se kao što se i sada smeškate, pa došla meca počela da igra.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Narodni poslanik Slobodan Maraš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Slobodan Maraš

Član 27, gospođo predsedavajuća. Znam da pažljivo slušate šta poslanici govore. Gospodin koji je govorio pre mene je više puta spomenuo "Telekom", ni jedan jedini put ga niste opomenuli za 19 minuta. Mene ste nakon tri minuta opomenuli da sam promašio temu.
Molim vas da se ponašate u skladu sa Poslovnikom i da sve poslanike, kako ste i vi to rekli nakon mog obraćanja, tretirate na isti način, odnosno Poslovnik za sve važi isto. Ne vidim razlog zbog čega primenjujete Poslovnik kada je u pitanju jedna poslanička grupa… Znam da postoje, u pozitivnom smislu, simpatije, ali molim vas da na sve poslanike isto primenjujete Poslovnik. Vi ste to u obavezi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nema povrede člana 27. Upućujem vas na stenogram i na deo u stenogramu koji se tiče diskusije narodnog poslanika Miroslava Markićevića i vaše diskusije. Narodni poslanik Miroslav Markićević je u 7. minutu, od ukupno 10 koje ima na raspolaganju, upozoren da govori o dnevnom redu zbog toga što se sadržaj njegove diskusije isključivo odnosio na okolnosti oko najavljene prodaje "Telekoma". Vaša diskusija takođe isključivo se odnosila na najavljenu prodaju "Telekoma".
Uvidom u stenogram videćete da se u diskusijama narodnih poslanika Vjerice Radete i Zorana Krasića takođe spominje "Telekom" i da ste u diskusijama i vi i narodni poslanik Miroslav Markićević uložili napor da kažete i da saopštite šta želite.
Ponavljam, ne sporeći visoku zainteresovanost za temu, ne bih imala potrebe da vas podsetim da ipak mora da se govori i o dnevnom redu.
Pažljivo slušam svakog narodnog poslanika i svi narodni poslanici su jednaki pred Poslovnikom Narodne skupštine iz svih poslaničkih grupa.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? (Ne) Reč ima ministarka Jasna Matić.

Jasna Matić

Želela bih da se zahvalim poslanicima koji su diskutovali o tačkama koje su danas na dnevnom redu, naročito onima koji su uložili trud da pročitaju zakonske predloge i da o njima diskutuju na taj način.
Takođe sam želela da odgovorim na neka od pitanja koja su bila postavljena relevantno, ali sada poslanika koji su ih postavili nema, tako da ne znam koliko je razložno da objašnjavam šta se dešavalo sa hitnošću i zašto je to bitno, ali ću to u kratkim crtama reći zbog onih koji prate ovu sednicu.
Zakon je, kao što je više puta spomenuto, predat u skupštinsku proceduru još u septembru 2008. godine za razmatranje po hitnom postupku. No, kako zbog velikog broja zakona koji su čekali na razmatranje nije u narednih nekoliko meseci došao na dnevni red, Vlada je tada donela odluku o formiranju saveta, to je bilo marta 2009. godine i na taj način smo rešili hitan problem koji je bio za hitno rešavanje nepostojanja regulatora na tržištu.
Takođe bih htela da kažem da nikako ne mogu da odgovaram za politiku u oblasti poštanskog sektora u proteklih 60 meseci otkako je zakon donet. U tom periodu sam treći ministar i pokušala sam da nadoknadim ono što u tih 60 meseci nije rađeno i da formiram regulatorni okvir koji omogućava da tržište funkcioniše.
Složila bih se sa onim poslanicima koji su rekli da bi bilo dobro da se donese novi poštanski zakon i to će se sigurno i doneti, ali u periodu od dve do tri godine, budući da Pošta Srbije trenutno nije u tehnološkoj mogućnosti da svoje poslovanje podigne na viši nivo, a da će to biti u mogućnosti za dve godine, budući da će tada završiti izgradnju glavnih poštanskih centara koji će dovesti do automatizacije sortiranja pošte, jer smo mi sada jedina zemlja u Evropi koja tako nešto nema i da se pošta još uvek sortira ručno.
Problemi koje su neki od poslanika istakli u vezi sa digitalizacijom televizije takođe su relevantni, o njima se vodi računa i Srbija nažalost iako nije članica EU, a nažalost nije članica EU, mora da vodi računa o tome da većina naših suseda sada već i jeste članica EU, znači Mađarska, Rumunija, Bugarska trebalo bi da slede preporuke EU i da do 2012. završe digitalizaciju. Još jedan od naših suseda, koji takođe nije član EU Hrvatska, već je otpočela taj proces i sigurno je da će pogranični delovi naše zemlje imati velike smetnje, ako i mi to ne uradimo u tom roku.
Naravno, neki su poslanici rekli – sve se može odložiti. To nažalost jeste istina i to je ovde bila česta praksa, mislim da to nije dobro i da treba požuriti sa svim onim odlukama koje su neminovne. Reforme treba sprovoditi brzo i uostalom treba napredovati. I u školi se mogu razredi ponavljati, ali mislim da to nije preporuka ni za koga.
I odgovor za gospodina Maraša, koji se u međuvremenu vratio, taman sam se pitala da li da odgovaram, jeste sledeći – definicija kanalizacije postoji i u Zakonu. Biće naročito dobro definisana u novom zakonu o elektronskim komunikacijama, za koji se nadam da će na razmatranje u Skupštinu stići u narednih mesec dana, a trebalo bi na Vladi da bude iduće nedelje i sadržaće sve one evropske standarde o zajedničkom korišćenju infrastrukture koji su u telekomunikacijama danas standard.
Nažalost, najbolja definicija kanalizacije data je u Kupoprodajnom ugovoru iz 1997. godine, kada je Telekom Srbije prvi put prodat grčkim, italijanskim kupcima i tu se taksativno navodi šta je sve prodato u tom Telekomu. Na pravnom i finansijskom savetniku koji će se sada uzeti u procesu koji je otpočeo pre neki dan biće da pronađe odgovarajuće pravno rešenje i da vidi da li ima izlaza iz te situacije, da li smo mi to zaista prodali, da li smo prodali samo pravo korišćenja i šta se tu može uraditi?
Nadam se da će poslanici koji su izrazili svoje veliko interesovanje za ovu temu biti zainteresovani i za zakon o elektronskim komunikacijama, koji treba da obezbedi konkurenciju u sektoru telekomunikacija nezavisno od vlasničke strukture, a za koji su se prvi uslovi stekli izdavanjem druge licence za fiksnu telefoniju pre nekoliko meseci. Hvala vam lepo i očekujem da ćemo se videti i na raspravi u pojedinostima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na član 12. Sporazuma o međunarodnoj telekomunikacionoj i satelitskoj organizaciji, Predlogu zakona o potvrđivanju Završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 megaherca i 470-862 megaherca, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama određenih delova Regionalnog sporazuma za Evropsku radiodifuznu zonu sa rezolucijama, Štokhlom 1961. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju akata kojima se menjaju Ustav i Konvencija Međunarodnog saveza za telekomunikacije.
Ovim završavamo prepodnevni deo sednice i popodnevni deo nastavljamo u 14.30 minuta. Hvala vam.
(Posle pauze – 14.35)