Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, SRS ne može da prihvata lekcije o lepom vaspitanju od ljudi čiji šefovi psuju u Narodnoj skupštini, vređaju.
Što se tiče milion potpisa, da li su svih milion potpisa skupljeni na validan način, da li ima falsifikata, u to se ne upuštamo, ali nas baš briga za njihovu akciju sakupljanja potpisa, zato što nema nikakve suštinske razlike između DS i SNS. Ako mi nađete jednu tačku u programu ove dve partije gde je razlika, duboko ću vam se zahvaliti. Apsolutno je sve isto. Na kraju krajeva, videlo se na primeru deklaracije o Srebrenici.
Ljudi koji su ovde, odnosno u starom zdanju Narodne skupštine, širili plakate na kojima je pisalo "Bulevar Ratka Mladića", "Sigurna kuća za Ratka Mladića", "Ratko Mladić srpski heroj", posle dve ili tri godine su onako skrušeno rekli – da, treba sarađivati sa Haškim tribunalom. Ratko Mladić je zločinac. Desio se genocid u Srebrenici itd.
S druge strane, ovde pričamo o vrlo konkretnim stvarima, o stvarima kojima bi trebalo da se pozabavi javni tužilac, policija i sudovi. Ovde se radi o sprezi organizovanog kriminala i određene političke stranke, koja ne dobija dinara iz budžeta Republike Srbije, a ima najpompezniju kampanju na lokalnim izborima.
Njihov šef je nedavno izjavio da izbori u Srbiji nisu skup politički sport. Izvinite, jesu. Svako ko se malo razume u politiku, u izbore, zna da izbori i te kako mnogo koštaju.
SRS postavlja samo jedno suštinsko pitanje – odakle novac stranci koja se ne finansira iz budžeta Republike Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Neko je finansira. Ako je ne finansira država, finansira je mafija.