Hvala. Sada je malo jasnije, ali ja samo želim da kažem da je ogromna razlika između ''poništiti'' nešto i ''neizabrati'', pa ste u početku poništili, na kraju je kandidat ipak bio neizabran. To je u redu. Ako je to dalje osnov, nema razgovora, pravno je vrlo egzaktno.
Gospodin Miković Srđan, kao član Odbora za ustavna pitanja ima reč.

U svakom slučaju, postoje razlozi da se ovde neke stvari razjasne. Činjenica je da sam bio 19. februara na sednici Odbora za ustavna pitanja i aktivno učestvovao u radu. Tada je razmatrana kandidatura gospodina Miletića kao kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Moram da kažem da je u njegovoj biografiji, koju je on sačinjavao, dao podatke da je diplomirao 1999. godine na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu, da je od 1999. do 2000. godine radio u izdavačkom preduzeću "Trik", njegovom izdavačkom preduzeću, dao je to objašnjenje, a da tek od 2000. godine radi u Fondu za humanitarno pravo u Beogradu.
Upravo na sednici Odbora za ustavna pitanja ja sam postavio pitanje gospodinu Miletiću – od kada, od kog je meseca u 2000. godini počeo da radi u Fondu za humanitarno pravo. Mnogo je ovde prisutnih u sali koji mogu da posvedoče, a za to postoji i stenografski zapis, da gospodin Miletić na samoj sednici Odbora nije znao od kog meseca je radio u Fondu za humanitarno pravo. A hteo bih da ukažem na ono što je predviđeno u članu 28. Zakona o zabrani diskriminacije, kao jedan od uslova jeste da za Poverenika može biti izabrano ono lice koje ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava. Dakle, na samoj sednici Odbora za ustavna pitanja gospodin Miletić nije znao da li ispunjava zakonski uslov ili ne ispunjava zakonski uslov.
Još jednu stvar po pitanju toga da gospođa Gordana Ćušić, koja je isto tada bila kandidat, navodno, ne ispunjava neke zakonske uslove. O tome nije bilo izjašnjavanja na samom Odboru za ustavna pitanja, nego se izjašnjavalo i o tom kandidatu. To je radi istine. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospodine Mikoviću.
S obzirom na to da je na dnevnom redu predlog sasvim jedne druge odluke, ovim zaključujem ovaj deo rasprave.
Da li još neko želi reč od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa? Gospodin Markićević, izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, koji, verujem, gledate ovaj prenos, Poslanički klub Nove Srbije u vezi Predloga o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dakle, niko od poslanika Nove Srbije nije imao nameru da se javlja, svesni realnosti da predlog koji da vladajuća koalicija, u ovom slučaju DS, prolazi sigurno, ne želeći profesorki Nevenki Petrušić na bilo koji način u startu saplićemo ruke i noge, zbog važnosti posla s kojim ona treba da se nosi i obavlja, dakle, nismo hteli da diskutujemo, ali s obzirom na to kakva se ovde polemika vodila prethodnih pola sata, ponukan sam da kažem nekoliko reči.
Mi iz Nove Srbije mislimo da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti morao biti izabran konsenzusom, ako smo zaista svi za poštovanje ljudskih prava, odnosno za zaštitu ravnopravnosti, makar kod ovog kadrovskog rešenja, tako da kažem, dakle, i između stranaka vladajuće koalicije, stranaka opozicije, stručne javnosti i nevladinih organizacija. Ovako, ova rasprava od prethodnih pola sata liči na jednu partijsku borbu, političku borbu gde dve stranke imaju svoje kandidate i gde se unapred, na neki način, već snižava mogući nivo rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li je moguće da bi jedan kandidat tu zaštitu ravnopravnosti građana Srbije vršio na jedan način, a drugi na drugi način, s obzirom na suprotnost stavova koje su ovde izneli predstavnici LDP i predstavnica DS? Da li je moguće i da je ovaj predlog, odnosno ova funkcija predmet stranačkih nadgornjavanja, i stranačkih interesa, i političkog interesa?
Što se tiče Nove Srbije, naš jedini politički interes ovde je da taj poverenik radi ni po babu ni po stričevima, da se ne desi kao što se desilo pre nekoliko dana da imamo tajni sastanak predsednika Vlade sa ''15 najčestitijih, najpoštenijih i najbogatijih ljudi u ovoj državi'', sa sve i šefovom sindikata, i da taj sastanak bude proglašen tajnim i da se na taj način izvrši diskriminacija stotine hiljada privrednika u ovoj zemlji, da ne kažem malih, običnih ljudi!
Moguće je da su na tom tajnom sastanku dogovarani neki ekonomski principi, nova ekonomska politika. Zar nisu onda stotine hiljada građana Srbije, privrednika, pre svega, malih, srednjih, pa možda i velikih, diskriminisani jer nisu prisustvovali na tom sastanku, a nemamo ni izveštaj sa tog sastanka da vidimo koji su dogovoreni principi neke nove ekonomske politike, koliki će da budu porezi, PDV itd?
Dakle, polazim od činjenice da čovek, građanin Srbije koji nije ekonomski slobodan, on nikako nije slobodan. Sada zbog ove diskusije koja je vođena u prethodnih pola sata, postavljam pitanje, neću da sumnjam, pa čime će u stvari taj poverenik za zaštitu ravnopravnosti da se bavi? Da li mi njemu, odnosno njoj, gospođi Petrušić, unapred zadajemo političke koordinate, s obzirom na nivo diskusije? Očigledno je da ovde postoje politički, stranački interesi.
Zabrinut sam, iako tu gospođu ne poznajem, priznajem da nisam detaljnije upoznat sa njenim dosadašnjim radom, ali nikoga ne treba unapred dezavuisati i osuđivati, dok se ne dokaže na tom poslu i tom radu. Mislim da je to ljudski i pošteno reći, i ja to iskreno mislim. S obzirom na ovakvu diskusiju, da li ona sad, naravno, znajući da neko mora da predloži nekoga, pa, po prilici to je neko iz vladajuće koalicije, trenutno je to DS, ali ovakvim načinom diskusije mi nju unapred dezavuišemo. Ne mi, nego Narodna skupština koja će sa 126 ili 127 glasova usvojiti, možda sam naivan, ja sam mislio da 250 ljudi treba da izabere tog poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Gospođo Čomić, ubeđen sam da bi tako trebalo, ali to podrazumeva i neki proces kandidature i razgovora, podrazumeva da gospođa Petrušić i ne gleda ovo što mi ovde pričamo negde u direktnom prenosu, nego treba da sedne ovde sa nama i da porazgovara sa poslanicima. Vi ćete reći naravno – to je bilo na Ustavnom odboru, razgovarano je. Znate, kada slušam gospođu Juditu Popović, ne znam zašto se ne bismo opredelili za gospodina Miletića. Ako je to važna, a mislim da je izuzetno važna funkcija, sada ćemo mi da merimo dan ili mesec njegovog staža, da li on formalno-pravno ispunjava uslove. I, sad ćete vi mene da ubedite da gospodin Miletić, uopšte, nije došao na glasanje ovde u Skupštinu samo zbog toga. E, pa, nije! Nije to razlog, nego zato što je gospođa Petrušić kandidat DS, a to je legalno i legitimno vaše pravo, zato što imate većinu i većinu u okviru vladajuće koalicije kao DS.
Polazim možda malo sa naivne pozicije i konstrukcije da takve funkcije, takvi ljudi i žene moraju da budu kandidati zbog posla koji će da obavljaju, da rešavaju sudbine i manjina i skupina, ne znam sve kojih manjina, i građana i pojedinaca. Ne treba unapred taj izbor da bude obeleženi ovakvom diskusijom ovde, gde se stoji iza tvrdih stranačkih šančeva, rovova i bezmalo pucaju jedni na druge. Zašto onda nismo dozvolili da se glasa i o Goranu Miletiću? Neka dođe ovde, čovek. Ne znam nešto mnogo o njegovom radu, ali mi je vrlo sumnjiva ta diskusija kako se eliminišu kandidati i kako je jedan kandidat u prethodnoj proceduri odustao. I, čovek je rekao da je zbog pritiska! Je l' tako? Ko je njega pritiskao?
Dakle, ako imamo ovde političko prepucavanje, nadgornjavanje oko raznih zakona, oko političkih puteva, pravaca, zar treba i o ovakvoj funkciji? Mislim da je ovo jedna od najvažnijih funkcija u zemlji. Trebalo bi, s obzirom na nepravdu koju trpe građani Srbije, pojedinci, u ovoj državi, mislim da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imati stvarno najviše posla u ovoj državi. Njemu će se javljati stotine hiljada građana. Naravno, neće on rešavati samo diskriminaciju seksualnih manjina, da se ne zavaravamo ovde.
U Ustavu piše da svi imaju pravo na rad, a mi vidimo na ''tajnom sastanku predsednika Vlade sa 15 najbogatijih ljudi u ovoj zemlji'', da neki od njih imaju brodove po 100 metara, sve to čestito i pošteno zaradili, a neki nemaju hleba da jedu, neki su u narodnim kuhinjama. Mislim da je to osnovni princip neravnopravnosti, odnosno postulat neravnopravnosti. Mi u startu, kao građani Srbije, nemamo iste pozicije. Neki ne mogu da zarade za hleb, a neki će da imaju ''tajne sastanke sa predsednikom Vlade!''
E, ja mislim da će Poverenik za ravnopravnost prvo početi da rešava takve slučajeve. Znate, ovi građani o kojima pričam, oni nisu manjina, oni su, nažalost, većina u ovoj državi, jadni, većina. I penzioneri koji imaju ispod 11.000 penzije, i nezaposleni ljudi, i otpušteni ljudi i svi ljudi koji su na ulicama. Kad mi se kaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ne smanjujući mu odgovornost, da kažem, kompetencije i vlast, da rešava i probleme seksualnih manjina, ali ja kao pripadnik Nove Srbije, kao čovek mislim da će pre svega da rešava o ovim slojevima građana o kojima ja pričam, koji nemaju hleba da jedu, koji su ugroženi i koji nisu u startu ravnopravni. Nisu, zato što neki najbolji studenti ne mogu da plate školarinu, a neki mogu. Možda nisu pametni kao oni, ali, tate sede na ''tajnom sastanku sa predsednikom Vlade''. I gde je onda tu ravnopravnost?
Možda ne tumačim dobro ingerencije i zadatke budućeg Poverenika, odnosno, čudi me da ovde niste napisali – POVERENICA. Gospođo Čomić, mislim da je trebalo vi to da kažete, a ne ja kao pripadnik desne nacionalne stranke, ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti''! I molim, gospodine Novakoviću, da ovo ispravite da bude u duhu evropskog puta koji vi ovde promovišete. Dakle, da dobijemo svi ovde predlog gde će da piše – Predlog odluke o izboru ''Poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti, pošto je očigledno da je jedan jedini kandidat i ta osoba je žena. Zar ja treba vama Evropljanima da kažem da je ovde trebalo da piše – ''Predlog odluke o izboru Poverenice za zaštitu ravnopravnosti?''
Evo još jednog razloga da sumnjam da se iza ovakvih diskusija koje smo slušali u prethodnih nekoliko desetina minuta kriju obični partijski i politički interesi stranaka koje se bore za svoje kandidate. Znate, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za ljudska prava, Poverenik za slobodno informisanje i dostupnost informacija, on već samom tom funkcijom, ne sumnjajući u kredibilitet i biografije tih ljudi i žena koji će biti izabrani i koji su već izabrani, samim nazivom funkcije ima već jedan ugled kod građana. I kad on nekoga optuži ili skrene pažnju da je prekršio, recimo, Zakon o diskriminaciji, o kršenju ljudskih prava, mislim da će većina građana bar u tom trenutku da mu poveruje, da je taj čovek nezavisan, da nije poverenik jedne stranke, u ovom slučaju DS ili u drugom slučaju LDP, nego poverenik građana, koji će da zastupa građane pred državom.
Svi ovi prekršaji Zakona o ljudskim pravima, ravnopravnosti, borbi protiv diskriminacije, pa, to mogu i pojedinci da rade, mogu i stranke, ali se, pre svega, tako mislim, to odnosi na državu i institucije koje krše prava ljudi i ne poštuju ravnopravnost.
Stoga, izvinjavam se ako me neko nije dobro razumeo što sam potrošio ovih 10-12 minuta, čini mi se da bi trebalo na ta pitanja vi da date odgovore. Možda je moj predlog koji hoću sada da dam uzaludan, kao što je uzaludno sve što ovde opozicija mesecima i godinama predlaže, da skinete ovo sa dnevnog reda, pre svega zbog ove kandidatkinje, za koju ću u startu da verujem da je čestita, poštena i stručna žena i da će odlično da obavlja svoj posao.
Predlažem da ponovite ovu proceduru, da uključite, ne 253 nego 1.500 nevladinih organizacija, ako ih ima, sve stranke i stručnu javnost, da se na jedan miran i kulturan način dođe do kadrovskog rešenja, pa da svi dignemo ruku ovde i da glasamo, s obzirom na važnost posla koji će ta žena, odnosno čovek da obavlja, a ne da ovo bude stvar stranačkih prepucavanja i političkih interesa. Hvala lepo.

Hvala vama. Naravno, ovo nije stranačka stvar. Ovo je Predlog odluke Odbora za ustavna pitanja.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o zabrani diskriminacije procedura za izbor Poverenika je takva da formalni predlagač Skupštini jeste Odbor za ustavna pitanja, a da Odboru predloge upućuju poslaničke grupe. Kada je predsednica Skupštine, kao predsednica Odbora za ustavna pitanja, uputila svim poslaničkim grupama poziv da kandiduju svoje predloge, na taj poziv su se odazvale samo dve stranke. Druge stranke su ili procenjivale da nemaju kandidata ili iz nekog razloga u toj proceduri nisu želele da učestvuju.
Ono što je bila naša namera od samog početka jeste da dođemo do kandidata koji neće polarizovati društvo. Potpuno sam sigurna, kada bi svi sada izašli iz stranačkih rovova i ove duboke podeljenosti između vlasti i opozicije, da bi sasvim sigurno, mirne savesti, duboko uvereni da je Nevena Petrušić najbolji kandidat koji će u najboljem smislu odgovoriti upravo na ono što ste vi, takođe, potencirali kao potrebe kada je Poverenik za ravnopravnost u pitanju.
To što se u jednom trenutku desila naizgled polarizacija, jeste posledica činjenice da kandidat koji je bio predložen u prvom krugu predlaganja nije dobio većinu. Zakon kaže da Skupštini Odbor upućuje onaj predlog za koga je glasalo više od 50% članova Odbora za ustavna pitanja.
Možemo da otvorimo raspravu o tome zašto jedan kandidat nije dobio većinu, a zašto je neki drugi kandidat dobio potrebnu većinu pa je tako ušao u ovu proceduru, ali mislim da nas to ne bi odvelo na pravi put. Ono što je za nas sada važno jeste da li Nevena Petrušić, kao kandidat koji je dobio većinsku podršku Odbora za ustavna pitanja, jeste kandidat koji će na najbolji mogući način izgraditi instituciju povereništva za ravnopravnost. Po našem dubokom uverenju, Nevena Petrušić je upravo kandidat koji će na najbolji mogući način poštovati zakon. Dakle, njena profesionalna, radna, volonterska, kakva god hoćete biografija, njene osobine kao čoveka koji se zalagao za ravnopravnost kroz svoj profesionalni rad i kroz život, najbolja je potvrda da ona zaista jeste najbolji kandidat. Činjenica da je ona dobila i podršku 50% dokaz je da ona jeste kandidat koji može da dobiju potrebnu većinu.(Aplauz)

Zahvaljujem, razumeli smo. Gospođa Gordana Čomić, po osnovu replike.

Replika je zbog traženja odgovora na pitanje zašto u predlogu za kandidaturu nije ''poverenica'' nego ''poverenik''. Kratak uvod, pre nego što dam odgovor, jeste moje duboko uverenje da je neznanje prirodno ljudsko stanje. To nije ni sramota, nije ništa, neznanje je prirodno. Učenje je napor, ali je dobar napor. To ume da bude zabavno i učenjem se smanjuje neznanje. To je nešto što je zanimljivo saznavati i nije sramota ne znati, ali imam problem kada je neko ponosan na svoje neznanje. Toga ima jako mnogo u Srbiji i zaista sa tim imam problem. Nemam problem sa neznanjem, ali promovisati neznanje i biti ponosan na to, e, s tim imam problem i protiv toga sam.
Sada sledi odgovor na pitanje zašto ''poverenik'', a ne ''poverenica''. Zato što tako piše u Zakonu. Biću prva, zajedno sa mojim dragim kolegom Miroslavom Markićevićem, da imamo izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, gde će stajati: "povernik/ca" ili "poverenik" ili ''poverenica". Imaćete u tome moju ličnu punu podršku, a nadam se da ću je obezbediti i u svojoj poslaničkoj grupi.
A, ono što je provejavalo, i nemojte mi zameriti na interpretaciji vašeg govora, zaista ne mislim ništa loše, jeste vaša izjava da je verovatno iznenađenje da iz jedne desne stranke u Srbiji dolazi takav predlog. Meni nije. Verovatno mnogima jeste, ali mnogi sa kojima radim već godinama i u Pokretu za žensku ravnopravnost i u svim vrstama akcijama kojim hoću da menjamo modele namenjene nekima u društvu, važim za nekoga ko smatra da nijedna od parlamentarnih stranaka, dakle, nijedna od parlamentarnih stranaka nije zagovornica diskriminacije. I ponoviću to onoliko puta koliko treba i znam na koliko teškoća nailazim kada druge društvene aktere pokušavam da nagovorim na dijalog sa svim parlamentarnim strankama, zato što tvrdim i znam da, ni u programu, ni u ideji, nijedna stranka ne zagovara diskriminaciju.
Prijatelji koji su mi bliski, bez obzira da li su stranački ili su iz okruženja koje se bavi borbom protiv svih oblika diskriminacije, protiv neravnopravnosti, meni pružaju isti stereotip koji smo mi podelili, da vi verujete da mislim da zato što ste iz stranke koja sebe naziva desnom da ne možete da predložite da postoji ženski rod za zanimanje. Mislim da je ovo dobar početak da zajedno radimo na tome da sva zanimanja budu i ženskog roda. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem. Gospodin Miroslav Markićević, replika.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Ne znam kome sada treba da repliciram. Jeste ravnopravnost, ali dve žene su istovremeno govorile. Da li imam pravo na dve replike ili samo jednu? Dobro, pošto je gospođa Kolundžija izašla, tu je gospođa Čomić. Najveći deo od onoga što je ona rekla mogu da prihvatim, samo da bude preciznija – ko to ne zna, ko se ponosi time što ne zna. Morala bi preciznije da kaže na koga je ona to mislila.
Gospođo Čomić, mogu da vas obavestim, kada je donošen ovaj zakon, odnosno ime zakona, bio je amandman "poverenica". Zašto ste onda odbili taj amandman? E, sad vidite o čemu vam govorim. Vi stvarate namerno, kao ekskluzivni Evropljani, jedini ste vi iz evropskog puta socijaldemokrati i levica, a desna stranka ne može da bude evropska. E to je zbog toga, zbog vaše percepcije koju plasirate kako plasirate i ovih dana u medijima. Zbog toga vam govorim.
Znači, meni to ništa ne smeta, a inače, da ste bili baš do kraja dobronamerni, u 90% jeste, evo, ja vam odajem priznanje za to, kada ste govorili jedina parlamentarna stranka, možda biste mogli da prevalite preko usta, evo, dajem vam priliku za repliku, da jedina parlamentarna stranka koja ima više od 30% manje zastupljenog pola jeste Nova Srbija, sa ponosom.
Hajde, prevalite to preko usta, pa napravite vi još sledeći korak prema nacionalnoj desnoj demokratskoj stranci kao što je Nova Srbija! Hvala lepo.