Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine utvrdio je Predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 28. Zakona o zabrani diskriminacije i na osnovu člana 183. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
U obrazloženju predlagača se, između ostalog, navodi – Odbor za ustavna pitanja, na sednici održanoj 30. marta 2010. godine, razmotrio je predlog kandidata Gorana Miletića i profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Nakon razmatranja biografija i obavljenih razgovara sa predloženim kandidatima odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese odluku o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po hitnom postupku, u skladu sa članom 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je predviđeno da se u toku sednice Narodne skupštine, izuzetno, može po hitnom postupku na dnevni red sednice staviti predlog za izbor funkcionera na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača.
Donošenjem ove odluke obezbeđuju se uslovi za početak rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalnog državnog organa u čijem je delokrugu rada zaštita građana od svih oblika diskriminacije.
Mislim da bi trebalo malo reda u ovu skupštinu da se uvede, gospodine Novakoviću, jer jeste kraj radnog vremena, ali treba malo poštovanja i dostojanstva ove skupštine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samo formalno nije ovlašćen da kontroliše Narodnu skupštinu, Vladu, sudove i tužilaštva, ali ako kontroliše državnu upravu, ona nije nešto samostalno, izvan Vlade, jer Vlada pokriva sve to. Poverenik za ravnopravnost je, u suštini, državni organ, ali je, sa gledišta odluke koje on donosi i značaja njegovih odluka, vrlo važan paradržavni organ u tom smislu. U organizacionom smislu, kao ustavna kategorija jeste državni organ, ali se bavi pitanjima zaštite ravnopravnosti.
Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije bira se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, od člana 28. do člana 40. Postupak izbora Poverenika smo već čuli, znači, bira ga Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: prvo, da je diplomirani pravnik; drugo, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava i treće, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
SRS smatra da je ovaj predlog zakona trebalo još pre šest meseci da dođe u ovaj uvaženi dom, jer po članu 63. Predloga zakona o zaštiti od diskriminacije i članu 61, ovi članovi zakona trebalo je da stupe na snagu još pre dva meseca, odnosno 1. marta 2010. godine. Znači, već u startu kasni.
Takođe, SRS se zalaže za ravnopravnost na svim nivoima i bori se protiv diskriminacije. SRS se bori protiv diskriminacije na svim nivoima i Zakon o zabrani diskriminacije, koji je usvojen u ovom uvaženom domu 2009. godine, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, po drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
SRS smatra da se ovaj zakon o diskriminaciji selektivno sprovodi po raznim osnovama. Doneti su zakoni i propisi koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola, rodnog identiteta, invaliditeta. Međutim, ono što nas prosto opterećuje, to je i razlog zbog čestih ovih problema koje imamo u zemlji sa nasiljem, a to je što se vrši diskriminacija osoba po zdravstvenom stanju. S jedne strane, mediji, i štampani i pisani, puni su raznih obaveštenja i informacija o tome kako se pomaže osobama sa invaliditetom, to je u redu i to treba da se radi, osobama sa genetskim osobenostima, međutim, ni u novinama, a nema ni zakonskih rešenja koja pomažu osobama obolelim. Naročito nema ovde nikakvih principa, niti prevencije psihičkog stanja mladih. Zbog toga se plašimo da će u vreme ove ekonomske krize, nemaštine, siromaštva i sve većeg nasilja deca biti zapostavljena i da će porast kriminala biti na sve većem nivou. Zato se zalažemo da se i ova grupa stanovništva, dakle, osobe koje imaju zdravstvene probleme, reguliše u okviru nekog zakona, a ne da budu diskriminisane.
Gospođu Nevenu Petrušić sam upoznala kao predsednik Odbora za rodnu ravnopravnost, učestvovala je u radu dva okrugla stola Odbora za rodnu ravnopravnost, kada se razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti. O njenoj stručnosti ne mogu da govorim. Smatram da je njena biografija pravična i istinita, ali mogu da kažem da je ona jedan veliki profesionalac i da se, u okviru ove diskusije povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veoma dobro uključila i zauzela, tako da je posledica toga i donošenje ovog jednog od krovnih zakona protiv diskriminacije, znači, Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Bila su dva okrugla stola, jedan je bio u Nišu, drugi je bio u Beogradu, a na jednom okruglom stolu u Beogradu bio je i gospodin Saša Janković, Zaštitnik prava građana, čovek koji se bavi svim ljudskim pravima i u okviru tih ljudskih prava su i antidiskriminacioni zakoni. Ono što je on tom prilikom rekao je veoma interesantno. On je ukazao na postojanje diskriminacije pri samom sprovođenju Zakona o zaštitniku građana, kojim je propisana obaveza postojanja pet Zamenika zaštitnika za pet ključnih oblasti, a izabrana su samo četiri, tako da Zamenik zaštitnika građana za ravnopravnost polova pokriva i oblast osoba sa invaliditetom.
Takođe, ukazao je na postojanje izvesnih manjkavosti u ovom predlogu zakona o diskriminaciji i izostavljanje nekih normi koje bi na bolji način ukazale da se ovaj zakon implementira u ovoj našoj sredini.
SRS smatra, kao jednu spornu tačku, a to je da predlog poverenika ne mora da bude iz oblasti nevladinih organizacija i da gospođi koja je predložena nije to manjak, jer ona iza sebe ima sto nevladinih organizacija i desetak institucionalnih organizacija. Znači, ako bi imala 150, to nije neki plus da bi ona bila izabrana za Poverenika za ravnopravnost.
SRS posebno insistira na načelu profesionalnosti, objektivnosti, samostalnosti i nezavisnosti. Nismo sigurni da li će ona ove uslove uspeti da realizuje, jer, kao što smo videli, ona neće biti u svom radu potpuno samostalna.
Dakle, ljudi koji moraju ove zakone da sprovedu moraju biti samostalni i nezavisni i to je garancija da postoji volja da se zakoni implementiraju u društvu. Važno da ovaj zakon ne krši ljudska prava i da Poverenik radi pravično i moralno.
Srpska radikalna stranka se nada da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne bude zloupotrebljen u čisto političke svrhe.
Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je protiv diskriminacije političkih stranaka u odnosu na nevladine organizacije i smatramo da nije neophodno da neka osoba bude iz nevladine organizacije, kako bi bila stručna, moralna i kako ne bi politizovala ovu stvar.
Mi nemamo ništa protiv gospođe Nevene Petrušić, ali mi nismo ovlašćeni kao opozicija i principijelno da glasamo za ovaj predlog. Mi nemamo obavezu kao opozicija da se izjašnjavamo po ovom pitanju i smatramo da o ovome treba da odluči vladajuća koalicija koja ima 126, nadamo, se glasova.
Diskriminacija, kažem, samo jedan segment ljudskih prava, ali nema efikasnost, jer zavisi od ovih drugih zakona, koji su iznad nje.
Protiv smo nasilja i diskriminacije i zato moramo biti oprezni da se to ne bi na neki način diskvalifikovalo.
Na kraju, član 21. Ustava Republike Srbije se odnosi na zabranu diskriminacije. Smatramo da, kažem još jednom, Srpska radikalna stranka nema ništa lično protiv gospođe Nevene Petrušić, ali smo mi principijelno protiv ovog zakona, jer izražavamo sumnju, ali nam to ne daje pravo da ne poštujemo zakone. Hvala. (Aplauz)