Poštovani gospodine potpredsedniče, ja sam potpredsednik poslaničke grupe, nije ni bitno.
U polušali i u poluzbilji da kažem da što se tiče ove diskriminacije, otprilike, da smo mi od nekih poslanika diskriminisani, neki mogu da govore sa govornice, neki ne, ali dobro, ''nije greda'', što kaže narod, nije ništa strašno.
Zapravo, želim u ovom preostalom vremenu, smatrajući da je to važno za građane Srbije koji gledaju ovaj prenos, kažem nekoliko reči, tako da postajem sve uvereniji da je bilo potrebno ovo što sam rekao, da ovo nisu samo formalne stvari koje sam rekao, tako da sad kažem građanima otvoreno da mislim da se ovde trgovina izjalovila, pošto je ovo otprilike politički interes i stranački. Da je bilo obećano LDP ovo mesto, pa pošto je LDP i nevladine organizacije predložile kandidata koji formalno-pravno ne ispunjava uslove, e, onda smo došli gde smo došli.
Upravo, zbog toga sam govorio da je trebalo da se stvore uslovi, da se stvori klima da kod ovakvih funkcija gde se bira ''Poverenica za zaštitu ravnopravnosti'', dakle, Predlog same odluke vrši diskriminaciju. Mi ne biramo ''poverenika'' nego ''poverenicu''. Prema tome, Predlog odluke trebalo je da glasi – Predlog odluke o izboru ''poverenika'' ili ''poverenice'' za zaštitu ravnopravnosti. Iz tog razloga, ako su kod gospodina Miletića bili neki formalno-pravni razlozi, da li ima deset godina ili nema, onda su i ovo formalno-pravni razlozi.
Zato sam vas zamolio da povučete ovo, da se izvrši neka shodno ograničavajuća, po Poslovniku, kako kaže gospodin Milivojević, što je, naravno, diskriminacija, on i priznaje zašto je Poslovnik ograničavajući, neka kažu svi poslanici i poslaničke grupe šta misle, da ga povučete i da se onda iduće sedmice, isto po hitnom postupku, stvori atmosfera da se za ovakvu funkciju stvore uslovi, i politički, i ljudski i poslovnički, da svi glasaju. I, onda, da damo poruku građanima da ovo neće biti jedna od more funkcija i nekih agencija, koje smo ovde izabrali kako smo izabrali, neko glasao, neko nije, nego da građani zaista od toga imaju neke koristi.
Jer, smatram da sve zakone koje ovde donosimo ne donosimo valjda samo zato, gospođo Popović, što je to neko tražio iz Evrope, nego zbog nas samih, zbog građana Srbije. Tačno je, kako vi kažete, da je uslov za skidanje viza bio i donošenje Zakona o zabrani diskriminacije. Da je bar samo taj zakon. Uslovi su i mnogi zakoni koji nisu na interesu građana. Ovo su očigledno u interesu građana. EU je, zašto to da ne kažemo, ispoštovala svoje obećanje i skinula vize građanima. A, šta smo mi uradili? Šta je uradila Vlada Republike Srbije? Da li vi, gospođo Popović, znate? Verujte, ne treba ovo da vam bude razlog za repliku, dobronamerno vam kažem.
Procenat građana koji putuje u Evropu pre skidanja viza i sada kada su skinute vize jeste isti. Šta to govori? Dakle, EU makar po tom osnovu više ne diskriminiše građane Srbije, dozvoljava im da slobodno putuju, ali ih diskriminiše Vlada Republike Srbije svojim lošim radom, niskim standardom građana Srbije. Oni nemaju novac da putuju. Šta ima koristi 90% građana Srbije što su skinute vize? Kakve oni koristi imaju od toga, na papiru, kad nemaju novac da putuju? Nemaju novac da se prehrane.
Još nešto, žao mi je gospođa Čomić nije ovde. Prihvatam pohvale koje je uputila na račun Nove Srbije. Znate, mi smo doneli neke zakone o ravnopravnosti polova, odnosno o ''ravnomernoj zastupljenosti polova u javnim poslovima'', to se tako zove, a čitaj – žena. Onda se ovde usaglasimo svi da je jedno Nova Srbija koja je puna, hvala Bogu, lepih i pametnih žena, što želim i drugim strankama, ispoštovala to i ima 33,33% žena, odnosno manje zastupljenog pola. Zašto to nisu uradile druge stranke? Zašto to nije uradila Vlada Republike Srbije? I, da onda budemo uverljiviji i dokažemo građanima da mi ne glasamo more zakona ovde zato što je to neko tražio od nas, nego zato što će to biti dobro za građane Srbije?
Prema tome, predlažem DS kao vođi evropskog puta, u ponedeljak je Administrativni odbor, sutra mogu da zakažu Glavni odbor i da, da tako kažem, molim vas da me shvatite pravilno, višak kolega u svom poslaničkom klubu pošalje na neke druge funkcije, a manjak koleginica stavi u poslaničku grupu, kao što je to uradila Nova Srbija. I, da tako dokažu da zaista iskreno zastupaju i misle ono o čemu nama ovde propovedaju i kakve zakone i ovakvu odluku predlažu.
Dakle, šta je problem? Uradite to, gospodo, dokažite i onda će građani više da vam veruju. Onda će možda i više građana da bude za brži put i ulazak u EU. Dakle, osnovni je problem što se 80% građana Srbije izjašnjava u svim anketama za EU, za ulazak u EU, za evropske vrednosti, ali što ne veruje glavnim promoterima, ekskluzivnim, samozvanim, evropskih vrednosti, zato što to očigledno iskreno ne zastupaju. Evo vam prilika, gospodo iz DS, u ponedeljak je Administrativni odbor, ja ću da se javim kao član Administrativnog odbora da tražim dopunu dnevnog reda, vi samo dajte spisak žena koje vam fale po broju u vašem poslaničkom klubu i dokažite da ste na evropskom putu. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Markićeviću. Izvinjavam se još jedanput, naravno da znam da ste vi zamenik predsednika poslaničke grupe. Reč ima gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, ovlašćeni predstavnik SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine utvrdio je Predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 28. Zakona o zabrani diskriminacije i na osnovu člana 183. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
U obrazloženju predlagača se, između ostalog, navodi – Odbor za ustavna pitanja, na sednici održanoj 30. marta 2010. godine, razmotrio je predlog kandidata Gorana Miletića i profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Nakon razmatranja biografija i obavljenih razgovara sa predloženim kandidatima odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru profesorke doktorke Nevene Petrušić za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese odluku o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti po hitnom postupku, u skladu sa članom 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je predviđeno da se u toku sednice Narodne skupštine, izuzetno, može po hitnom postupku na dnevni red sednice staviti predlog za izbor funkcionera na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača.
Donošenjem ove odluke obezbeđuju se uslovi za početak rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalnog državnog organa u čijem je delokrugu rada zaštita građana od svih oblika diskriminacije.
Mislim da bi trebalo malo reda u ovu skupštinu da se uvede, gospodine Novakoviću, jer jeste kraj radnog vremena, ali treba malo poštovanja i dostojanstva ove skupštine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samo formalno nije ovlašćen da kontroliše Narodnu skupštinu, Vladu, sudove i tužilaštva, ali ako kontroliše državnu upravu, ona nije nešto samostalno, izvan Vlade, jer Vlada pokriva sve to. Poverenik za ravnopravnost je, u suštini, državni organ, ali je, sa gledišta odluke koje on donosi i značaja njegovih odluka, vrlo važan paradržavni organ u tom smislu. U organizacionom smislu, kao ustavna kategorija jeste državni organ, ali se bavi pitanjima zaštite ravnopravnosti.
Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije bira se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, od člana 28. do člana 40. Postupak izbora Poverenika smo već čuli, znači, bira ga Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja. Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove: prvo, da je diplomirani pravnik; drugo, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava i treće, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
SRS smatra da je ovaj predlog zakona trebalo još pre šest meseci da dođe u ovaj uvaženi dom, jer po članu 63. Predloga zakona o zaštiti od diskriminacije i članu 61, ovi članovi zakona trebalo je da stupe na snagu još pre dva meseca, odnosno 1. marta 2010. godine. Znači, već u startu kasni.
Takođe, SRS se zalaže za ravnopravnost na svim nivoima i bori se protiv diskriminacije. SRS se bori protiv diskriminacije na svim nivoima i Zakon o zabrani diskriminacije, koji je usvojen u ovom uvaženom domu 2009. godine, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, po drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
SRS smatra da se ovaj zakon o diskriminaciji selektivno sprovodi po raznim osnovama. Doneti su zakoni i propisi koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola, rodnog identiteta, invaliditeta. Međutim, ono što nas prosto opterećuje, to je i razlog zbog čestih ovih problema koje imamo u zemlji sa nasiljem, a to je što se vrši diskriminacija osoba po zdravstvenom stanju. S jedne strane, mediji, i štampani i pisani, puni su raznih obaveštenja i informacija o tome kako se pomaže osobama sa invaliditetom, to je u redu i to treba da se radi, osobama sa genetskim osobenostima, međutim, ni u novinama, a nema ni zakonskih rešenja koja pomažu osobama obolelim. Naročito nema ovde nikakvih principa, niti prevencije psihičkog stanja mladih. Zbog toga se plašimo da će u vreme ove ekonomske krize, nemaštine, siromaštva i sve većeg nasilja deca biti zapostavljena i da će porast kriminala biti na sve većem nivou. Zato se zalažemo da se i ova grupa stanovništva, dakle, osobe koje imaju zdravstvene probleme, reguliše u okviru nekog zakona, a ne da budu diskriminisane.
Gospođu Nevenu Petrušić sam upoznala kao predsednik Odbora za rodnu ravnopravnost, učestvovala je u radu dva okrugla stola Odbora za rodnu ravnopravnost, kada se razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti. O njenoj stručnosti ne mogu da govorim. Smatram da je njena biografija pravična i istinita, ali mogu da kažem da je ona jedan veliki profesionalac i da se, u okviru ove diskusije povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, veoma dobro uključila i zauzela, tako da je posledica toga i donošenje ovog jednog od krovnih zakona protiv diskriminacije, znači, Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Bila su dva okrugla stola, jedan je bio u Nišu, drugi je bio u Beogradu, a na jednom okruglom stolu u Beogradu bio je i gospodin Saša Janković, Zaštitnik prava građana, čovek koji se bavi svim ljudskim pravima i u okviru tih ljudskih prava su i antidiskriminacioni zakoni. Ono što je on tom prilikom rekao je veoma interesantno. On je ukazao na postojanje diskriminacije pri samom sprovođenju Zakona o zaštitniku građana, kojim je propisana obaveza postojanja pet Zamenika zaštitnika za pet ključnih oblasti, a izabrana su samo četiri, tako da Zamenik zaštitnika građana za ravnopravnost polova pokriva i oblast osoba sa invaliditetom.
Takođe, ukazao je na postojanje izvesnih manjkavosti u ovom predlogu zakona o diskriminaciji i izostavljanje nekih normi koje bi na bolji način ukazale da se ovaj zakon implementira u ovoj našoj sredini.
SRS smatra, kao jednu spornu tačku, a to je da predlog poverenika ne mora da bude iz oblasti nevladinih organizacija i da gospođi koja je predložena nije to manjak, jer ona iza sebe ima sto nevladinih organizacija i desetak institucionalnih organizacija. Znači, ako bi imala 150, to nije neki plus da bi ona bila izabrana za Poverenika za ravnopravnost.
SRS posebno insistira na načelu profesionalnosti, objektivnosti, samostalnosti i nezavisnosti. Nismo sigurni da li će ona ove uslove uspeti da realizuje, jer, kao što smo videli, ona neće biti u svom radu potpuno samostalna.
Dakle, ljudi koji moraju ove zakone da sprovedu moraju biti samostalni i nezavisni i to je garancija da postoji volja da se zakoni implementiraju u društvu. Važno da ovaj zakon ne krši ljudska prava i da Poverenik radi pravično i moralno.
Srpska radikalna stranka se nada da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne bude zloupotrebljen u čisto političke svrhe.
Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je protiv diskriminacije političkih stranaka u odnosu na nevladine organizacije i smatramo da nije neophodno da neka osoba bude iz nevladine organizacije, kako bi bila stručna, moralna i kako ne bi politizovala ovu stvar.
Mi nemamo ništa protiv gospođe Nevene Petrušić, ali mi nismo ovlašćeni kao opozicija i principijelno da glasamo za ovaj predlog. Mi nemamo obavezu kao opozicija da se izjašnjavamo po ovom pitanju i smatramo da o ovome treba da odluči vladajuća koalicija koja ima 126, nadamo, se glasova.
Diskriminacija, kažem, samo jedan segment ljudskih prava, ali nema efikasnost, jer zavisi od ovih drugih zakona, koji su iznad nje.
Protiv smo nasilja i diskriminacije i zato moramo biti oprezni da se to ne bi na neki način diskvalifikovalo.
Na kraju, član 21. Ustava Republike Srbije se odnosi na zabranu diskriminacije. Smatramo da, kažem još jednom, Srpska radikalna stranka nema ništa lično protiv gospođe Nevene Petrušić, ali smo mi principijelno protiv ovog zakona, jer izražavamo sumnju, ali nam to ne daje pravo da ne poštujemo zakone. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem. Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnik predlagača, narodna poslanica prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Odbra za ustavna pitanja, želi završnu reč? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres, a kako smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
(Judita Popović, narodni poslanik, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku gospođo Popović.
Po Poslovniku. Izvolite.

Javljam se po članu 104. Poslovnika. Smatram da sam kao potpredsednik Skupštine imala pravo, ako ništa drugo, bar, da se preko mikrofona izjasni predsedavajući o tome da li imam pravo na repliku ili nemam pravo, a ne ovako kroz neku diskusiju za ovim stolom.
Inače, javila sam se iz razloga s obzirom na to da je Liberalno demokratska partija prozvana da je napravila neku trgovinu u vezi svog kandidata za Poverenika. Dakle, Liberalno demokratska partija jeste bila formalni predlagač kandidata, međutim, uz Liberalno demokratsku partiju bilo je i 211 nevladinih organizacija koje su podržale ovaj predlog.
To je ogromna podrška za jednog kandidata, a to je gospodin Miletić. Ni o kakvoj trgovini se ne radi. Mi smo i tada u prvom pokušaju kada je taj kandidat predložen smatrali da ispunjava sve formalno-pravne uslove, što jeste, imao je bukvalno sve uslove koji su zakonom predviđeni, a to što ima pogrešno tumačenje Zakona o zabrani diskriminacije, to je opet drugo pitanje.
Dakle, ostajem pri tome da je Liberalno demokratska partija zaista predložila gospodina Miletića, ali da su uz Liberalno demokratsku partiju taj predlog stavile i nevladine organizacije, i to 211. Hvala.

Nema povrede Poslovnika član 104.
Pravo na repliku ne može biti uopšte predmet povrede Poslovnika. Poslovnik se primenjuje jedinstveno i važi za sve narodne poslanike i ne pravi nikakvu diskriminaciju u odnosu na funkciju koju trenutno vi i ja zauzimamo.
Ako niste zadovoljni ovim objašnjenjem, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o vašoj ukazanoj povredi.

Ne.