Kada smo već priveli kraju ove amandmane i kada će se ubrzo završiti rasprava o ovom zakonu, rekla bih nekoliko stvari na kojima smo mi kao Poslanička grupa DSS insistirali i koje smo potencirali u svojim govorima. Prva, od tih stvari, jeste da je za nas iz DSS ovaj zakon samo prvi, doduše, veliki korak, ali zaista jedan od prvih koraka i očekujemo da iz ovog zakona treba da sledi još nekoliko zakona koji, pretpostavljam, neće biti u koliziji, a koji treba da omoguće potrebnu integraciju Srbima koji su izbegli sa prostora bivše Jugoslavije i koji, praktično, 20 godina ne mogu da ostvare svoje pravo na normalan život.
Druga stvar, koja je bila vrlo važna da se istakne i koju su poslanici DSS u svojim govorima više puta isticali, jeste da mi insistiramo da se ovaj problem izbeglica rešava na trilateralni način, odnosno da svi akteri budu uključeni u donošenje zajedničkih stavova i smatramo da treba potencirati da se oslanjamo u tom pristupu na dostignuća Sarajevske ministarske deklaracije. Mislim da to treba potencirati svaki put kada se nađete na nekim zajedničkim sastancima i vrlo je važno zadržati taj stav kao jedan od prvih i primarnih stavova.
Treća stvar, koju DSS ističe, jeste da pitanje izbeglištva nije humanitarno pitanje i da to pitanje predstavlja političko pitanje par ekselans, pre svega za zemlju Srbiju, koja je u jednom momentu imala milion izbeglica na svojoj teritoriji, a opustošena i osiromašena zaista se borila da opstane i kao zemlja i da tim ljudima sačuva bar goli život ako nije mogla da im sačuva dostojanstvo.
Evropa poznaje pojam ljudskih prava, ona ima vrlo visoke standarde ljudskih prava, Srbija i te kako radi na razvoju ljudskih prava. Dakle, imamo puno pravo kao zemlja da insistiramo da i Srbi koji žive u regionu, a koji su, pre svega, građani Hrvatske, moraju da imaju ljudska prava i da sva njihova ljudska prava budu ispoštovana, kao i u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. To je ono što je bitno i što moramo insistirati svaki put.
Ono što je isto toliko važno, i ne treba ga zaboraviti, jeste pravo na povratak, pravo koje traje zauvek. Ne može se oročavati na godinu- dve ili na neki drugi period. Zapravo, Hrvatska se ponaša ovog momenta kao da je to pitanje za nju završeno. Ona je rekla – ko se vratio, dobro došao, ko se nije vratio, ne razgovaramo o njemu nego o ovima koji su se vratili. Dakle, pravo na povratak je osnovno ljudsko pravo, može da traje zauvek. Svako ima pravo da se odluči kada će se vratiti, da li će se vratiti i gde će se vratiti. To je ono što Hrvatska mora da ispoštuje i zbog toga Vlada Srbije mora da vodi računa o tome u svim vrstama pregovora, razgovora i sastanaka. Ljudi imaju pravo na povratak kada god oni žele da se vrate i imaju pravo da se vrate ili u mesto iz koga su otišli ili u neko drugo mesto, ali to je njihovo pravo i njihova odluka da sami kažu gde žele da se vrate.
To su neke stvari na kojima mislim da treba insistirati. DSS na tome insistira i mislim da to Vlada Srbije, u svakom slučaju, u interesu izbeglica, mora da ispoštuje. Hvala.