Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč? Izvolite.

Pod velom "leks specijalisa" ovim zakonom se osniva Akcionarski fond koji ne ispunjava odredbe Zakona o privrednim društvima u pogledu propisanog broja akcionara zatvorenog akcionarskog društva.
Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija, kojim je propisano da je organ Akcionarskog fonda Savet fonda koji ima predsednika i četiri člana koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije na predlog ministra, pri čemu predsednik Saveta zastupa Akcionarski fond, suprotan je članu 307. stav 1. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da su organi upravljanja zatvorenog akcionarskog društva samo direktor ili samo upravni odbor, pri čemu predsednik upravnog odbora zastupa zatvoreno akcionarsko društvo.
Ne mogu se pod velom "leks specijalis" narušavati odredbe Zakona o privrednim društvima. Ovim predlogom zakona nije čak propisana ni obaveza Saveta fonda da kao organ upravljanja podnosi izveštaje o svom radu akcionarima Akcionarskog fonda, niti je navedenim predlogom zakona propisan nadzor nad radom Akcionarskog fonda i Saveta fonda.
Takođe, nisu propisane ni kaznene odredbe za zloupotrebe u radu fonda i odgovornih lica, jer članovi Saveta ne odgovaraju za privredne prestupe i za prekršaje. Nepropisivanje odgovornosti za predsednika Saveta koji zastupa Akcionarski fond i članove Saveta nije opet u skladu sa propisima Zakona o privrednim društvima.
Članom 32. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da lica koje zastupaju društvo imaju obavezu da u tom svojstvu svoj posao izvršavaju savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva i odgovaraju privrednom društvu za eventualne zloupotrebe i pričinjene štete privrednom društvu.

Na član 10. amandman u istovetnom tekstu podneli su  narodni poslanici Aleksandra Janković i Milan Škrbić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Janković.

Izvinite, dala sam reč gospodinu Škrbiću. Daću reč gospođi Janković.

Naravno.

Više ne znam ko sam ja – ja ili Škrbić.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije Vlada navodno radi u interesu građana, čime se proširuje krug javnih preduzeća, privrednih društava sa većinskim učešćem državnog kapitala, iz čijeg obima akcija će građani dobiti besplatne akcije.
Da bi se sve ovo uspešno sprovelo u ime i za račun građana osniva se taj famozni Akcionarski fond, što je nesumnjivo nova institucija, jer je i sama Vlada kao predlagač u obrazloženju kaže – ovaj fond je institucija "sui generis". To nije klasični investicioni fond u smislu zakona kojim se uređuju investicioni fondovi.
Njegova delatnost ne odgovara delatnostima investicionih fondova. On se osniva da bi prodao akcije iz Privatizacionog registra i akcije iz portfelja Akcijskog fonda, a zatim od sredstava tih akcija drugih javnih preduzeća navedenih u zakonu, obezbedio sredstva da bi mogao da izda akcije tog fonda građanima.
Praktično svi članovi ovog zakona od 1. do 28. su maestralna predstava za nastanak tvorevine u pravnom sistemu za koji se uopšte ne zna šta je. Njen status neodređenosti, međutim, ne odgovara ogromnoj imovini i sredstvima koja joj se daju, čak i bez jasnih kriterijuma u slučajevima imovine preduzeća koja još nisu privatizovana.
Znači, kolika je imovina fonda ostaće nejasno, a buduća imovina koja će ući u fond u slučaju neprivatizovanih preduzeća podložna je privatnim i tajnim aranžmanima onih koji budu u poziciji da o tome odlučuju. Nov organ za novu instituciju čini savet, čine ga predsednik i četiri člana, koje Vladi predlaže ko bi drugi, nego gospodin Minhauzen Dinkić.

Gospodin Milan Škrbić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite i sami, ova dosadašnja rasprava pokazala je jasno da s jedne strane imamo pojedina udruženja, agencije, čak i brokere i savetnike malih akcionara, kako podržavaju ovakve predloge resornog ministra i Vlade, i tačno se vidi ko kojoj partiji pripada.
S druge strane, imamo takođe stručnjake koje ovi malopre pomenuti ne priznaju, a to su takođe ekonomski stručnjaci, berzanski stručnjaci i mnogi ljudi koji su dugo godina u materiji i koji ne razmišljaju ovako kako to razmišlja Vlada i resorno ministarstvo u predlogu ovog zakona.
U januaru, februaru, martu, govorilo se takođe o ovom zakonu pre nego što je došao do Vlade i govorilo se o podeli besplatnih akcija, čak preduzeća koje unapred nije prodato, niti se zna kakva je vrednost, što apsolutno nije dobro i nije naišlo na podršku ekonomskih i berzanskih stručnjaka.
Ne slažu se u oceni da će podela akcija javnih preduzeća pre njihove privatizacije oživeti tržište kapitala u Srbiji, a onda imamo i sledeće – da dok jedni smatraju da će se, kada građani počnu da trguju na berzi, iskristalisati prava tržišna cena i da će strani i institucionalni investitori pokazati interes, drugi tvrde da tražnje neće biti jer neće biti poznato ko je vlasnik većinskog paketa u tim javnim preduzećima. Ti drugi, to smo mi iz SRS, koji apsolutno stojimo iza ove tvrdnje i ne možemo se složiti sa ovim konceptom.
Ovde se predlaže, naravno, i ukoliko bi se usvojio ovaj predlog izmena Zakona o podeli besplatnih akcija javnih preduzeća, po mišljenju i Saveta za korupciju i mnogih drugih stručnjaka, da će doći do porasta korupcije u zemlji.
Ako to kažu članovi Saveta za borbu protiv korupcije, da bi usvajanjem ovog zakona došlo do značajnih posledica i, ako oni dodaju, a i mi se tome priključujemo, mi iz SRS, to je naš stav i naše mišljenje, privatizacija u Srbiji ne bi nikada ni bila završena, niti bi bilo moguće završiti je.
To je direktno suprotno načelima Zakona o privatizaciji, donetom 2001. godine, u kojoj je ista ova garnitura bila na vlasti, a koji se odnose na brzu i pravičnu privatizaciju u kojoj će imati svi svoj deo i svoju udeo.
Tvrdimo da je novoformirani akcionarski fond, čije je osnivanje predloženo, u stvari jedan hibrid koji ima elemente investicionog fonda, akcionarskog društva i državnog organa, ali nije ni jedno od pomenutog. Onda se nameće pitanje – šta je onda, ako nije?
Čini nam se da će akcionarski fond raspolagati akcijama koje su trenutno u portfelju Akcijskog fonda, akcijama koje se nalaze u Privatizacionom registru i 15% kapitala od budućih privatizacija. Stručnjaci upozoravaju da nema nikakvog vremenskog limita, o kome niko danas nije pričao, kada moraju da se prodaju sve te akcije, već može neograničeno da se vrti, kupuje, prodaje, i kako mnogi kažu, i nadodaje.
S druge strane, država mora i može da poveća taj portfelj akcija akcionarskog fonda, da dodaje neka javna preduzeća, a da se ta sredstva nikada ne privatizuju. To je apsolutno suprotno izmenama prethodnog Zakona o privatizaciji, a pogotovo onog iz 2001. godine, jer privatizacija ne može da ide unedogled i ne može da bude transparentna.
Napomenuću, a kasnije ću, pošto imam još jedan amandman, nastaviti, da nijedna zemlja koja prolazi kroz tranziciju nije 20 godina u tranziciji, a mi jednostavno i građani Srbije ne znamo kada će se tranzicija u ovoj državi završiti, upravo sa ovim raznim izmenama, dopunama i prilagođavanjima zakona nekim partijskim čelnicima. Za sada toliko.

Na član 11. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodna poslanica Aleksandra Janković i Zoran Krasić. Gospođo Janković, izvolite.

Predlog zakona kojim je predviđeno da građani Republike Srbije imaju pravo na jednak broj akcija akcionarskog fonda, koji se prenose građanima Republike Srbije, pri čemu su to obične akcije iste nominalne vrednosti, koje glase na ime i imaju pravo glasa, ali to pravo glasa ostvaruje Republika Srbija, preko Agencije za privatizaciju, opet suprotan je članu 208. Zakona o privrednim društvima.
Naime, članom 208. Zakona o privrednim društvima propisano je da svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava u skladu sa ovim zakonom, i to:) pravo učešća u radu skupštine društva, pravo glasa u skupštini društva, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas, zatim pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva, pravo na isplatu dividendi, pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva nakon isplate poveriocima, pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i pravo raspolaganja akcijama.
Ne mogu se pod velom lex specialis zakona derogirati odredbe Zakona o privrednim društvima. Ova norma predstavlja narušavanje privatne svojine, koja je Ustavom zagarantovana, iz razloga što se građanima Republike Srbije dele obične akcije akcionarskog fonda sa pravom glasa, a da im se pri tom oduzima pravo glasa, tako što se pravo glasa prenosi na Republiku Srbiju, a Republika dalje na Agenciju za privatizaciju.
U istoriji akcionarstva ovo je presedan, da akcionar, vlasnik akcije jednog akcionarskog društva, poseduje akcije sa pravom glasa, a da pri tom njegovo pravo upravljanja ostvaruje država, Republika Srbija preko drugog državnog organa, tj. Agencije za privatizaciju.

Gospodin Zoran Krasić ima reč, izvolite.