Komentar ovog našeg amandmana bih započela jednim pitanjem prisutnim predstavnicima Vlade. Da li ste spremni da ovo branite kao lex specialis, ako je u pitanju jedan odnosno dva zakona koje će najneobrazovaniji i najneverziraniji sudija oboriti na Ustavnom sudu? Neko ko prvi put dobije ovaj predmet ima sve elemente da ova dva zakona, međusobno vezana, isprepletana, obori na sudu.
Sve ono što su iznosile moje kolege ponoviću u najkraćem, a tiče se osnivačkog uloga ili kapitala zatvorenog ili otvorenog društva, kršenja Zakona o privrednim društvima, kršenje Zakona o investicionim fondovima. Ovo nije ni riba ni devojka, nije i devojka i riba, ovo je neustavan i nezakonit pokušaj da se pokažete kao darodavci građanima time što ćete im na nezakonit način i u nezakonitom postupku dati besplatne akcija kojima neće moći da raspolažu u skladu sa zakonom i neće moći da crpe iz njih prava koje im pozitivni zakonski propisi omogućuju.
Mnogi se građani Srbije pitaju da li je u pitanju površnost onih koji pišu ove zakone ili neuvažavanje onog što se zove struka, a ovde pitam da li je ovo neuvažavanje Ustava kao vrhovnog zakona?
Metodološka pravila za pisanje zakona će važiti od 1. jula. Taj deo Zakona o Narodnoj skupštini je već objavljen u "Službenom glasniku". Ne mogu sada da kažem da je već prekršeno to metodološko pravilo po kojem bi Zakonodavni odbor ovo morao odbiti.
Ali, ne mogu da kažem da bi Zakonodavni odbor odbio ova dva zakona, jer je prihvatio jedan zakon o izgradnji MG 10, gde je dozvoljeno da se eksproprijacija vrši po pravilima koja su dopustiva samo za preduzeće koje je u većinskom državnom vlasništvu. Zakonodavni odbor je ovde voljom onih 126 dozvolio da to može da radi i preduzeće koje nema većinsko državno vlasništvo.
Da li je sada ovde svaki zakon koji stiže lex specialis ili je ovo takav pravni galimatijas da nijedan od onih čije je pravo povređeno ovim zakonom ili okrnjeno, a vi ga predstavljate poklonom, u stvari neće moći da bude realizovano ni na jednom sudu, sem na nekom međunarodnom, gde će se ipak morati uporediti domaće zakonodavstvo i videti da ovi zakoni nisu ni u skladu sa Ustavom, ni u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, ni u trenutku osnivanja, ni po načinu predstavljanja.
Za investicioni fond je potrebno 200 hiljada evra da bi se osnovao. Ovaj fond se ovde osniva sa 50 hiljada. Za zatvoreno društvo 100 osnivača je neko pravilo, sve preko 100 ide se na otvoreno. Ovde je 4.800.000 članova društva zatvorenog. Ljudi, da pričam nekome o čemu raspravljam, rekli bi mi u kakvoj vi to državi živite?
Pitam vas: pravni fakulteti, zakoni, ustavi, je l' to sve bačeno pod noge da bi neko ovde rekao, vi ste svi protiv građana, ne dozvoljavate da im se dodele besplatne akcije. Hajde da mi neko kaže da nisam u pravu. Šta je neophodan uslov za zatvoreno akcionarsko društvo? Broj osnivač, osnivački ulog.
Šta Zakon o privrednom društvu predviđa za predstavljanje? Da li može da predstavlja jednu ovakvu, ne znam šta je više ovo, državni organ, privredno društvo, investicioni fond. Savet koga predlaže samo ministar, a ne ni direktor kao zastupnik, a ne upravni odbor onako kako to kaže Zakona o privrednom društvu.
Pitam se ponekad da li mi koji ozbiljno shvatamo ovaj svoj posao jesmo ljudi koji treba da ozbiljno prilazimo onom što nam vi servirate na najneozbiljniji način ili treba da dignemo ruke od svega.
Nisam neko ko lako diže ruke, čak i od ovakvih predloga zakona. Nemam na to pravo u ime svih onih mladih koji završavaju školu i očekuju da negde nađu posao, ali da posao rade u skladu sa nekim pravilima, zakonima, a ne poslušnošću nekoga ko im omogućuje da se zaposle.
Postoji li među vama neki pravnik? Postoji li među vama neko ko je pitao da li se ovde akcionarski fond nalazi u sukobu interesa zato što Republika Srbija preko njega građanima oduzima pravo glasa, pravo uvida u poslovanje akcionarskog fonda, jer Republika Srbija preko Agencije, koja je ujedno i društvo za upravljanje ovim fondom, u stvari vrši prodaju akcija akcionarskog fonda.
Da li zaista sve ono što govorimo za govornicom jeste prazan papir koji iz ove kuće izlazi bez autorizacije nas koji smo govorili i služi za raznovrsne stvari? Kada smo usvajali prvi Zakon o besplatnoj podeli akcija, koji sada menjate, rekla sam da je donet zbog brokerskih kuća koje će navodno besplatno uraditi one poslove prve prodaje.
Da, navodno besplatno, jer će iz budžeta u stvari biti isplaćen taj trošak za tu prvu prodaju. Znači nije besplatno. Građani plaćaju samo ne direktno nego zaobilazno, onako kako treba u JAT-u izuzeti imovinu pa osnovati drugo društvo sa drugim imenom.
Šta kad sutra dođu neki poverioci JAT pa kažu – a gde je imovina da se mi naplatimo? A vi kao kad se muž i žena razvode, pa jednom ostavljate imovinu, a drugom ostavljate dugove po kreditu i ostalim obavezama, npr. za neplaćeno gorivo JAT-a i smislite, kažete ovo je genijalna stvar, mi ćemo sad da ozdravimo jednu firmu. Je l' se tako ide u Evropu? Je l' se tako dostižu evropski standardi?
Svi oni koji su moje generacije ili slični, šezdesetih. i starijih godišta, znaju da se ovo nekada zvalo prevarom. Nema drugog termina. Kad vi imovinu sa jedne firme prebacujete na drugu, kada prilikom osnivanja preduzeća ne proveravate ni vlasnika, ni da li ima osnivački kapital da bi radio nešto, šta je to nego prevara.
Je l' dozvoljavate da se kiosk otvori ili radnja za prodaju peciva ako nema mokri čvor, pa dovoljno kvadrata, pa sanitarnu knjižicu itd? Sad je ispalo najisplativije trgovati na finansijskom tržištu akcijama, varajući građane, da bi dobili izbore.
Hajde da čujem da mi neko kaže da grešim ili da nisam u pravu kad iznosim ovaj podatak? Gospodin Đelić je imao Altis kapital i Altis investment, sa nekoliko stotina dolara osnivačkog kapitala je radio kao finansijska kuća, kao banka. Hvalio se time, predstavljao se tako. Radio je šest meseci bez otvorenog žiro računa, znači ne plaćajući državi porez i vi to sad uzimate kao primer.
Što ne bi mogao da postoji i jedan ovakav fond, koji nema nikakav nadzor, koji ima samo savet, koji je u sukobu interesa, koji nema dovoljan osnivački kapital, koji se ponaša kao investicioni fond, koji krši Zakon o privrednim društvima itd. i tome slično. Brokerske kuće da zarade, dok ne raščistite sa njima račune kako su išle konsultantske usluge pravnih savetnika, finansijskih savetnika itd? Građani Srbije će poverovati da činite nešto njima u prilog.
Gospodo moja, ovi zakoni će biti oboreni na Ustavnom sudu, ako oni budu kompletirani i u njima budu radili ljudi, od kojih će neko još sutra, po usvajanju ovih zakona podneti inicijativu. Da ne pričamo o tome kakve su vrednosti trebalo da budu, kakve su bile, preduzeća iz kojih je trebalo isplatiti ove akcije.
Verujete mi da se nikada nisam osećala neprijatnije u ovom domu, nego razgovarajući o ovom zakonu, sem u slučaju – kada smo usvajali Zakon o preuzimanju kada smo dan po obavljenoj transakciji u Komercijalnoj banci, prepuštenog vlasništva nekome danas i prekosutra, potpuno izlazeći kao država iz banke, koja je jedna od retkih preostalih domaćih, a mi smo po obavljenoj Skupštini, po primenjenom zakonu o čijim amandmanima smo razgovarali, razgovarali sutradan, i pokušavali ste od nas da dobijete potvrdu za konvalidaciju nepravnog stanja.
Nisam pravnik, ekonomista sam, ali i kao ekonomista znam da je jedan od prvih pravnih sporova bio – razmatranje prodaje tuđeg. Ne govorim o restituciji. Doći će i to na red. Govorim o tome da prodajete nešto na šta nemate pravo, u nezakonitom postupku i što će moći da bude osporeno. Pored toga, čak i kad bi građani zažmurili na to – ono što im dajete je samo polovina onoga na šta, po postojećim zakonima, imaju pravo.
Molim vas, ako imate imalo profesionalne časti – povucite ovaj zakon iz procedure i ne dozvolite da o njemu dalje razgovaramo.
