Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imamo jedan amandman, ali naš amandman se odnosi na kompletnu korekciju člana 5. ovog zakona. Smatramo da je naša formulacija bolja. Praktično, u ovom članu 5. kada se pogleda ima tu, prvo, mnogo uslovljenosti, kvadraturom većom od 80 metara, mada tamo, već, u nekom sledećem članu imamo i manju kvadraturu. Dalje, tu se pominju, a po nama je to, odnosno da treba površine na kojima se služe pića grupisati u vizuelnu celinu. Uostalom, funkcija u ugostiteljskim objektima, odnosno vizuelni efekat je važan, ali je funkcionalna povezanost nešto što je mnogo značajnije.
Dalje, ovo je veoma osetljiva tema kada treba da zabranjujete pušenje u ugostiteljskom objektu. To će tek, kada bude mnogo restriktivniji zakon, ako bude donet, o zabrani pušenja na svim javnim mestima, sigurno dovesti do, možda, kolizije sa promovisanom slobodom preduzetništva, jer direktno limitiranjem, zabranjivanjem i ograničavanjem pušenja u ugostiteljskim objektima dolazi do kolizije poslovanja. O tome sada da ne diskutujemo, ali evidentno je da će biti problema u realizaciji toga.
U našem amandmanu, da ne čitam, jer ću izgubiti minut i po vremena, gde je jasno pomenuto da treba da bude ograničen prostor bez duvanskog dima, da ima posebnu ventilaciju, isto je predviđeno da bude zabranjeno pušenje u objektima koji služe samo za konzumiranje hrane. Tako, iz tih razloga smo predložili da se ovaj član 5. preformuliše.
Dobili smo obrazloženje za odbijanje, isto kao za amandman koji je podnet na ovaj član, gde se opet poziva, ono što sam i malopre rekao, odnosno navode se primeri zemalja kod kojih je potpuna, delimična, zabrana i ovo što smo pomenuli – da do 2012. godine treba da se predvide rešenja za opštu zaštitu od uticaja. Tako da, ovo obrazloženje za odbijanje ovog amandmana, u konkretnoj situaciji koja se odnosi na ovaj zakon, smatramo da nije adekvatno i predlažemo da se ovaj naš amandman usvoji. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćen je  jedan minut.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Sada dolazimo na sledećih nekoliko članova 5, 6, koji zahtevaju jednu generalnu rekonstrukciju. Dve su stvari važne što se tiče amandmana na član 7.
Nažalost, moram da kažem da sam oduvek smatrao da lekari uče manje fizike i hemije, nego što je to neophodno, pa ću se zato truditi da govorim vrlo polako.
Naime, kad računate koncentraciju otrovnih materija u nekom prostoru… Pretpostavljam da će ljupke dame da me slušaju umesto što pričaju. Nisu se prepoznale, izvinjavam se. Pretpostavljam da ćete me saslušati.
Dakle, kada računate koncentraciju otrovnih materija u nekom prostoru, onda je računate u odnosu na zapreminu tog prostora, a ne na površinu. Površina blage veze nema sa koncentracijom bilo koje otrovne materije, pa i duvanskog dima.
Prema tome, ograničavanje vezano za kvadraturu jeste popuno besmisleno. U stvari, ima još jedan razlog. Dakle iz dva razloga. Ne govorim sad o tome da li to treba da bude 80 kvadrata, 50, 150 ili 550, to uopšte nije važno. Važno je koliko kubature ima taj prostor.
Naveo sam primer prostora koji je 20 kvadrata, visok 10 metara i ima 200 kubika vazduha. Prostor od 80 kvadrata, visok dva metra ima 160 kubika vazduha. Verujte mi, pre izvesnog vremena bio sam na jednoj svadbi u prostoru koji ima 150 kvadrata, iako sam pušač, hteo sam da se udavim od dima jer je bio visok jedva nešto više od dva metra.
Prema tome, vaša odredba u zakonu je besmislena. Vežite se za kubaturu prostora. Ona je besmislena još iz jednog razloga. Naime, ako imate dva prostora iste visine od 20 kvadrata i 80 kvadrata, u onaj od 80 kvadrata staje četiri puta više ljudi i po logici stvari, pošto je raspodela ravnomerna, ima četiri puta više pušača. Koncentracija duvanskog dima će u oba prostora jednake visine biti ista. To je još jedan razlog zašto je uopšte podela po kvadraturi besmislena.
Možete nešto drugo da uradite, a to je da izvršite podelu po kubaturi, pa da kažete – potrebno je toliko kubika vazduha da bi dejstvo duvanskog dima bilo podnošljivo, da kažem tako.
Uopšte ne razumem zašto ste odbili ovaj predlog. Ovaj predlog ima još jednu stavku, a to je, moram da pročitam šta smo predložili, a mi smo predložili amandman koji glasi da se ceo ovaj vaš čuveni stav 2, koji je budi bog s nama, menja i da glasi – odgovorno lice u ugostiteljskom objektu, čija je ukupna zapremina veća od 180 kubnih metara, uopšte ne insistiram na 180, može da bude i 200, koliko hoćete, može da dozvoli pušenje u celom objektu ili delu objekta. Dakle, može da bira hoće li da bude samo za nepušače, hoće li da bude samo za pušače ili da ga deli pola-pola, kako hoće.
Neko je od mojih kolega, izvinjavam se, zaboravio sam tačno ko, dao jedan krajnje suvisli predlog u raspravi u načelu, a to je da država može, ne ovim zakonom, nego jednim drugim zakonom da finansijske stimulanse da onima koji imaju ugostiteljske objekte npr. samo za nepušače, tako što će da im smanji porez. Naravno, to nije predmet ovog zakona, ali postoje drugi mehanizmi, a ne samo mehanizmi zabrane i restrikcije, nego postoje i drugi mehanizmi kako se to može regulisati.
Dakle, amandman DSS je dvostruk. S jedne strane, tražimo vezivanje za kubaturu, što je jedino logično. S druge strane, tražimo da oni koji su preko nekog nivoa kubature mogu da odaberu da restoran bude samo za nepušače, samo za pušače ili pola-pola. Pa, neka biraju, a država neka ih nekim drugim propisima, eventualno, stimuliše da drže restoran za nepušače, ako to žele. To je u redu.
Ne znam zašto ste odbili, neću da čitam vaša obrazloženja, mnogo bih vremena izgubio na čitanje takvih stvari, nepotrebno je, ali ne razumem čemu tolika tvrdoglavost da ostajete pri rešenju koje je, ponavljam, potpuno besmisleno. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Evo primera kako se nije uspelo da se dođe do svesti zakonopredlagača, da jednom modifikacijom člana ostavimo sve tamo što stoji u članu 6, da ga napišemo kraće, jasnije i prihvatljivije.
Hteli smo da član 6, umesto kao što izgleda dugačak za čitanje, bude kraći i da piše: ''Prostorije u radnom i javnom prostoru u kojima je pušenje dozvoljeno moraju biti odvojene od ostalog prostora i imati odgovarajuću nezavisnu ventilaciju koja dim izbacuje na otvoren prostor.'' Te prostorije se ne mogu koristiti u druge svrhe, niti biti namenjene za boravak ili obavljanje delatnosti. Na ulazu treba da stoji – ''prostorija za pušenje''.
Ima li jezgrovitijeg, jasnijeg, čistijeg, i šta to uopšte nije u skladu, pa se upućujem na tumačenje odgovora Dušanu Mariću itd, koji je Vlada dala? Ne razumem. Šta je ovde bio razlog da se ne prihvati, i šta ovde nije dovoljno suvislo i dovoljno jasno?
Dakle, postoji očigledna volja, namera da se zacrtani princip sprovede, da se, jednostavno, stavi zabrana i da se više od jedne trećine ili možda 40% ljudi u Srbiji stave u diskriminatorski položaj, potpuno svesni činjenice da to već i jesu bili, ali na ovaj način, osim što kažnjavate pušače, kažnjavate i vlasnike objekata. Kakvu će oni imati mogućnost da pred gostom koji je pušač, koji je, nešto, tako, pogrešio, prošetao do toalet-prostora sa cigaretom – da ga kazne?! Stvaraju utisak o svojoj kafani da kažnjava, zove inspektore. To je skup nerealnosti koja ne može da se odradi.
Drugo, u vašem predlogu, kako integralno stoji, piše i broj lica, pa klizna vrata. Pazite, ljudi moraju da kupuju klizna vrata sa elektromotorima. Pa, automatski piše gore – ne možeš da uđeš, prepuna prostorija ili ne radi ventilacija. To pišete po evropskim modelima. Pa, svi putujete. Pa, šta nas čeka na aerodromima? Katastrofa, ponižavajuća katastrofa, jedni druge od dima ne vidimo! Ko nas pita za ventilaciju?!
Možete da kupite piće u restoranu, da ponesete do prostorije za pušenje kafu s cigaretom, ne daju ni da ponesete piće. Niti su stavili ikakvu ventilaciju, niti vas pitaju koliko vas je unutra. Te koji vam daju takve modele, koji vam daju natuknice, obrasce, ne morate, baš, u svemu poslušati. Nisu dali ni dinar za toranj koji su srušili, ni za obolele od raka i svega toga. To se prećutkuje, to ne vide. Nuklearni otpad, ozračeni smo, pobijeni, pa nismo tako trčali u susret da tražimo od njih mišljenje da se kroz neku izvinjavajuću donaciju ili nešto drugo odradi.
Dakle, hoću reći, imali smo dobar amandman koji je zaista mogao da popravi ovaj ovako rogobatan, razuđeni član, pun nelogičnosti, ovako, vlasnici ugostiteljskih objekata će morati da rade različite popravke, a oni moraju da žive i posle ovog zakona. Kakva klizna vrata, kakva automatska ispisivanja? Ko pravi ta automatska ispisivanja, uređaj u kvaru, prebukiran uređaj? To košta, ljudi! Prostorija za pušenje i kraj priče. Odeljak za pušače i ništa više. Kratko, jasno, logično, kako i treba da bude u zakonu.
Prosto, ne razumem tu potrebu da se tako odnosite prema svakom predlogu koji iz dođe opozicije na način da ga treba diskriminisati, a tek obrazloženja koja ste dali, ona su krajnje nepitka. Vraćate nas po tri-četiri člana unazad da vidimo šta ste kom poslaniku odgovorili, pa u tom piše – e, tako je odgovoreno Martinoviću, pa Šamiju, pa ovom, pa onom. Sad ti dok vidiš to objašnjenje moraš da iščitaš pola ovog papira odgovora Vlade. Nije ni potrebno, osobito nije potrebno onda kad je stvar jasna, kao što je reč o članu 6. Zahvaljujem.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Član 6. je budi bog s nama. Prvo, u stavu 1. predložili smo ono što smo predložili u prethodnom stavu, a to je da se stvari vezuju za kubaturu prostora, a ne za kvadraturu. Neću ponovo obrazlagati, računam da ste me razumeli kad sam prošli put obrazlagao. Međutim, u ovom članu ima nekih stavova koji su totalno besmisleni. Malopre je moj uvaženi kolega pomenuo nešto od toga.
Samo da vam pročitam, predložili smo da se ti stavovi brišu. Kaže: ''Prostorija za pušenje mora biti opremljene ventilacionim sistemom koji je sastavni deo prostorije za pušenje koji je fizički odvojena od drugog ventilacionog sistema, s tim da vazduh s duvanskim dimom iz prostorije za pušenje ne sme da prelazi u druge zatvorene prostorije koje se nalaze u tom zatvorenom prostoru.''
Izvinite, imate prostoriju za pušenje. Uostalom, u prostoru je zabranjeno pušenje. Kako vi mislite da neko uđe u tu prostoriju za pušenje? Mora da otvori vrata. Koliko znam, teleportacija još nije izmišljena. Mora da otvori vrata da uđe, kao i da otvori vrata da izađe. Tog trenutka kada je otvorio vrata, mogu da budu kakva god hoćete vrata, sem ako nećete da propišete posebne izolacione komore koje ljudi moraju da ugrađuju, kao u svemirskim brodovima, vazduh će da se meša.
Opet, da kažem, pišete, da upotrebim blagi izraz, besmislice, mada bih vrlo rado upotrebio i neki malo ozbiljniji izraz, ali, bojim se da će stroga predsedavajuća da me, s pravom, kazni.
Nemojte pisati besmislice. To će neko da čita jednog dana, pa će pitati – ko je ovo pisao. Kako vi zamišljate da iz ove sale, gde se ne puši, uđete u prostor gde se trenutno puši i da pri tom ne otvorite vrata. Mogu da budu klizna, kakva god hoćete. Nemojte pisati besmislice itd, da ne obrazlažem sve ovo, nema nikakve svrhe.
Dali smo jedan predlog kako treba da izgleda taj član zakona, u kojem, ponavljam, vraćam se ponovo na kubaturu, a ne na kvadraturu. Aman!

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je trideset sekundi.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od nedostataka ovog zakona zbog kojeg SRS ne može podržati njegovo usvajanje jeste što on po našem mišljenju više motiviše vlasnike ugostiteljskih objekata koji ne žele da zaštite nepušače, nego one koji žele da to učine.
Šta mora da učini vlasnik jednog ugostiteljskog objekata koji odluči da dozvoli pušenje u polovini objekta? Ne mora da učini apsolutno ništa. Dovoljno je da uzme 10 listova papira, ako ima deset stolova, na pet listova napiše – za pušače, na pet listova napiše – za nepušače i završen posao. To je sva njegova obaveza i u organizacionom i u finansijskom smislu.
Sa druge strane, pred vlasnike ugostiteljskih objekata koji žele da zaštite nepušače, da uvedu ovu posebnu prostoriju za pušenje, postavlja se niz uslova. Prvo, on mora da obezbedi posebnu prostoriju, a ako je nema mora da je izgradi. On na taj način ne samo što se izlaže finansijskim troškovima, nego smanjuje svoj poslovni prostor, jer u tom prostoru nije dozvoljeno da se služe hrana i piće.
Drugo, mora iznad vrata te prostorije da stavi posebne oznake – prostorije za pušenje, čak da navede broj lica koja mogu da uđu u tu prostoriju.
Sledeće, pored ulaza u prostoriju za pušenje, kao i u samoj prostoriji za pušenje, u slučaju kvara ventilacionog sistema automatski pojavi mora da se (pazite ovo) oznaka zabranjenog pušenja zbog kvara na ventilacionom sistemu. A, šta ako se pokvari ovaj sistem za obaveštavanje?!
Sledeće što ovaj jadnik mora da uradi, prostorija za pušenje mora biti zatvorene od prostorije u celini itd. i mora imati klizna vrata.
Sledeće, vazduh iz te prostorije ne sme da se reciklira, nego mora putem ventilacionog sistema biti izveden u otvoreni prostor.
Kad sve saberete i oduzmete, ovaj ugostitelj mora da se izloži velikim finansijskim troškovima i da napravi znatne organizacione promene, izmene u svom objektu.
Onda se nameće pitanje – zbog čega bi on to radio, zbog čega bi se izlagao ovim troškovima, obavezama, tim pre zato što postoji realna mogućnost, u svakom slučaju, to će se događati, da mu objekat kontrolišu razne komunalne inspekcije i da mu pišu prijave, da plaća kazne zato što mu ne svetli svetlo iznad vrata gde piše da je pokvaren ventilacioni sistem ili iz nekog drugog razloga? Onda je najjednostavnije rešenje koje taj čovek može da uradi, najbolja usluga koju može da uradi sam sebi, jeste da donese odluku da nema prostoriju posebnu za pušenje, nego da kaže – ova polovina objekta je za pušače, ova druga polovina je za nepušače i završena stvar.
Za posledicu možemo imati jednu situaciju, teoretski, da u Srbiji nemamo nijedan ugostiteljski objekat veći od 80 kvadrata u kome su zaštićena prava nepušača, jer ako se nalazite u jednoj prostoriji od 80 kvadrata, gde u jednoj polovini puši pet ljudi i oni ljudi koji se nalaze za susednim stolom, u svakom slučaju, udišu duvanski dim. (Aplauz)

Jedan minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.