Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda najvažniji deo ovog zakona samo prevencija. Nisam sklon da se bilo kome na ovaj ili onaj način zabranjuje, ali mislim da svi oni koji treba da steknu neka osnovna znanja o štetnosti nekih stvari, u ovom slučaju govorimo o duvanu, ta znanja treba da steknu i mislim da je prevencija možda najbolji način.
Najbolji način po meni je ličnim primerom pokazati da neko misli da je ovako nešto kao što je pušenje štetno. Imam jako negativno mišljenje o tome kada lekari koji imaju visoka stručna znanja o pušenju i njegovoj štetnosti promovišu pušenje i govore da to treba raditi.
Kada govorim o ovom amandmanu na član 18. i amandmanu na član 19. shvatio bih da opozicija želi da popravi, da veća ovlašćenja da Komisiji za prevenciju upotrebe duvana, da želi da nekim drugim telima da veća ovlašćenja, apsolutno bih to podržao, ali se ovde prvenstveno radi o tome da se ovi članovi brišu, što, po meni, ima intenciju u tome da se ne želi na bilo koji način omogućiti bilo kakvoj komisiji i stručnim ljudima da se objasni građanima, mladim ljudima, da je pušenje štetno.
Mislim da je generalno prevencija možda i najbolji način u borbi protiv pušenja. Po meni, to je bolji način nego bilo kakvo kažnjavanje, zabrana i sve ostalo. Svaki amandman bih podržao koji se odnosi na povećanje nadležnosti ove komisije, ova komisija, pretpostavljam, da će tu biti i stručnih ljudi, ne verujem da ima neku želju, da ovakve komisije koje treba da daju stručna znanja, uhlebljuju bilo koga.
U članu 17. imate taj izveštaj koju ta zdravstvena ustanova podnosi u tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem izveštaju.
Samo bih apelovao i na ministra da, kada dobije tu vrstu izveštaja, prosledi i nadležnom odboru Skupštine, da vidimo kakvi su rezultati u prevenciji i da li ove komisije i ova tela daju odgovarajuće rezultate. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta.
Da li se još neko javlja za reč? (Da) Narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Ja bih repliku, ako imam pravo, da odgovorim gospodinu.
Poslanička grupa SRS i ja smatramo da je prevencija jedan od načina u borbi protiv duvanskog dima. Međutim, ne smatramo da je prevencija jedini način u borbi protiv duvanskog dima. Kao lekar i kao osoba smatram da je pušenje jedna vrsta zavisnosti i to teška vrsta zavisnosti, jer to nije samo navika.
Osoba da bi prestala da puši, kod nje nije potrebno i nije dovoljno da se samo promeni svest o tome da je pušenje štetno, da duvanski dim izaziva maligna oboljenja, kardiovaskularna oboljenja i ko zna koja još oboljenja, potrebno je da dobrovoljno leči.
Zbog toga smatramo da, pored ovog malog broja institucija koje danas postoje, u Beogradu, možda samo jedna institucija koja se bavi vanbolničkim lečenjem ovih osoba, treba da postoje i neke druge institucije u lokalnim sredinama, gde ljudi, mnogo više zbog stresa puše.
Nigde nikog nismo pitali – zbog čega pušite? Najveći broj ljudi puši, ne zbog toga – hajde da vidim kako to izgleda, nego počinju da puše zbog toga što su nervozni, zbog toga što su neraspoloženi, zbog toga što imaju mnogobrojne probleme vezane za egzistencijalne probleme. To tako i počinje, a posle toga to postaje jedna vrsta zavisnosti, od koje se, kao i kod svih vrsta zavisnosti vrlo teško oslobađa. I tu prevencija ne može da bude jedini lek.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ne mogu da se obratim gospodinu ministru zdravlja, Tomici Milosavljeviću, koji uspešno izbegava svaku diskusiju koja se tiče zdravstva, kao što je i sada izbegao. Ovde je bio ministar koji nije nadležan, koji je bio neadekvatan, da brani zakon o vantelesnoj oplodnji, a čovek je pravnik, tako da i sada imamo tu situaciju.
Prvenstveno govorim kao zdravstveni radnik, kao dugogodišnji pušač, u ostavci iz određenih razloga. Međutim, u svakom slučaju se zalažem i za pravo i pušača, a ne samo za prava nepušača. U ovom slučaju, ovo je potpuno diskriminatorski zakon. Zakon koji odiše jednom patološkom mržnjom prema pušačima. Ne znam zašto, ne znam iz kog razloga se to čak i našlo u skupštinskoj debati.
Ovo mi vrlo često liči, sada trenutno liči na simpozijum, i to, lekarski simpozijum o štetnosti duvana. Ovde slušam od pravnika, nešto i od kolega lekara, nešto više od pravnika, o tome da li je duvan štetan, da li je umrlo 16, 15, 14 ili 13 hiljada ljudi, da li je to u poređenju sa saobraćajnim nesrećama ovako ili onako. Međutim, to nisu pravi podaci, jer se umire i od drugih stvari, niti može, kao što kaže gospođa Paunović, da se odmah dokaže da li je neko umro od duvana. Faktori rizika su obično udruženi, da ne spominjemo stres kao faktor rizika, koji je nekada i mnogo veće od duvana.
Ovde smo mi da diskutujemo, da eventualno popravimo ovaj zakon, ako je moguće i da popravimo besmislice iz zakonskog predloga, na koje vam je i kolega Šami ukazivao – da li ima plafon, nema plafon, ima vrata gvozdena, drvena, sa kvakom i bez kvake i tome slično. To su besmislice u ovom zakonu koji mi liči kao da je prepisan od nekoga.
Dozvolićete mi da takva besmisao, kao što postoji u ovom zakonu, postoji, i to je mala digresija, ako u zemlji najrazvijenije demokratije tj. Americi kupite frižider ili kupite peglu, u prospektu za korišćenje kaže "do not eat" tj. nije za jelo. Tako mi liči i ovo sada, da diskutujemo o tome, da li prostorija treba ili ne treba da ima plafon. To je, možda, jaka reč ali je "debilno".
Mi smo predložili, kao poslanička grupa, da se član 21. stav 1. tačka 6) briše, a govori o nadzoru. Odnosno, o čemu se radi, u tom članu je data mogućnost i pravo da se radnici unutrašnjih poslova brinu o sprovođenju ovog zakona. Dozvolite, pušači nisu kriminalci!
Nećemo, valjda, doći u situaciju, ako se neko ne povinuje ovom zakonu, da ga milicija izvodi napolje u marici sa lisicama, zato što nije prestao da puši. Možda karikiram, ali takav postupak, dozvolite, na to liči. Ovo mora da se izbriše iz zakona. Ne mogu radnici unutrašnjih poslova tj. milicija da sprovodi nadzor da li se ovaj zakon poštuje ili se ne poštuje. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 15 sekundi.
Narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku, pa posle narodni poslanik Vuk Dinčić.

Izvinjavam se, opet neću koristiti pravo na repliku, nego vreme poslaničke grupe, pošto bih hteo da se nadovežem na nekoliko diskusija, pre svega, na diskusiju povodom ovog amandmana.
Prethodno bih prokomentarisao stav koleginice iz Poslaničke grupe SRS, koja je, inače, lekar i koja smatra da dobar broj ljudi puši zbog stresa. Slažem se da verovatno dobar broj ljudi puši zbog stresa i da jeste problem što nema dovoljno prevencije da se ljudima kaže, savetuje da je bolje prošetati u prirodi, u parku, razgovarati možda sa ljudima, nego se zatvoriti u mračnu prostoriju sa kutijom cigareta i na taj način, završiti dan. Tako da, u tom delu, postoji drugo rešenje.
Moram da se nadovežem i na diskusiju kolege iz SNS, pošto se iz današnje diskusije, a i kada se diskutovalo u načelu o ovom zakonu, nije moglo videti da li diskutuju poslanici iz opozicije ili pozicije. Više se iz diskusija moglo prepoznati, da li se radi o ljudima koji imaju odgovornost i smatraju da je pušenje štetno, da i oni koji su pušači shvataju da to jeste zavisnost i da bi dobro bilo da ta zavisnost prestane kroz razne kurseve, odvikavanje itd, kao i da smatraju da ljudi koji nisu pušači ne bi trebalo da trpe činjenicu da moraju da udišu dim od pušača.
Takva diskusija se na taj način vodila i kada se raspravljalo u načelu i u pojedinostima. Međutim, specifična je uloga i pozicija SNS. Oni bi uvek hteli da zadovolje sve, i birače, i sa jedne strane i sa druge strane. Kažu, ne znam, ovo je tortura nad pušačima, ali smatraju da bi trebalo zaštiti nepušače. Naravno, nemaju oni način da kažu kako to učiniti, kako podmiriti te dve nepoznanice. To mi liči na njihove stavove povodom EU, kada bi u EU, ali nisu baš sigurni da li će se to svideti biračima, pa, ipak, bi malo sačekali, možda neki bolji trenutak da to saopšte biračima.
Pa, kada se glasa i raspravlja o Srebrenici – i jesu za deklaraciju i nisu za deklaraciju. Kada je bilo prvo glasanje, onda su bili suzdržani, a kada je bilo drugo glasanje, onda su izašli iz sale, pa kako koji birač proceni, da li im je drago da budu suzdržani ili im je drago da budu protiv deklaracije.
Ovo je danas vrhunac, da kažem, na neki način, političkog licemerja, kada se pokušate dopasti na ovaj način biračima, i pušačima i nepušačima, ali zakamuflirano, tako da se ne vidi na koji način želite zaštititi pušače, da se ne vidi na koji način želite zaštiti nepušače. Najbolje bi bilo da oni iz ove rasprave izađu tako da su i za pušače i za nepušače, tako što će nepušači sedeti u zadimljenim prostorijama, tako što će pušači pušiti. Tako bi ovaj zakon trebalo da izgleda, otprilike, sa nekoliko članova, bez prevencije, bez mogućnosti da se zaštite nepušači, bez mogućnosti čak i da se ovim zakonom omogućavaju određena prava pušačima, ali, naravno, ona ne smeju da ograniče nepušače. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 15 sekundi.
Narodni poslanik Predrag Mijatović, ima pravo na repliku.

Gospodinu Veselinoviću bih replicirao o tome da li SNS ima ovakav ili onakav stav, to je čista demagogija, sada i licemerje predstavlja jedna ovakva diskusija. Mi smo jasno rekli o mnogim stvarima šta mislimo. Neke stvari nikada nisu ni bele ni crne, mogu da budu i sive i kada su sive onda kažemo da su sive, kada su crne, onda su crne, kada su bele, onda su bele.
Prema tome, nismo rekli da treba da se dopadnemo i jednima i drugima, niti sam ja govorio u smislu da treba da se dodvorimo i pušačima i nepušačima, ali treba da postoji jedna razumna logična zakonska regulativa, ne represevina, ne divljačka, inkvizitorska, kakva je sada, i ne da u zakon jedne ozbiljne države, kao što je Srbija, uđu takve besmislice kao što je plafon, vrata, rolo-vrata i ostalo. Dakle, ovakva diskusija u osnovi ne vodi ničemu.
Što se tiče diskusije o zdravstvenom delu, poručio bih gospodinu Veselinoviću jednu latinsku poslovicu, koja kaže ne supra crepidam, u prevodu znači – obućar neka ostane kod cipela. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vuk Dinčić.