Zahvaljujem. Zaista, zahvaljujem na sadržajima koji smo imali prilike da čujemo, ne zahvaljujem samo formalno.
Izvolite, gospodine Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, ovo je replika, je l' tako, na ono što ste vi rekli. Imam pravo na to i nadam se da dozvoljavate.
Rekli ste da vas moje izlaganje dovodi u situaciju da stvarno poverujete da se radi o ''teatru apsurda''. Vidite šta sam ja radio. Ja sam prepričavao tok rasprave koja je vođena na jednoj od naših seansi ovde, kada smo u načelu raspravljali o ova dva zakona. Onda sam ja čitao podatke Svetske zdravstvene organizacije i podatke Instituta za javno zdravlje "Batut". Koliko je to apsurdno, ja ne znam. Za vas možda jeste. Verujem da je za vas podatak da je biološki ugrožen građanin Srbije danas, možda najugroženiji u Evropi, nešto što niste znali i nešto što je apsurdno i sa čim ne možete da se pomirite i utoliko mogu da razumem ono što ste rekli.
Međutim, malo ste predaleko otišli sa tim vešalima. Otkud vam to? Ne treba vi melodramske momente da ubacujete u vašu diskusiju. Evo, opet profesionalac iz vas ne može da izađe, iz vašeg šinjela. Mi znamo da je gospodin ministar sprečen da dođe, svima nam je žao zbog toga i želeli bismo da se što pre oporavi. Ko je to uopšte ovde i komentarisao na neki loš način? Nemojte te melodramske…
Ostajem pri tome da smatram, uz sve dužno poštovanje prema vama i vašem radnom opusu i onome što je ostalo iza vas, da ste vi nekompetentni da sa nama raspravljate o zakonu o lekovima. Vrlo je specifična, uska materija, sa mnogo novih ugrađenih direktiva Evropske unije i stvarno mislim da vi tu ne možete odgovoriti nama.
Šta je drugi problem? Imamo mi tu još dva ili tri problema koji se nameću. Oni odgovori koje smo mi dobili od stručnih službi apsolutno nas nisu zadovoljili. Mi ćemo naravno pokušati i sada, pred licem javnosti, da pokažemo čiji su stavovi apsurdniji a čiji su bliži realnom životu i realnim činjenicama. Nemojte biti u nikakvoj sumnji. Utoliko sam ja samo rekao da je nama zaista čudno da vi ovde sedite.
Imali smo mi jednu sednicu i vrlo je interesantno šta nam se događa. Kada smo donosili pet zakona, set veoma važnih zakona iz medicine, takođe, nismo imali prisutnog gospodina ministra. Nije bila u pitanju bolnica. Nije ni bilo nikakvog objašnjenja. Nije ni potrebno. I sedeo je umesto vas gospodin Čiplić, i taj se osetio pozvanim da za sebe kaže da je on kompetentan. Doduše, u kuloarima. (Aplauz)

Zahvaljujem. Narodni poslaniče, ja bih vas molila da korišćenjem prava na repliku ne kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, a s obzirom na to da pokazujete izrazito neznanje o proceduri toka sednice Narodne skupštine, upućujem vas na odredbe Poslovnika koje propisuju ko predlaže zakone Narodnoj skupštini. Ako budete želeli da rasprava teče u skladu sa Poslovnikom, onda vas molim da se pažljivo podsetite članova Poslovnika koji to definišu za sve učesnike sednice.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Vlada i Odbor za porodicu su prihvatili ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević. Da li se neko javlja za reč? (Da) Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Podneli smo amandman, odnosno gospodin Dimitrijević je, u ime Poslaničke grupe DSS, podneo amandman u kom se traži da se u članu 2. tačka 8) menjaju reči "bez obzira na to da li se vozilo javnog prevoza koristi sa naknadom ili bez naknade", rečima – "ako se vozilo javnog prevoza koristi sa naknadom".
Naime, radi se o tome što u zakonu opet stoji, u toj 8. tački, jedna besmislena odredba, koja kaže "bez obzira na to da li se vozilo javnog prevoza koristi sa naknadom ili bez naknade zabranjeno je pušenje", mi smo prosto mislili, pre svega, ako se vozilo, a pazite, ja mogu da budem vlasnik vozila i da povedem deset svojih prijatelja na fudbalsku utakmicu ili svadbu ili već negde, ako se dogovorimo da pušimo, zašto ne bismo pušili, ako to svi hoćemo. Dakle, u redu je da bude zabranjeno tamo gde se putnici na slučajan način skupljaju, gde moraju da koriste to vozilo itd, to je u redu, a ovo ako se koristi u neke lične svrhe, zašto bi to bilo zabranjeno. To je jedna stvar.
Druga stvar, na više mesta u zakonu se navode neke odredbe koje čak mogu da budu i nesporne, ali su neprimenljive. Ko će, naime, da kontroliše da ako ja vozilo koristim u lične svrhe da li neko u njemu puši ili ne puši. To vam je već navođen primer Zakona o bezbednosti saobraćaja, to je kao i ona odredba da se zabranjuje pešacima da telefoniraju dok prelaze ulicu. To je u redu da oni ne treba da telefoniraju, samo što niko živ ne može da kontroliše. Praktično je ta odredba neprimenljiva. Pogledajte na ulici masovno, prelaze ulicu i telefoniraju i niko im ništa ne može, niti je neko zadužen za tako nešto. Prema tome, prosto, radi čistoće zakona, predložili smo ovu odredbu. Ovo ide na račun vremena predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Želeo bih samo da prokomentarišem ovaj predlog amandmana gospodina Dimitrijevića, sada se uključio prof. Šami. Smatram da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen zato što vi imate, pre svega, u gradu Beogradu javni prevoz za koji određena populacija, pre svega iz socijalnih razloga ne plaća naknadu. Imate penzionere, dakle, ljude iznad 65 godine koji ne plaćaju naknadu, prema tome, samo iz tog razloga je moralo da se razdvoji sa naknadom i bez naknade. Dakle, više je tehničkog karaktera, o tome se radi.
Vi ste spomenuli kategoriju sopstvenog prevoza. Moramo da napravimo jasnu distinkciju između javnog i sopstvenog prevoza. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Šami, 50 sekundi narodni poslanik Simo Vuković.

Kolega, naravno da se može u javnom prevozu naći kategorija ljudi koji su iz nekih razloga oslobođeni plaćanja, penzioneri, invalidi itd, ali većina ljudi u tom prevozu plaća naknadu. Prema tome, oni spadaju u kategoriju sa naknadom, a ne bez naknade. Vaša argumentacija, lično mislim, nije dobra.

Da li još neko želi reč?
Ako ne na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami? Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Gospođo predsedavajuća u članu 3. u stavu 2, posle ću nešto o stavovima 1. i 4, kaže: ''Pušenje je zabranjeno i u prostoru koji se, u smislu ovog zakona, ne smatra zatvorenim javnim prostorom, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.''
Znate šta, prvo, ako je reč, ja se slažem da u školama naravno ne treba da se puši, ne treba da se puši ni u bolnicama, ali, izvinjavam se, ko će to da kontroliše prostor Kliničkog centra, dvorišta Kliničkog centra i da zabranjuje ljudima da puše. Ko je taj koji to može da obezbedi? Ja mislim niko. Ko je taj ko može da obezbedi školstvo dvorište, može da zabrani đacima, ali u školska dvorišta nama ulazi svako, čak imamo problema sa kriminalcima, siledžijama, preprodavcima droge itd, a ne, sad, da li će neko sa ulice da uđe u školsko dvorište i da puši. I šta mu ko može? Ko će da odgovara za to što sam ja ušao u školsko dvorište i pušio? Mislim, naprosto, s te strane ne vidim razlog da se tako nešto u ovom zakonu napiše.
Drugo, ako je reč o pozorišnim, bioskopskim i drugim vrstama predstava, najpre, ako je na otvorenom prostoru zašto ljudi ne bi pušili. To je osnovno pitanje. A, s druge strane, opet, ko će to da kontroliše? Ko će da kontroliše dve hiljade ljudi ili dvadeset hiljada ljudi koji su na nekom koncertu na stadionu Crvene Zvezde da li puše ili ne puše. Ja mislim da ne pišemo stvari koje su besmislene. Ovo je, izvinite, gospođe, vama se obraćam, vi verovatno imate udela u ovim mudrostima. To je potpuno besmislena odredba, koja i dalje ukazuje na ono što sam istakao u raspravi u načelu. Prestanite da mrzite pušače! Nije vaš posao da mrzite pušače. Pušenje nije kriminalna delatnost. Možete da mrzite preprodavce droga. I ja ih mrzim, ali nemojte proganjati pušenje na mestima gde nikome to živom ne smeta. Šta smeta ako neko na fudbalskom stadionu zapali cigaretu, da li može neko da ga spreči? Ne može da se spreči unošenje baklji, a kamoli paljenje cigareta. Tako da smo to naravno predložili da se izbriše.
Takođe, u članu 4. se kaže, da je odgovorno lice dužno da obezbedi ovaj prostor bez duvanskog dima. I, sad, pazite, ''kao i da obezbedi da se u tom prostori ne nalaze opušci duvanskih proizvoda i pepeljare.'' Recimo, prođem ulicom pored neke škole i bacim opušak u dvorište škole – šta sad, direktor je odgovoran što sam ja bacio opušak? Ja sam nepristojan, naravno, ali to se ne radi, ali realno direktor ne može da bude odgovoran ako mu se u dvorištu škole nađe neki opušak. Besmislica. Hvala lepo. (Aplauz)