Reč ima narodni poslanik Simo Vuković.

Uvažena predsedavajuća, reklamirao bih povredu Poslovnika, član 104. I pored upozorenja kolege Dinčića iz Poslaničke grupe ZES, zaista sam začuđen da vi niste primetili u ovom prethodnom izlaganju da je predlagač zakona okarakterisan kvalifikacijom, dakle, ''debil''. U ovom momentu, jedna rasprava, koja je tekla jednim sasvim pristojnim tonom, počinje da poprima nekakve razmere koje smo imali prilike da vidimo prethodnih dana. Molim vas da, u skladu sa članom 27, preduzmete odgovarajuće mere.

Nema povrede. Pažljivo sam slušala narodnog poslanika Mijatovića. Pre nego što je upotrebio pridev za određene odredbe iz zakona, napravio je uvod kojim najavljuje da će upotrebiti preoštru reč i to su one gornje granice koje se dozvoljavaju u replikama ili u samostalnim izlaganjima. Kada se ta granica pređe, onda intervenišemo. Uvidom u stenogram možete se uveriti da govorim istinu.
Mogu samo da vas zamolim, zaista, sve nas, da ne zaboravimo nikada, nijednog trenutka, da se uljudno ophodimo jedni prema drugima, radi onih koji nas gledaju i radi onih zbog kojih smo, mnogo više nego jedni zbog drugih, tako da ću ostati pri prethodnoj odluci da poslanika ne upozoravam i ne opominjem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da iskoristim vremena od poslaničke grupe, malopre se nisam prijavio za repliku. Samo mogu da konstatujem, stvarno, da je jednu raspravu koja je išla dobro, na kraju, ne znam iz kojih razloga, jedan poslanik skrenuo u političke vode.
Mi kao SNS, a u toku odbrane amandmana i poslanici drugih poslaničkih grupa jasno su diskutovali o manjkavostima zakona. Komentar na račun SNS, što može iz zapisnika da se ilustruje, da mi hoćemo birače i sa jedne i druge strane, i jesmo za Srebrenicu i nismo, pa smo i u konkretnom zakonu isto, i za pušače i za nepušače. Ja sam samo to uhvatio iz konteksta, ali mislim da sam dobro citirao komentar kolege.
Lepo smo na početku rekli da je ovo zakon koji ne treba da ima političku obojenost. Ovo je zakon koji se tiče dve ''ugrožene'' populacije, ugrožene nepušače od duvanskog dima i nas pušače na drugi način. Lepo smo rekli i sve kolege prethodni govornici su se usmerili u komentarisanje manjkavosti zakona, sa ciljem da se popravi, da bude uravnotežen zakon i apsolutno nije bilo, odgovarajućih, bilo kakvih političkih kvalifikacija.
Jedni su ovde, iz svojih razloga, tvrdili da je ovo liberalan zakon, drugi, a to smo mi, smatramo da je u ovom trenutku mnogo rigidan i rigorozan, pokušavajući da to ilustrujemo primerima u članovima zakona. O štetnosti duvana rekli smo na početku i pričali u načelnoj raspravi, to je iluzorno i svi mi znamo i zašto smo tu popodne u raspravi i u, jedno, desetinu diskusija citirali stvari koje su svima nama jasne.
Mi kao pušači svesni smo štetnosti i želimo da naša deca ne puše. Želimo preventivno da delujemo da se smanji pušenje. Nemojte da gledate crno-belo. Kolega je, očigledno, gledao crno-belo. U životu i ovom zakonu nije sve crno-belo i ne može tako da se prihvati. Naravno da, sa jedne strane, stavljamo na prvo mesto nepušače. Želimo da ih zaštitimo i želimo da se ovaj zakon donese. Sa druge strane, ponavljam treći put, baš zbog tog komentara, da treba i pušači na svoj način…
Ali, zašto sada te komentare, uvažavanje ljudskih prava ili kako hoćete da krstimo, ta prava pušača i nepušača svrstavati u političke vode? Vi ste tu diskusiju krenuli sad, pri kraju, u tom pravcu.
Naravno, kao posledica toga dođe i do neke reakcije, zato što je neprimereno i nepotrebno dovoditi u situaciju da se o ovom zakonu na taj način razmišlja na koji ste vi, kolega, diskutovali. Apsolutno je nepotrebno. Ne vidim razlog, jer imamo pravo da kažemo da je smešno da se definiše da soba treba da ima vrata i prozore. Stvarno je nepotrebno. Mogu da vam ilustrujem koliko još ovih stvari ima u zakonu, za koje smatramo da smo u pravu. Vi obrazlažete da nisu. Neka se završi na tome, a ne ovako da dovedemo diskusiju u ovakvu poziciju – ko se udvara biračima.
Mi zakonom želimo, i vi, da na odgovarajući pravni način i prava nepušača budu zaštićena i prava pušača. To je suština. Svi znamo o svim tim štetnim delovanjima i efektima i pogubnosti pušenja. I ja sam pušač i svestan sam toga. Kada predajem, kao profesor, isto kažem da ne treba da pušite. Držim predavanja u nepušačkim prostorijama, pošto sam patolog, gledam i biopsije i sve, i kažem kako to sve štetno deluje.
Dakle, naša je obaveza to, ali nije stvar u tome da želimo i jednu i drugu stranu da zadovoljimo iz političkih razloga, nego iz objektivnih i drugih razloga, da više ne ponavljam priču. A, morao sam da reagujem, da na kraju spustimo loptu i da ovo što smo iznosili u amandmanima, što očigledno nije uvaženo od strane Vlade, prihvatimo kao takvo i gotovo. Objektivno, na nama iz opozicije je da tražimo slabosti zakona i to treba uvek da bude gledano korisno, gde je moguće da se popravi.
Mada, moram da priznam da je ovde, nije važno da li je amandman DSS, SRS, SNS, stvarno bilo tehničkih delova na koje se ukazivalo gde je mogao da se popravi zakon, ako ne, u suštini, jer je jasno da je ovo prelazni period do 2012. godine, kada će da bude zabranjeno pušenje na svim javnim mestima. Nama pušačima je to jasno, ali u ovom trenutku ima mnogo tehničkih manjkavosti, smešnih i apsurdnih definicija, koje je trebalo da uvažite.
(Isključen mikrofon)
(Predsedavajuća: Izvinite, narodni poslaniče, na pet minuta i 50 sekundi pogrešno sam zaključila da ste završili. Molim vas, prijavite se. Imate vreme na raspolaganju. Izvolite.)
Na kraju, amandman koji se odnosi na član 22, njime smo predložili da se član 22. briše. Bilo je isto komentara poslanika zašto smo na prethodne članove stavili amandmane u smislu brisanja. Pa, dobro. Znate šta, u samom zakonu imate tri tela. Imate, prvo, Kancelariju za prevenciju pušenja i Komisiju za prevenciju upotrebe duvana. Dobro, to je odbijeno. Ali, onda, član 22. kaže, koji predlažemo da se briše – treba da se obrazuje zajedničko telo u skladu sa propisima.
I ova komisija za prevenciju, a sigurno i kancelarija za prevenciju troše neka sredstva. Troše se sredstva od duvanskog dinara. Jedan dinar od svake kutije cigareta odlazi za finansiranje. Nepotrebno je da sada postoji još jedno zajedničko telo koje, opet, na svoj način troši, u ovoj krizi, neka budžetska sredstva. Ako ste smatrali da Komisija i Kancelarija mogu da obavljaju posao, uz mnogo stručnih i nevladinih organizacija, koje se isto aktivno bore protiv pušenja, ovo je nepotrebno, pogotovo što smo i u načelnoj raspravi rekli da ako krenemo po toj logici, i u članu 21. je dato koja su sve ministarstva obuhvaćena ovim, apsolutno nema oblasti u običnom životu, u svim sferama za koje donosimo zakone, gde ne bi trebalo da postoje zajednička tela.
U tom slučaju bilo bi toliko zajedničkih tela, jer ne samo duvan, i zdravstvo i lekovi, o kojima ćemo da pričamo, i finansije, to su toliko multidisciplinarne stvari koje se prepliću u nadležnosti različitih ministarstava i sigurno da je za neke stvari potrebno formirati zajednička tela, u skladu sa propisima.
Ovde uz struku, uz ovu komisiju i kancelariju sigurno da sada ide još nešto što će da dovede do većih troškova budžetskih sredstava, koja mogu na drugi način da se upotrebe… Tako da smo predložili da se ovaj član 22. briše.
Završavam sa konstatacijom, dakle, moram da konstatujem, pošto smo pri kraju rasprave, da je trebalo, ipak, da Vlada prihvati u ovoj situaciji, bez obzira što pojedini poslanici kažu da je zakon liberalan, da ga popravimo i da ga učinimo mnogo uravnoteženijim. Mnogo veći efekat bi bio, mnogo korisniji efekat, ali nijedan amandman nije usvojen, tako da će zakon da ide u ovoj izvornoj formi kako ste predložili. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi i onih tri minuta pre nego što sam vas prekinula, još jednom se izvinjavam, tako da je od vremena poslaničke grupe iskorišćeno sedam minuta.
Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.

Hvala, predsedavajuća. Hteo bih da se nadovežem pošto se narodni poslanik na neki način direktno obraćao meni. Morao bih da se složim sa najvećim delom diskusije uvaženog kolege, pre svega, u njegovom zalaganju da ovo nije politička rasprava, odnosno da ovo nije zakon koji stvara mogućnost za političko nadmetanje političkih stranaka, pošto se radi o zakonu koji, na neki način, pogađa celu populaciju i u jednoj i u drugoj političkoj opciji, ili u trećoj ili nekoj drugoj političkoj stranci. Ima i onih koji su zagovornici rigoroznijih mera zakona, koji će imati za posledicu apsolutnu zabranu pušenja i oni koji su za nešto liberalniji zakon.
Meni je naročito u raspravi u načelu pomogla vaša diskusija, za one koji se sećaju, jer ste vi patolog po struci i rekli ste da se svakodnevno srećete u vašoj praksi sa posledicama pušenja, posledicama duvanskog dima. U tom smislu nema nikakvih nesaglasnosti. Nastavak priče oko amandmana ću ostaviti posebno.
Nisam mogao da ne reagujem na diskusiju vašeg kolege koji je danas rekao da je on po prethodnoj debati zastupao svoj lični stav, a ne stav SNS. Možda je i danas bilo tako. Nisam mogao da ne reagujem kada je rekao da je ovo diskriminatorski zakon i na taj način pokušao da pridobije pušače i da, na neki način, kaže da takav zakon nije potreban, a posle je kroz diskusiju rekao da treba zaštititi i nepušače. Sa druge strane, pored toga što je rekao da je zakon diskriminatorski, rekao je da su ga doneli debili, tako da nisu mogle biti dve konstatacije ostavljene bez reakcije, tako da se slažem da ovu raspravu treba voditi u okviru predloženih normi, da je ne treba proširivati na neka druga politička pitanja, ali nisam mogao da ne reagujem na ovakvu raspravu. Hvala.

Narodni poslanik Vuk Dinčić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno se slažem da je možda, i to je moje mišljenje, da amandmanom vi treba da popravite neki zakon, da neki član, stav nekog člana isto tako amandmanom treba da se popravi.
Ne mogu da se složim sa konstatacijom da je trebalo ovde Vlada da prihvati amandmane ili većinu amandmana, zbog toga što se 90, možda i 100% amandmana koje je predložila opozicija odnosi na to da se neki član briše.
Nije bila namera opozicije ovde da nešto popravi, to je moje mišljenje, da možda učini kvalitetnije i bolje da ta komisija radi, da neka zdravstvena ustanova pomogne u boljem rešavanju ovog problema, već su svi amandmani podneseni tako da se neki određeni član briše.
Da je Vlada prihvatila sve amandmane, ne bismo imali ovaj zakon na dnevnom redu.
Samo hoću doktoru Kneževiću da kažem jednu stvar, koja je moje neko lično mišljenje – apsolutno se slažem sa vama 90% onoga što ste vi rekli, nemam nikakvu dilemu, ali je jako loše ako neko ko je lekar, pogotovo patolog, ne prestane da puši, odnosno promoviše pušenje na bilo koji način.
Ne kažem da to vi radite, mislim uopšte na lekare, jako je to loš primer. Ja mislim da je to jako loš primer. Nepušač sam, ali po mom mišljenju to je isto kao kad bi policajac koji treba da sprečava neka krivična dela, išao i vršio krivična dela. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 30 sekundi.
Narodni poslanik Milan Knežević, pravo na repliku. Izvolite.

Nasmejao sam se. To za primer što je mlađi kolega rekao, ja imam mnogo više godina i moguće je, to je stvarno loš primer, priznajem, i kao čovek. Ali, dozvolite mi da ne mogu da promenim navike da promovišem da mladi ne treba da puše i da je to jedno štetno delovanje na organizam. Ali, sad, šta mogu, demokratija se ogleda i u tome da mora i takav stav da se uvaži. Prihvatam vašu primedbu što se toga tiče.
Ne prihvatam onaj deo primedbe da su svi ovi amandmani, kolega, bili samo brisanje. Jeste u ovih poslednjih četiri, pet amandmana bilo – briše se, da. Al', to je poslednjih pet-šest.
Da ne ilustrujem, pa, evo, korisno je da krenemo od drugih poslaničkih grupa, ovo je stvarno praktična stvar, nije ''kvadratura'' nego ''kubatura'', što je rekao prof. Šami. Pa, onda, eto, ta nesrećna definicija ''sobe'', šta je soba u instituciji koja je ugostiteljski objekat i zdravstvena institucija, koja je definisana tehničkom dokumentacijom. Stvarno smešno deluje kada mi u zakon stavljamo definiciju šta je soba.
Eto, te dve stvari sam naveo kao primer. Mogu još nekoliko. Prema tome, nije samo brisanje. Lično mislim, u ovom trenutku sam se setio dve stvari koje stvarno ne remete zakon, ako hoćete, šta vam je remetilo zakon, ali, stvarno, u zakonu tako rogobatno zvuče i pomalo smešno. Dakle, nisu amandmani opozicije bili samo – briše se, nego i amandmani od kojih sam se, eto, ja dva setio, koji su stvarno logični, koji su po svim osnovama primereni i koje je trebalo usvojiti. Hvala.