Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je dva minuta i deset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću malo vremena od poslaničke grupe pošto bih hteo da ponovim neke konstatacije koje smo u načelnoj raspravi izneli, mi kao poslanički klub, a da ne bude u odbrani kasnijeg amandmana, zbog javnosti koja prati ovaj prenos, da se ne stekne pogrešan utisak.
Naime, kao Poslanički klub Napred Srbijo, SNS apsolutno smatramo, ponavljam, da je ovaj zakon potreban, ali isto i ono što smo rekli u načelnoj raspravi, mi smo za zakon koji treba da bude uravnotežen, da ispoštujemo sva prava nepušača, da ne budu izloženi duvanskom dimu. To apsolutno nije sporno. Svaka naša diskusija želi da, u odbrani amandmana koje ćemo da iznosimo, ispoštuje tu činjenicu. Samo smo hteli uravnoteženost, dajući amandmane, da se pušačima odvoji mesto i na odgovarajući način prostor gde mogu da puše. To je apsolutno u interesu i jedne i druge strane, i nepušača koji imaju zdrav vazduh bez opasnosti izlaganja duvanskom dimu, a sa druge strane, da pušači imaju neki svoj prostor gde će tu svoju naviku da upražnjavaju. Dakle, to je apsolutno korisno obostrano.
U tom smislu mi smo i u načelnoj raspravi govorili, kao i ovde što smo podneli amandmane, da se nađe rešenje kako bi taj zakon bio uravnotežen i primenljiv. Ako je suviše rigidan, sigurno će vremenom, i tada sam rekao, rasti populacija koja će dovesti do kršenja zakona. Mi smo isto za to da se donese zakon i da se poštuje, kada je već donet, ali, ponavljam, da naše diskusije ne treba da budu shvaćene kao atak na nepušače. Mi i ako smo pušači ne želimo da ugrožavamo zdravlje nepušača. Nemojte da se gledamo kao pušači i nepušači, nego, ako i mi uvažavamo vaša prava, uvažite i vi naša. I, u tom smislu smo i podneli amandmane.
Evo, kada se napravi analiza svih amandmana, iako je bila načelna rasprava, praktično, u toj načelnoj raspravi i kasnije u razmatranju nije bilo apsolutno dobre volje i pored neke naše argumentacije, za koju smo smatrali da je dobra, od 62 podneta amandmana 59 je odbijeno, tri su usvojena. Radi se o tim igraonicama. U ovih 59 amandmana u različitim varijantama, različitih poslanika, različitih poslaničkih grupa, dati su predlozi i pokušaji da se razreši ovaj problem u ovom zakonu, ali, očigledno, Vlada je krenula striktno da se apsolutno nijedan amandman ne prihvati.
Naravno, tu su data obrazloženja koja, da ne čitam, pozivajući se i nabrajajući zemlje kod kojih je apsolutno zabranjeno pušenje, kao što su Britanija, Irska, pa onda 18 zemalja gde postoji delimično i zavisno od amandmana nabrajaju se sve te činjenice, pa mi se čini da će 2012. godine morati da se donese zakon o potpunoj zabrani pušenja. Mi smo i tada rekli da je pitanje kako sve to funkcioniše i u tim zapadnim zemljama. I kod njih ima mnogo kršenja tih zakona što se tiče pušenja, ali, da ostavimo to po strani, javiću se i kasnije po drugim amandmanima.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 3. gde predlažemo da se stavovi 2, 3. i 4. brišu, neću to da obrazlažem zato što je kolega Šami to obrazložio, tiče se otvorenog dvorišnog prostora i zato smo, da ne ponavljam, dali neko slično obrazloženje, a onda smo u ovom članu tražili jednu preformulaciju u smislu da vlasnik, odnosno korisnik prostora iz stava 1. može odrediti prostoriju u kojoj je pušenje dozvoljeno, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Drugim rečima, predložili smo da u ovom spisku institucijama u kojima treba apsolutno da se zabrani pušenje, a gde će evidentno i sigurno da se javi problem dosta pušača koji rade na tim mestima, da se obezbedi prostor koji bi bio odvojen i gde bi oni mogli da puše. Želeli smo da se omogući i stvori prostor.
U odgovoru, da citiram dve-tri rečenice obrazloženja zašto je odbijen ovaj amandman, a naravno intencija je jasna da se želi zabrana u svim nabrojanim prostorima da bude pušenja, kaže – mora obezbediti najveći stepen zaštite zdravlja, odnosno odsustva uticaja duvanskog dima na njihovo zdravstveno stanje. Pa, ovo što mi kažemo je isto. Ako obezbedite prostor za pušače bilo gde, vi ste zaštitili sve nepušače, izolovani su i praktično ova rečenica obrazloženja nema svoju svrhu, jer je i naš predlog u tome da nepušači budu zaštićeni, a na neki način i prema nama da se ispoštuju neka prava.
Takođe, rečenica u obrazloženju – svaki zakon ima cilj podizanja svesti o štetnosti upotrebe duvana. Svaki zakon koji smo doneli ima preventivno delovanje. To je nama apsolutno jasno. Ovde, ipak, nije pokazana dobra volja da se nađe neko rešenje i odbijen je ovaj naš amandman na član 3.
Mislim da je trebalo da se nađe sluha, pogotovo što su i neki poslanici i iz vladajuće koalicije pričali slično, što je svima nama jasno bilo da ovde nema političke obojenosti, nego je u pitanju razrešavanje konkretne situacije problema između ljudi, koji treba zakonski da se reguliše, uz uvažavanje svih prava i pušača i nepušača, i treće strane.
Smatramo da ovaj amandman treba usvojiti. Između ostalog, i sada sam primetio, tu je možda i tehnička greška, u ovom stavu 6, koji smo rekli da se briše, kažete da posebna prostorija treba da ispunjava uslove koji su dati u članu 6. stavovi 3. do 9. U članu 6. nemamo devet stavova, imamo sedam stavova, tako da je možda tehnička greška. Hteo bih da ukažem i na to, vidim da niko od nas nije, a i ja sam, evo, sad, gledajući uvideo, da se ispravi, bar, ta greška. Možete da proverite. Dakle, član 6. ima do sedam stavova. Je l' ima? E, dobro, onda. Evo, kolega mi kaže, ali ja sam hteo i na to da ukažem. Hvala. (Aplauz)

Iskorišćeno je šest minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Podneli smo na član 3. još jedan amandman. Potpisao ga je gospodin Dimitrijević. Radi se o stavu 5. gde se, između ostalog, navodi po alinejama u kojim zatvorenim radnim prostorima po vrstama delatnosti nikako nije dozvoljeno pušenje.
Mi smo predložili da se brišu alineje 1, 6. i 10. i da se u alineji 11. brišu reči "mediji i". Sada ću to da obrazložim. alineja 1. kaže – "državna uprava i lokalna samouprava". Prvo, ne vidim zašto se pravi razlika između zaposlenih u nekom preduzeću, firmi, ustanovi i zaposlenih u državnoj upravi. Lično mislim da svi radnici imaju ista prava i ne vidim razlog zašto se u organima državne uprave i lokalne samouprave ne bi mogli predvideti prostori u kojima je pušenje dozvoljeno, pod uslovima propisanim ovim zakonom. To je prva stvar.
Drugo, ako je reč o kulturi, malopre smo pričali zašto se posetiocima pozorišta ne bi omogućilo da u pauzi imaju neki prostor gde pušači mogu da se okupe i da puše i, naravno, da, pri tom, ni na koji način ne ugrožavaju prava nepušača, koji će imati neki drugi prostor gde je pušenje zabranjeno.
Polazim od pretpostavke da ljudi idu u pozorište da se, da kažem, dobro provedu, da se zabavljaju a ne da idu u pozorište kao u apsanu.
Društvena ishrana. Ako prostor zadovoljava da se vrši društvena ishrana, zadovoljava neke uslove, zašto se ne bi dozvolilo pod uslovima koji važe i za druge ugostiteljske objekte da u tom prostoru postoji neki prostor gde će se pušiti? Dakle, ne vidim razlog.
Isto tako ne vidim razlog u alineji 11, kaže – ''mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje'', dobro, u prostoru u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje nikad se nije ni pušilo, to je u redu. Ali, zašto u kancelariji gde novinar uređuje desk ne bi bilo dozvoljeno pušenje, ako se radi o pušačima, ili zašto, opet, ne bi postojao neki odvojen prostor za pušače? Ne vidim nikakav razlog da na taj način neki ljudi koji su zaposleni u ovakvim vrstama ustanova ne bi mogli da puše u prostoru koji je predviđen za pušenje.
Naravno, nemam ništa protiv da u ustanovama zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja itd, bude zabranjeno pušenje, to je potpuno jasno iz razumljivih razloga, ali, kad je reč o ovim poslovima, o ovoj vrsti ustanova, ne vidim zašto bi to bilo zabranjeno.
Podsećam vas da valja doneti zakon koji će da poštuje sva ljudska prava.
Gospodo, vi ne poštujete ljudska prava pušača, ne poštujete ih, hoćete da im uzimate novac, država im uzima velike pare na akcize, poreze i sve ostalo, ali, izvinite, pušenje, podsećam vas, nije kriminalna radnja i prestanite pušače da tretirate kao kriminalce. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi.
Narodni poslanik Simo Vuković ima reč.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Moram da podsetim da smo mi prošle godine u ovom domu doneli Zakon o javnom zdravlju, praktično, jedan od ključnih sistemskih zakona iz oblasti zdravstva.
Zašto je važan taj zakon? Zato što je on posle dugog perioda oslanjanja celokupne odgovornosti za javno zdravlje stanovništva na Ministarstvo zdravlja, mi smo tim zakonom definisali da tu odgovornost pored Ministarstva zdravlja snose i drugi činioci u državi i društvu, a pre sve tu su lokalne samouprave, državne institucije, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
U tom smislu sam razumeo da restrikcija u smislu zabrane pušenja u ustanovama, kao što su državna uprava, lokalna samouprava, zatim, ustanove koje imaju izrazito važan javni zdravstveni značaj u smislu poruke, kao što su ustanove kulture, apsolutno zakon tu mora da bude restriktivan.
Meni se čini da mi preko donošenja Zakona o javnom zdravlju, a ovaj zakon, između ostalog, po odgovornosti koja se prenosi, proizilazi iz tog zakona, moramo konačno da razumemo da svi javno-zdravstveni problemi, koje evidentno danas imamo, moraju da budu zajednička odgovornost, kako poslanika koji sede u ovom domu, tako i ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, ustanovama kulture. Zahvaljujem.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je minut i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski.

Poštovana predsedavajuća, smatram da ovaj amandman treba odbiti iz sledećih razloga. Donošenjem ovog zakona treba da radimo na jednom unapređenju svesti, koja je očigledno još uvek na vrlo niskom nivou, o tome šta je pušenje i kakvu štetnost izaziva pušenje. Imali smo načelnu raspravu gde smo izneli svu argumentaciju, i za i protiv. Mislim da je svima jasno, što se tiče štetnosti pušenja, da tu nema nikakve dileme.
Mislim da postoji jedna teza koju treba jasno definisati, da ne pravimo jednu zamenu teza. Što se tiče samog pušenja i štetnosti koju izaziva, pušenje je definisano i tu smo se složili sa kolegom Pajom Momčilovim da se radi o bolesti zavisnosti.
Ovde brkamo pojmove o ograničavanju prava i sloboda i o tome šta ovo društvo treba da radi da se bori protiv bolesti zavisnosti. Moramo da poradimo na pitanju obrazovanja i vaspitanja i podizanja svesti o tome da je pušenje štetno i da je to jedna druga kategorija. Ne smemo to brkati sa pojmom ograničavanja prava i slobode čoveka. Moramo mi poslanici, kao prvi predstavnici vlasti i naroda koji ih je izabrao, možda neko ne razume taj problem, da objasnimo težinu problema pušenja, zato što je socijalno prihvatljivo, ali nije vidljivo koliko je štetno. Naša je obaveza da budemo nosioci, promoteri jedne druge priče koja će ukazivati upravo na sve štetnosti.
Upravo iz ovog razloga je neprihvatljivo da institucije koje na neki način predstavljaju državu, to su: državna uprava, lokalna samouprava, obrazovanje, zdravstvena zaštita i sve ostalo što je navedeno, a ovim amandmanom se predlaže da se brišu pojedine, nego, poslanici i upravo nosioci na određeni način državne vlasti i činovnici koji rade u državi treba da budu promoteri jednog drugog zdravog načina života.
Upravo mislim da zbog toga ne treba prihvatiti ovaj amandman.

Zahvaljujem. Zarad javnosti, da bude jasno i nedvosmisleno rečeno, kao član Odbora za zdravlje na Odboru raspravljam, razmišljam i glasam prema onome što smatram da je ispravno, a ne prema onome što neko implicitno, na neki način, sugeriše, tako da imamo tu slobodu mišljenja. Kao što vidite, i ovde u javnoj raspravi smo izneli slobodu mišljenja i različita mišljenja ste mogli da čujete iz pozicije i iz redova opozicije.
Što se tiče člana 3. i vašeg amandmana, sada ponavljam još jedanput situaciju vezanu za precizno definisanje ustanova u kojima je zabranjeno pušenje. Još jednom, smatram da je jako dobro da sve ono što na neki način predstavlja državu, zdravstvo, školstvo, obrazovanje, gde svi drugi ljudi, na neki način, gledaju kao primer kako treba da funkcioniše država, da tamo treba da bude zabranjeno pušenje.
Očigledno je da lutate sada u ovome da li je ovo suviše restriktivan ili manje restriktivan zakon. Malopre ste se u svom izlaganju izjasnili o prethodnom zakonu da je taj zakon sjajan, a ja vas pitam da li ste vi glasali za prethodni zakon.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćen je jedan minut i 20 sekundi.
Narodni poslanik Paja Momčilov, pravo na repliku.