Evo primera kako se nije uspelo da se dođe do svesti zakonopredlagača, da jednom modifikacijom člana ostavimo sve tamo što stoji u članu 6, da ga napišemo kraće, jasnije i prihvatljivije.
Hteli smo da član 6, umesto kao što izgleda dugačak za čitanje, bude kraći i da piše: ''Prostorije u radnom i javnom prostoru u kojima je pušenje dozvoljeno moraju biti odvojene od ostalog prostora i imati odgovarajuću nezavisnu ventilaciju koja dim izbacuje na otvoren prostor.'' Te prostorije se ne mogu koristiti u druge svrhe, niti biti namenjene za boravak ili obavljanje delatnosti. Na ulazu treba da stoji – ''prostorija za pušenje''.
Ima li jezgrovitijeg, jasnijeg, čistijeg, i šta to uopšte nije u skladu, pa se upućujem na tumačenje odgovora Dušanu Mariću itd, koji je Vlada dala? Ne razumem. Šta je ovde bio razlog da se ne prihvati, i šta ovde nije dovoljno suvislo i dovoljno jasno?
Dakle, postoji očigledna volja, namera da se zacrtani princip sprovede, da se, jednostavno, stavi zabrana i da se više od jedne trećine ili možda 40% ljudi u Srbiji stave u diskriminatorski položaj, potpuno svesni činjenice da to već i jesu bili, ali na ovaj način, osim što kažnjavate pušače, kažnjavate i vlasnike objekata. Kakvu će oni imati mogućnost da pred gostom koji je pušač, koji je, nešto, tako, pogrešio, prošetao do toalet-prostora sa cigaretom – da ga kazne?! Stvaraju utisak o svojoj kafani da kažnjava, zove inspektore. To je skup nerealnosti koja ne može da se odradi.
Drugo, u vašem predlogu, kako integralno stoji, piše i broj lica, pa klizna vrata. Pazite, ljudi moraju da kupuju klizna vrata sa elektromotorima. Pa, automatski piše gore – ne možeš da uđeš, prepuna prostorija ili ne radi ventilacija. To pišete po evropskim modelima. Pa, svi putujete. Pa, šta nas čeka na aerodromima? Katastrofa, ponižavajuća katastrofa, jedni druge od dima ne vidimo! Ko nas pita za ventilaciju?!
Možete da kupite piće u restoranu, da ponesete do prostorije za pušenje kafu s cigaretom, ne daju ni da ponesete piće. Niti su stavili ikakvu ventilaciju, niti vas pitaju koliko vas je unutra. Te koji vam daju takve modele, koji vam daju natuknice, obrasce, ne morate, baš, u svemu poslušati. Nisu dali ni dinar za toranj koji su srušili, ni za obolele od raka i svega toga. To se prećutkuje, to ne vide. Nuklearni otpad, ozračeni smo, pobijeni, pa nismo tako trčali u susret da tražimo od njih mišljenje da se kroz neku izvinjavajuću donaciju ili nešto drugo odradi.
Dakle, hoću reći, imali smo dobar amandman koji je zaista mogao da popravi ovaj ovako rogobatan, razuđeni član, pun nelogičnosti, ovako, vlasnici ugostiteljskih objekata će morati da rade različite popravke, a oni moraju da žive i posle ovog zakona. Kakva klizna vrata, kakva automatska ispisivanja? Ko pravi ta automatska ispisivanja, uređaj u kvaru, prebukiran uređaj? To košta, ljudi! Prostorija za pušenje i kraj priče. Odeljak za pušače i ništa više. Kratko, jasno, logično, kako i treba da bude u zakonu.
Prosto, ne razumem tu potrebu da se tako odnosite prema svakom predlogu koji iz dođe opozicije na način da ga treba diskriminisati, a tek obrazloženja koja ste dali, ona su krajnje nepitka. Vraćate nas po tri-četiri člana unazad da vidimo šta ste kom poslaniku odgovorili, pa u tom piše – e, tako je odgovoreno Martinoviću, pa Šamiju, pa ovom, pa onom. Sad ti dok vidiš to objašnjenje moraš da iščitaš pola ovog papira odgovora Vlade. Nije ni potrebno, osobito nije potrebno onda kad je stvar jasna, kao što je reč o članu 6. Zahvaljujem.