Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je trideset sekundi.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od nedostataka ovog zakona zbog kojeg SRS ne može podržati njegovo usvajanje jeste što on po našem mišljenju više motiviše vlasnike ugostiteljskih objekata koji ne žele da zaštite nepušače, nego one koji žele da to učine.
Šta mora da učini vlasnik jednog ugostiteljskog objekata koji odluči da dozvoli pušenje u polovini objekta? Ne mora da učini apsolutno ništa. Dovoljno je da uzme 10 listova papira, ako ima deset stolova, na pet listova napiše – za pušače, na pet listova napiše – za nepušače i završen posao. To je sva njegova obaveza i u organizacionom i u finansijskom smislu.
Sa druge strane, pred vlasnike ugostiteljskih objekata koji žele da zaštite nepušače, da uvedu ovu posebnu prostoriju za pušenje, postavlja se niz uslova. Prvo, on mora da obezbedi posebnu prostoriju, a ako je nema mora da je izgradi. On na taj način ne samo što se izlaže finansijskim troškovima, nego smanjuje svoj poslovni prostor, jer u tom prostoru nije dozvoljeno da se služe hrana i piće.
Drugo, mora iznad vrata te prostorije da stavi posebne oznake – prostorije za pušenje, čak da navede broj lica koja mogu da uđu u tu prostoriju.
Sledeće, pored ulaza u prostoriju za pušenje, kao i u samoj prostoriji za pušenje, u slučaju kvara ventilacionog sistema automatski pojavi mora da se (pazite ovo) oznaka zabranjenog pušenja zbog kvara na ventilacionom sistemu. A, šta ako se pokvari ovaj sistem za obaveštavanje?!
Sledeće što ovaj jadnik mora da uradi, prostorija za pušenje mora biti zatvorene od prostorije u celini itd. i mora imati klizna vrata.
Sledeće, vazduh iz te prostorije ne sme da se reciklira, nego mora putem ventilacionog sistema biti izveden u otvoreni prostor.
Kad sve saberete i oduzmete, ovaj ugostitelj mora da se izloži velikim finansijskim troškovima i da napravi znatne organizacione promene, izmene u svom objektu.
Onda se nameće pitanje – zbog čega bi on to radio, zbog čega bi se izlagao ovim troškovima, obavezama, tim pre zato što postoji realna mogućnost, u svakom slučaju, to će se događati, da mu objekat kontrolišu razne komunalne inspekcije i da mu pišu prijave, da plaća kazne zato što mu ne svetli svetlo iznad vrata gde piše da je pokvaren ventilacioni sistem ili iz nekog drugog razloga? Onda je najjednostavnije rešenje koje taj čovek može da uradi, najbolja usluga koju može da uradi sam sebi, jeste da donese odluku da nema prostoriju posebnu za pušenje, nego da kaže – ova polovina objekta je za pušače, ova druga polovina je za nepušače i završena stvar.
Za posledicu možemo imati jednu situaciju, teoretski, da u Srbiji nemamo nijedan ugostiteljski objekat veći od 80 kvadrata u kome su zaštićena prava nepušača, jer ako se nalazite u jednoj prostoriji od 80 kvadrata, gde u jednoj polovini puši pet ljudi i oni ljudi koji se nalaze za susednim stolom, u svakom slučaju, udišu duvanski dim. (Aplauz)

Jedan minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani koje je SRS podnela na članovi 5, 6. i 7. od izuzetne su važnosti. Upravo način na koji ste formulisali ove članove još jednom potvrđuje ono što pričamo već duže vreme, a to je da vi uglavnom prevodite tuđe zakone i da se često izgubite u tom lošem prevodu ili bukvalnom prevodu.
To se može videti iz više članova, iz člana 3. u kojem se pozivate na stavove 8. i 9. koje ne postoje u ovom članu. To se može videti i tamo gde određujete posebna pravila za sobe u hotelima koji imaju plafon, iako, koliko je nama poznato, a evo čekamo još uvek odgovor od ministarstva, sve sobe u hotelima u Beogradu imaju plafone, još nismo čuli da postoji neki hotel koji raspolaže sobama bez plafona.
Vi ne prihvatate ove naše amandmane, ali se ovde suštinski vidi koliko diskriminišete, koliko je besmislen zakon, jer diskriminišete vlasnike onih ugostiteljskih objekata koji se odluče da uvedu stroža pravila, a upravo mislim da bi intencija države morala, barem prema onome što ste nam rekli, biti drugačija.
U članu 6. gospodin Marić predložio je brisanje stavova 3, 4, 5. i 7, jer se kroz njih uvode neka dodatna opterećenja za vlasnike ugostiteljskih objekata većih od 80 kvadrata, koji se opredele umesto da podele lokal na dva dela, dva jednaka dela ili veći deo za nepušače, u kom slučaju duvanski dim može bez ikakvih prepreka prelaziti iz jednog dela ugostiteljskog objekta u drugi, dok za one koji se odluče da izgrade ili da obezbede na drugi način posebnu prostoriju za pušenje propisujete čitav niz potpuno besmislenih odredbi.
Moram pročitati ovu, gde kažete da se ispred ulaza u prostoriju za pušenje, kao i samoj prostoriji za pušenje mora obezbediti da se u slučaju kvara ventilacionog sistema automatski pojavi oznaka zabranjenog pušenja zbog kvara na ventilacionom sistemu.
Zaista ne znam kome je ovakva besmislica pala na pamet, ali je suštinsko pitanje – zašto propisujete teže uslove za one koji se odluče da se u njihovim objektima ne puši? Normalno bi bilo da za one koji idu na to da njihovi objekti budu za pušače budu teži uslovi, a vi ste propisali upravo suprotno. To se možda na najbolji način vidi kroz naredni član 7, koji govori o vlasnicima lokala i ugostiteljskih objekata manjih od 80 kvadratnih metara, gde kažete da se vlasnici takvih objekata mogu opredeliti da li će njihovi objekti u potpunosti biti ''za'' ili će biti u potpunosti u njima zabranjeno pušenje.
Kako je moguće da vlasnik lokala od 70 kvadrata, ukoliko se opredeli da njegov objekat u potpunosti bude za pušenje ima samo obavezu da na ulazna vrata objekta istakne odgovarajuću nalepnicu u skladu sa ovim zakonom, da sa druge strane, onaj ko se opredeli da pola objekta bude za pušače, pola za nepušače, takođe, ima samo obavezu da na pola stolova zalepi nalepnice gde je pušenje dozvoljeno, a gde nije, a da na kraju, one koji se opredele da se u tom objektu ne puši, već da postoji posebna prostorija za pušenje, praktično, terate i poterujete ih kroz pakao, propisujući dva odvojena ventilaciona sistema, propisujući automatska vrata, mehaničko zatvaranje i ne znam šta još.
Zar ne bi bilo normalno, ukoliko se objekat podeli na dva dela, pa se kaže pola je za pušenje, a pola na pušenje, da u tom slučaju propišete dva odvojena ventilaciona sistema. Vi ovako šaljete jednu poruku da, praktično, Vlada Republike Srbije propagira pušenje; da li je to zbog onih milijardi koje svake godine dobijate iz akciza ili iz nekih drugih razloga, dobro bi bilo da nam ministar kaže.
Još jedanput gospodina Bradića moram podsetiti da je uloga ministra da aktivno učestvuje u diskusiji. Ovako, potpuno se obesmišljava njegovo prisustvo. On, zaista, mirno čeka da poslanici završe raspravu po amandmanima i da onda kaže i pročita nekoliko rečenica koje je unapred pripremio, a nama bi bilo i mnogo draže i mislim da bi to bilo konstruktivnije, mislim da je to i njegova obaveza, da na ove konkretne primedbe, koje nemaju nikakve veze sa političkom pripadnošću ili dnevnom politikom, odgovara neposredno nakon što one budu iznete. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko sebe smatra preduzetnikom, imam potrebu da vas podsetim da smo u prethodnih godinu dana izgubili preko 200 hiljada radnih mesta u preduzetničkom sektoru, da se do tih izgubljenih radnih mesta došlo i zatvaranjem pojedinih trgovinskih i ugostiteljskih radnji i da ono što je propisano u članu 7, da se te male ugostiteljske radnje, a ja ih u Jagodini znam na desetine koje imaju po nekoliko stolova, obavezuju da svoje goste dele na pušače i nepušače, doprineti da ljudi ostanu bez posla.
Mislim da je to nešto što je u potpunosti neprimenjivo. Tako će jedan veliki broj tih ljudi, koji bukvalno sastavljaju kraj sa krajem i rade za jako male plate i nadnice, staviti u situaciju da će morati da zatvori te ugostiteljske objekte. Zato je vlast morala prilikom donošenja ovog zakona da ima mnogo više i svesti i mere i brige o preduzetništvu i da restrikcije, koje su nam svima potrebne, ipak, uvodi postupno.
Želeo bih samo da kažem da je i kaznena politika koja je predviđena, mislim, uvredljiva za sve preduzetnike, jer vi propisujete kazne od 500 hiljada do milion dinara. Od pet do deset hiljada evra za pravno lice – pa, kod velikog broja tih ljudi njihov kompletan inventar i sve ono što su uneli u te ugostiteljske objekte ne prevazilazi tu sumu.
To je nešto slično kao što smo pre nekoliko godina imali, da je finansijska policija kažnjavali vlasnike trafika sa po 100, 200 hiljada dinara, iako kompletna roba koja je uzeta na odloženo plaćanje nije iznosila toliko i još, pri tom, zatvarala im radnje na po mesec ili dva. Zbog te i takve politike, takve nebrige prema preduzetnišvu, mi smo i došli danas u situaciju da iz meseca u mesec opadaju primanja u budžet, kada je u pitanju PDV, da smo došli u situaciju da nas očekuju povećanja PDV i da imate sve manji broj ljudi koji rade u privatnoj privredi, a da je sve veći broj onih koji su u javnom sektoru. Prema tome, ovo što ste predvideli neprimenjivo je.
I, evo još jedan podatak koji će možda da zainteresuje sve moje kolege. Po nekoj svetskoj statistici 80% ugostiteljskih objekata propada u prvoj godini rada, još 80% posle treće godine rada. To nije neka delatnost koja je visokoprofitabilna, prema tome, trebalo je imati mnogo više obzira, mnogo više brige o tim ljudima, kojih, po nekoj mojoj proceni, ima verovatno od 30 do 40 hiljada koji danas žive od te delatnosti i čije porodice egzistiraju u tim malim ugostiteljskim objektima. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 15 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da se javim za reč podstaklo me je prethodno izlaganje koje se odnosilo upravo na to da li je ovaj zakon uvažio realnost, odnosno koliko naša ekonomija zavisi od ugostiteljstva, koje jeste jedna od grana iz kojih se puni budžet, a sa druge strane, čini jedan žilaviji deo ekonomije.
Meni se upravo čini da je ovaj zakon uvažio tu realnost i da je zapravo proizvod toga. On ni u kakvom slučaju, da je bio u potpunosti restriktivan ugrozio bi funkcionisanje, barem u prvom periodu, ugostiteljskih objekata, što je bilo uputstvo iz zemalja, pogotovo u okruženju.
Vaš amandman se odnosi na član 7. Taj član 7. govori da se odredbe iz članova 5. i 6. ne primenjuju na objekte koji su do 80 kvadrata. Mislim da vaši prijatelji ili poznanici koji drže ugostiteljske objekte sa ta dva-tri stola nemaju razloga za nezadovoljstvo u ovakvim zakonskim rešenjima.
Nisam siguran da smo se u potpunosti razumeli i zato sa rezervom pristupam prethodnoj vašoj diskusiji. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je jedan minut i 30 sekundi.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Antić.

Samo bih još jedanput da pojasnim ovaj član 7. Dakle, ako imate ugostiteljske objekte koji se sastoje od nekoliko stolova, od 30, 40, 50 kvadratnih metara, moraćete da se opredelite da li u tom objektu ima pušenja ili nema.
Hoću da kažem da je veliki deo tih ugostiteljskih objekata bukvalno za komšiluk za kvart i vi ćete sada biti u situaciji da delite komšiluk na pušače i na nepušače. Jednima ćete omogućiti da budu vaši gosti, a drugima to onemogućavate.
Mislim da je to ono što je neprimereno i da su ti mali ugostiteljski objekti ponajviše ugroženi. I, ako se brinemo o njima, trebalo je da postoji neka granica do koje se ovaj zakon ne odnosi, granica kada je u pitanju površina, a to su baš ti mali ugostiteljski objekti kojih ima jako puno širom Srbije. Hvala.