Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li se neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Za reč se ne javlja niko.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li se neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Reč ima gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, u kome se kaže da se u stavu 2. reči "15 dana" zamenjuju rečima "osam dana".
Potrebno je skratiti rok za kompletiranje dokumentacije, s obzirom da se radi o ozbiljnoj materiji priznavanja poljoprivredne sorte i zato što se radi o ozbiljnoj materiji, baš zbog toga treba izbeći svaku mogućnost improvizacije i, rekao bih, birokratskog poštapanja za prolongiranje rokova.
Što se tiče obrazloženja za neprihvatanja amandmana, citiraću šta je rekla Vlada: "Amandman se ne prihvata iz razloga što smatramo da je rok od 15 dana za kompletiranje dokumentacije primeren rok, imajući u vidu specifičnost predmetne materije, vreme potrebno za pribavljanje dokumentacije, kao i dosadašnju praksu".
Verovatno je taj ko podnosi zahtev toliko odgovoran da se u ovom slučaju može raditi o nekom sitnom nedostatku. Taj ko se priprema da podnese zahtev za priznavanje sorte sigurno nije toliko neozbiljan da za tako bitnu stvar podnese nepotpunu dokumentaciju.
Dakle, u ovoj situaciji može se raditi o nekom sitnom nedostatku za koji nije potrebno toliko vremena – 15 dana, kako ste ovde predvideli, a verovatno je i tom podnosiocu u interesu da što ranije otkloni taj nedostatak i da dobije potrebnu dozvolu, odnosno da mu se ispuni zahtev.
Taj podnosilac zahteva, ako nije do tada pribavio podatke, recimo o izbornom materijalu sorte, ako ih uopšte ima, neće ni za tih 15 dana.

Dvadeset sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? Gospodine Plužareviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 15. ovog zakona koji reguliše sorte standarda.
I u načelnim komentarima vezanim za ovaj zakon govorio sam da nema više naših instituta naših koji su se bavili ovim stvarima i ovim standardima. Znači, uništili smo sve matičnjake, uništili smo sorte, standarde, pa i donošenjem ovog zakona ne znam šta ćemo, u suštini, moći, da li ćemo krenuti od nule ili se mi nalazimo na nekom nivou odakle nećemo moći da krenemo, a zašto bi i kretali kad znate da je EU preplavila naše tržište i sadnim materijalom i svim sortama. Nemam ništa protiv njihovih sorti, ali imam protiv da smo mi uništili sopstvene i zasade, i matičnjake i sve ostalo.
Radi javnosti, moram da pročitam ovaj amandman, da se vidi šta mi to predlažemo. Član 15: "Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se istovremeno sa jednom ili više sorti standarda. Sorta standard koja se koristi u toku ispitivanja proizvodne i upotrebne vrednosti sorte ne može biti zamenjena drugom sortom standarda, sve do završetka ispitivanja. Kao sorta standard može se odrediti samo sorta koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja i koja je zastupljena u proizvodnji na teritoriji Republike Srbije".
Mi predlažemo da se briše ovaj stav koji ću pročitati: "Izuzetno, ako se za pojedinu vrstu poljoprivrednog bilja, tip unutar vrste poljoprivrednog bilja ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, sorta se ispituje bez sorte standard".
Ovaj poslednji stav "sorta se ispituje bez sorte standard", to je vrlo sumnjiv komentar u nekoj budućoj analizi. Moći će da se zloupotrebi mnogo toga i stoga sorta se ispituje bez sorte standard. Ispitivanje i upotrebna vrednost sorte vrši se na jednom ili više mesta. Ne može da se vrši ispitivanje bez sorte standard. To je problem ovog člana i mi predlažemo da se ovaj stav briše.
Sve ovo je neko već pripremio i vi sada želite da se mutanti i nepoznati hibridi provuku kroz ovaj zakon. Zato mi smatramo da ovaj stav treba da se briše, da bi mi zaštitili naše sorte, naše proizvođače i sve što je vezano za struku i nauku.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, da se u stavu 2. reči "više godina" zamene rečima "najmanje šest godina".
Termin "više godina" može se tumačiti i kao zakup na dve, tri ili četiri godine, obzirom da je po ovom zakonu za pojedine procese praćenja sorti potrebno i do šest godina. Konkretno, imamo situaciju u članu 13. stav 2. Smatram da je neophodno sa se zakup zemljišta uslovi na najmanje šest godina za ove svrhe.
Sada ću pročitati deo obrazloženja za odbijanje ovog amandmana koje je dala Vlada i videćemo da smo imali otprilike istu nameru, s tim da se ovde radi o nekim podzakonskim aktima koje bi trebalo naknadno da uslede.
Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 16. stav 2. Predloga zakona definisano da izvođač ogleda mora da dokaže da ima zemljište u svojini ili po osnovu ugovora o zakupu koji je zaključen na više godina, a na osnovu odredbe člana 14. stav 8. Predloga zakona podzakonskim aktom bliže će se propisati uslovi u pogledu zemljišta, kao i drugi uslovi koje treba da ispuni izvođač ogleda". Zamisao za pisanje ovog amandman je očigledno bila dobra, ako uzmemo u obzir šta je Vlada napisala u obrazloženju.
Znači, ipak je bitno postaviti uslove za dužinu zakupa zemljišta za ispitivanje sorte na oglednom polju licima koja ispunjavaju uslove kao izvođači ogleda. Međutim, koliko smo doneli zakona iz oblasti poljoprivrede u proteklom periodu, gde je skoro svaki treći član predviđao pisanje podzakonskih akata i dopunskih propisa, sumnjam da će odgovarajući propisi biti na vreme urađeni, a dok se ne urade, biće merodavan ovaj član 16. u izvornom obliku, kako je i napisan.
Tretiraće se potpuno isto i onaj ko zakupi zemljište na dve godine i onaj ko zakupi na 10 godina. Problem će biti ako, recimo, neko zakupi zemljište na tri godine za ispitivanje sorti voćaka i vinove loze, za koje treba najmanje, vidimo u članu 13, šest godina.

Četrdeset pet sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Gospodin Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, da se u stavu 2. tačka 1) posle reči "priznatim domaćim i stranim sortama" dodaju reči "koje će biti odvojene u registru od registra domaćih sorti".
Amandmanom se preciznije i preglednije definiše registar sorti poljoprivrednog bilja i odvajaju domaće i strane sorte.
Ovde je reč uglavnom o sortama koje tek treba da se proizvedu, ali imamo takođe isti problem kada se mnoge sorte, odnosno vrste voća i povrća kao gotovi proizvodi uvoze u Srbiju.
Otkako se u Srbiju nesmetano uvozi voće i povrće Srbija ima dvostruku štetu. Ugrožava se, pre svega, zdravlje stanovništva i uništava se domaća proizvodnja voća i povrća.
Pitanje je sada, kada kažem zdravlje stanovništva, zašto zemlje EU i mnoge druge zemlje u razvoju traže od nas zdravu hranu, a nama isporučuju na hiljade i hiljade tona voća i povrća, i to genetski modifikovanih vrsta? Standarde su oni postavili, po kojima u Srbiju možemo sve da uvozimo, znamo i zbog čega smo uslovljeni.
Dovoljno je probati jabuku, recimo, iz Holandije, Nemačke, povrće iz Francuske, Belgije i šta je karakteristično? Nema nikakvog ukusa, zato što je genetika umešala prste. Bitno je da proizvod izgleda lep, crven kao sa neke fotografije, da bi ga kupac uočio, ali kakav je u stvari taj proizvod videće se kroz deceniju kada mutacije počnu da se ispoljavaju.
To što je predloženo u ovom amandmanu da se domaće sorte u registru odvoje od stranih, ne vidim da je to toliko strašno, ali napravimo jedno poređenje, to bi isto bilo kao kada bi na našem biračkom spisku imali strane državljane koji nikakve, apsolutno nikakve, blage veze nemaju sa tim statusom.

Četrdeset sekundi. Dakle, vreme ovlašćenog predstavnika ste potrošili. Gospodine Iliću, vreme ovlašćenog predstavnika je isteklo, samo da imate informaciju. Poslanička grupa ima još 38 i po minuta.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite, gospodine Preliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, maločas ste se prvi put javili danas, što je neuobičajeno za vas. Vi obično učestvujete aktivno u raspravi.
Svakako, gospodine ministre, da mi znamo i pratili smo i učestvovali u raspravi o genetski modifikovanim organizmima, ali SRS želi da upozori na nešto što smatramo da nije dobro i da, pre svega, vi kao resorni ministar i Ministarstvo ne smete ni slučajno da dozvolite, a to je da u Srbiju legalno uđe genetski modifikovana soja, i kukuruz, i krompir, i paradajz itd., i voće.
Zašto ovo kažem? Zato što su zakoni prošle godine bili u maju u Narodnoj skupštini, prvi zakoni koji su ušli kada je ovaj saziv Skupštine u pitanju, a Ministarstvo poljoprivrede je kompaniji "Monsanto" u aprilu 2009. godine dozvolilo da vrši oglede na našim poljima u Zemunu i u Institutu u Novom Sadu, mesec dana ranije.
To je ono na šta upozoravamo i što ne sme da se dozvoli ovde, a plus što imate takvu mogućnost da uredbama i podzakonskim aktima uradite dosta toga i nakon usvajanja zakona, a to smo imali prilike da vidimo i prošle godine kada su subvencije u pitanju, gde je uredbama skinuto penzionerima poljoprivrednim, subvencija je ograničena na 30%, o čemu smo i govorili, a da je nekomercijalnim gazdinstvima ukinuto apsolutno pravo na pomoć od 40.000 dinara koje su imali.
Kada su subvencije u pitanju, pre svega, premije, a i subvencije i za poljoprivredno zemljište po hektaru, i za priplodne junice i za to junad, moram da vam kažem da su naši individualni poljoprivredni proizvođači jako nezadovoljni radom vaših saradnika, koji na svaki mogući način gledaju da vrate dokumentaciju našim poljoprivrednicima.
Verujte, gospodine ministre, da je to toliko ponižavajuće da je prosto neverovatno. Lično sam imao prilike da vidim gde kažu, kada stigne kompletna dokumentacija za priplodne junice, gde traže da je čak i baba umatičena, ne samo majka, a znate i sami da su nam veliki poljoprivredni sistemi prodati i kupljeni, da su mnoge farme bukvalno uništene. Nemoguće je u takvoj situaciji doći do prave i zvanične dokumentacije. Ima ljudi koji to rade.
Onda traže da u sudu bude overeno, zamislite, sa zadnje strane. Lično sam bio u sudu kada smo dobili tu primedbu, ljudi kod mene sa terena, verujte da su se u sudu krstili – ovo je prvi put da nam neko traži.
Šta želim da kažem? Tražite bilo koji razlog da se uskrati subvencija na neki način našim poljoprivrednicima.
Ne sumnjamo u vaše dobre namere, ali budite sigurni da SRS smatra da je jedan od razloga zbog čega to rade vaši ljudi nivo subvencija, odnosno budžet koji je opredeljen Ministarstvu poljoprivrede kod nas.
Vi ste rekli da ste zadovoljni i da ste uspeli bukvalno da se izborite za veći budžet za ovu godinu. Ne treba vi, gospodine ministre, da se borite uopšte za veći budžet za poljoprivredu. To treba da oseća predsednik države, predsednik Vlade i da imate podršku kompletne Vlade i da budžet za poljoprivredu bude duplo veći nego sada, pa da vidite kako će napredovati i naša poljoprivreda, a i Srbija.