DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.04.2010.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Trideset sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Siniša Stamenković podneo je amandman kojim predlaže da se iza člana 221. doda novi član 221a. Predstavnik predlagača i Odbor za poljoprivredu su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 222. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 226. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 228., a predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 230. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 232., a predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? Ne.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč po osnovu člana 144. Poslovnika Narodne skupštine? Ne.
Zaključujem pretres Predloga zakona o vodama u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati glasanjem o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIZNAVANjU SORTI POLjOPRIVREDNOG BILjA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, Dobrislav Prelić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Srboljub Živanović, Dušan Marić, Goran Mihajlović, Lidija Dimitrijević, Radiša Ilić, Vitomir Plužarević, Siniša Stamenković i Milutin Jeličić, kao i amandmane Odbora za poljoprivredu.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milorad Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstava poljoprivrede, podneo sam amandman na Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja. On bi ovako glasio: u članu 1. stav 2. reči "voćaka i vinove loze" zamenjuju se rečima "voćaka, vinove loze i hmelja".
Obrazloženje: u februaru 2005. godine donet je Zakon o sadnom materijalu, gde su navedene – voćke, vinove loze i hmelj, a što je u članu 1. stav 2. izostavljeno i smatram da je potrebno ubaciti i reč "hmelj".
Sada ću pročitati kako inače glasi član 1. ovog zakona, a on je predmet uređivanja: "Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti poljoprivrednog bilja u registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i održavanje sorti poljoprivrednog bilja". Sada dolazimo do tog drugog stava gde sam inače i podneo amandman, pa kaže: "Pod priznavanjem sorti poljoprivrednog bilja u smislu ovog zakona smatra se priznavanje novostvorene domaće sorte ratarskog i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze".
Sada bi tu jednostavno trebalo da bude ono što tražim, da se dodaje "voćaka, vinove loze i hmelja". Ponavljam, ne znam zašto niste prihvatili ovaj amandman, još jednom da ponovim, u februaru 2005. godine donet je Zakon o sadnom materijalu. Tamo lepo stoji gde su navedene voćke, vinova loza i hmelj.
Zašto ovog puta izbacujete hmelj? Ako on stoji u sadnom materijalu, ako je ovde ispred nas Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, ne vidim zašto se ne bi jednostavno ubacila i ova reč "hmelj". Sada automatski izbacujete maltene iz sorti poljoprivrednog bilja. Ne vidim razlog.
Trebalo je posle navedene reči "voćke i vinove loze" da se doda reč "hmelj". Ništa tu ne gubite, samo dobijate jedan pravi zakon. Doduše, priznali ste neke amandmane, ali uporno ne želite više amandmana da prihvatite poslaničke grupe SRS. Dobro, imamo još ispred nas ovde dosta u ovom setu zakona dosta amandmana, nadam se da ćete neke i prihvatiti.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama. Četrdeset pet sekundi vremena poslaničke grupe. Gospodin Prelić, vi ste po amandmanu?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić, koji ima reč.

Dobrislav Prelić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, verujte gospodine ministri da sam očekivao ovakav odgovor povodom ovog amandmana koji sam podneo, ali je to još jedan od razloga da sada pre svega javnosti prezentujem ono na šta je SRS upozoravala prošle godine kada smo imali onaj set zakona u maju, a pre svega se odnosi na genetski modifikovane organizme.
Ono čega se mi plašimo kada je naša poljoprivreda u pitanju, a pre svega genetski modifikovani organizmi, to je kompanija Monsanto, kojoj je dozvoljeno 2000. godine da uveze genetski modifikovanu soju. Vi znate ko je to uradio, da je to uradila ministarka Ivana Dulić-Marković, da smo pokušali da kažemo i da apelujemo na Ministarstvo da inspekcije moraju daleko više da idu na teren jer je činjenica da se modifikovana soja sve više upražnjava u našoj proizvodnji.
To su činjenice i mi sa tim moramo da se izborimo. Ono što su takođe činjenice to je da kompanija Monsanto ima pre svega podršku američkog ministarstva poljoprivrede koji su otvoreno izrazili nezadovoljstvo krajem 2009. godine, nezadovoljstvo pre svega našim zakonom kojim se zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovane hrane.
Verovatno ste vi prepoznali šta su tu negativne posledice, a tu pre svega mislim na Svetsku trgovinsku organizaciju i imamo uveravanja da ste se vi obavezali da će se promeniti zakon što je pre moguće.
Monsanto je najmoćnija kompanija koja je uložila ogroman novac u nameri da svojim proizvodima jednostavno preplavi svet. Pored semena soje, koje je otporno na herbicide i gde je dozvoljeno da se upotrebljava samo totalni herbicid, gde se daleko smanjuju troškovi u proizvodnji, oni sada imaju i žele da plasiraju na naše tržište pre svega sojeve kukuruza i krompira u koje je ugrađen gen iz bakterija koje proizvodi toksin i na taj način se štiti od insekata.
Ako je štetan za insekte kakvo dejstvo može da ima po ljudski organizam? Evo jedno jednostavno pitanje za vas. Ono što smo rekli za modifikovanu soju apsolutno je tačno i činjenica da veliki broj te soje, odnosno kilaža ode kod ljudi koji se bave preradom soje u griz, zatim naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom uzimaju taj griz. Normalno tu se proizvodi i mleko i to mleko ide našoj deci.
Mi se iskreno nadamo da, pre svega, do dozvole ovih genetski modifikovanih sorti kukuruza i krompira, a i soje neće doći ovde kod nas u Srbiji, jer ako bi se Monsantu dozvolio upliv na naše tržište – mi se plašimo, da bi za desetak godina naše njive bile preplavljene genetski modifikovanim organizmima.
Monsanto je, moram reći, još sa nekim proizvodima od prošle godine prisutan na našem tržištu. Verujemo, da ćete, pre svega, zbog naših semenarskih kuća, koje su prepoznatljive u svetu, jednostavno uspeti da se oduprete ovom velikom lobiju svetskih velikih kompanija.
SRS smatra da ni po koju cenu, s obzirom da ovde imamo danas i Zakon o organskoj proizvodnji, što svakako može da bude i perspektiva, pogotovu za male poljoprivredne proizvođače, odnosno da moramo baciti akcenat tu, a ni po koju cenu ne treba dozvoliti, na bilo koji način, upotrebu genetski modifikovane hrane.
Verujem da nećete dozvoliti, ali ćemo mi, budite sigurni, biti ovde da vas upozorimo. Na vreme smo vas upozoravali i nadamo se da ćete uspeti da se oduprete ovakvim svetskim kompanijama.
Mada sumnjamo, jer kada je poljoprivreda u pitanju mnogo toga ima, pre svega jako puno nezadovoljstva kod naših poljoprivrednika, jer jednostavno ne mogu više da veruju ni ovoj državi, ni ovoj Vladi, jer su prevareni u velikom broju slučajeva. Imaćemo prilike i danas u toku rasprave da vam na neki način to i prezentujemo, odnosno da kažemo šta sve treba i šta SRS smatra da bi trebalo preduzeti – za što bolji razvoj naše poljoprivrede.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Tri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su u istovetnom tekstu podneli grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Živanoviću, izvolite.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman da se član 2. stav 1. briše.
Gospodine ministre, Zakon o modifikovanim genetskim biljkama, vi ste otprilike prošle godine, možda u ovo vreme ili ranije, rekli ste da je to – zabrana korišćenja semena prilikom setve.
Međutim, sada već ovde vidim, zato sam i podneo amandman na ovaj član stav 1 – da vi otprilike i odobravate korišćenje modifikovanih semena. Navodno to je u određenim prilikama vezano, takođe nejasno objašnjeno u ovom članu ovde, o kojim se semenima radi, koje bi navodno Vlada dozvolila da se koriste ovakva modifikovana semena.
Vi dobro znate, a evo ja ću vam hronološki reći – da je 1996. godine u svetu bilo posejano negde oko 2,8 miliona ha modifikovanim genetskim biljkama; 1997. godine ta se cifra povećala na 12,8 miliona ha; 1998. godine bilo je negde oko 27,8 miliona ha, dok se 2010. godine predviđa da se poseje negde oko 150 miliona ha.
Danas u SAD se koristi negde oko 59% njihovih korišćenih površina koje su zasejane modifikovanim biljkama, Argentina oko 20%, Kanada i Brazil negde oko 6%, a Kina oko 5%.
Pitam vas – da li danas ovo što je moj kolega Prelić u jednom svom iscrpnom izlaganju rekao, kada uvozimo određene premikse i određenu stočnu hranu koju koristimo, znači, u proizvodnji stočne hrane kod nas, tj. određene dodatke za stočnu hranu, a to je sojina sačma i griz, da li je to danas na području Evrope moguće? Da li takva soja može da se koristi?
Evo, opet ću vam hronološki navesti – da je negde oko 60% površina u Evropi posejano sojom, oko 23% posejano kukuruzom i negde oko 11% posejano je pamukom. Dana 23. marta 2010. godine Evropska komisija je odobrila uzgajanje modifikovanog krompira, koji bi se koristio za industrijsku proizvodnju – navodno, samo i isključivo za stočnu ishranu.
Ja vas sada pitam – da li kada vi to koristite za stočnu ishranu, to sam rekao i na svom matičnom Odboru za nauku i tehnološki razvoj, ne znam koliko vam je to bilo poznato, ali verujem da jeste, koliko ishrana krava prilikom proizvodnje mleka, odnosno koliko se sve to manifestuje.
Bio sam jedan od velikih proizvođača mleka i moram vam reći da korišćenjem silaže se to manifestuje, ta kiselina koja je prisutna u silaži ona se manifestuje u mleku. Da ne govorim, dobro znate, antibiotici i sve ostalo što je zabranjeno, oni koji koriste antibiotike na životinjama, naročito na kravama, takvo mleko ne može ići u preradu.
Prema tome, nemojmo tražiti ili nemojmo se pridržavati onoga, pobornici kažu da je to nastavak prirodnog procesa, a protivnici opet kažu da je to u stvari suprotno genetskom inženjerstvu u ovoj oblasti koje probija prirodnu genetiku, jer ako se vratimo unazad, iako nisam poljoprivredni stručnjak, ali se bavim velikom ratarskom proizvodnjom, moram vam reći da vi koristite neorgansku materiju, to je veštačko đubrivo.
Što ga koristimo? Da bi mogli da varamo prirodu i da dobijamo veće prinose. To je cilj korišćenja neorganske materije u prehrani biljaka. Zato i ovaj sistem, kao što je gospodin kolega Prelić objasnio zbog čega se ona koristi, zbog povećanja prinosa.
Totalnim herbicidom vi ako poprskate soju, modifikovanu soju, nećete imati trave. Sejem preko 15-ak hektara soje i mogu da vam kažem da nisam nikada sejao ovu modifikovanu soju, ali ima onih koji su je sejali.
Da li znate kako je ona došla na tržište Srbije? Pod patronatom bivšeg ministra gospođe Dulić, koja je dozvolila uvoz modifikovanih semena i došlo je do toga da su se ovim semenom zarazila naša poljoprivredna imanja, da bi lakše proizveli tu hranu, odnosno tu biljku.
Prema tome, smatram da ono što ste u prošloj godini stornirali i rekli da se ne mogu koristiti modifikovana semena bilo koje biljke, a ne ovde pod određenim znakom pitanja, to treba da važi. Smatrajte još jednom da ono što su australijski stručnjaci pokušali da urade da bi dobili crnu ružu koristeći njenu genetiku, nisu uspeli, dobili su i dalje crvenu. Prema tome, plašim se da korišćenjem ovih genetskih potencijala ne dođe do deformiteta u našem potomstvu.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Saša Dragin.

Saša Dragin

Ova administracija je na početku rada zabranila i uvoz genetski modifikovane sojine sačme za ishranu stoke. Pretpostavljam da to znate, a znate i sadržaj Zakona o genetski modifikovanim organizmima. Mislim da ne treba dalje da pojašnjavam odnos koji mi imamo prema ovom problemu.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 2. Predstavnik predlagača prihvatio je amandman. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li se neko javlja za reč? Reč ima gospodin Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog zakona o priznanju sorti poljoprivrednog bilja podneo sam amandman da se u članu 4. posle reči "Republike Srbije" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme".
Da bi bilo malo jasnije i građanima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i onima koji se bave ovim materijalom, pročitaću ovaj član 4, a ujedno onda iskoristiti vreme poslaničke grupe i pojasniti ovaj moj amandman.
Član 4. kaže ovako: U postupku priznavanja sorte utvrđuje se kvalitet i bitne proizvodne osobine sorte, kao i različitost, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije.
Samo sam tražio da se proširi, da ne bude samo sortni materijal da se stavlja u promet na teritoriji Srbije, nego i drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme.
Republika Srbija je unutar bivše velike Jugoslavije bila lider u proizvodnji sadnog materijala i semena i veliki svetski izvoznik. Treba da znate da je dr Škorić stvorio sorte suncokreta koje su priznate u svetu. Mi tog semena izvozimo dosta. Da ne nabrajam sve poznate i priznate naše naučnike sa poljoprivrednih instituta u Zemunu i Novom Sadu koji su stvorili poznate i priznate sorte i kukuruza, pšenice i da ne nabrajam ostalo.
Te sorte izgleda ovim članom 4. kao da ne smeju da odu u promet onih zemalja koje žele sa nama da sarađuju i kojima treba takav sadni materijal i seme. Imam takav osećaj.
Izvinjavam se, ako neko bude mogao neka mi to pojasni, neka mi kaže da ne razmišljam baš onako kako treba, ali ne vidim razlog zbog čega ne bi naše poznate zemunpoljske i novosadske sorte kukuruza išle van tržišta Republike Srbije. Ne vidim razlog. Zašto kad su te sorte priznate?
Doduše, mi smo izašli u susret izgleda i EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, SAD, da uvozimo "pionir", da uvozimo "KVS", "LS", to su sve sorte koje sada konkurišu na tržištu Srbije našim poljoprivrednim institutima ili poznatim sortama zemunpoljskim i novosadskim. To je evidentno. Nažalost, ne možemo mi da utičemo sigurno na to koliko će i da li će neko registrovano poljoprivredno gazdinstvo uzimati sorte domaćih naših instituta ili sorte koje se uvezu?
Konkretno kada govorim mislim najviše na sorte kukuruza i suncokreta i mislim da bi o tome morali stvarno malo da porazmislimo, tj. da porazmislite, jer stvarno ne vidim razlog da takav jedan sadni materijal, takvog kvaliteta, takvo jedno seme ne bude ušlo u promet kao sortni materijal i seme drugih država, bile one u okruženju ili u Evropi, na Istoku, Zapadu, Jugu, Severu, to uopšte nije bitno, ali treba da se borimo mi za naše sorte koje će otići u svet. Ne bi trebalo samo da se borimo i da puštamo da drugi uvoze na naše područje Srbije sortni materijal.
Zbog toga sam samo izvršio jednu dopunu, proširio ovaj član 4. i posle reči "teritorije Republike Srbije" da bude "drugih država koje bi stavljale u promet sadni materijal i seme", ništa više. Niko nikog da tera da uzima ove ili one sorte, kao što sam već pre minut-dva rekao.
Neka sami poljoprivredni proizvođači, tj. nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava odluče koje će sorte semena, kukuruza, suncokreta, pšenice, nije bitno, i od koga će uzimati. Dajte molim vas da vidimo da proširimo da naš sortni materijal i seme ode van granica Srbije. To je jednostavno moj predlog i amandman koji sam stavio na član 4.