Gospodin Mirko Munjić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođe iz Ministarstva, član 5. predloženog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja reguliše sredstva za osnivanje i rad Centralnog registra, a u stavu 2, koji je i predmet našeg amandmana, kaže se: ''Sredstva za obavljanje delatnosti Centralnog registra mogu se obezbediti i od poklona, donacija, priloga i iz drugih izvora''.
Gospodo iz Ministarstva, pokloni, donacije, prilozi itd. mogu da budu velika stavka kada je u pitanju rad vašeg ministarstva, s obzirom na prirodu poslova koje vi obavljate. Međutim, pitanje je koliko ova sredstva, dakle ovi prilozi, pokloni i donacije mogu da budu nešto što će predstavljati sredstva za obavljanje delatnosti Centralnog registra, a da tu budu ''potpuno čista posla''.
Da pođemo od nekih intencija za koje vi sami tvrdite da su osnovne kada je u pitanju donošenje ovog zakona. Jedna od tih intencija jeste da se obezbedi kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje, sledeća je da se smanje troškovi administracije u ovoj oblasti i da se obezbedi efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.
Dakle, ako pogledamo šta su intencije za donošenje ovog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, šta znači ono što je propisano u stavu 2. člana 5, da se sredstva za obavljanje delatnosti Centralnog registra mogu obezbediti od poklona, donacija, priloga i drugih izvora?
Postavljam pitanje – da li se ovo, u bilo kom obliku može dovesti u vezu s efikasnijom kontrolom naplate i s obezbeđenjem efikasnijeg funkcionisanja sistema socijalnog osiguranja? Da li se ovo dvoje može dovesti u vezu s ovim poklonima, s ovim prilozima i drugim, kako vi kažete, izvorima sredstava, a da to bude u apsolutno pozitivnom kontekstu? Ili je istina možda sasvim drugačija?
Donošenje svakog zakona, pa i ovog, trebalo bi da zadovolji s jedne strane interese države, a s druge strane interese njenih građana. Sad, kada je državni aparat u pitanju, državni aparat vidi zadovoljenje svojih želja, svojih interesa kroz, prvenstveno, fiskalnu politiku, koja obezbeđuje funkcionisanje sistema, i kroz normalno funkcionisanje tog sistema, uz, naravno, neophodnu pažnju da se poštuju slobode i prava koje garantuje Ustav kao najviši pravni akt (tako bi bar trebalo).
Međutim, šta je s građanima u svetlu ovog zakona, pa i u svetlu ostalih zakona? Često su interesi jedne i druge strane, dakle interesi države, državnog aparata s jedne strane, i interesi velikog, neću da kažem - najvećeg broja radnika s druge strane, ponekad dijametralno suprotni, dijametralno različiti.
Dakle, interesi građana, kao najveće grupacije, i interesi državnog aparata često se gotovo u potpunosti razlikuju. Baš kao što je različito poimanje reči sloboda kada su u pitanju na primer vuk i ovca. Ono što je za vuka sloboda, često za ovcu predstavlja tragediju. Tako se i ovde poimanje s jedne strane nekih interesa od strane državnog aparata i poimanje onoga što očekuju građani od tog državnog aparata, dijametralno razlikuje i to je u apsolutnoj suprotnosti.
Evo jednog primera. Firme i privatni preduzetnici, gospodo iz Ministarstva, bili su u obavezi da obrazac M-4 o plaćenim doprinosima za PIO dostave do 30. aprila. Od 30. aprila pa nadalje svako je mogao da uđe u tu evidenciju, odnosno da dobije listing i vidi da li mu njegov poslodavac uplaćuje doprinose za PIO.
Postavljam pitanje, gospodo iz Ministarstva, vama – ko je i u čijem interesu produžio taj rok za mesec dana? Ko je produžio rok do kada će obaveza privatnih preduzetnika i poslodavaca biti da dostave obrazac M-4 do 1. juna? U čijem je interesu da tek od 1. juna krene navodna kontrola uplate poreza i doprinosa?
Dalje, do kada će ta kontrola uplata poreza i doprinosa trajati? Znate, ta kontrola počinje, kao što smo pre neki dan čuli, 1. juna i nastaviće se u junu, možda u julu, a, eto, ide leto i, što kažu, povuci-potegni, proći će cela godina, a ljudi neće znati da li je njihov poslodavac uplatio doprinose za PIO za prethodnu godinu. U čijem interesu se sve ovo radi?
A znamo svi, znate i vi, gospodo iz Ministarstva, siguran sam, možda i bolje od mene, koliko se radnicima plaćaju, odnosno ne plaćaju ovi doprinosi za PIO. To je već poprimilo karakter masovne pojave, epidemije, pa čak i u budžetskim preduzećima, čak i u onim preduzećima kojima bi to zaista bila prioritetna obaveza.
Zato, gospodo iz Ministarstva, neće donacije i prilozi dovesti do efikasnijeg rada Centralnog registra.
Kakvi mogu da budu interesi poklonodavaca i donatora kada su u pitanju ovi pokloni i donacije za osnivanje i rad Centralnog registra? Postavlja se pitanje da li su oni uvek časni ili tu ima i nekih drugih stvari?
Znate, gospodo iz Ministarstva, mudri Čehov kaže: "Gladno pseto veruje samo u meso". Kako možete očekivati da neko ko je siromašan, neko ko nema dovoljno ni za najobičniju egzistenciju, razmišlja, na primer, šta se večeras prikazuje u Beogradskom dramskom pozorištu? Ili, može li se očekivati da onaj ko je ostao bez posla u nekoj od mafijaških privatizacija, onaj ko je saznao da mu njegov poslodavac već godinama ne uplaćuje doprinose za PIO, razmišlja gde će na letovanje ove godine? Zaista je to nemoguće.
Vi, pre svega, treba da sprečite, kako ovim, tako i drugim sistemskim zakonima koje donosite, istinsku pljačku i korupciju u ovoj zemlji, ali i pljačku i korupciju koja je politički obojena, i sve ostalo će biti lako. Verujte, to je vaš prioritetan zadatak. Zahvaljujem.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva, na prvo čitanje ovog predloga zakona stekao sam utisak da je to jedan tehnički zakon koji će umnogome dovesti u red i regulisati i rešiti neke probleme koje smo do sada imali. Međutim, nakon drugog čitanja tu se već pojavilo mnogo problema, na koje smo ukazali svojim amandmanima, pogotovu na ovaj član 5. stav 2, u kome se predviđa da će se sredstva za rad Centralnog registra obezbediti iz poklona, donacija, priloga i drugih izvora.
Uplašio sam se, dok sam to čitao, da se odnekle ne pojave i neki novi krediti, s obzirom da je podignut kredit za izradu ovog zakona, s obzirom da se iz kredita popunjavaju rupe u budžetu, a vi ste svesni koliko sredstava iz budžeta odlazi upravo na isplatu penzija i da je sadašnji sistem i model isplate penzija u potpunosti neodrživ i da se uskoro pretvara u davanje socijalne pomoći.
Činjenica je da će svaka naredna penzija biti manja od prethodne, činjenica je da ona nikada neće dostići, po ovom sistemu, 70% zarade, da su sada penzije pale na ispod 60%, i nije rešenje za ovu situaciju samo novi zakon o Centralnom registru. Nama je potrebna ozbiljna reforma penzionog sistema da bi se neke stvari promenile, ali je potreban privredni rast, odnosno da ljudi koji rade uplaćuju svoja sredstva u budžet, iz kojeg će se dalje vršiti dalja plaćanja.
Privredni rast od 4% u Srbiji, uz najoptimističnije prognoze, možemo da očekujemo tek za tri ili četiri godine. Do tada treba preživeti. I problem je što ova vlast, izgleda, nije svesna ozbiljnosti krize i problema u kojima se nalazimo. Neće prodaja svega živog što imamo i besomučno zaduživanje, po bilo kojim uslovima, u bilo kojim iznosima i kod bilo koje svetske međunarodne finansijske institucije pomoći rešavanju ovog problema.
Činjenica je, takođe, da nezaposlenost ne možete da smanjite, ali se pojavio podatak da, čim se smanji procenat porasta nezaposlenosti, a podsećam da je 200.000 ljudi ostalo bez radnih mesta, i čim se pojavi neka mala investiciona aktivnost, onda u Srbiji cveta cveće, sija sunce, ptičice pevaju i ovo je raj za privrednike, zaposlene i za penzionere. To je daleko od istine i svi ste toga svesni.
Možete narodu kroz grafikone i statističke podatke da dokazujete da je to zaista tako, ali činjenica jeste da će se u Srbiji živeti još teže i da će proći još dugo, dugo vremena dok se plate i penzije ne vrate na pređašnji nivo. Ne da porastu, nego da se vrate na ovaj nivo na kome su bile 2008. godine.
Zaista se naježim kada čujem od predstavnika vladajuće koalicije i od predstavnika Ministarstva da je Srbija u recesiji i da zbog toga imamo određene probleme. Mi smo svi svesni da se nalazimo u ozbiljnoj, strahovitoj ekonomskoj i društvenoj krizi. Pre neki dan sam postao svestan činjenice da se nalazimo i u dubokoj moralnoj krizi, kada je predsednik Republike gospodin Tadić rekao da će upotrebiti svu raspoloživu energiju da spreči promenu vlasti u Srbiji i, nažalost, za tu rečenicu dobio aplauz.
Molim vas, gospodo iz Vlade, o državi se vodi briga svakodnevno, a ne samo na kongresu PUPS-a i ne samo u izbornim kampanjama. Hvala vam najlepše.

Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Pošto je govorio gospodin Petković, moj kolega iz poslaničkog kluba, prosto da bude unificirano obraćanje.
Gospodin Petković je govorio o kreditima. Doskora se u Srbiji, kada se zadužite, to zvalo "kredit", ali sada je uveden novi pojam i možda nije loše da mi u Skupštini usvojimo tu novu formulaciju, kao što to radi Vlada Republike Srbije. Jer, gospodin Đelić se javio iz Vašingtona i rekao da je Srbija dobila "podršku" od Svetske banke.
Očigledno da kredit više nije kredit, nego je to podrška. Stoga molim da svi naši građani, kada uzmu kredit od banke i dođu kući, kažu ženi i deci da nisu dobili kredit, nego da su dobili podršku od Komercijalne banke pod kamatama koje su takve kakve jesu.
Prema tome, treba da se u član zakona upiše da kredit više nije kredit, nego je to podrška i da svi budemo srećni jer nas banke podržavaju da i dalje budemo neefikasni i radimo na način kao što smo radili do sada.

Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Reč ima gospodin Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 11. se odnosi na jedinstvenu prijavu. Čini mi se da nema razloga da ta jedinstvena prijava, ako je već podneta Centralnom registru ili bilo kojoj instituciji, s obzirom na obavezu institucija obaveznog socijalnog osiguranja da međusobno sarađuju, ne bude automatski prosleđena, razmenjena između njih, i da to jednostavno bude dan kada se vodi kao prijem te jedinstvene prijave.
Nažalost, mi smo jako često, i većina građana, izloženi nekorektnom odnosu državne administracije, često i bespotrebnom šikaniranju, pa se to, kada je u pitanju Narodna skupština, dešava i nama narodnim poslanicima. Evo koliko je to daleko otišlo. Ministarstvu za rad i socijalnu politiku dostavljen je moj zahtev za autentično tumačenje još u avgustu, preko Zakonodavnog odbora, i evo, imam priliku da izvestim sve poslanike da taj institut u Narodnoj skupštini, jednostavno, ne funkcioniše.
Osam meseci je bilo potrebno Vladi da odgovori na taj zahtev za autentično tumačenje. Pre par dana sam dobio, faktički, zahtev od sekretara Odbora za zakonodavstvo da će Odbor za zakonodavstvo odlučiti o tome ima li uopšte uslova i mogućnosti da se taj zahtev za autentično tumačenje prosleđuje Vladi, pošto je očigledno Vlada odbila, ili Ministarstvo, da da odgovor na taj zahtev za autentično tumačenje.
Odnosi se baš na penzijsko i invalidsko osiguranje i zbog toga ga i pominjem u okviru ove teme. Znači, tema se odnosi na organizacije socijalnog osiguranja, gde se traži autentično tumačenje na utvrđivanje koeficijenta prilikom obračuna kod osiguranika kada su u pitanju prava u godini u kojoj se ostvaruju prava. Očigledno je da uporedni činioci u tom programu koji je dostavljen nisu adekvatni, ali najgore je to što Vlada ne nalazi za shodno da nama narodnim poslanicima posle toliko vremena odgovori na bilo koji način, ovako ili onako, na taj zahtev za autentično tumačenje.
Evo, i kroz ovaj amandman koji je podnet na ovaj član i kroz ovaj član zakona vidimo da se obični građani šikaniraju kad god je to moguće, odnosno državna administracija jednostavno izgubi svaku meru, zaboravi na svoje obaveze. Nadam se da kroz diskusiju o ovom amandmanu možemo da dođemo i do zaključka da je on prihvatljiv, a što se tiče ovog autentičnog tumačenja, nadam se da ću kroz ovu diskusiju uspeti da izvršim pritisak na Vladu da do njega i dođem. Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč.

Zahvaljujem. Ovo je tema o kojoj bi trebalo da se raspravlja na najozbiljniji mogući način i koja zaslužuje veću prisutnost poslanika. Ovo je tema na koju bi javnost Srbije trebalo da obrati mnogo više pažnje i da, gledajući i slušajući rasprave, shvati da se u ovom parlamentu raspravlja i o ozbiljnim stvarima. S pravom su građani nezadovoljni ovim parlamentom kada pogledaju prisustvo poslanika vladajuće koalicije, kojih zapravo i nema ili su ovde u jako malom broju, a radi se veoma važnoj temi i veoma važnom zakonu.
Danas je na dnevnom redu Centralni registar, kao jedan od zakona koji će poboljšati naše ekonomsko stanje, socijalnu kartu, primanja penzionera, ali to se, zapravo, ovim zakonom neće desiti, jer je i ovaj zakon sam po sebi kontroverzan. Jer ima nejasne formulacije – da će se nešto uraditi bez odlaganja i da će se nešto uraditi kada vreme dođe, što zapravo govori da je ovo samo još jedan zakon koji treba da poveća broj usvojenih zakona, a zapravo ne može da se primenjuje jer ne postoje oni važniji zakoni, krovni zakoni, kao što je zakon o penzijskom osiguranju.
Šta nama nudi vladajuća koalicija i zašto vi, poslanici iz vladajuće koalicije, o tome ćutite i u tome svesno učestvujete? Prazna obećanja i posle dve godine. Samo je u Srbiji moguće da Vlada koja je obećala 200.000 radnih mesta, koja je obećala bolji standard, koja je obećala veće penzije, ne snosi posledice posle dve godine katastrofalnih rezultata i da je toliko drska da i dalje obećava i dalje širi lažni optimizam, a ne daje konkretna rešenja i konkretne zakone, konkretne predloge zakona kako bismo eventualno te probleme mogli da rešimo.
Svakome je jasno da ne postoji matematika koja govori u prilog tome da će penzionerima biti bolje. Ovde je postavljeno to pitanje, da onaj ko to obećava i kaže da tu matematiku ima, da iznese te činjenice, ali se o tome ćuti. Neka građani znaju da se o bitnim stvarima ćuti i da su poruke koje se šalju, pre svega PUPS-a, prazna obećanja i prazne priče.
Nema matematike, ali je gospodin Krkobabić dao vrlo dobar i precizan odgovor kako misli da će se ostvarivati prava penzionera. On je na jednom samitu, gde se razgovaralo penzijama i o penzijskom sistemu, rekao sledeće: "Penzioneri ne traže da im bude ni gore ni bolje nego zaposlenima, već da penzije prate kretanja prosečnih zarada. Mladim ljudima, budućim penzionerima, poručio bih da se okrenu sebi i počnu da uplaćuju novac u penzijske fondove i životno osiguranje. Ako me pitate kako to da učine sa ovako malim primanjima, moj odgovor je neka postanu alhemičari, jer to je zanimanje koje u Srbiji očigledno uspeva".
To je rekao veliki borac za prava penzionera gospodin Krkobabić. On verovatno više ne može nikakvu matematiku da izvede, pa će sada nekim misterioznim putevima, putevima alhemije, da ostvari pravo penzionera. To je bruka i sramota šta se sve građanima govori.
Ali gospodin Krkobabić na svom kongresu, gde je rekao istorijsko "ne" MMF-u (zamislite, MMF-u je rekao istorijsko "ne" pa se valjda i oseća kao veliki vođa kojeg smo imali u proteklim decenijama), kaže sledeće: "Na čelu koalicije stoji čvrsto kao stena predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić, koji je prihvatio naš socijalni program." Čestitam, poslanici kolege iz DS-a, i vi ste postali alhemičari.
"Program PUPS-a je povratak dostojanstva za 1,6 miliona penzionera i sprečavanje socijalnog genocida koji je bio svesno i tendenciozno pripreman". Pazite, čovek je u teoriji zavere, ali verovatno ta isparavanja od alhemije utiču na njegov politički profil. Čestitam i vama, kolege iz DS-a, očigledno se i predsednik Boris Tadić zarazio na tom kongresu, ta isparavanja su ga dotakla, pa je onda opalio iz svih oružja i sat vremena pretio opoziciji kako im neće dozvoliti da dođu na vlast.
Suviše su ozbiljne ove teme da bi se na ovako neodgovoran način narod obmanjivao, da ne kažem lagao. Ekonomski pokazatelji su katastrofalni. Ne postoji oblast u kojoj beležimo rast. Ovde je rečeno da smo mi u recesiji, mada imamo ministre koji smatraju da nismo ni bili u krizi i da je to šansa koju smo mi uveliko iskoristili. Slažem se s onima koji kažu da nismo u recesiji, ali da jesmo u dubokoj ekonomskoj krizi, to jesmo. Ali, očigledno, vladajuća koalicija, kojoj je stalo isključivo do vlasti i koja se odlučila da svoje građane obmanjuje, to ne želi da prihvati.
Samo iz prošle godine nam je dospeo dug od 2,3 milijarde da vratimo. U ovoj godini oko 3,5 milijarde. Odakle, kad 1,4 zaposlenih popunjavaju fondove za penzije? Da li će ta struktura biti bolja u budućnosti? Neće. Nažalost, procene su da će nas 2030. godine biti milion manje u državi, a toliko bi trebalo da imamo zaposlenih da bi fondovi funkcionisali na način na koji bi trebalo da funkcionišu.
To su teški problemi. Mi smo, i kao opozicione stranke, spremni da damo svoje viđenje i svoj doprinos da iz tih problema izađemo, ali to ne možemo da uradimo kad smo suočeni s jednom golom propagandom, ogoljenim lažima koje dolaze od strane PUPS, DS i predsednika Borisa Tadića. Onda jednostavno nismo u mogućnosti ni da vam pomognemo.
A kad već govorimo o alhemiji, Paolo Koeljo je u svojoj čuvenoj knjizi "Alhemičar" rekao – sve što se desi jednom, ne mora se desiti dva puta, ali sve što se desi dva puta, dogodiće se i treći put. Čvrsto verujem da se ova vlada, ovako sastavljena, s konca i kanapa, sastavljena na lažima, sastavila samo jednom i nikada više, i da će se ta mudra izreka iz "Alhemičara" pokazati istinitom, da se po drugi put ovakva sramota Srbiji neće dogoditi.