Devet minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Samo nešto malo da objasnimo i mislim da je dobar povod baš ovaj amandman gospođe Plećević.
Osnovni problem ovog zakona, ma koliko nekome delovalo smešno što sam na početku rekao da se radi o kompjuteru, upravo je to što niko ne zna šta reguliše ovaj zakon. Da li ovaj zakon sadrži nešto što je povereno ovlašćenje? Da li država poverava neko ovlašćenje za neki posao? Nema te odredbe. Šta je taj Centralni registar? Pravno lice. U kom je karakteru? Javne službe. Ko ga osniva? Osniva ga Vlada, ne osniva se zakonom, nego aktom Vlade. Koji su poslovi u nadležnosti? Evidencija. Veliki hvalospevi oko evidencije. Čovek će da zna pre nego što podnese zahtev za penziju da mu nije uplaćen doprinos. Ne znam što bi to bilo epohalno što bi čovek dobio informaciju da mu pet godina nije uplaćivan doprinos. Biće radosniji za to saznanje.
Osim toga, da li ovde postoji nešto što propisuje u kom postupku oni rade? Ima samo postupak kako se dobija broj i ima nešto kako da se koriste podaci. Ko koristi podatke? Statistika, Uprava prihoda itd. Izvinite, molim vas, ali zašto donosimo zakon kojim se reguliše ništa? Kažite mi gde je u ovom zakonu ta odredba - kada se osiguranik javi, dobiće te podatke, ukoliko ne dobije podatke, šta može da radi; ukoliko dobije podatke, pa ne može da ostvari neko pravo, šta on da radi da ostvari to pravo koje ostvaruje kod nekog drugog. Nema.
Izvučene su neke odredbe o nekim evidencijama iz tri-četiri zakona, uzet kredit da se napravi Centralni registar... Po vama će osiguranici da budu u istom položaju kao i akcije. Koja je razlika? Kod Centralnog depoa za akcije i za hartije od vrednosti imate odredbe o postupku, kako se registruje itd. Ovde nemate čak ni odredbu o postupku. Ovde je osiguranik ispod nivoa akcije, ispod nivoa hartija od vrednosti. Nisam ja napisao, nemojte da me gledate, to piše u vašem zakonu.
Nema nijedne odredbe o pravima građanina, pojedinca i osiguranika kako se štite njegova prava po ovom zakonu, pa čak i pravo da dobije informaciju. Obratio se da dobije informaciju, nisu mu dali informaciju. Šta da radi dalje, koje odredbe primenjujete, po kom propisu on da se žali? Znate, po Ustavu, uvek kada se građanin obrati državnom organu, mora da mu se obezbedi pravo na žalbu. Ako ne dajete pravo na žalbu, onda ima pravo da pokrene upravni spor. Nema nijedne odredbe.
Da li je ovo povereni posao državne uprave? Nemate nijednu odredbu gde piše da je to povereni posao. Pričate o javnoj službi jedne institucije koju osniva Vlada. Kažite mi koja još javna služba u Srbiji postoji osnovana aktom Vlade, a da nije osnovana zakonom.
Ovaj zakon nije osnivački akt za Centralni registar, nego pojedinačni akt koji treba da donese Vlada. Pobrkali ste sve. Ne znam kako je ovo moglo da prođe u zakonodavstvu. Ovo je otprilike kao neko prepisivanje. Prepiše se nešto, na primer iz belgijskog zakonodavstva, gde su ovi u Belgiji pokušavali da prilagode neke standarde EU.
A je l' znate kako je to u EU? U Belgiji se to radi preporukom ministra, u Francuskoj uredbom Vlade, u Nemačkoj zakonom. Znači, ista materija, od države do države, u zavisnosti od ustava dotične države, određuje se i u kojoj formi se nešto reguliše i ko je nadležan. Verovatno je neko, u uslovima gde postoji nadležnost Narodne skupštine, prepisao dokument iz Belgije, gde je u nadležnosti ministra i neke njegove preporuke i nekog njegovog zaključka.
Naravno, kada prepišete nešto iz belgijskog zakonodavstva ili propisa, pa kažete – da, ako važi u Belgiji, tako mora da bude i u Srbiji, onda dolazite u problem. Prvi problem – nadležnost, drugi problem – organi, treći problem – postupak. I sve nešto veštački ubačeno, što ne odgovara našem pravno-političkom sistemu.
I zato, malo vam je bilo čudno na početku što sam pričao, pričamo o jednom zakonu koji treba da zameni kompjuter. Pričamo o kompjuteru, ali ne pričamo o tome kako će kompjuter da radi, kako će da funkcioniše, kakva će baza podataka da bude, nego pričamo o tome kako će ljudi da hrane taj kompjuter podacima. Zašto? Zato što je uzet kredit da se napravi kompjuter.
U obrazloženju se priča nešto. U načelnoj raspravi stekao sam utisak da će se posle ovog zakona doprinosi plaćati dva meseca unapred, toliko su ga hvalili. Znači, doprinosi će da idu kao avans dva meseca pre nego što radnik odradi taj mesec. Kad se raščeprka ovaj zakon, malo se pogleda šta je napisano, vidi se – ništa. Apsolutno ništa.
Zašto bismo mi saučestvovali u tome, zašto bismo podsticali lažnu nadu, velika očekivanja, da nas sutra neko proziva - svi hvalili pa se i vi priključili. Ma, ne hvalimo ništa, nego kritikujemo. Ovo ne rešava problem. Problem nije u kompjuteru, da li on ima struju, da li nema struju, da li su operateri spremni i sposobni da rade. Ne, nije to problem, problem je mnogo ozbiljniji, o tome je Gordana Paunović malo više pričala.
Znate i sami da se trećina razloga zbog čega firme koje se nalaze na listi stečajeva, to je negde oko 60-ak hiljada prema poslednjim podacima, pokazuju nelikvidnost i insolventnost odnosi na potraživanja utvrđena sudskim presudama, na osnovu sudskih rešenja o izvršenju. To se nikada nije desilo kod nas. Druga trećina su obaveze prema državi, to su pre svega porezi i doprinosi, i tek na trećem mestu, ta poslednja trećina su obaveze prema bankama po osnovu kredita. Kad se pogleda struktura obaveza iz uzroka zbog čega se dolazi do stečaja, sve je jasno.
Ne može Centralni registar da reši ni trećinu tih problema, a vidite i sami da nema nijedne odredbe koja garantuje zaštitu prava pojedinca koji se javi. Biću mnogo srećan ukoliko saznam da mi šest godina nije uplaćen doprinos.
Molim vas, da li se sećate da smo prošle i pretprošle godine donosili neke zakone kojima smo omogućili onima koji nisu platili doprinose za zdravstveno osiguranje da mogu da krenu, ako redovno isplaćuju, da će imati zdravstvenu zaštitu, da se reprogramiraju dugovi, 45 milijardi dinara, je l' se sećate? Bilo je to u onoj zgradi. I tada smo rekli da to ne rešava problem.
Evo, vidite, sada idete s ovim. Ni ovo ne rešava problem. Naši problemi su u proizvodnji. Finansijski sektor ne može da reši te probleme, jer se u finansijskom sektoru peru pare. Ljudi, peru se pare. Teška srca to pričam, ali je tačno. Još nije to demantovano. Jer, jednostavno, kada se podvuče crta i kada se vidi plus, plus, minus, minus, saldo – minus. Svake godine minus, minus, minus, minus.
Negde mora da se podvuče crta, da se kaže – e, ne može više ovako. Zbog toga mi pričamo. Zato mi ukazujemo na ove probleme.

Devet minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Koliko je još vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?

Vama, kao ovlašćenoj predstavnici, još dva minuta, a poslaničkoj grupi SRS - 20 minuta i 20 sekundi.

Podneli smo amandman na član 17. stav 3. Radi javnosti, prvo bih pročitala član 17. stav 3: "Sadržinu, način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja, kao i uspostavljanje veze jedinstvenog broja sa jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem propisuje ministar nadležan za socijalnu politiku".
Amandman koji smo predložili glasi: "Sadržinu način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja propisuje ministar nadležan za socijalnu politiku, a uspostavljanje veze jedinstvenog broja sa jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem saglasno propisuju ministar za socijalnu politiku, ministar za unutrašnje poslove i ministar finansija".
Drago mi je da je ovde gospodin ministar Ljajić, koji je najverovatnije učestvovao u izradi ovog zakona, pa će moći da odgovori i na neka pitanja. Čemu onda zaključak Vlade od 27. avgusta 2009. godine, kada je Vlada zaključila da u izradi Centralnog registra, pored Ministarstva za rad i socijalnu politiku, učestvuje i MUP, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja?
SRS smatra da je neopravdano da se ovim stavom člana ovlašćuje ministar za neke stvari za koje on nije ni kompetentan ni nadležan. Ne vidimo način na koji će on moći, bez učešća ovih ministarstava o kojima smo već govorili, da uspostavlja vezu sa matičnim brojem, kada se to nalazi u MUP, i sa poreskim identifikacionim brojem, kada se to nalazi u Ministarstvu finansija. Smatramo da je ovaj problem multudisciplinaran i da u njemu treba da učestvuje više ministarstava, a ne da učestvuje samo jedan ministar i da se njemu daju sva ovlašćenja.
Na ovaj način se ne daju njemu sva ovlašćenja, neće on biti taj koji će uspostavljati vezu, odnosno to će raditi službenici koji se nalaze u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Na ovaj način postoji mogućnost zloupotrebe, da ti radnici i službenici, iako nemaju zle namere, ali ulaze u program, ulaze u MUP i Ministarstvo finansija. Mislim da to nije ni zakonski, a mislim da za to nisu kompetentni, a ni stručni da te poslove obavljaju.
Zbog toga smatramo da je ovaj amandman trebalo da prihvatite, naročito što u izradi ovog zakona o Centralnom registru nije učestvovalo samo vaše ministarstvo, nego sigurno i ova ministarstva.

Minut i 35 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Ova primedba je potpuno na mestu i prihvatamo ovaj amandman. Istina, bilo je dilema prilikom izrade nacrta zakona i u prvobitnoj verziji smo imali jedno ovakvo rešenje. Mislim da možemo ovaj amandman da prihvatimo i da će on poboljšati tekst zakona.

Konstatujem da je predlagač prihvatio amandman, a Skupština će se u Danu za glasanje izjasniti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević želi reč. Izvolite.