Vreme. Naravno da treba da razgovaramo o svemu, ali građani koji žele da govore jezikom Bošnjaka na to imaju puno pravo i način na koji će se oni izjašnjavati u ovom domu ne treba da bude u tonu u kome vi govorite.
(Nemanja Šarović: Nisam rekao bošnjački, nego bosanski.)
Nemate pravo na repliku. Morala sam samo da intervenišem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović.

Hvala. Mi smo podneli amandman na član 2. stav 1. pa ću pročitati i ono što smo mi predložili da se promeni. To je definicija toga šta je to volontiranje.
Volontiranje, u smislu ovog zakona, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Mi predlažemo da se ovaj zadnji rečenice „osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno“ briše. Zašto? Zato što volontiranje jeste volontiranje i vi to sve do tog dela dobro definišete. Onda kažete da to volontiranje ne mora da bude volontiranje i ostavljate sebi mogućnost da ga vi drugačije tumačite, odnosno da ne mora da bude to, zato što vi zakonom možete da kažete da je to nešto drugačije.
Razumem ja, vi već u članu 3. nabrajate šta nije volontiranje u smislu ovog zakona. Mislim da je inače ovaj kompletan član nepotreban, jer pre svega mislim da vam nije ni spisak iscrpan, da sigurno postoje neke druge aktivnosti i delatnosti koje nisu volontiranje, a da ovde nisu pobrojane.
Zato smatram da uopšte ne treba da stoji da se ovim zakonom može reći da nešto jeste volontiranje, a nije volontiranje, jer postoji korist. Recimo, vi u obrazloženju kažete da su to usluge stručnog osposobljavanja ili usavršavanja. Dakle, da se pružanje tih usluga neće smatrati volontiranjem. Naravno da se neće smatrati volontiranjem ako se za to prima nadoknada. Onda postoje neki drugi zakoni koji to regulišu. Onda su to već neke vrste radnog odnosa za koji se dobija finansijska korist. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Milica Vojić Marković.
Gospođa Vojić Marković ima reč.

Hvala. Mi smo smatrali da u članu 2. posle stava 1. treba dodati stav 2. gde kažemo: „Kratkoročno volontiranje jeste volontiranje koje traje kraće od deset časova nedeljno, najmanje mesec dana bez prekida“.
Zbog čega smo intervenisali na ovaj način? Vi u članu 2. stav 2. koristite termin „dugoročno volontiranje“ i objašnjavate šta je to. U stavu 3. takođe pominjete kratkoročno i dugoročno volontiranje. Nigde ne pominjete šta je to kratkoročno volontiranje. Mi smo zbog toga intervenisali, potpuno ga definisali i smatramo da je trebalo prihvatiti amandman.
Zbog čega vi niste prihvatili amandman? Vi kažete sledeće: „Amandman se ne prihvata iz razloga što iz definicije dugoročnog volontiranja predviđenog stavom 2. ovog člana proizlazi da je kratkoročno volontiranje svako volontiranje koje se ne smatra dugoročnim volontiranjem.“
Dakle, sve ono što smo vam mi rekli kada ste govorili o ovom stavu 2. u članu 1, da se pojmovi muškog roda takođe odnose i na pojmove ženskog roda, vi sada demonstrirate u ovom članu. Dakle, u jednom članu koristite taj isti princip, u drugom ga negirate, pošto ga mi ubacujemo i smatramo da je potreban, jer ako definišete šta je dugoročno, morate reći šta je kratkoročno. Već ga pominjete u stavu 3. Ali, interesantan je razlog zbog koga ga ne prihvatate, sebi dajete za pravo da to koristite u članu 1, ali nama ne dajete za pravo da to izmenimo u članu 2. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Marić. Izvolite.

Dame i gospodo,  predložio sam da se u članu 2. reči „tri meseca“ zamene rečima „devedeset dana“. U odgovoru koji je potpisao predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže se: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se trajanje dugoročnog volontiranja utvrđuje na osnovu broja časova rada na nivou nedelje i kontinuiteta rada koji podrazumeva trajanje rada određen broj meseci (najmanje tri meseca bez prekida). Stoga je iz praktičnih razloga prihvatljivije da se ovaj period utvrđuje prema broju meseci, a ne prema broju dana“.
Moram da priznam, pročitao sam ovaj odgovor nekoliko puta i uopšte mi nije jasno šta je pisac hteo da kaže. Pretpostavljam da je hteo da kaže da je u pitanju jednostavnija, lakša formulacija za izračunavanje broja radnih časova. Međutim, to nije tačno. Broj radnih časova je lakše izračunati na osnovu broja dana nego na osnovu broja meseci. Tri meseca mogu da traju i 89 dana, a mogu da traju i 92 dana.
Još jednom koristim prisustvo gospodina Ljajića da ponovim jučerašnji zahtev da Ministarstvo za rad i socijalnu politiku uputi inspektora rada u Veliku Planu da proveri uslove rada u supermarketima „DIS market“, sa sedištem u Krnjevu, „Paks market“, sa sedištem u Paraćinu i „Coka“, sa sedištem u Smederevu, kao i u kineskim trgovačkim radnjama u Velikoj Plani. Zaposleni radnici u ovim objektima sa kojima sam kontaktirao u poslednjih nekoliko meseci kontinuirano iznose tvrdnje da su izloženi brojnim zloupotrebama koje bi se mogle podvesti pod odredbe zakona o zlostavljanju na radu, koji smo razmatrali u prepodnevnom radu sednice.
Takođe apelujem da Ministarstvo rada i socijalne politike pozitivno reši zahtev opštine Velika Plana da se Velika Plana odredi kao sedište jednog inspektora rada. O čemu se radi? Podunavski okrug ima tri inspektora rada: jedan ima sedište u Smederevu, dva u Smederevskoj Palanci. Smederevska Palanka je jedva nešto malo veća od Velike Plane i zaista nema nikakve logike da se u Smederevskoj Palanci nalaze dva inspektora, a u Velikoj Plani nijedan.
Ministru skrećem pažnju da je opština Velika Plana, u cilju rešavanja ovog problema, spremna da inspektoru rada na raspolaganje besplatno stavi opremljenu kancelariju, da pokriva sve troškove rada te kancelarije i da pokriva troškove putovanja inspektora iz Smederevske Palanke do Velike Plane. Hvala.

Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Snežana Stojanović-Plavšić, Elvira Kovač i zajedno narodni poslanici Zoran Ostojić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Gospođa Kovač želi reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman u istovetnom obliku, kojim smo želeli da se iz predloženog zakonskog teksta briše da se odredbe ovog zakona odnose na kratkoročno volontiranje.
Ministarstvo je odbilo ovaj amandman, ali želim da naglasim da je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja trudeći se da suštinski poboljša ovaj tekst doneo amandman, i nadam se da ćemo sada od predlagača zakona čuti da je on i prihvaćen, koji se odnosi na član 3. i u kome se dodaje: „Obavljanje ad hok aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro trećeg lica, koje ne traje duže od deset časova nedeljno, najduže 30 dana, bez prekida ili sa prekidima u toku kalendarske godine“.
Ovim amandmanom resornog odbora se precizira da će se ovaj zakon odnositi kako na dugoročno tako i na kratkoročno volontiranje, ali ako se radi zaista o kraćim, ad hok aktivnostima koje bi preterano regulisanje normativa i administracija jako opterećivali. Zbog toga smo na ovaj način poboljšali ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović.

Izvinite, imamo dva amandmana na taj isti. Da li je to na tačku 2) ili na tačku 6)? Kod mene je drugačije. Član 3, ali koja tačka?
(Predsednik: Član 2. stav 3.)
Dobro, onda ću to ja, a moj će kolega po tački 6). U članu 3. se govori o tome šta se u smislu ovog zakona ne smatra volontiranjem. Ta tačka 2) u Predlogu zakona glasi da se „volontiranjem ne smatra rad van radnog odnosa, u skladu sa zakonom“.
Mislimo da je ovo suviše široko postavljeno. Ne možete reći da nije volontiranje sve što je rad van radnog odnosa. Tu predlagaču zakona nudimo malo precizniju odredbu, kako bi ovo bilo jasnije i da tu ne bi došlo do zloupotreba. Predlažemo da tačka 2) glasi: „Obavljanje poslova koji, s obzirom na narav i vrstu rada, odnosno ovlašćenja poslodavaca, imaju karakteristike poslova za koje se zasniva radni odnos u skladu sa Zakonom o radu“.
Ovde jasno preciziramo koji rad van radnog odnosa se ne može smatrati volontiranjem.