Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim sam tražila da se u članu 21. u stavu 4. reči „i njegovom poslovnom politikom“ brišu.
Srpska radikalna stranka smatra da su ove reči suvišne, jer je svaka poslovna politika bilo kog poslodavca u skladu sa zakonom. Mora da bude.
U obrazloženju o neprihvatanju ovog amandmana se kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije. U navedenom članu Predloga zakona propisano je da poslodavac može prihvatiti preporuke iz sporazuma strana u sporu ako su u skladu sa zakonom i njegovom poslovnom politikom. Nesporno je da poslovna politika poslodavca mora da bude u skladu sa zakonom.
Međutim, ovde je reč o tome da se poslodavcu nudi da preduzme mere koje se odnose na način organizacije posla, koji u svakom slučaju treba da bude u skladu sa poslovnom politikom poslodavca, a ne da se poslodavcu nameću kadrovska i druga personalna rešenja koja su u skladu sa zakonom ali ne obezbeđuju npr. efikasnu organizaciju rada, koja je deo poslovne politike poslodavca.“
U obrazloženju se, kao što ste čuli, kaže da se poslodavcu ne smeju nametati kadrovska i druga personalna rešenja koja ne obezbeđuju npr. efikasnu organizaciju rada. Svedoci smo svi tzv. političkog mobinga kojim se i te kako nameću personalna rešenja koja nikako ne obezbeđuju efikasnu organizaciju rada. O kojoj poslovnoj politici se govori ako je država omogućila poslodavcima da sa Nacionalne službe za zapošljavanje povuku radnike, za njih naravno određena sredstva, drže ih na radu onoliko koliko moraju, a onda ih otpuste bez ikakvih obaveza i onda ponovo u krug?
U predizbornim kampanjama mnogo se govorilo o javnim radovima kao nekom vidu zapošljavanja koji će pomoći u situaciji kakvu imamo, u kojoj je veliki broj nezaposlenih radnika. Pitam, koliki je to doprinos, ako je, recimo, Bela Palanka, kao najnerazvijenija opština, sa najmanjom prosečnom platom, sa 3000 nezaposlenih, dobila samo jedan projekat javnih radova za čišćenje kanala, na kome će raditi samo 23 radnika? Šta je sa ostalih 2977 i nije li zlostavljanje i sama činjenica da će oni u nedogled čekati da opština dobije projekat javnih radova, na primer, za njihovu struku? Hvala.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite.

Na član 22. ispred poslaničke grupe podnela sam amandman kojim sam tražila da se u stavu 1. reč „šest“ zameni rečju „dvanaest“.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana kaže se da se on ne prihvata iz razloga što je predloženi rok u amandmanu dug. „Zlostavljanje na radu predstavlja nepoštovanje radne discipline, koja, kao povreda radnih obaveza, prema Zakonu o radu zastareva u roku od šest meseci od dana učinjene povrede.“
Juče smo govorili o strahu koji je prisutan kod ljudi koji trpe zlostavljanje, pa je Srpska radikalna stranka smatrala da je baš zbog tog straha bilo normalno da vreme u kome je moguće podneti zahtev za zaštitu od zlostavljanja treba produžiti od šest na dvanaest meseci. Hvala.

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Da.)  Izvolite.

Na član 23. podnela sam amandman kojim sam tražila da se u stavu 2. tačka 3) reč „trajnog“ zameni rečima „privremenog (do 90 dana)“. Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je da poslodavac može zaposlenog premestiti u drugo mesto gde takođe ima zaposlene.
U obrazloženju kojim Vlada nije prihvatila amandman kaže se da se „amandman ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije jer predstavlja sankciju kojom se istovremeno i trajno onemogućava dalje vršenje zlostavljanja, pa ga ne treba vremenski ograničavati, kako je to predloženo u amandmanu. Pored toga, premeštaj u drugu radnu okolinu ne podrazumeva uvek premeštaj u drugo mesto rada, a ako se i vrši takav premeštaj on mora biti u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o radu (što podrazumeva ograničenje daljine, obezbeđivanje naknade za prevoz).“
Da ste prihvatili predloženi amandman, ovakva mogućnost apsolutno bi bila izbegnuta, premeštaj u drugo mesto bi bio izbegnut. Hvala.

Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Gospođa Jelena Budimirović želi reč.

 

Poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, kolege i ja smo u ime poslaničke grupe amandmanom predložili brisanje stava 3. u članu 23.

Stav 3. glasi ovako: „Ako zaposleni, kome je zbog vršenja zlostavljanja izrečena mera iz stava 2. ovog člana, u roku od šest meseci ponovo izvrši zlostavljanje, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu, odnosno izrekne meru prestanka radnog odnosa, u skladu sa zakonom.“

Stav 3. je po mišljenju SNS problematičan jer u njemu odzvanja neobavezujuća jezička formulacija – poslodavac može, što ne znači da i mora. Osim toga, stavom 3. se bitno ograničava mogućnost kažnjavanja počinioca dela zlostave na radu time što se propisuje da se prestanak radnog odnosa može izreći samo ako je delo ponovljeno u roku od šest meseci i ako je izrečena neka mera iz stava 2. Međutim, Zakon o radu omogućava da se za težu povredu radne obaveze može izreći prestanak radnog odnosa bez uslovljavanja prethodnim kažnjavanjem.

Brisanjem ovog stava se poslodavcu omogućava da počiniocu zlostave na radu u težim slučajevima može odmah prekinuti radni odnos, čime se obezbeđuje efikasnija zaštita zaposlenih, pa i samog poslodavca kada delo zlostave čine zaposleni.

Ako bi se zadržao predloženi stav, to bi značilo da počinioci mogu biti sigurni da neće dobiti otkaz ako zlostavu vrše prvi put i zatim posle šest meseci i jednog dana nakon prethodne za koju su kažnjeni.

Zlostavljanje na radu samo po sebi je nedopustivo. Zbog toga danas i raspravljamo o zakonu koji će sankcionisati zlostavu na radu i zato ne bi trebalo da pravimo razliku između onog ko zlostavu na radu učini prvi put, drugi ili više puta. Ne bi trebalo da stavljamo u povlašćen položaj onog ko zlostavu na radu učini prvi put.

Imajući u vidu ozbiljnost ove pojave, naročito u Srbiji, zbog velike nezaposlenosti i teškog socijalnog položaja nezaposlenih, nije moguće razumeti zbog čega predlagač zakona pokušava da ograniči mogućnost preduzimanja kaznenih mera protiv izvršilaca, a u isto vreme se poziva na Rezoluciju Evropskog parlamenta 2001-2339 u kojoj se upravo insistira da države obezbede delotvorne mere radi zaštite zaposlenih.

U cilju preciznijeg definisanja i efikasnije primene zakona, predlažem da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem gospođici Budimirović.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da je previd to što niste prihvatili ovaj amandman, jer ste napravili propust u samom zakonu i predvideli da mogu trpeti sankcije... Evo, član 23. govori o odgovornosti zaposlenog koji vrši zlostavljanje; vi ste, pretpostavljam, prevideli mogućnost da onaj ko zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, na primer lažno prijavljuje, da i taj može odgovarati. Mi ovim amandmanom pre svega proširujemo odgovornost.
Stav 3. kaže: „Ako zaposleni, kome je zbog vršenja zlostavljanja izrečena mera iz stava 2.“, a mi dodajemo tu: „ili zbog zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja“. Dakle, i oni koji zloupotrebe pravo moraju odgovarati poput onih koji vrše zlostavljanje.
Dalje onda vršimo razradu i tražimo, imajući u vidu da ste prevideli tri sankcije: opomenu, meru udaljenja sa rada od četiri do 30 dana bez naknade zarade i meru trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu... Vi imate opomenu kao najblažu meru, pretpostavljam za najblaže slučajeve zlostavljanja, i imate ove dve teže sankcije, udaljenje do 30 radnih dana bez nadoknade i trajni premeštaj u drugu radnu sredinu.
Mi u SRS smo smatrali da bi bilo normalno da se, kao prvo, taj period od šest meseci u kome je moguće ponoviti zlostavljanje ili zloupotrebu zlostavljanja produži na 12 meseci. Zašto? Kada pogledate definiciju zlostavljanja kako je vi dajete, vi kažete da je to svako aktivno ili pasivno ponašanje koje se ponavlja; zlostavljanje nije jednokratni akt ili čin, već to traje nedeljama i mesecima.
Teško će biti ikada primeniti, ukoliko ne prihvatite naš amandman, ovaj član u praksi. Zašto? Ako imate zlostavljanje koje traje dva-tri meseca, onda imate postupak posredovanja, pa imate izricanje neke sankcije. Da li mislite da će biti dovoljno vremena da se u okviru tih šest meseci još jedanput ponovi taj ciklus zlostavljanja, koje mora trajati određeni vremenski period, da mora ponovo proći eventualno postupak posredovanja, biti izrečena sankcija i tek izricanjem druge sankcije za zlostavljanje na radu, odnosno zloupotrebe u zlostavljanju, vi stičete osnov za primenu ovog člana? U periodu od šest meseci to je nemoguće, jednostavno je prekratak period.
Obrazloženje koje ste dali je besmisleno, rekao bih, poput svih ostalih. Vi kažete: „Opomena kao mera neće biti dovoljno efikasna ako zaposleni kome je izrečena ova mera zna da ne može da mu se otkaže ugovor o radu ako nastavi da čini zlostavljanje.“ To jednostavno nije tačno jer se otkaz ugovora o radu ili prestanak radnog odnosa može izreći i na osnovu Zakona o radu. Dakle, taj ko vrši zlostavljanje, to može i kao povreda radne discipline da se kvalifikuje i na osnovu tog zakona takođe može biti izrečena mera prestanka radnog odnosa.
Ovim amandmanom se ni na koji način ne dira u Zakon o radu, ni druga prava koja radnici imaju u skladu sa tim zakonom. Uspostavlja se odgovornost i za one koji vrše zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Nadam se da ste shvatili o čemu govorimo. Uvek se u pravu sankcionišu i oni koji vrše neko krivično delo, neki čin koji je sankcionisan od strane društva kao negativan, ali se isto tako moraju sankcionisati i oni koji to pravo zloupotrebljavaju, odnosno oni koji lažno prijavljuju.
Ukoliko ne prihvatite ovaj amandman, a imajući u vidu ogromnu odgovornost poslodavca, vi praktično stimulišete ljude da na poslodavca vrše pritisak tako što će reći – ako ne budeš uradio to i to što mi se sviđa, iz dana u dan ću te prijavljivati i ne možeš mi ništa. Dakle, mora se propisati sankcija za zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.