ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.05.2010.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

19.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 17:10

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o volontiranju (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije (pojedinosti) (2010)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (pojedinosti) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodin Nemanja Šarović. Izvinite, ali po kom osnovu, od vremena poslaničke grupe? (Da.) Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Gospodine Čikiriz, ako ovde neko nešto ne razume onda to svakako nije Milan Avramović, već ste to vi. Ako pričate o nekakvoj pravnoj teoriji onda se ne možete pozivati na komentar Zakona o obligacionim odnosima. To, u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom u Srbiji, nije izvor prava. Komentar zakona može napisati bilo ko.
    Ukoliko već pričamo o nenadoknadivoj šteti, onda možemo samo pravno-teoretski pričati šta je to nenadoknadiva šteta. Nenadoknadiva šteta je ona koja se ne može otkloniti, sam naziv kaže. Druga stvar, nenadoknadiva šteta je ona koja je već nastupila.
    Dakle, ako ste pričali u svom primeru da neko radi na opasnom radnom mestu, bez odgovarajuće zaštite, pa može nastradati na neki način, privremenom merom se može ići samo na to da se spreči nastupanje nenadoknadive štete. Dakle, ukoliko je neko okružen toksičnim gasovima, radi bez odgovarajuće zaštite, može se naložiti da se spreči nastupanje; dakle, naložiti poslodavcu da primeni sve mere zaštite na radu koje su neophodne da ne bi nastupila nenadoknadiva šteta.
    Onoga trenutka kada šteta nastupi, kada dođe do trajnih posledica, ozbiljnih posledica po nečije zdravlje, onda je ta šteta nenadoknadiva. Onda tu više privremene mere ne pomažu.
    Akcija suda i privremena mera može biti usmerena samo na to da se spreči nastupanje nenadoknadive štete, a ovako kako ste vi ovo predvideli – da se otklanja nenadoknadiva šteta – to je pravni nonsens. Nenadoknadiva šteta ne može da se nadoknadi.
    Dakle, ako se nekome, na primer, zbog rada sa toksičnim gasovima oštete pluća, pa 70% funkcije nestane, to je šteta koja se ne može nadoknaditi. Ukoliko neko na radnom mestu, zato što nisu primenjene mere zaštite na radu, ostane bez ruke, kako će se nadoknaditi ta šteta? To je šteta koja je nenadoknadiva. Barem do onoga trenutka dok medicina ne napreduje toliko da može nekome da se napravi druga.
    Išao sam na prost primer da biste shvatili o čemu se radi. Nenadoknadiva šteta se ne može nadoknaditi. Dakle, jednom kada nastupi to je kraj. Privremenom merom sud mora ići na to da se spreči nastupanje. To je jedino što je ispravno.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 33.
    Reč želi gospodin ministar.
    ...

    Rasim Ljajić

    Želim da kažem da je ovo modifikovani amandman poslanice Aleksandre Janković i u ime predlagača prihvatamo amandman Odbora.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ovde se radi još jedanput o pravno-tehničkoj redakciji teksta. Problem je to što sam rekao – ljudi koji pišu ove zakone očigledno nisu ljudi koji se u praksi bave pravom.
    Mi smo, dakle, predložili da se u članu 33. stav 2. reč „predaje“ menja rečju „podnošenja“, odnosno da rok za donošenje privremene mere teče ne od dana predaje predloga sudu, već od podnošenja predloga sudu. Predlog se sudu podnosi i to je ono što je jedino, u skladu sa pravnom teorijom, ispravno.
    Vi se ovde pozivate na Zakon o parničnom postupku, pa kažete da je tamo napisano i navedeno – od dana predaje zahteva sudu. Vi ne možete jednu glupost opravdavati drugom glupošću. Dajte da vidimo, navedite i nađite jednog pravnog pisca koji će reći da se nešto sudu predaje. Sudu se predlog ne predaje. Sudu se tužba ne predaje, nego se podnosi sudu. To je ono što je opšteprihvaćena zakonska terminologija. Ako ste u nekom zakonu pogrešili, onda ta greška ne može biti osnov da činite nove greške.
    Moram se osvrnuti još kratko na ovaj prethodni amandman koji je Ministarstvo prihvatilo. Mislim da je to velika greška, jer vi kažete da „u privremene mere naročito spada“, pa nabrajate. Drage moje kolege poslanici i gospodine ministre, nikad se sudu ne određuje koje su mu privremene mere na raspolaganju. Sud po pitanju donošenja privremenih mera nikad nije vezan zakonom. Zašto? Zato što nema tog zakona dovoljno obimnog i nema tog zakonodavca dovoljno pametnog da može predvideti sve moguće situacije koje se u realnom životu mogu dogoditi.
    Kada kažete „u privremene mere naročito spada to i to“ pogledajte samo šta biste dobili kada biste to obrnuli. Da li treba da kažemo da u privremene mere naročito ne spada to i to i koji je domet ove odredbe što ste vi dve privremene mere naveli da one naročito spadaju u privremene mere?
    Dakle, ta suštinski odredba ne znači ništa, jer i bez njenog postojanja sud će imati mogućnost i širok spektar privremenih mera koje po mišljenju suda budu adekvatne za neku realnu situaciju u životu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 36.
    Reč želi gospodin ministar.
    ...

    Rasim Ljajić

    Prihvatam ovaj amandman.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo podneli na članove kojima se određuju kaznene odredbe ovog zakona, gde se određuju novčane kazne za zlostavljanje, za zloupotrebu prava na zlostavljanje, za poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica, za poslodavca koji je preduzetnik, za odgovorno lice u pravnom licu i slično. Bez obzira na visinu kazne, negde smo smatrali da kazna treba da bude povećana i vi ste nekoliko amandmana, među njima mislim i amandman Dragana Stevanovića i Milana Avramovića, prihvatili, a ovaj amandman niste. Zašto niste, ne znam, ako svi amandmani imaju isti smisao.
    Mi smo praktično ovde tražili da se kazna sa 10.000 dinara u stavu 1. poveća na 25.000 dinara, kako bi taj raspon kazne ostao u odnosu jedan prema četiri, kako je i u svim ostalim kaznenim odredbama. Dakle, kada kažnjavate nekoga, nije bitno da li je to poslodavac ako je sa svojstvom pravnog lica, naravno da će kazne biti veće u odnosu na preduzetnika jer preduzetnik podrazumeva manji broj zaposlenih, ali raspon između najniže i najveće kazne mora ostati. To je nešto što je pravilo, to je ono što je dobro i u drugim zakonima i mislim da biste to morali prihvatiti i u ovoj situaciji.
    Obrazloženje koje ste dali meni je potpuno besmisleno. Molio bih, ukoliko može neko od predstavnika Ministarstva da to dodatno obrazloži, ali vi ovde kažete: „Predloženo rešenje nije u skladu sa propisanim rasponom novčanih kazni u članu 35. Zakona o prekršajima koji je stupio na snagu 1. januara 2010. godine.“
    Gospodo, kakve veze ovaj zakon i kaznene odredbe za zlostavljanje imaju veze sa Zakonom o prekršajima? Vi niste mogli Zakonom o prekršajima sankcionisati ono što se dešava po budućem zakonu. Ovo što piše je potpuno pravno besmisleno. Vi se pozivate na zakon koji je već donet kada obrazlažete kaznene odredbe u zakonu koji tek treba da bude donet.
    Znači, kaznene odredbe ovoga zakona mogu biti usklađene jedino sa ovim zakonom, ni sa čim drugim, jer Zakon o prekršajima nema apsolutno nikakve veze sa ovim. Zakon o prekršajima propisuje kazne i raspon kazni za neke druge stvari, a pogotovo što vi ovde ne govorite o visini, nego govorite o rasponu. Kako je moguće da raspon jedan prema četiri jeste adekvatan za drugi stav istog člana, jeste adekvatan za prethodni član, gde ste prihvatili naš amandman, a nije adekvatan samo za ovaj stav?
    Ne radi se o visini, ponavljam, radi se o rasponu između najviše i najniže kazne, da taj odnos bude jedan prema četiri, kao što je 10.000 prema 40.000 u prethodnom stavu, da ovde bude 25.000 prema 100.000, ali raspon ostaje isti – jedan prema četiri. Nemoguće je da je u jednom stavu u skladu, a da u drugom nije.