Gospodin Čikiriz.

Što se tiče amandmana na član 32, zaista bi najbolje bilo u praksi ako bismo mogli tu hitnost postupka da tumačimo na taj način da se u roku od nekoliko dana utvrdi da je bilo zlostavljanja, da sud donese presudu, da se utvrdi materijalna i nematerijalna šteta, njena visina itd.
Zaista, ovaj rok od tri dana nije realan, s obzirom na to da je samo administrativni deo zavođenja tužbe, prolaska kroz pisarnicu, u službu dostave itd., s obzirom na organizaciju sudova, apsolutno nerealan.
Rok dostavljanja tužbe na odgovor tuženom u parničnom postupku je dovoljno skraćen, sa 30 dana na 15 dana.
Pored drugih stvari, ovaj zakon predviđa i donošenje privremenih mera u roku od osam dana od dana predaje zahteva za donošenje privremenih mera.
Mislimo da je ovim i drugim odredbama zakona u dovoljnoj meri zaštićena hitnost i neophodnost što bržeg donošenja sudske odluke i dostavljanja tužbe na odgovor tuženom. Hvala vam.

Pravo na repliku iskoristiće gospođa Milica Vojić Marković.

Ne bih repliku, htela bih kao ovlašćeni predstavnik.

 Izvolite.

Samo mi recite koliko još minuta imam kao ovlašćeni predstavnik?

Četiri i po minuta, a od poslaničke grupe još dvanaest minuta.

Uzeću nekoliko minuta od vremena poslaničke grupe. Polako se približava kraju rad na amandmanima na zakon o zlostavljanju na radu. Mislim da treba da kažemo nekoliko reči, jer, praktično, ono što je bilo najvažnije u ovom zakonu smo ovde već iscrpli. Neko od amandmana koje smo podneli kao Poslanička grupa DSS su prihvaćeni, neki naši amandmani nisu prihvaćeni, iako su identični u tekstu nekog drugog prihvaćeni, ali, nema veze, suština je da se zakon delimično popravi.
Treba reći nekoliko stvari koje su vrlo važne. Kada govorimo o mobingu, koji je sve prisutnija društvena pojava i u Srbiji i svugde u svetu, kada govorimo o tome da je to zapravo nešto što je narastajući problem Srbije, moramo da kažemo da je to pitanje – kako pojesti slona? Ovako postavljeno pitanje može da izazove smeh, ali polako, korak po korak, dokazaću da je to moguće. Hoću zapravo da kažem da je uspešna borba protiv mobinga i te kako moguća, ali je moguća ako se uzmu u obzir tri elementa, vrlo kumulativno.
To su preventivne mere. U jednom delu smo kritikovali ono što ste vi napisali kao mogućnost preventivnih mera. To je obaveštavanje poslodavca, odnosno poslodavac je obavezan da obavesti svakog zaposlenog o tome da je zlostavljanje zabranjeno. Komentarisali smo da je to potpuno nedovoljno, da je potpuno neprecizno. Šta je za nas prevencija u tom smislu? Pravilno informisanje – šta je to mobing, koji su elementi, koji su oblici. Zatim, stalna edukacija i naročito komunikacioni treninzi svakog zaposlenog u firmi, a naročito rukovodilaca.
Ta uspešna borba podrazumeva preventivne mere, donošenje zakona. Ovo jeste prvi korak, prvi zakon koji reguliše tu oblast, ali je zakon potpuno neprecizan, u mnogim delovima potpuno nejasan. Moje kolege iz Demokratske stranke Srbije su vam pročitale šta kaže Sindikat novinara. Kaže, otprilike, sve ono što smo mi kao poslanici DSS-a danas ovde rekli, da ima mnogo nepreciznosti, definicije su preširoke ili su potpuno neupotrebljive.
Jedna od tih stvari koje su potpuno nejasne jeste medijator, odnosno posrednik. Vi kažete da postoji određena lista posrednika. Ne znamo kako se dolazi na tu listu, ne znamo ko su posrednici, šta oni prolaze i kakvu vrstu obuke. To je sve potpuno nejasno. Na drugom mestu kažete da svaki radnik koji ima autoritet i želi da bude posrednik može da bude posrednik. Naravno, skrenula sam pažnju više puta, nemoguće je to bez edukacije. Medijacija je ipak vrlo komplikovan i specifičan postupak, koji ne može tek tako svako da radi.
Ono što je za nas jako važno kao rešenje jeste edukacija javnosti. Juče sam skrenula pažnju na to, treba praviti široku društvenu kampanju. Treba zaista od toga napraviti nešto što je vrlo važno za građane Srbije, da svaki građanin Srbije zna o čemu se radi, da zna šta radi država na tom planu, šta rade drugi partneri.
Nemojmo da se zavaravamo, jedan od vrlo važnih partnera je sindikat. On mora da u svoje programe uključi i zaštitu radnika od mobinga. Mora da bude u stanju da raznim pritiscima štiti interese svojih članova u ovoj oblasti. Poseban napor sindikat mora da uloži onda kada se sklapaju kolektivni ugovori.
To su neke od stvari koje želimo da potenciramo. U toku ove rasprave smo rekli ono što smo imali da kažemo, da nismo protiv donošenja ovog zakona, ali smo u mnogim elementima saglasni da zakon... Vidim, sve druge poslaničke grupe, čak i ljudi iz vlasti, komentarišu da su mnoge stvari neprecizne, da se moraju doraditi.
Plašim se samo jedne stvari – ovaj zakon neće biti moguće, na neki način, koristiti za dobro zaposlenih u Srbiji. I sami ćete videti, kada počne da se primenjuje, da ćete u roku od nekoliko meseci, kao što je manir ove vlade, doći sa izmenama i dopunama, samo zato što niste dovoljno slušali ono što vam kažemo. Naravno, nismo sami pravili amandmane i nismo pokušali da otkrivamo toplu vodu; ovo smo radili sa ljudima koji se ovim poslom bave dugo i koji zaista imaju šta da vam kažu. Hvala vam.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Šarović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 32. predviđeno je da je u parnicama za ostvarivanje prava na zaštitu od zlostavljanja postupak hitan. U stavu 2. kaže se da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 15 dana od dana prijema tužbe. Tražili smo da taj rok bude skraćen na sedam dana.
U obrazloženju koje je dala Vlada kaže da je rok koji je predložen suviše kratak i nerealan imajući u vidu opterećenost sudova. Kaže, ta formulacija je u skladu sa napred navedenim članom Zakona o parničnom postupku.
To jednostavno nije tačno. Vi morate znati da je Zakon o parničnom postupku, može se reći, osnovni zakon, da je ovo poseban zakon u odnosu na taj i da se rokovi mogu postavljati drugačije od onoga što je kao opšte pravilo usvojeno kada je usvojen Zakon o parničnom postupku. Dakle, ovaj zakon o zaštiti od zlostavljanja može se posmatrati kao lex specialis u odnosu na taj zakon i pravno je potpuno dozvoljeno i moguće; i to je ono što je rekao i Zakonodavni odbor, da je ovaj amandman pravno moguć.
Dakle, ne možete se pozivati na bilo koje pravne odredbe. Ako govorimo o realnosti, da li je to moguće ili nije, imajući u vidu da ste nedavno sproveli od 2000. godine petu reformu pravosuđa, da ste izabrali nove sudije, da ste izvršili protivustavno reizbor, da ste napravili novu mrežu sudova i da ste obećali da će sudovi biti neuporedivo efikasniji nego do sada, mislim da je neophodno skratiti rok za jednu veoma jednostavnu radnju kakva je prosleđivanje tužbe na odgovor.
Ono što je problem i ovog zakona i drugih zakona je to što očigledno zakonske predloge pišu ljudi koji nikada nisu radili u sudu, ljudi koji nemaju nikakvu praksu.
Malopre smo čuli od kolege kako je i rok od tri dana kratak. Možda i jeste, ali verujte da bi bilo moguće i za tri dana, išli smo na neko optimalno rešenje od sedam dana. Sedam dana podrazumeva barem pet radnih dana. Svako ko je ikada radio u sudu po bilo kom osnovu, da li kao sudijski pripravnik, sudijski saradnik, a ja jesam, ili kao advokat, zna da se pošta, u koju spadaju i novopodnete tužbe, svakoga jutra iznosi sudijama. Dovoljno je da se uradi dostavna naredba i to je postupak koji traje prvih 10 ili 15 minuta u svakom radnom danu svakog dobrog sudije. Dakle, moguće bi bilo i za tri dana ovo uraditi, a ne za sedam. Rok od sedam dana je više nego dovoljan.
Kada određujete rokove za tako jednostavnu radnju poput prosleđivanja tužbe morate voditi računa da će za tih 15 dana neko svakodnevno trpeti fizičko, psihičko ili i fizičko i psihičko zlostavljanje. Namera zakonodavca i namera Poslaničke grupe SRS je da te ljude zaštitimo i da se to zlostavljanje svede na najkraću moguću meru. Nakon toga, onome ko je optužen za zlostavljanje ostavlja se dodatni rok za odgovor na tužbu od 15 dana, što već čini 30 dana, pa se tek nakon toga može zakazivati prvo ročište.
Po ovom tempu kako se sada radi, zakazuje se za nekih 60 do 75 dana, što znači da će ovo trajati mesecima. Siguran sam da nema toga ko može bilo kakav argument da iznese da rok od sedam dana nije dovoljan i da sudovi neće biti u stanju da ga ispoštuju. Nadam se da ćete i ovaj amandman prihvatiti.