Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da je previd to što niste prihvatili ovaj amandman, jer ste napravili propust u samom zakonu i predvideli da mogu trpeti sankcije... Evo, član 23. govori o odgovornosti zaposlenog koji vrši zlostavljanje; vi ste, pretpostavljam, prevideli mogućnost da onaj ko zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, na primer lažno prijavljuje, da i taj može odgovarati. Mi ovim amandmanom pre svega proširujemo odgovornost.
Stav 3. kaže: „Ako zaposleni, kome je zbog vršenja zlostavljanja izrečena mera iz stava 2.“, a mi dodajemo tu: „ili zbog zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja“. Dakle, i oni koji zloupotrebe pravo moraju odgovarati poput onih koji vrše zlostavljanje.
Dalje onda vršimo razradu i tražimo, imajući u vidu da ste prevideli tri sankcije: opomenu, meru udaljenja sa rada od četiri do 30 dana bez naknade zarade i meru trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu... Vi imate opomenu kao najblažu meru, pretpostavljam za najblaže slučajeve zlostavljanja, i imate ove dve teže sankcije, udaljenje do 30 radnih dana bez nadoknade i trajni premeštaj u drugu radnu sredinu.
Mi u SRS smo smatrali da bi bilo normalno da se, kao prvo, taj period od šest meseci u kome je moguće ponoviti zlostavljanje ili zloupotrebu zlostavljanja produži na 12 meseci. Zašto? Kada pogledate definiciju zlostavljanja kako je vi dajete, vi kažete da je to svako aktivno ili pasivno ponašanje koje se ponavlja; zlostavljanje nije jednokratni akt ili čin, već to traje nedeljama i mesecima.
Teško će biti ikada primeniti, ukoliko ne prihvatite naš amandman, ovaj član u praksi. Zašto? Ako imate zlostavljanje koje traje dva-tri meseca, onda imate postupak posredovanja, pa imate izricanje neke sankcije. Da li mislite da će biti dovoljno vremena da se u okviru tih šest meseci još jedanput ponovi taj ciklus zlostavljanja, koje mora trajati određeni vremenski period, da mora ponovo proći eventualno postupak posredovanja, biti izrečena sankcija i tek izricanjem druge sankcije za zlostavljanje na radu, odnosno zloupotrebe u zlostavljanju, vi stičete osnov za primenu ovog člana? U periodu od šest meseci to je nemoguće, jednostavno je prekratak period.
Obrazloženje koje ste dali je besmisleno, rekao bih, poput svih ostalih. Vi kažete: „Opomena kao mera neće biti dovoljno efikasna ako zaposleni kome je izrečena ova mera zna da ne može da mu se otkaže ugovor o radu ako nastavi da čini zlostavljanje.“ To jednostavno nije tačno jer se otkaz ugovora o radu ili prestanak radnog odnosa može izreći i na osnovu Zakona o radu. Dakle, taj ko vrši zlostavljanje, to može i kao povreda radne discipline da se kvalifikuje i na osnovu tog zakona takođe može biti izrečena mera prestanka radnog odnosa.
Ovim amandmanom se ni na koji način ne dira u Zakon o radu, ni druga prava koja radnici imaju u skladu sa tim zakonom. Uspostavlja se odgovornost i za one koji vrše zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Nadam se da ste shvatili o čemu govorimo. Uvek se u pravu sankcionišu i oni koji vrše neko krivično delo, neki čin koji je sankcionisan od strane društva kao negativan, ali se isto tako moraju sankcionisati i oni koji to pravo zloupotrebljavaju, odnosno oni koji lažno prijavljuju.
Ukoliko ne prihvatite ovaj amandman, a imajući u vidu ogromnu odgovornost poslodavca, vi praktično stimulišete ljude da na poslodavca vrše pritisak tako što će reći – ako ne budeš uradio to i to što mi se sviđa, iz dana u dan ću te prijavljivati i ne možeš mi ništa. Dakle, mora se propisati sankcija za zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.