Dame i gospodo narodni poslanici, za Srpsku naprednu stranku Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je izuzetno značajan, ali smatramo da kapaciteti i mogućnosti tog zakona ni izbliza nisu iskorišćeni, pre svega zato što verujemo da postoji jedan ozbiljan pritisak na medije od strane izvršne vlasti. Činjenica je da se mediji, da se novinari (naravno, mislim pre svega na urednike koji kreiraju tu politiku) retko obraćaju ovoj instituciji tražeći neku informaciju. Drugi problem je to što oni koji su dužni da daju informaciju nisu adekvatno kažnjeni, odnosno kaznena politika nije bila dovoljno oštra da bi ih na neki način naterala da poštuju ovaj zakon.
Samo bih kao neku informaciju narodnim poslanicima dao dva statistička podatka: recimo, što se tiče zahteva, udruženja i građani obraćaju se u 71% slučajeva; mediji se obraćaju instituciji u 22% slučajeva. Što se tiče žalbi koje Poverenik upućuje organima koji se nisu odazvali na ovaj zahtev, u 90% slučajeva te žalbe odnose se na građane i udruženja, a na medije samo 4,5%.
Očigledno je, dakle, kada je u pitanju ovo pravo, da ga mediji ne koriste, jako malo ga koriste. To nije teško utvrditi, dovoljno je uzeti najobičniju dnevnu štampu i pogledati; recimo, mnogo češće ćete naći članak o Narodnoj skupštini, nego članak koji će imati kritički osvrt kada je u pitanju izvršna vlast, kad su u pitanju ministarstva, iako nas ima 250 poslanika, a 28.000 zvanično zaposlenih u državnoj administraciji, iako je hiljadu puta veći budžet koji sva ta ministarstva, sve te agencije imaju nego što ima Narodna skupština. Mnogo češće ćete u medijima naći kritiku na račun poslanika, na račun zakonodavne vlasti nego što ćete to naći kada je u pitanju izvršna vlast.
Što se tiče kaznene politike, ove izmene i dopune Zakona je i trebalo da idu u tom smislu, znači, da se Povereniku omogući da na neki način onog koji ne poštuje zakon kazni. Nažalost, ovo rešenje koje ste vi predložili po nama ne znači popravku stanja u ovoj oblasti. Ukoliko se upućuje na Zakon o opštem upravnom postupku, onda su stvarno kazne za nekoga koji ne poštuje ovaj zakon jako simbolične, u iznosu od pet do 20.000 dinara.
Mi smo svojim amandmanom nastojali da te kazne bitno pooštrimo, da te kazne iznose nekih 100.000 dinara, s obzirom na to da su ti koji ne dostavljaju informacije sa jako dobrim primanjima, najčešće direktori pojedinih institucija ili rade u izvesnim agencijama, znači, ta kazna je primerena visini njihove plate, čak i mogućnost da ona bude višestruko izrečena.
To je suština našeg amandmana i suština naše želje da se ovaj institut mnogo češće koristi, da na neki način, možda je ružno reći, ali ulije strah u kosti onima koji izbegavaju i pokušavaju od javnosti da prikriju one informacije koje su od interesa za sve građane Srbije.
Žao nam je što niste imali razumevanja i prihvatili ovaj amandman ili bar predložili neko drugo rešenje koje bi značilo da ova izmena zakona ima smisla, jer ovako kako ste predložili, verujem da neće biti znatnijeg pomaka u ostvarivanju ovog prava. Hvala.
