Dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o DRI i te kako je važna i za SNS i žao mi je što sam stekao utisak da smo skoro dva sata izgubili govoreći o platama državnih revizora. Čini mi se da je to ipak u svemu ovome što se dešava oko DRI marginalna stvar. Mi iz SNS čak smo došli u jednom trenutku u situaciju da treba da se pravdamo što je taj naš amandman prihvaćen, a radilo se o tome da smo hteli da iskažemo podršku Državnoj revizorskoj instituciji i da taj predlog, koji je bio nekih 30% povećanja, eventualno bude 40%. Neke poslaničke grupe, kao što su G17 i SRS, čini mi se, predlagale su 50%.
Svi mi smo imali samo dobru volju i nije bilo nikakvog razloga da se oko toga stvara tolika polemika, da se nadmudrujemo, da se neko prikazuje kao miljenik Vlade, a neko kao neko ko to nije, da se toliko vremena troši na proceduru, da li je ispoštovana ili nije. To je stvar Poslovnika. Evo, menjaćete ga uskoro, promenite Poslovnik. Dajte da o DRI govorimo mnogo ozbiljnije, jer DRI treba da kontroliše preko 50% bruto domaćeg proizvoda, jer toliko prođe kroz javni sektor.
Znači, ako pogledate činjenicu, mnogi od kolega su to već pomenuli, da imamo sedam revizora... Dajte da budemo malo samokritični, poštovane kolege. Mi smo ti koji su taj zakon doneli pre četiri godine. Šta smo mi svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli da je stanje danas, kada je u pitanju državna revizija, ovakvo? Da li je Odbor za finansije dovoljno dobro u prethodnom periodu radio svoj posao, da li je temu DRI dovoljno često stavljao na dnevni red, da li je to bilo često na dnevnom redu ovog parlamenta? Rekao bih da nije, rekao bih da smo i te kako saučestvovali u lošem stanju kada je u pitanju DRI i da ne možemo odgovornost da prebacujemo na izvršnu vlast, jer izvršna vlast po nekoj svojoj prirodi, znajući situaciju u Srbiji, beži od DRI. Njoj nije u interesu... Kako se bahato odnosi prema građanima, zašto ne bi i prema jednoj instituciji koja treba da je kontroliše? Ne možemo mi na taj način da budemo amnestirani od odgovornosti za stanje u ovoj oblasti.
Znači, ove predviđene promene, koje su kako-tako dogovorene među poslanicima, i ovo povećanje plata trebalo bi da znače povećanje broja revizora, ali sve to što je predloženo je, čini mi se, samo kap u moru kada je u pitanju DRI. Pred nama je jedan mnogo ozbiljniji posao i nadam se da će ovaj saziv Skupštine, a i Odbor za finansije, smoći snage da izađe sa mnogo ozbiljnijim promenama, da izvrši jedan ozbiljniji pritisak na izvršnu vlast da bi se situacija popravila.
Nije potrebno da EU ucenjuje Vladu činjenicom da neće dati kredite za ovo ili ono javno preduzeće ukoliko se u tom javnom preduzeću na izvrši revizija. Potrebno je da mi danas, kada već govorimo o prodaji nekih javnih preduzeća, kao što je „Telekom“, imamo pravo stanje vrednosti tih preduzeća, da mi narodni poslanici, koji treba da uzmemo učešće u toj raspravi, znamo kakvi su bilansi, kakav je bilans stanja, kakav je bilans uspeha „Telekoma“, da znamo koliko realno vredi to preduzeće, a ne da već unapred krčmimo tu imovinu i, eventualno, neke prihode koji na osnovu te prodaje treba da se ostvare.
Isto tako, treba da znamo kako se upravlja tim javnim preduzećima. Direktori tih javnih preduzeća su puni hvale na svoj račun, ali ako se uđe u aktivu i u pasivu tih preduzeća, videće se da mnoge stvari nisu tako ružičaste kako se predstavljaju javnosti, da se imovina jednog dobrog dela javnih preduzeća urušava iz godine u godinu; da imamo jako loše upravljanje, i to je partijsko upravljanje; da mi, konkretno ću govoriti o „Telekomu“, u jednom sektoru koji ima velik rast ne samo kod nas nego u celom svetu ipak ne ostvarujemo takve rezultate kakve bi trebalo, jer se samo kratkoročni dugovi tog preduzeća poprilično uvećavaju. Očigledno je da to preduzeće, bez obzira na to što svoje usluge naplaćuje za 50 dana, a usluge prema drugima plaća tek posle nekih 700 dana, kako stvari stoje iz bilansa, nema dovoljno vlastitih obrtnih sredstava.
Treba se na jedan ozbiljniji način posvetiti stanju u javnim preduzećima i Državna revizorska institucija je ta koja treba da nam omogući, nama i javnosti, da steknemo pravi uvid u poslovanje tih preduzeća.
Želeo bih da kažem da se nadam da ćemo u nekom narednom periodu voditi računa i o celishodnosti sredstava koja su potrošena iz budžeta. Faktički, o tome nema ni reči danas, danas se to svodi na eventualnu kontrolu zakonitosti utroška sredstava. Tek kad budemo u toj fazi da možemo da procenjujemo celishodnost i rezultate pojedinih ulaganja sredstava koja se ulažu i idu iz budžeta, tek tada ćemo moći da govorimo da je Državna revizorska institucija ipak dostigla jedan kapacitet koji je preko potreban u kontroli uopšte javnih sredstava koja imamo.
Rekao bih da se, nažalost, kada je tema DRI na dnevnom redu pokazuje da danas u ovoj državi, kada je u pitanju kontrola institucija, imamo jako loše stanje. Rekao bih da izvršna vlast na tome, da ne kažem insistira, ali ne radi ništa, ali i da, nažalost, mi kao zakonodavna vlast ne insistiramo u dovoljnoj meri da se mnogobrojne afere koje se svakodnevno otvaraju sankcionišu. Na taj način se urušava poverenje građana u institucije, pa i u ovu našu instituciju, instituciju narodnog parlamenta.
Ne može se sve u ovoj zemlji relativizovati, ne može sve i da može i da ne mora. Moramo konačno da dođemo u situaciju da te nezavisne regulatorne institucije koje imamo, koje smo oformili, ne oformljujemo samo zato što to od nas traži EU, da to ne bude forma, već da stvarno bude suština u kontroli trošenja sredstava i ponašanja izvršne vlasti.
Nadam se da ovi amandmani koji su predloženi od Srpske napredne stranke i prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade neće biti prepreka za narodne poslanike da glasaju. Spremni smo da glasamo i za amandmane SRS i G17, gde se plate uvećavaju, ali plate su ono što je marginalno u celoj priči. Mnogo je važnije kako funkcioniše DRI i tu svi, pre svega mi koji smo taj zakon doneli, mi iz zakonodavne vlasti, moramo mnogo više da se potrudimo ne bismo li situaciju popravili, a ona je trenutno izuzetno loša. Hvala.