Gospodine poslaniče, institut postavljanja poslaničkih pitanja regulisan je članovima od 199. do 203. Poslovnika. Vi ste zapravo sada imali jednu raspravu u vezi sa amandmanom, a postavljanje poslaničkih pitanja je naravno moguće, ali...
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodin Zoran Antić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o DRI i te kako je važna i za SNS i žao mi je što sam stekao utisak da smo skoro dva sata izgubili govoreći o platama državnih revizora. Čini mi se da je to ipak u svemu ovome što se dešava oko DRI marginalna stvar. Mi iz SNS čak smo došli u jednom trenutku u situaciju da treba da se pravdamo što je taj naš amandman prihvaćen, a radilo se o tome da smo hteli da iskažemo podršku Državnoj revizorskoj instituciji i da taj predlog, koji je bio nekih 30% povećanja, eventualno bude 40%. Neke poslaničke grupe, kao što su G17 i SRS, čini mi se, predlagale su 50%.
Svi mi smo imali samo dobru volju i nije bilo nikakvog razloga da se oko toga stvara tolika polemika, da se nadmudrujemo, da se neko prikazuje kao miljenik Vlade, a neko kao neko ko to nije, da se toliko vremena troši na proceduru, da li je ispoštovana ili nije. To je stvar Poslovnika. Evo, menjaćete ga uskoro, promenite Poslovnik. Dajte da o DRI govorimo mnogo ozbiljnije, jer DRI treba da kontroliše preko 50% bruto domaćeg proizvoda, jer toliko prođe kroz javni sektor.
Znači, ako pogledate činjenicu, mnogi od kolega su to već pomenuli, da imamo sedam revizora... Dajte da budemo malo samokritični, poštovane kolege. Mi smo ti koji su taj zakon doneli pre četiri godine. Šta smo mi svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli da je stanje danas, kada je u pitanju državna revizija, ovakvo? Da li je Odbor za finansije dovoljno dobro u prethodnom periodu radio svoj posao, da li je temu DRI dovoljno često stavljao na dnevni red, da li je to bilo često na dnevnom redu ovog parlamenta? Rekao bih da nije, rekao bih da smo i te kako saučestvovali u lošem stanju kada je u pitanju DRI i da ne možemo odgovornost da prebacujemo na izvršnu vlast, jer izvršna vlast po nekoj svojoj prirodi, znajući situaciju u Srbiji, beži od DRI. Njoj nije u interesu... Kako se bahato odnosi prema građanima, zašto ne bi i prema jednoj instituciji koja treba da je kontroliše? Ne možemo mi na taj način da budemo amnestirani od odgovornosti za stanje u ovoj oblasti.
Znači, ove predviđene promene, koje su kako-tako dogovorene među poslanicima, i ovo povećanje plata trebalo bi da znače povećanje broja revizora, ali sve to što je predloženo je, čini mi se, samo kap u moru kada je u pitanju DRI. Pred nama je jedan mnogo ozbiljniji posao i nadam se da će ovaj saziv Skupštine, a i Odbor za finansije, smoći snage da izađe sa mnogo ozbiljnijim promenama, da izvrši jedan ozbiljniji pritisak na izvršnu vlast da bi se situacija popravila.
Nije potrebno da EU ucenjuje Vladu činjenicom da neće dati kredite za ovo ili ono javno preduzeće ukoliko se u tom javnom preduzeću na izvrši revizija. Potrebno je da mi danas, kada već govorimo o prodaji nekih javnih preduzeća, kao što je „Telekom“, imamo pravo stanje vrednosti tih preduzeća, da mi narodni poslanici, koji treba da uzmemo učešće u toj raspravi, znamo kakvi su bilansi, kakav je bilans stanja, kakav je bilans uspeha „Telekoma“, da znamo koliko realno vredi to preduzeće, a ne da već unapred krčmimo tu imovinu i, eventualno, neke prihode koji na osnovu te prodaje treba da se ostvare.
Isto tako, treba da znamo kako se upravlja tim javnim preduzećima. Direktori tih javnih preduzeća su puni hvale na svoj račun, ali ako se uđe u aktivu i u pasivu tih preduzeća, videće se da mnoge stvari nisu tako ružičaste kako se predstavljaju javnosti, da se imovina jednog dobrog dela javnih preduzeća urušava iz godine u godinu; da imamo jako loše upravljanje, i to je partijsko upravljanje; da mi, konkretno ću govoriti o „Telekomu“, u jednom sektoru koji ima velik rast ne samo kod nas nego u celom svetu ipak ne ostvarujemo takve rezultate kakve bi trebalo, jer se samo kratkoročni dugovi tog preduzeća poprilično uvećavaju. Očigledno je da to preduzeće, bez obzira na to što svoje usluge naplaćuje za 50 dana, a usluge prema drugima plaća tek posle nekih 700 dana, kako stvari stoje iz bilansa, nema dovoljno vlastitih obrtnih sredstava.
Treba se na jedan ozbiljniji način posvetiti stanju u javnim preduzećima i Državna revizorska institucija je ta koja treba da nam omogući, nama i javnosti, da steknemo pravi uvid u poslovanje tih preduzeća.
Želeo bih da kažem da se nadam da ćemo u nekom narednom periodu voditi računa i o celishodnosti sredstava koja su potrošena iz budžeta. Faktički, o tome nema ni reči danas, danas se to svodi na eventualnu kontrolu zakonitosti utroška sredstava. Tek kad budemo u toj fazi da možemo da procenjujemo celishodnost i rezultate pojedinih ulaganja sredstava koja se ulažu i idu iz budžeta, tek tada ćemo moći da govorimo da je Državna revizorska institucija ipak dostigla jedan kapacitet koji je preko potreban u kontroli uopšte javnih sredstava koja imamo.
Rekao bih da se, nažalost, kada je tema DRI na dnevnom redu pokazuje da danas u ovoj državi, kada je u pitanju kontrola institucija, imamo jako loše stanje. Rekao bih da izvršna vlast na tome, da ne kažem insistira, ali ne radi ništa, ali i da, nažalost, mi kao zakonodavna vlast ne insistiramo u dovoljnoj meri da se mnogobrojne afere koje se svakodnevno otvaraju sankcionišu. Na taj način se urušava poverenje građana u institucije, pa i u ovu našu instituciju, instituciju narodnog parlamenta.
Ne može se sve u ovoj zemlji relativizovati, ne može sve i da može i da ne mora. Moramo konačno da dođemo u situaciju da te nezavisne regulatorne institucije koje imamo, koje smo oformili, ne oformljujemo samo zato što to od nas traži EU, da to ne bude forma, već da stvarno bude suština u kontroli trošenja sredstava i ponašanja izvršne vlasti.
Nadam se da ovi amandmani koji su predloženi od Srpske napredne stranke i prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade neće biti prepreka za narodne poslanike da glasaju. Spremni smo da glasamo i za amandmane SRS i G17, gde se plate uvećavaju, ali plate su ono što je marginalno u celoj priči. Mnogo je važnije kako funkcioniše DRI i tu svi, pre svega mi koji smo taj zakon doneli, mi iz zakonodavne vlasti, moramo mnogo više da se potrudimo ne bismo li situaciju popravili, a ona je trenutno izuzetno loša. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Gospodin Antić.

Samo kratko, da ne ostanem bez komentara. Stav Srpske napredne stranke je da Savet, koji broji pet članova, treba da dobije mnogo ozbiljnije ingerencije i da mnogo više utiče na rad DRI, jer smo stekli utisak da taj uticaj nije dovoljan. Amandman ide u tom smeru. Žao mi je što nije bilo razumevanja. Hvala.

 

Zahvaljujem. Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lidija Dimitrijević i Dragan Stevanović.

Gospodin Stevanović želi reč.

S obzirom na to da je ovo kraj diskusije, zaključio bih – Srpska radikalna stranka je, kada su ove izmene i dopune Zakona u pitanju i kada je ova institucija u pitanju, isključivo želela da bude konstruktivna. To je pokazala na Odboru za finansije (gospodin Krasić i ostali), a namera nam je bila da pokažemo i danas.
Što se nas tiče, Državna revizorska institucija, njena samostalnost, sloboda i, kako bih rekao, opredeljenje da radi posao koji je zakonom predviđen nikada neće biti dovedeni u pitanje, ali nemamo nameru da bilo koga poštedimo ili ne pozovemo na odgovornost ukoliko se sve ono što Skupština obezbedi i omogući kroz proceduru u institucijama dovede u pitanje. Nemamo nameru da ćutimo i zatvaramo oči pred tim.
Takođe, tražimo od predstavnika vlasti da slede ovaj primer koji smo mi poslanici SRS pokušali da pokažemo danas u raspravi i da se u svom odnosu prema Državnoj revizorskoj instituciji postave upravo kao mi. Mislim da će to dati jedan kvalitet više našem ekonomskom, finansijskom, odnosno fiskalnom sistemu i biti u interesu građana, u koji se navodno svi ovde zaklinjemo i na koji se svi pozivamo. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, reč dajem predstavniku predlagača gospođi Branki Ljiljak.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je izabran da od predlagača, sedam poslanika, bude izvestilac, želela bih da kažem nekoliko reči.
Moje izlaganje će se vezati umnogome i za diskusije koje su bile vrlo konstruktivne i pokazuju da svi želimo da DRI radi na dobar način, da nema pritisaka, to smo svi shvatili, a pogotovo u Odboru za finansije, gde sam imala malo više dodira sa članovima DRI, kao i da oni rade svoj posao odgovorno, da im je pomoć potrebna, da smo to rekli na plenumu, kada je bila rasprava o završnom računu Republike Srbije za 2008. godinu. Ovo su početni koraci. Oni su uvek nespretni i moramo da im damo ne samo podršku rečima, nego i stvarno, da bi oni svoj posao počeli da rade onako kako zakon nalaže.
Hoću da napomenem, uz sve razgovore o tome kako izvršna vlast radi svoj posao i treba da bude i kritikovana, a i da se vrši revizija, da je ovo prva vlada koja je dobila izveštaj DRI, da je i pored svih teškoća u početku (više tehničke prirode, nego druge vrste) smogla snage da Državnoj revizorskoj instituciji da podršku da krene sa radom, što je rezultiralo izveštajem. On jeste delimičan, ali to su početni koraci, koji će se ispraviti u daljem radu državne institucije.
Sledeće, mada svi kritikuju, nema neke određene materijalne uslove da radi, nema svoje prostorije, odgovarajuće, ona je to nekako stavila da može da radi u tim novim prostorijama u kojima je sad došla na red; kadar, slažem sa svim prethodnim govornicima, treba da bude kvalitetan, mada je moj neki deo da se prime i mladi ljudi koji će se u toku rada školovati i dobijati određene sertifikate.
Državna revizorska institucija svake godine podnosi finansijski plan svoga rada, mislim da to mnogi poslanici znaju, i u izveštaju za 2010. stoji da oni trenutno imaju 22 zaposlena. Na početku, članovi Odbora za finansije se sećaju, a ja ću sada podsetiti i građane, mi smo im pomogli da u delu koji se odnosi na plate dobiju veća sredstva nego što im je odredilo Ministarstvo, odnosno Vlada. Znači, mi smo već dovoljno signala uputili Državnoj revizorskoj instituciji da radi i da samostalno vrši svoj posao. Planirano je da zaposle 80 ljudi i na osnovu toga je Ministarstvo finansija dalo u rebalansu jedan određeni deo sredstava koji će se odnositi na novozaposlene ljude. Očekujem da će se to desiti. Postoje primedbe da će to trajati šest meseci, do zapošljavanja; ne mora da bude, ti ljudi ne moraju odmah da dobiju tu platu, ali sad imaju uveravanje da će dobiti veću.
Što se tiče izrade izmena i dopuna Zakona, radi izbegavanja ovih licitiranja kolika će da bude plata i koliko procenata veća, ja sam i onda na sednici rekla da se zalažem za to da državni i ovlašćeni revizori imaju onoliku platu koliko će biti dovoljno da ljudi iz privatnog sektora, a mislim da će to da bude i imam uveravanja, pređu u DRI. Znači, prvo i osnovno mi je bilo, a mislim da su zato predlagači i potpisali ovo, da se ljudi koji će raditi svoj posao dobro nagrade.
Svakako da Savet revizorske institucije, kao neko ko će odlučivati o njihovom radu, treba da ima veću platu. Vidim da provejava isto. Situacija u Srbiji je malo teža nego što je bila ranijih godina i zato nismo radili licitacije da li će to biti 20, 30 ili 50%. Trideset posto veća plata na ovo što dobijaju revizori došla je kao rezultat dogovora i pregovora da sistematizacija koja postoji u DRI neće narušiti integritet ni Saveta DRI, a ni ljudi koji će to da rade. Zato smo mislili da je to dobro i da treba da bude u ovom procentu. Ne zato što mi mislimo da je to dovoljno, previše itd. Mislim da nije ni premalo, ali situacija je takva da mislim da će ovo da bude pristojno i za onoga ko bude radio i odlučivao u DRI.
Još jednom ponavljam da u Odboru za finansije nije bilo nikakvih problema. Podrška postoji. Svakako moram da istaknem da mi u Odboru radimo izuzetno dobro, da je predsednik kooperativan. Ovoga puta se stvarno slažem i sa izlaganjem gospodina Krasića u delu koji se odnosio na temu koja je danas na dnevnom redu.
Takođe se slažem i ponovila bih ovog puta da se često brka šta radi revizorska institucija, a šta radi budžetska inspekcija. Pri tom, u radu ove revizorske institucije postoje interni revizori, koji se još uvek nisu razvili i o tome treba da vodimo računa.
Pre neki dan smo na Odboru za finansije imali izveštaj budžetske inspekcije; mislim da nije prošao olako. Ali, isti je problem i kod budžetskih inspektora, ni oni trenutno nemaju odgovarajuću platu; nalaze se pod Ministarstvom finansija i potpadaju pod zakon kojim se određuju plate za državne službenike i nameštenike. Možda bismo tu mogli da imamo neki svoj stav.
Ovo je ipak rađeno u dogovoru i sa poslanicima, koji su imali odgovarajuće primedbe, i sa DRI i mislim da je to za ovo vreme dobar predlog i da treba da glasamo svi zajedno. U diskusiji smo pokazali da podržavamo rad i mislim da ćemo, ako ovako nastavimo, doneti dobro Srbiji, u svakom pogledu. Hvala.

Predstavnica predlagača, kojoj se zahvaljujem, upravo je pozvala sve poslanike da, u skladu sa atmosferom koja je bila pri raspravi o ovoj tački, uzmemo učešća u danu za glasanje i glasamo za predlog.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Rad ćemo nastaviti 26. maja u 10.00 časova. Zahvaljujem na saradnji.