Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 90 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dejan Radenković.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuje i Milica Dražić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje pozdravljam.
Prelazimo na jedinstveni pretres 2. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O OSNIVANjU REGIONALNE ŠKOLE ZA DRŽAVNU UPRAVU (RESPA)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 152. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS- Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Bortić – Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Jovan Palalić – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Jovan Nešović – Poslaničku grupu G17 plus; narodni poslanik Aleksandar Martinović – Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da) Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Solunska agenda za Zapadni Balkan je još 2003. godine pozvala zemlje regiona da formiraju Regionalni mehanizam kojim će se unaprediti obuka i obrazovanje javnih uprava kako bi bile spremne za proces evropskih integracija.
Ideja o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu ustanovljena je 2006. godine, kada je potpisan Protokol o osnivanju škole, a Sporazum o osnivanju RESPE su potpisale Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija, krajem 2008. godine, čime se stvorila osnova za institucionalizaciju Respe i njen prelazak u drugu fazu postojanja, međunarodnu organizaciju.
U međuvremenu, RESPA je otpočela sa organizovanjem obuka sredstvima EU. Odlučeno je da njeno sedište bude u Danilovgradu u Crnoj Gori, a čim Sporazum ratifikuje najmanje pet strana potpisnica ugovora ovaj dokument stupa na snagu.
RESPA će postati pravni subjekt, međunarodna organizacija koja ima za cilj da jača saradnju državnih uprava u regionu, da jača odnose sa zemljama EU i članicama Evropske ekonomske zone, da razvija administrativne kapacitete, koji su jedan od uslova evropskih integracija i da jača ljudske resurse u skladu sa principima evropskog adminstrativnog prostora.
Poslovi koordinacije učešća Srbije u aktivnostima Respe od 2007. godine do danas podrazumevali su izbor predstavnika državne uprave Srbije za učešće na obukama koje se organizuju u zemljama regiona, godišnjim konferencijama Respe, međunarodnim konferencijama i letnjim školama u Brižu i Luksemburgu.
Samo je od januara 2009. godine do juna 2010. godine oko 60 državnih službenika iz Srbije prošlo različite programe obuke koje je RESPA organizovala. Obuke su pokrivale različite teme, počev od obuka na temu upravljanja u adminsitraciji, strateškog menadžmenta, pa do obuka u oblasti uticaja javnih politika EU na nacionalne i javne politike, izrade propisa, upravljanje ljudskim resursima itd.
Posebno je značajno učešće državnih službenika Srbije na prestižnim evropskim letnjim školama u Brižu i Luksemburgu, čiji programi pokrivaju različite aspekte EU, njenih institucija i politika.
Učešće Republike Srbije u Respi je izuzetno značajno sa aspekta integracija u EU, budući da je regionalna saradnja jedan od uslova za članstvo u EU. EU kontinuirano podržava osnivanje Respe, što je istaknuto i u zaključcima Evropskog saveta. Stoga, iako je jedna od glavnih aktivnosti Respe stručno usavršavanje državnih službenika njenih članica, značaj Respe se ne može posmatrati samo sa stanovišta obuke već se mora ocenjivati u širem kontekstu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Pored toga, budući da RESPA ima za cilj da postane jezgro za povećavanje institucija zaduženih za obuku državnih službenika u regionu, da se nadoveže na domaće programe stručnog usavršavanja, posebno sa aspekta integracija u EU, kao i da obavlja savetodavnu funkciju prilagođavanja uprava njenih članica potrebama članstva u EU, razvoj Respe je u skladu sa politikom Republike Srbije u oblasti reforme državne uprave. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci odbora žele reč, gospodin Boško Ristić i Vlatko Ratković? (Ne)
Da li narodni poslanik Petar Jojić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? Gospodin Jojić nije tu.
Da li narodna poslanica Vjerica Radeta, koja je izdvojila mišljenje na Odboru za pravosuđe i upravu želi reč? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, formalni razlog zbog čega sam izdvojila mišljenje jeste činjenica da smo mi ovaj predlog zakona dobili samo jedan radni dan pre nego što je počela ova sednica. To je, zaista, manir vladajuće većine. To, već, postaje drsko i bezobrazno. Mi nemamo drugog načina da se protiv toga borimo, nego da javnost sa ovog mesta obaveštavamo kako, zapravo, radi ova skupštinska većina.
Drugi razlog, suštinski razlog, i vrlo ozbiljniji, jeste da SRS smatra da je potpuno nepotrebno da država Srbija zaključuje ovaj sporazum o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu. Ministar je rekao, a i u obrazloženju piše, da je sedam država potpisnica ovog sporazuma, ali treba svakako reći koje su to države. To su: Republika Albanija, BiH, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Crna Gora, Republike Srbija i Privremena administrativna misija UN na Kosovu, koja istupa u ime Kosova shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u prisustvu Evropske komisije. Ovako, tačno, stoji u obrazloženju Predloga ovog zakona.
Mislimo da postaje suviše opasno to što malo-malo pa u parlamentu dobijamo predloge zakona u kojima je potpisnik neko u ime te samoproklamovane i lažne države Kosovo i u situaciji kada nam zvaničnici evropskih sila sve više otvorenije skreću pažnju da Srbija neće ući u EU ukoliko ne prihvati činjenicu koju su oni prihvatili, da je Kosovo samostalna država, mi se poigravamo ovakvim zakonima sa nekim ko to radi u ime lažne države Kosovo. To je za SRS apsolutno neprihvatljivo.
Treba li da podsetimo da je pre nekoliko dana održana nekakva konferencija u Sarajevu gde su predstavnici Srbije sedeli, takođe, pored predstavnika te lažne države Kosovo i onda, bože, kažu ispred njih neće pisati koju državu predstavljaju nego samo ime i prezime. Javnost Srbije treba da zna da ovo već postaje veoma opasno i da vi iz vladajuće većine sve više naginjete ka činjenici da ćete ovako, polako, korak po korak, zapravo, i prihvatiti tu samoproklamovanu državu Kosovo.
S druge strane, smatramo da vi ovim sporazumom degradirate i obrazovanje u Srbiji, kao i ljude koji su se obrazovali i koji su stekli radno iskustvo u radu organa državne uprave, pa ne vidimo zašto bi neko išao da se edukuje o tome kako će primenjivati zakon u Srbiji. Vi rekoste, ministre, da je, već, ne znam, šezdesetak zaposlenih u državnoj upravi bilo na nekakvim edukacijama, ali s obzirom na to da je centar ove Respe, kako ste je skraćeno nazvali, u Crnoj Gori, u Danilovgradu, onda, verovatno, vodite računa kada zimi edukujete ove da to bude na Žabljaku, a u letnjem periodu da to bude, recimo, u Herceg Novom, pa da se ljudi lepo provedu i da se odmore o državnom trošku.
Takođe, građani, a pre svega zaposleni u državnoj upravi treba da znaju da ovo podučavanje nekoga ko, možda, već 20 godina radi u državnoj upravi državu košta 12 miliona dinara. Vi, istovremeno, pretite otkazima desetinama hiljada zaposlenim u državnoj upravi i, sada, zamislite da ste ovih 12 miliona dinara stavili u budžet u namenu za zarade tih ljudi koliko biste porodica poštedeli da ne ostanu bez hleba, da neko ko radi u državnoj upravi i dalje ostane …
(Predsednik: Vreme.)
… na svom poslu, a potpuno bespotrebno trošite državne pare …
(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.)
… da se nekome …

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Reč ima gospodin Zoran Bortić.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, polazeći od ustavnog osnova za donošenje ovog zakona koji je sadržan u članu 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije i u članu 99. stav 1. tačka 4) Ustava, Narodna skupština Republike Srbije ima obavezu da potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. U tom smislu, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravi, RESPA, predstavlja jedan od značajnih propisa na putu naše zemlje u evropske integracije. Inicijativa za osnivanje Regionalne škole za državnu upravu, RESPA, pokrenuta je na Solunskom samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana u junu 2003. godine.
Cilj ove inicijative je jačanje regionalne saradnje u oblasti državne uprave, administrativnih kapaciteta, razvoja ljudskih resursa i usvajanje osnovnih principa evropskog administrativnog prostora. Cilj je da RESPA postane regionalni forum za obuku državnih službenika iz zemalja Zapadnog Balkana, da se umreže državne uprave iz regiona i da se obezbedi proces razmene iskustava državnih uprava članica Respe. U maju 2006. godine u Briselu je održana konstitutivna konferencija na ministarskom nivou na kojoj je potpisan Protokol o saradnji za stvaranje Regionalne škole za državnu upravu. Protokol su potpisali predstavnici Republike Albanije, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, BiH, tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora i posebno predstavnici Republike Srbije i Republike Crne Gore, kao i predstavnik UNMIK-a u ime AP Kosovo i Metohija. Protokol je potpisan u prisustvu Evropske komisije.
Saglasno ovom protokolu počele su pripreme za institucionalizaciju Respe, tj. određivanje sedišta za stvaranje pravne osnove za budući rad. U januaru 2008. godine, po sprovedenom izbornom postupku, nadzorni odbor, kao rukovodeći organ Respe, odlučio je da sedište Regionalne škole za državnu upravu bude u Danilovgradu, u Crnoj Gori. Nakon određivanja sedišta pokrenute su aktivnosti za pripremu nacrta međunarodnog Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu, uključujući i pripremu Pisma o namerama u vezi sa osnivanjem ove škole. Pismo o nameri potpisano je juna 2008. godine u Sloveniji, a u ovom aktu izražena je podrška članica Respe, da se usaglasi, potvrdi i potpiše međunarodni sporazum kojim bi se RESPA osnovala kao međunarodna organizacija.
Po potpisivanju ovog akta, pristupilo se usaglašavanju teksta međunarodnog sporazuma sa stručnjacima za međunarodno pravo svih učesnika u ovim pregovorima. Sporazum je usaglašen u Parizu 28. i 29. jula 2008. godine, osim njegovih finansijskih odredaba, koje su naknadno usaglašene u Podgorici 11. i 12. septembra 2008. godine. Sporazum o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu potpisan je u Podgorici 21. novembra 2008. godine i potpisali su ga svi učesnici, osim ovlašćenog predstavnika UNMIK-a, koji je trebalo da potpiše u ime privremene vlade AP Kosovo i Metohija, a na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Na ovaj način stekli su se normativni uslovi za početak rada Regionalne škole za državnu upravu sa sedištem u Danilovgradu, u Crnoj Gori, kao međunarodne institucije. Kako bi ova škola mogla da počne da radi i ostvaruje svoju funkciju, odnosno da bi se kroz proces Respe obezbedilo usaglašavanje rada organa lokalne uprave u zemljama regiona, a na taj način ove zemlje približile svoj normativni poredak zemljama EU, kojoj teže, potrebno je za njegovo stupanje na snagu i da bi se ostvarila puna primena da ga ratifikuje pet članica. Budući da su Sporazum potvrdile četiri članice, neophodno je za njegovu implementaciju da ga potvrdi Narodna skupština Republike Srbije i zato je i ovaj zakon stavljen u proceduru po hitnom postupku.
Nedonošenje ovog zakona moglo bi da proizvede štetne posledice po rad organa i organizacija u procesu pristupanja naše zemlje EU. Ovo, tim pre, što je regionalna saradnja jedna od obaveza koje je Republike Srbija preuzele SSP Evropskoj uniji i što je Evropska komisija u svom izveštaju za 2009. godinu konstatovala kao napredak.
Poštovane kolege narodni poslanici, ciljevi Regionalne škole za državnu upravu, kao međunarodne organizacije, usmereni su na poboljšanje saradnje u oblasti državne uprave među članicama potpisnicama ovog sporazuma. Ova saradnja obezbediće jačanje iskustva i razmenu informacija sa državama članicama EU i evropskog ekonomskog prostora. Kroz rad ove škole ojačaće se administrativni kapaciteti u državnim upravama članicama Respe, u skladu sa potrebama procesa evropskih integracija. Istovremeno, značajno će se razviti i ljudski resursi u državnim upravama članicama Respe, prema standardima i principima državnih uprava u zemljama EU.
Veliki deo aktivnosti Respe biće usmeren na različite vrste obuka polaznika ove škole, koje će biti osposobljene za ovu oblast i koje su od značaja za pitanje integracija naše zemlje u EU, kao i za pitanje reforme naše državne uprave, funkcija RESPA neće biti iscrpljena samo na tome. Naprotiv, učešće naše zemlje u aktivnostima Respe veoma je značajno i sa stanovišta integracija Republike Srbije u EU. Treba imati u vidu da će RESPA predstavljati i savetodavni forum za administrativne reforme i razvoj administrativnih kapaciteta svih njenih članica u procesu pristupanja EU. Zbog toga je učešće Republike Srbije u daljoj institucionalizaciji i realizaciji aktivnosti Respe izuzetno značajno, jer doprinosi bržoj integraciji u EU, koja je kao jedan od uslova za članstvo postavila i dobru saradnju sa zemljama u regionu.
Treba napomenuti i činjenicu da je potvrđivanje Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu sa sedištem u Danilovgradu navedena kao jedna od prioritetnih aktivnosti Evropske komisiju za 2009. i 2010. godinu.
Isto tako, treba podsetiti da su u budžetu Republike Srbije za ovu godinu obezbeđena sredstva za sprovođenje ovog zakona, čime će naša zemlja izvršiti svoj deo finansijskih obaveza u finansiranju Respe, na osnovu člana 23. Sporazuma kojim je utvrđen osnovni budžet Respe za svaku članicu u 2010. godini. Polazeći od činjenice da je strateški cilj ove vlade, utvrđen voljom građana na izborima 2008. godine, ulazak u punopravno članstvo EU, ovaj zakon je samo jedan u nizu normativnih obaveza koje mi na tom putu treba da ispunimo. Usaglašavanje naših standarda sa evropskim izjednačavanjem normativnog i kadrovskog potencijala u oblasti državne uprave, doprineće, uz druge standarde, bržem uključenju Srbije u EU.
Polazeći od tih činjenica, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz)

Zahvaljujem poslaniku Bortiću.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Palaliću.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje državne uprave Republike Srbije, nažalost, u Narodnoj skupštini kao tema otvara se samo u onim situacijama kada se vode razgovori i kada se raspravljaju pitanja odnosa Srbije sa pojedinim međunarodnim institucijama. Poslednju ozbiljnu raspravu o ovoj temi imali smo uoči zaključenja aranžmana sa MMF, kada se razmatralo pitanje smanjenja zaposlenih u državnoj upravi, a, evo, sada, kako je ovde navedeno u obrazloženju Predloga ovog zakona, radi evropskih integracija i, kako se kaže, radi bolje regionalne saradnje.
Mislim da je pitanje državne uprave Republike Srbije pitanje koje treba zajedno ovde da raspravljamo radi realizacije osnovnih prava građana, radi efikasnijeg rada državnih organa i treba da vidimo u kakvom se stanju i na kom nivou nalazi državna uprava, s jedne strane, kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih prava građana u upravnim postupcima pred državnim organima, a, s druge strane, i u kojoj meri je realizovan snažan kapacitet državne uprave da bi, ono što se i navodi u ovom predlogu zakona, država Srbija mogla da realizuje zajedničke tekovine EU i time ispuni jedan od kopenhagenških kriterijuma za evropske integracije.
No, kada je u pitanju ovaj predlog zakona, ima mnogo otvorenih i spornih pitanja koja se tiču i sedišta ove međunarodne organizacije i finansiranja ove međunarodne organizacije, a takođe, i onog što se navodi ovde kao privilegija, imuniteti funkcionera ove međunarodne organizacije. Ali, pre toga da se osvrnemo na pitanje državne uprave Republike Srbije i uopšte značaja ovakvog jednog predloga zakona, kada je u pitanju realizacija jačanja kapaciteta državne uprave, obuka kadrova i efikasan rad.
Moram da kažem da su pitanja reforme državne uprave pokrenuta još 2004. godine, ona traju i danas. Donet je niz važnih sistemskih propisa. Međutim, pitanje državne uprave i problem funkcionisanja državne uprave ozbiljno se otvorio kao problem kada se postavilo pitanje broja zaposlenih i, s tim u vezi, efikasnosti rada državne uprave.
Da vas podsetim, ova Narodna skupština donela je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, koji je, s jedne strane, imao za cilj da se smanji javna potrošnja, a s druge, ovde su nas predstavnici ministarstava ubeđivali da će to sasvim sigurno doprineti boljoj i većoj efikasnosti rada državne uprave i državnih organa. Međutim, i posle tog perioda, perioda od donošenja ovog zakona, ne može se reći da je državna uprava postigla taj nivo koji se očekuje i koji građani od nje očekuju.
S druge strane, mi nemamo informaciju, a bilo bi dobro da Narodna skupština ima tu informaciju – kako je uopšte realizovan ovaj predlog zakona, tj. kako su realizovane obaveze koje su nadležni državni organi, prvenstveno ministarstva, imala po ovom zakonu? Kako su utvrđeni kriterijumi za smanjenje broja zaposlenih? Da li su doneti akti o sistematizaciji? Da li je vršeno ocenjivanje u svim ministarstvima? Ako to nije slučaj, da li su oni ministri i oni funkcioneri državnih organa kažnjeni, saglasno odredbama zakona koji ovde imamo? Sasvim sigurno da taj posao, videli smo i prilikom poslednjih pregovora sa MMF, nije realizovan, i to je bila još jedna magla koja je bačena pred građane i pred međunarodne institucije da ćemo mi uspeti da na taj način smanjimo našu administraciju i učinimo je efikasnom.
Bojim se da stanje u kojem se nalazi državna administracija ne može da odgovori prvenstveno građanima, a, s druge strane, ne može da odgovori onim obavezama koje država preuzima u procesu evropskih integracija. Nisam siguran da li su uopšte predstavnici Vlade svesni kakva su očekivanja i šta to treba da rade organi državne uprave da bi ispunili osnovne kriterijume primene zajedničkih tekovina EU. Da Vlada nema jasnu sliku o tome, govori i sama činjenica da kada je formirano, kako se kaže, Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za pristupanje Srbije EU, u tom telu nema ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. A upravo od državnih organa i državne uprave se očekuje da podnesu najveći teret tog posla.
Osim toga, pitanje koje se postavlja u vezi državne uprave, kao i ovog predloga zakona, jeste odnos između organa i službi koje je formirala Vlada Republike Srbije, konkretno mislim na Službu za upravljanje kadrovima, kao službu Vlade, koja ima izuzetno važan zadatak da vrši edukaciju državnih službenika da bi realizovali osnovne zadatke koje ima državna uprava i ovog posla koji će se raditi kada Narodna skupština ratifikuje ovaj zakon.
Šta je do sada uradila Služba Vlade Republike Srbije za upravljanje kadrovima? Koliko je službenika obučeno? Po kojoj metodologiji? Po kojim kriterijumima? Kakav je efekat te obuke? Da li će Služba za upravljanje kadrovima Vlade prestati da radi i u kojoj meri će prestati da radi? Kakav će biti njen odnos sa ovom međunarodnom organizacijom koja će sada biti formirana? Sasvim sigurno bi bilo bolje da se ovih 12 miliona dinara, što se odvaja za ovu međunarodnu organizaciju, moglo upotrebiti, između ostalog, za obuku državne uprave i državnih službenika u našoj državnoj upravi, po metodologiji Službe Vlade za upravljanje kadrovima, jer ta služba neuporedivo bolje zna i ima neuporedivo bolji pregled stanja u pojedinim organima državne uprave. To je pitanje oko koga treba ovde raspraviti, u krajnjoj liniji, kao i dobiti odgovor od predstavnika Vlade danas ovde u Narodnoj skupštini.
Stanje državne uprave, funkcionisanje državne uprave nije na tom nivou kojim mi možemo biti zadovoljni. Pitanje je – u kojoj meri to može da bude unapređeno formiranjem jedne ovakve međunarodne organizacije, ukoliko nemamo jasnu sliku o tome šta se uradilo sa smanjenjem broja zaposlenih u državnoj upravi, koje je Vlada obećala, i na koji način funkcioniše obuka trenutno zaposlenih u organima državne uprave, da bi se unapredili kapaciteti državne uprave?
Takođe, pitanje koje se postavlja u vezi ovog zakona, jeste sedište ove međunarodne organizacije. Zaista, nismo dobili jasan odgovor, niti imamo jasne kriterijume zašto je izabrana Crna Gora i zašto je izabran Danilovgrad. Mišljenja sam da je, ipak, posle svih reformi koje su 2004. godine učinjene na planu državne uprave, državna uprava Republike Srbije u boljem stanju i da ima bolji kapacitet i efikasnost od velikog broja država u regionu, pa bi bilo prirodno, imajući u vidu veličinu države i s obzirom na stanje državne uprave, da Beograd bude sedište jedne ovakve organizacije.
Voleo bih da dobijem odgovor – zašto se predstavnici Vlade nisu borili da upravo Beograd bude sedište ove međunarodne organizacije, nego da to bude Danilovgrad, uz sve uvažavanje? Ali, nisam siguran da je stanje državne uprave u Crnoj Gori tako kvalitetno ili da je kvalitetnije od stanja u srpskoj državnoj upravi, a pogotovo, radi se o jednom malom mestu koje treba da bude sedište jedne regionalne organizacije, sa takvim institucionalnim kapacitetima i tim obimom finansiranja.
Da podsetim, sve države koje su potpisnice ovog sporazuma i predstavnici privremene međunarodne uprave na KiM, UNMIK-a, treba da finansiraju ovu međunarodnu organizaciju.
Naravno, bitno je pitanje – zašto su predviđene privilegije i imuniteti za predstavnike ove međunarodne organizacije? Znam da je po važećim međunarodnim konvencijama ovo moguće, ali postavlja se pitanje – šta će predstavnici ove međunarodne organizacije da rade u državama regiona, konkretno i u državi Srbiji, da bi im se obezbedio taj stepen zaštite njihovog delovanja, da bi se sprečila bilo kakva mogućnost, između ostalog i države Srbije, da pokreću odgovarajuće postupke ukoliko dođe do kršenja zakona i, u krajnjoj liniji, vršenja krivičnog dela? Mislim da je apsolutno nepotrebno da se daje ovaj stepen zaštite, koji se daje, predstavnicima ove međunarodne organizacije.
Ono što, takođe, pada u oči jeste obrazloženje koje smo dobili od Vlade Republike Srbije za donošenje ovog zakona i ono obrazloženje koje imamo u preambuli ovog zakona. U preambuli ovog međunarodnog sporazuma govori se o potrebi unapređenja državne uprave u državama potpisnicama ovog međunarodnog sporazuma, uz saradnju sa Evropskom komisijom tj. uz Dobru praksu koja postoji na prostoru EU i u državama EU, kako bi ta Dobra praksa bila implementirana u državnu upravu Republike Srbije i drugih država potpisnica ovog sporazuma, kako bi one bile u mogućnosti da u povećanju svoje efikasnosti sutra primene propise koji su usvajani u Republici Srbiji, a koji predstavljaju zajedničku tekovinu EU. Dok o tome, konkretno, u Razlozima za usvajanje ovog zakona po hitnom postupku nema nijedne reči.
Tu se govori o tome da je zakon neophodan zbog regionalne saradnje. E, sada se postavlja pitanje prave namere zašto se ovaj zakon donosi. Da li se donosi da bi se uspostavio jedan postupak koji bi doveo do jačanja državne uprave u Republici Srbiji ili zato da bi nekome poslužio da bi mahao kako, eto, Srbija na još jedan način manifestuje svoju dobru volju da ima regionalnu saradnju? Ta regionalna saradnja je povezana sa pričom o evropskim integracijama. I, uopšte, obrazloženje zakona je tako koncipirano da govori da je ovo dato zbog toga da Srbija što brže ide ka EU, da bi se realizovali procesi evropskih integracija, a tu upravo, imamo najviše spornih pitanja i problema oko kojih, nažalost, u ovoj Narodnoj skupštini ne govorimo pune dve godine.
O ključnom političkom problemu koji Srbija ima, a to je pitanje odnosa evropske integracije Republike Srbije sa očuvanjem njenog teritorijalnog integriteta, mi u Narodnoj skupštini ne pričamo. Usvajamo niz zakona, obrazlažemo ih potrebama evropskih integracija. Oni su, ako se napravi razlika između političkog aspekta, tehničke prirode. Oni su možda i potrebni da bi se povećali standardi u svim segmentima našeg državnog i društvenog života, ali ne otvaramo raspravu o političkom problemu koji imamo kada su u pitanju evropske integracije.
A, to je pitanje – da li Republika Srbija, posle svih izjava koje ovih dana slušamo, može da učestvuje u evropskim integracijama da njen teritorijalni integritet ne bude doveden u pitanje? Imamo suštinski spor sa EU o našem teritorijalnom integritetu, jer je supstanca države, teritorijalni integritet, delovanjem pojedinih članica EU dovedena u pitanje. Juče smo imali priliku da vidimo kako se predstavnici Euleksa, koji su došli na Kosovo uz saglasnost Vlade RS, ove vlade, izjašnjavaju o ovom krupnom pitanju.
Da vas podsetim, kada je ova vlast govorila da Euleks treba da dođe jer će biti statusno neutralan, ukazivali smo da to nije tačno. Juče je Piter Fejt rekao da očekuje, pošto je uveren da će biti mešovita presuda Međunarodnog suda pravde, da će uslediti novi talas priznanja Kosova. To govori visoki predstavnik EU na Kosovu, za koga ste rekli da je statusno neutralan. On očigledno navija za to da što više država prizna Kosovo.
I mi, u toj situaciji, insistiramo na priči o evropskim integracijama u ovom tehničkom smislu, a da ovo političko pitanje nismo u Narodnoj skupštini ni dotakli. Onda se postavlja pitanje – u kojoj meri se sve ovo iskreno redi i u kojoj meri Vlada Republike Srbije zna ili ne zna koji su dometi ove politike evropskih integracija, ako prethodno pitanje, može se reći conditio sine qua non našeg puta oko ulaska u EU nije raspravljano?
Prema tome, hitno treba otvoriti u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravu o ovom pitanju, političkom problemu koji postoji ili možete da kažete da ne postoji i to je legitiman stav, mi mislimo da postoji, pa tek onda, kada se to pitanje raspravi, kada se dobije jasan odgovor od EU, krenuti u realizaciju ovog nacionalnog plana za pristupanje Srbije EU, koje se sada na sve moguće načine promoviše.
U krajnjoj liniji, bez prethodne rasprave o ovom pitanju, potpredsednik Vlade, Đelić, donosi odgovore na imaginarni upitnik a da prethodno ovo pitanje nismo raspravljali.
Drugo pitanje jeste ovaj tehnički problem koji se odnosi na kapacitete državne uprave Republike Srbije, da, kada već jednom ovo, i ako budemo, raspravimo bude u stanju da recipira zajedničke tekovine EU i da, uopšte, bude u stanju da ispuni one kopenhagenške kriterijume, a to znači da postoji sposobna državna uprava i pravosuđe koje će implementirati propise koji budu ovde usvojeni.
O pravosuđu ćemo pričati kada dođe ministarka Malović, danas ili sutra. Kakve tek tu probleme imamo, pogotovo u svetlu ove politike evropskih integracija. Ali, sada govorimo o državnoj upravi i o tome da je neophodno jasno, konkretno sagledati gde se nalaze organi državne uprave, kakva je obučenost državnih službenika, kakvo je znanje za taj ogroman posao gde se radi o desetinama hiljada propisa, direktiva, naredbi, uputstava, smernica, svega onoga što donose organi EU.
Prema tome, ovaj sporazum ovako kako je predložen ima niz manjkavosti. Rekli smo o kojima se radi. Potreba je da državna uprava u Republici Srbiji bude unapređena, da Dobra praksa koja postoji u državama EU gde ta uprava efikasno funkcioniše, prvenstveno za dobrobit građana u realizaciji njihovih prava pred državnim organima, da i kod nas radi efikasno, brzo, nepristrasno, to je potreba. Bilo bi veoma važno, a očekujem od ministra da predloži novi zakon o upravnom postupku kako bismo u narednom periodu o tome raspravljali, jer je jako važan sistemski zakon i da što češće raspravljamo o ovom pitanju, u krajnjoj liniji, da dobijemo izveštaj šta je sa ovim zakonom o maksimalnom broju zaposlenih, jer bojim se da je taj zakon bio apsolutno nepotreban. Mislim da se ruši kredibilitet države Srbije da se ovakav zakon donosi, da se potom ne sprovodi, a da se onda pred međunarodnim institucijama fingira spremnost da se državna uprava učini efikasnom.
Znam da ministar Marković nije učestvovao u izradi tog zakona, u krajnjoj liniji, nije učestvovao ni u raspravi o tom predlogu zakona. Oni koji su to radili neka dođu ovde i neka daju informaciju šta je učinjeno, a imamo dosta informacija da nije urađeno ništa.
Srbiji je potrebna efikasna državna uprava, jaka i nepristrasna koja brže rešava probleme građana, da građani ne čekaju za realizaciju svojih prava, prvenstveno je potrebna Srbiji i njenim građanima, a posle toga kada se raspravi politički problem koji postoji između Srbije i EU, može se pričati o tome u kojoj meri će se podizati njen kapacitet da primeni zajedničke tekovine EU u našem pravnom sistemu. Hvala. (Aplauz)

Gospodine ministre, imate reč. Izvolite.

Dosta toga što je rekao uvaženi kolega Palalić jeste u osnovi tema o kojoj bi trebalo da se razgovara, a sigurno da je tačno da bi o državnoj upravi trebalo mnogo više i verovatno mnogo drugačije da se priča, nego što je to praksa u našem javnom životu.
Naravno, mi ne možemo sad voditi debatu o generalnom stanju državne uprave, ali svakako sam dužan da dam nekoliko odgovora na vaše izlaganje.
Potpuno se slažem sa vašom ocenom, da ako je već bilo pitanje gde će biti sedište ove regionalne škole, da ono treba da bude u Beogradu. Komparativno, po našem uverenju i po argumentima koje smo mi davali, uvereni smo da smo zaslužili to sedište.
Kapacitet državne uprave u Srbiji, zakonski okvir koji definiše državnu upravu u Srbiji, posebno Zakon o državnim službenicima i Strategija reforme državne uprave sa svojim osnovnim postulatima, ipak Srbiju stavljaju iznad svih ostalih potpisnica ove škole. Naravno, bez namere da uvredimo druge, ali, prosto, to je naš utisak, ne samo naš, nego i mnogih međunarodnih eksperata, da je Srbija daleko ili bar dovoljno ispred ostalih članica potpisnica Respe kada je u pitanju razvoj državne uprave.
Dakle, mi smo se zaista borili, velika je želja bila da dođemo do toga da bude škola kod nas. To je bilo za vreme još prethodne vlade, ali Nadzorni odbor Respe koji čine predstavnici zemalja članica, a kojim predsedava predstavnik Evropske komisije, jednostavno, preglasao je nas. Imali smo manje glasova od Crne Gore. Pretpostavljam da je to i politička odluka, nije ona samo bazirana na ovim kriterijumima.
Recimo, interesantno je reći da smo mi imali obezbeđenu i zgradu za Respu, dok Crna Gora nije imala obezbeđenu zgradu. Govorim sad o tehničkim detaljima.
Drugi detalj je, recimo, bio blizina saobraćajne infrastrukture, puteva, gde smo opet, takođe, daleko ispred, ali takva je bila odluka. Prethodna vlada je o svemu bila upoznata sa tim. Koliko smo mogli mi smo se borili, ali negde granice postoje. Dakle, nismo uspeli.
Što se tiče obučavanja naših državnih službenika, program stručnog usavršavanja izrađuje Služba za upravljanje kadrovima. On se bazira na predlozima ministarstva i njega usvaja Vlada. Ukoliko želite da ovo preformulišemo u formi poslaničkog pitanja, onda ću da organizujem da Služba za upravljanje kadrovima dostavi odgovor kako biste imali celovit uvid u to kako ide obučavanje i usavršavanje državnih službenika i koje su teme. Predsednice, ukoliko može, neka ide u formi pitanja, pošto ne znam sad da odgovorim tačno šta je to u programu Službe za upravljanje kadrovima.
Što se tiče stanja državne uprave, ono je nesporno bolje nego što se očekuje. Naša državna uprava je, na neki način, nasledila pravila ponašanja rada iz one stare državne uprave, nasleđivalo se to iz SFRJ itd. Ipak je Beograd bio sedište administracije.
Mi danas imamo jedan pristup državnoj upravi od strane javnosti, političara – opozicionih, pozicionih, koji je, po mom uverenju, u dobroj meri populistički i duboko pogrešan i dovodi do toga da je naša državna uprava sigurno na jednom putu slabljenja. Dakle, imamo negativne trendove u našoj državnoj upravi koji su posledica opšteg odnosa javnosti prema državnoj upravi, prema državnom službeniku i činjenica siromaštva.
Dokle god mi baziramo našu politiku na pogrešnoj pretpostavci da je 2000. godine radilo 8.000 ljudi, a danas 28.000, i dokle god je kao glavno pitanje državne uprave broj zaposlenih u državnoj upravi, onda teško možemo govoriti o ozbiljnoj politici i ozbiljnom pristupu državnoj upravi.
(Poslanici dobacuju sa mesta.)
Ne mogu sa vama da diskutujem, prosto, ne mogu da se koncentrišem, ja ću da prekinem, nije problem…