Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.

Da bismo utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)

Gospodin Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavio sam poslaničko pitanje vezano za privatizaciju kompanije "Novosti" i postavio sam pitanje da mi se dostave sve transformacije kompanije "Novosti" od 1990. do 2002. godine, kao i pitanje ko stoji iza tri kompanije koje su privatizovale "Novosti", "Trimaks investment", "Ardos holding" i "Karamat holding". Dobio sam odgovor.
Interesantno, odgovor je napisan 13. aprila 2010. godine u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a ja sam odgovor dobio u ponedeljak. To je stvarno rekord. A, inače, Ministarstvo je ovde, odmah, preko puta Skupštine.
Da su slali preko kurira, to bi stiglo mnogo ranije, ali, bitno je ono šta su odgovorili. Na prvi deo pitanja sam dobio odgovor i imaćete prilike da ga čujete.
Kaže – ''Uvidom u celokupne spise predmeta utvrđeno je da se stanje u spisima predmeta Ministarstva privrede, vezano za strukturu kompanije "Novosti" a.d. Beograd, bitno razlikuje od stanja evidentiranog u rešenju Trgovinskog suda u Beogradu, broj'' taj i taj, ''kao i podataka evidentiranih u Centralnom registru, te konstatujem da Ministarstvo privrede nikada svojim aktom nije utvrdilo strukturu kapitala koju je kompanija "Novosti" a.d. Beograd upisala u Trgovinskom sudu i Centralnom registru, u delu koji se odnosi na kapital koji poseduje Republika Srbija, iskazan u 1989 akcija i kapital PIO Fonda u 482 akcije osnovnog kapitala.''
Postavljam pitanje – pa, kako je onda bilo moguće da se "Novosti" privatizuju? Kako je bilo moguće kad Ministarstvo kaže – em da se podaci razlikuju, em da nema apsolutno uvida u strukturu ovog kapitala? Ko je onda izvršio privatizaciju i na koji način? Ko je ovde oštećen? Šta radi Republičko javno tužilaštvo?
Postavio sam pitanje, da mi se da odgovor, ko stoji iza tri kompanije koje su privatizovale "Novosti" i tada precizno naveo sumnju da možda iza tih kompanija ne stoji Stanko Subotić Cane, Šarić ili neki drugi kriminalac koji je pare stekao švercom duvan ili narkotika. Ni jedne jedine reči, a javi se Stanko Subotić Cane i kaže – po potpisanom ugovoru, a po prethodnom dogovoru prebacujem Beku iznos od 5.779.060 evra na firmu "Ardos holding", iznos od 5.779.696 evra na firmu "Trimaks investment", obe registrovane u Austriji, i iznos od 3.120.266 evra na firmu "Karamat holding limitid".
Dobro, narode, šta čekate? Dokle ćete da štitite pljačkaše i kriminalce? Da li ih vi reketirate, pa zbog toga ne istražujete ovo? Je l' poziv predsednika Republike da postoje nepristojno bogati, možda, priprema za izbore i poziv na reketiranje? Zašto javni tužilac do sada nije reagovao? Šta vi hoćete posle ovakvih dokaza? Dokle ćete da štitite kriminalce? Dokle ćete da štitite kriminalce? Šta je još potrebno da se pokrene istraga? Pazite, gospođa Verica Barać je pokrenula 17 krivičnih prijava. Posle kog vremena? I vi ćutite i dalje, baš vas briga. Šta radi javno tužilaštvo? To sve treba da ide u zatvor. Pa, oni su glavni zaštitnici kriminalaca.
Ovo je, prosto, neverovatno, posle ovakvih dokaza da Republičko javno tužilaštvo ostaje nemo?! Ovo ne mogu da shvatim. Vi štite Beka, Miškovića i ostale kriminalce koji su opljačkali imovinu građana Srbije! (Aplauz)

Vreme. Zahvaljujem gospodine Todoroviću što se pridružujete borbi protiv organizovanog kriminala, koju, inače, vrlo ozbiljno država vodi.
Gospodin Dragan Šormaz ima reč.

Da bi država vodila ozbiljno borbu protiv organizovanog kriminala, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, potrebno je da dobijem i odgovor na pitanje koje ću sada postaviti predsedniku Vlade. Trebalo bi Savet za nacionalnu bezbednost da odgovori na to pitanje, ali ne znam da li ću taj odgovor od njih dobiti, tako da ga upućujem predsedniku Vlade, jer država može da ostane bez možda i najozbiljnijeg resursa u borbi protiv organizovanog kriminala, ako učini ono što je naumila, a naumila je da proda "Telekom", ovakav kakav je sada.
Naime, ako država proda "Telekom" i on većinski postane vlasnik neke strane kompanije, a ne izdvoji iz "Telekoma" mrežnu infrastrukturu kao posebno javno preduzeće, državi Srbiji će, po mom mišljenju, u bezbednosnom smislu biti učinjen nenadoknadiv udarac, tj. neće moći uopšte da se oporavi od toga jer nikada više neće biti u mogućnosti da tako nešto povrati.
Zbog toga želim da mi predsednik Vlade odgovori na sledeće pitanje – da li je Vlada uzela u obzir, da li je tražila, a znam da jeste i znam da je dobila mišljenja, ali da vidimo, mišljenje MUP, tj. Policije, Ministarstva odbrane i Vojske i svih bezbednosnih službi po pitanju prodaje "Telekoma"?
Po mojim informacijama, dobila je sva ta mišljenja i sva mišljenja govore da, ako se na ovaj način i ovako prodaje "Telekom" to za bezbednost države nije dobro. Zašto? Građani Srbije treba da zamisle da je "Telekom", evo, na primer "Železnica Srbije", ako se prodaje sve, da neko drugi bude većinski vlasnik – ide sve. Drugim rečima, idu i šine, idu i pruge. A, to danas koriste tj. tu infrastrukturu i mrežu: i Policija i Vojska i bezbednosne službe. Drugu mrežu, drugu infrastrukturu nemaju za korišćenje u slučaju telekomunikacija, fiksne telefonije, internet komunikacije itd.
Videli smo gužvu po pitanju ovog amandmana, koji je, da li predat na pisarnici ili je predat portirima, od strane Ombudsmana, valjda će se i to utvrditi, u svakom slučaju, vidimo da BIA koristi tu infrastrukturu u skladu sa zakonom i dan-danas. Ako to prodamo, na primer, kao što se priča, "Dojče telekomu", ne vidim čemu onda priča bilo koga u ovoj državi o vojnoj neutralnosti. Odmah možemo da se pakujemo i da idemo u NATO. Nikakvih više razloga za priču o vojnoj neutralnosti nema. Mi smo i onako i ovako devedesetih više izgubili te ratove na polju informisanja nego na vojnom polju, kao i na polju informacija, to svi znaju. Danas nije bitno da li imate 5.000 ili 100.000 vojnika. Bitno je kako su obučeni i da li su profesionalni, ali je, u svakom slučaju, najbitnije kakve informacije imaju oni koji ih vode, i koliko brzo i koliko tačno.
Ono što je, po mom mišljenju, potrebno uraditi jeste izdvojiti mrežnu infrastrukturu "Telekoma" u posebno javno preduzeće, pa onda sve ostalo pustiti u prodaju. Ali, vama je to problem jer ste obećali puteve, autoputeve, subvencionisanje poljoprivrede, obale utvrda, šta sve ne od prodaje "Telekoma", kao da ne znam koja cena će se postići.
Ponavljam još jednom pitanje za predsednika Vlade – da li je Vlada uzela u obzir mišljenja koja je dobila od Policije, Vojske i bezbednosnih službi i da li se sprema, što bi trebalo uraditi, da izdvoji mrežnu infrastrukturu u posebno preduzeće, pa onda da pusti "Telekom" u prodaju? Zahvaljujem.