Dame i gospodo narodni poslanici, pre nastavka popodnevnog dela sednice, obaveštenje o pozvanim na sednicu.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović povodom načelnog pretresa Predloga zakona, 4. tačka dnevnog reda, pored predstavnice predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da sednici prisustvuje i Zlatko Petrović, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SUDSKIM VEŠTACIMA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP –14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Srđan Spasojević, Poslaničku grupu Nova Srbija; narodna poslanica Judita Popović, Poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Đorđe Milićević, Poslaničku grupu SPS-JS; narodna poslanica Milica Radović, Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodna poslanica Snežana Sedlar, Poslaničku grupu G17 plus.
Molim ostale poslaničke grupe, ako u međuvremenu imaju ovlašćene predstavnike, da obaveštenje o tome dostave.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o sudskim veštacima.
Pre nego što upitam da li predstavnica predlagača želi reč, neophodno je da dobije elektronsku karticu. Da li predstavnica predlagača želi reč? (Da)
Reč ima Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o zakonu koji je predložila Vlada Republike Srbije, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde. Istakla bih njegov veliki značaj za efikasniji rad pravosudnih organa u Republici Srbiji, pa samim tim i za sve naše građane.
Važeći zakon koji uređuje ovu oblast, Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja donet je još 1987. godine. Samim tim, jasno je da sadrži zastarela i anahrona rešenja zbog čega je neophodno doneti potpuno novi zakon koji će biti usaglašen sa drugim propisima i istovremeno regulisati poslove veštačenja na mnogo moderniji način.
U dosadašnjoj praksi sudova uočeno je mnogo nedostataka i problema u vezi sa radom veštaka. Imajući u vidu značaj veštaka u sudskom postupku, odnosno neophodnost njihovog stručnog znanja kojim sud ne raspolaže, potrebno je doneti zakon kojim bi se na drugačiji način uredili uslovi za obavljanje poslova veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja veštaka, postupak upisa i brisanja pravnih lica koja obavljaju poslove veštačenja, kao i prava i obaveza lica koja obavljaju veštačenje.
Rešenja u Predlogu zakona o sudskim veštacima sadrže uslove za obavljanje poslova veštačenja koji su tako postavljeni da obezbede imenovanje i najstručnijih lica za pojedine oblasti veštačenja. Stoga su u odnosu na dosadašnji zakon predviđeni viši kriterijumi i to kako u pogledu potrebne stručne spreme, tako i u pogledu radnog iskustva, stručnog znanja i praktičnih iskustava u struci koji su neophodni za poslove veštačenja.
Isto tako, a budući da je obavljanje veštačenja od uticaja na efikasnost i kvalitet rada sudova, Predlogom zakona je izričito predviđeno ovlašćenje suda da podnese predlog za razrešenje veštaka koji nestručno i neuredno obavlja ove poslove. Naime, prateći rad veštaka, sud je u mogućnosti da najbolje oceni njegove stručne i profesionalne kvalitete, pa ukoliko oceni da je veštak nestručno i neuredno obavljao ove poslove, ima mogućnost da podnese predlog za razrešenje takvog veštaka.
Takođe, prema Predlogu zakona, ministar nadležan za poslove pravosuđa, uz prethodno sagledavanje potrebe sudova, objaviće javni poziv za imenovanje veštaka. Time će se postići adekvatan broj veštaka i pravilnija raspoređenost lica koja obavljaju poslove veštačenja u pojedinim oblastima.
Sam Predlog zakona sadrži šest delova: uvodne odredbe, deo koji reguliše uslove za obavljanje veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja veštaka, deo koji se odnosi na pravna lica koja obavljaju ove poslove i deo kojim su regulisana prava i obaveze veštaka, kao i prelazne i završne odredbe.
Uvodnim odredbama definisani su poslovi veštačenja, kao aktivnosti kojima se sudu pružaju potrebna stručna znanja pri utvrđivanju pravno relevantnih činjenica. Takođe, određeno je da veštačenje mogu obavljati fizička i pravna lica, državni organi, kao i naučne i stručne ustanove. Članovima od 6. do 10. Predloga zakona propisano je da fizičko lice da bi bilo imenovano za veštaka, pored opštih uslova za rad u državnim organima, mora da ispuni i sledeće uslove: da ima odgovarajuće visoko obrazovanje, najmanje pet godina radnog iskustva u struci, stručno znanje i praktična iskustva.
Predviđeno je da stručno zvanje i praktično iskustvo dokazuju i objavljenim stručnim i naučnim radovima, kao i mišljenjima i preporukama sudova i drugih državnih organa i institucija. Pravno lice može obavljati poslove veštačenja ako je upisano u registar nadležnog organa za delatnost veštačenja u odgovarajućom oblasti i ako ima zaposlene koji su upisani u registar veštaka.
Postupak imenovanja i razrešenja veštaka predviđa novine u odnosu na postojeća zakonska rešenja. Naime, predviđeno je da ministar pravde objavljuje i javni poziv za imenovanje veštaka, u skladu sa potrebama suda. Kandidat za veštaka podnosi zahtev za imenovanje sa prilozima koji dokazuju ispunjenost uslova za obavljanje ovih poslova. O zahtevu za imenovanje odlučuje ministar, protiv čijeg je rešenja dozvoljeno vođenje upravnog spora. Zakonom je određena sadržina zahteva za imenovanje, kao i rešenje o imenovanju veštaka.
Novim zakonskim rešenjem predlaže se da veštak ima svoj pečat. O imenovanim veštacima evidenciju vodi Ministarstvo pravde putem registra veštaka, koji se vodi u elektronskom obliku, dostupan je javnosti preko internet-stranice Ministarstva. Ovakvim rešenjem postiže se da građani mnogo lakše nego do sada mogu doći do podataka vezanim za lice koje je imenovano za veštaka.
Predlogom zakona je određeno da postupak za razrešenje veštaka, zbog neurednog ili nestručnog veštačenja, mogu podneti sud ili drugi organi koji vode postupke, kao i same stranke i drugi učesnici u sudskom ili drugom postupku, a takođe je precizirano šta se smatra takvim nestručnim vršenjem veštačenja. Osim ovog, kao i drugi razlozi za razrešenje predviđeni su nepostojanje uslova za imenovanje, osuda za određeno krivično delo, izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti ili gubitak poslovne ili radne sposobnosti. Veštak će se razrešiti i na sopstveni zahtev.
U ovom postupku obezbeđena je i sudska zaštita na taj način što se protiv rešenja kojim se razrešava veštak može pokrenuti upravni spor.
U odnosu na odredbe vezane za pravna lica koja vrše poslove veštačenja predviđeno je da Ministarstvo pravde vodi registar pravnih lica za obavljanje poslova veštačenja. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, preciziraju se razlozi za brisanje pravnog lica iz registra i to: ako prestane da ispunjava uslove potrebe za vršenje poslova veštačenja, ako neuredno ili nestručno vrši veštačenje i drugi razlozi. Protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za upis, kao i protiv rešenja o brisanju iz registra pravno lice može, takođe, pokrenuti upravni spor.
U delu koji uređuje pojedina prava i obaveze veštaka predviđeno je da ima pravo na naknadu troškova i pravo na nagradu, čija se visina određuje propisom o naknadi troškova u sudskim postupcima. Veštak je dužan da veštačenje obavlja u datom roku, savesno i nepristrasno i da čuva tajnost podataka do kojih je došao u obavljanju ovih poslova.
Prelaznim i završim odredbama Predloga zakona određuju se rokovi za imenovanje veštaka i uređuje se položaj veštaka, koji su to svojstvo stekli odredbama sadašnjeg zakona. Predviđeno je da tim licima svojstvo veštaka prestaje ako u roku od godinu dana od dana stupanja ovog zakona na snagu ne budu imenovani za veštaka. Ministar pravde će u roku do 90 dana od dana stupanja zakona na snagu objaviti javni poziv za imenovanje veštaka, a samo imenovanje će se izvršiti u roku od godinu dana.
Na kraju, još jednom bih istakla važnost ovog zakonskog predloga za dalju reformu celokupnog pravosudnog sistema. Zahvalila bih na pažnji i izrazila nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakon biti usvojen, čime će se stvoriti neophodni normativni okvir koji reguliše ovu vrlo značajnu oblast. Zahvaljujem. (Aplauz)

Pre nego što nastavimo rad, u skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Poslaničku grupu SRS predstavljati narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbor za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Petar Jojić, koji je izdvojio mišljenje na sednicama Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa od najmanje ka najvećoj žele reč? (Da)
Narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovana gospođo predsedavajuća, smatram da ovakvim pristupom donošenju zakona o sudskim veštacima stvaramo jednu izvanrednu priliku da u najkraćem mogućem roku, posle 23 godine zastoja, otklonimo jednu od, rekao bih, najvažnijih prepreka u kvalitetnom i ažurnom presuđivanju, odnosno ažurnom pravosuđu, ceneći da su se na pitanjima veštačenja bilo kog oblika i u bilo kojim poslovima sudski procesi izvanredno dugo sprovodili, odnosno odlagali, dešavalo se da se u prvostepenim postupku veštačenja usvoje, a u drugostepenom obore, i dolazi do velikih vremenskih razmaka, koji su i te kako uticali na kvalitet našeg pravosuđa, odnosno svih mera i akta koje su se tamo donosila.
Ono što mislim da je bitno uopšte u pristupu kada se radi o zakonu o sudskim veštacima jeste da se posle 23 godine iskoriste prilika i da se oba tipa sudskih veštaka, bilo da se radi o fizičkim licima, a isto tako i pravnim licima, moraju licencirati. Način kako je Ministarstvo predložilo da se utvrdi ko će nam biti veštak, odnosno ko će ispunjavati uslove da obavi tu veoma važnu i veoma odgovornu funkciju u našem pravosuđu, mislim da bi morali biti prošireni činjenicom da se naročito kod veštaka u velikim sudskim sporovima, gde su ogromne vrednosti, mora uspostaviti odgovornost po titularu svojine i morala bi se uspostaviti odgovornost po njegovoj, rekao bih, depoziciji odgovornosti upravo za onaj predmet koji vodi, odnosno koji je dobio, a koji će sigurno kao naknada za njegov rad biti izvan nekakvih, rekli bi, regularnih normi.
Mislim da u raspravi u načelu treba da otvorimo raspravu o tome, a u pojedinostima je dato jako mnogo amandmana koji upravo pokušavaju da pospeše ovu odgovornost veštaka za ono što će raditi, odnosno za pravo da dobiju pečat i da iza toga oni predstavljaju sudsku presudu. Kada veštak završi svoj posao neka bude oboreno u drugostepenom postupku, odnosno super veštačenju, sudu preostaje samo da presudi. To su izuzetno velike ingerencije koje dajemo veštacima, bez obzira na njihove stručne i druge sposobnosti koje su i te kako važne da bi se došlo do pečata. Mislim da o tome moramo i kao društvo i kao Ministarstvo, a pre svega pravosuđe da povedemo računa.
Kada se radi o aspektu, koji je poštovana ministarka iznela, govori se o oceni naših veštaka, odnosno o tome kako mogu biti ili kako mogu postati veštaci, imali bismo jednu zamerku, ali ono je više tehničke prirode nego političke. Odnosi se na to da će se više ceniti stručnost veštaka i manje će se ceniti njegova dostojnost da obavlja taj posao, jer će se stručnost ceniti sa vaše strane, gospođo ministarka, odnosno uvešćemo ga u registar ako kontumira sve one razloge koje je naveo kao svoje benefite ili stručna znanja, dok će dostojnost svakog veštaka biti prepuštena gospodinu predsedniku suda. Možda smo mi to nepravilno shvatili, ali mislim da nismo. Mislim da o tom aspektu treba ozbiljno razmisliti.
Naročito je važno, možda je važnije nego i kod samih sudija da veštaci budu izuzetno dostojni i odgovorni za onaj posao koji rade. Nedostaci i problemi koji su, takođe, uočeni u vezi sa radom veštaka, pogotovo kod pravnih lica, kod instituta kojima raspolaže Republika Srbija u ovom momentu, recimo, naročito, u oblasti saobraćajno- tehničkih veštačenja, gde su poznata veštačenja instituta "Kirilo Savić", da je ''pešak ubio auto na pešačkom prelazu'' i mnoge druge stvari, jednom zauvek moraju biti eliminisani nekom vrstom kontrole, koja se mora uspostaviti i ona bi mogla da proistekne iz licence.
Zato smo se zalagali da pored pečata kao nekakvog dokaza, materijalnog dokaza, da je on osposobljen i praktično verifikovan od strane Ministarstva, morao bi da poseduje i licencu za taj posao. Licenciranje bi se vršilo normalno u okviru Ministarstva pravosuđa, uz sve ove kategorije koje ste vi ovde naveli kao kategorije koje su neophodne da bi se došlo do pravih kadrovskih rešenja.
Mislimo da uslovi zakona koji su predviđeni od člana 6. do člana 10, ovog zakona, jesu dosta oštri da bi se ispunile obaveze koje su vezane za određena znanja veštaka, ali morala bi da se napravi samo još jedna razlika između veština i stručnih zvanja. Mislim da to nije nemoguće i da je to jedan tehnički pristup tim stvarima, da bi se razdelili oni koji bi određenim veštinama, koje nisu naučno znanje, mogli da budu veštaci u sastavu liste ili registra našeg ministarstva.
Kada se radi o postupku razrešenja svih veštaka koji ne budu radili saglasno ovom novom zakonu, mislimo da bi kod tog vršenja neke naknadne kontrole ili revizije trebalo uvesti organ. U drugim zakonskim rešenjima sličnog tipa dali smo određene savete, odnosno komisije ili stručni nadzor. U ovom slučaju će to obavljati direktno ministar preko određenih svojih saradnika. Mislimo da bi i to trebalo podruštviti, odnosno pretvoriti u jedan organ, jedno telo koje bi i te kako moglo da isprati, ne samo rezultate određenih veštaka po određenim materijama, nego i rezultate koji bi bili vezani za određena društvena događanja, pre svega za obimne poslove kao što su tranzicija i sve drugo što nas sada prati. Za sada toliko. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe LDP.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP zaista podržava reformu pravosuđa. Smatramo da bez ozbiljne reforme pravosuđa nemamo demokratizaciju društva i nemamo ni preduslove za privredni razvoj ovog društva.
Baš iz tog razloga kada na dnevni red Skupštine stigne ovakav jedan zakon, koji deluje, možda, kao jedan mali činilac, jedan mali element te reforme pravosuđa, koji je u suštini jedan proces koji će trajati, koji nije završen, onda se misli da tu nema ovaj zakon neku naročitu političku snagu.
Međutim, s obzirom na to da je Srbija više od 20 godina čekala novi zakon o sudskim veštacima, jer je postojeći donet još davne 1987. godine, onda se može imati u vidu da je taj postojeći zakon prilično zastareo i anahron.
Šta to znači? To znači da i suđenja koja se u dobrom delu naslanjaju i zavise od dobrih nalaza i mišljenja veštaka ne mogu biti ni dovoljno stručna, ni dovoljno objektivna, ukoliko nemamo dobre nalaze veštaka.
Prema tome, zaista je bilo krajnje vreme da i ovaj zakon stigne na red da se raspravlja o njemu u Skupštini, jer ukoliko želimo da postignemo te proklamovane ciljeve u pogledu jednog pravosuđa sa značajem, sa integritetom, nikako ne smemo da izbegnemo da i sve činioce, sve elemente tog pravosuđa dovedemo u red.
Ovaj predlog zakona o sudskim veštacima ima određene slabosti koje su nedopustive, ukoliko se krećemo prema tom nekom evropskom putu i ukoliko želimo da pravosuđe ima svoju određenu težinu i pravu ulogu koja joj je namenjena u društvu.
U čemu se sastoje te slabosti? Kao prvo, izdvojila bih činjenicu da u uslovima za obavljanje poslova veštačenja nedostaje jedan od uslova, odnosno pretpostavki koje su potrebne da veštak ima, koje se inače zahtevaju i kod izbora sudija, a to je dostojnost veštaka.
Zašto je bitna ta dostojnost? Zato što možete imati veoma visoko kvalifikovanog veštaka, možete imati veoma stručnog veštaka, možete imati veštaka koji je naučni radnik, a da pri tom taj veštak možda nema nešto što je jako bitno da taj njegov stručni nalaz zaista bude u funkciji pravičnosti i pravednosti buduće sudske presude.
Nije veštak taj koji donosi odluke, sudija je taj koji donosi odluke, ali u dobroj meri sudija zasniva svoju odluku na tim stručnim nalazima i mišljenjima. Ukoliko je taj nalaz i to mišljenje dao jedan veštak u čiju dostojnost možemo da sumnjamo, u tom slučaju ni ta presuda, ma koliko je ceo postupak bio objektivan i ma koliko ceo postupak ispunjava sve one kvalitete koji su potrebni da sudski postupak ima, ne može da taj rezultat da, jednu presudu koja će biti maksimalno objektivna, pravična i pravedna i zakonom zasnovana.
Evo da krenemo od same definicije šta to znači dostojnost, kako je ona definisana u Zakonu o sudijama. Kaže – dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija, a ovde bi veštak trebalo da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama: poštenje, savesnost, dostojanstvenost, društvena odgovornost, nezavisnost, nepristrasnost, pouzdanost.
Dakle, ako vi jedan od elemenata u tom jednom lancu suđenja nemate u dovoljnoj meri konkretizovan u tom smislu da pored svih tih stručnih svojstava ima i to svojstvo jednog moralnog kredibiliteta, jer se očekuje od veštaka da ima određene moralne kredibilitete, onda mi imamo problem. Imamo problem jer nije dovoljno da sudija bude taj koji ispunjava te neke moralne preduslove, u smislu dostojnosti, nego celokupan taj lanac od početka do završetka tog suđenja mora da bude u skladu sa tim nekim moralnim načelima i očekivanjima od jednog pravednog i pravičnog suđenja.
Ne može se dostojnost vezivati isključivo za neku krivičnu odgovornost, jer krivična odgovornost kada već dođe na dnevni red, govorim normalno o veštacima, verovatno je tome prethodilo mnogo šta. Dakle, mnogo je trebalo da se izdešava da bi se i primetilo šta je taj sve veštak učinio i uradio. Ako dozvolimo da tek na kraju tog nekog puta sudija primeti da ima problema sa određenim veštakom i ukoliko tada zatraži razrešenje, to je već onda jedna naknadna pamet, naknadna reakcija, pa bi bilo dobro da mi jednim rešenjem, reagujemo, kojim bi i dostojnost uvrstili u kvalitete, odnosno uslove za imenovanje veštaka, a ne da naknadno reagujemo, jer je već šteta učinjena.
Dakle, vreme je da ovo društvo reaguje unapred, da razmišlja unapred, da planira unapred, a ne naknadno da gasi eventualne požare. To je jedna od osnovnih zamerki koje mi imamo u vezi ovog zakona.
Druga zamerka bi bila to da se opet puno vremena ostavlja u nekom praznom hodu za primenu ovog zakona, jer, dozvolićete, tih 90 dana i godinu dana, kada bi trebalo u stvari da se primenjuje ovaj zakon na neke buduće veštake, jeste previše vremena za Srbiju koja vremena nema.
Kada analiziramo ove odredbe koje se odnose na postupak imenovanja i razrešenja, ponovo se vraćamo na ovo prethodno što sam govorila u vezi dostojnosti, jer ako ćete pogledati član 11. u vezi sa članom 12, onda ćete videti da se javni poziv za imenovanje veštaka opet kreće od Ministarstva, da je Ministarstvo ta adresa na koju se upućuju ti zahtevi, a da o kandidatu odluku donosi ministar.
Prema tome, šta to znači? Ukoliko ministar ima na svom radnom stolu sve te egzaktne podatke o veštaku, o njegovoj stručnoj spremi, o njegovim kvalifikacijama, radnom iskustvu, naučnim radovima itd, to još ne znači da ministar ima pred sobom sve potrebne elemente da odluči o tome da li je taj veštak zaista kvalifikovan u svakom pogledu da bude imenovan za sudskog veštaka. Dakle, nedostaje neko mišljenje one sredine, nedostaje neki elemenat koji bi dopunio u stvari te kvalitete kandidata za veštaka, a to može ministar da dobije samo na taj način što će zatražiti određene podatke u pogledu tog kandidata. Ukoliko nemamo taj element dostojnosti, ne vidim razloga zašto bi uopšte ministar bio u obavezi da se obraća sudu koji je i podneo određeni zahtev za određeni broj veštaka da svoje mišljenje da, odnosno da se izjasni o tome na koji način je u dotadašnjem periodu sarađivao sa konkretnim veštakom.
Zašto je ovo bitno? Bitno je zato jer sam veštak, ukoliko radi u jednom konkretnom sudskom postupku, u velikoj meri može da predstavlja okosnicu oko koje će da se i sama sudska odluka kreće. Dala bih vam neke primere iz života i podsetila bih vas, recimo, na aferu "Topčider". Mi smo imali tu tri veštačenja, imali smo jedno veštačenje koje je odredio Vojni sud i znamo da su po tom veštačenju Dragan i Dražen, nažalost, na taj način umrli što je jedan ubio onog drugog, pa se onda sam ubio. Zar to nije skandalozan nalaz veštaka? Posle toga smo imali jedno nezavisno veštačenje, nezavisnih i samostalnih veštaka, koji su u potpunosti drugi nalaz dali. Sada imamo i veštačenje FBI, koji je, takođe, zaključio da je gardiste ubila treća osoba. Dakle, imate jedan primer u praksi na koji način mogu veštaci i te kako da utiču na eventualne sudske odluke, odnosno na tok jednog suđenja.
Recimo, jedan primer iz života koji možda nije toliko dramatičan, ali u Zrenjaninu, nekih, stotinu ljudi iz dve, tri ulice, ''Prvomajske'' i ''Šestomajske'' ulice u gradu, spremaju se da podnesu tužbe protiv lokalne samouprave, s obzirom na to da trpe materijalnu štetu, jer lokalna samouprava godinama nije sposobna, odnosno neće ili ne znamo koji su to razlozi, da promeni saobraćaj koji prolazi kroz te dve, odnosno tri ulice, kroz koje dnevno po hiljadu krstarica i teretnjaka prođe, a da, pri tom, ti kolovozi ne odgovaraju standardima nekih magistralnih puteva koji su potrebni da bi se takav saobraćaj u jednom takvom delu grada odvijao.
Šta to znači? Zbog toga se uništava imovina, pucaju zidovi, pucaju instalacije, vodovodna i kanalizaciona. Tu se gomilaju troškovi i šteta i ljudi su spremni da podnesu tužbe, imaju i zdravstvene smetnje, jer se taj saobraćaj odvija 24 sata dnevno, vikendima, radnim danima i praznicima. Dakle, ovde će sigurno morati da se rade veštačenja; građevinska, saobraćajna i medicinska veštačenja. Zamislite koje pritiske će morati ti veštaci da istrpe u jednoj lokalnoj sredini od lokalnih političara, kada jednom dođe na dnevni red da se veštači o tim štetama koje građani trpe, jer tu će biti velike štete u pitanju.
Ako se sve to uzme u obzir, onda nije naivno na koji će način ovaj zakon o veštacima da se usvoji, sa kojim članovima i sa kojim rešenjima, jer ovo je izuzetno osetljiva tema, jer, ako ništa drugo, ono iz razloga jer je korupcija i te kako razvijena u Srbiji. Mi se nalazimo na nekom neslavnom mestu i po svetskim merilima i moramo na sve načine pokušavati da bar probamo da i primisao te eventualne korupcije isključimo, a to, između ostalog, možemo učiniti i na ovaj način što bismo već u sam tekst zakona ugradili neke moralne principe, neke karakteristike tih veštaka koje oni moraju da imaju ukoliko žele da budu sudski veštaci. To nisu veštaci, to su sudski veštaci.
Ukoliko sudija mora da ima određenu dostojnost da bi mogao da sudi na isti način, moraju i svi ovi ostali elementi koji čine građu celog tog sudskog postupka da budu dostojni i da budu sposobni, i kao ljudi i kao stručnjaci, da se ne sumnja u njihov rad. Ne sme se dozvoliti postojanje čak i sumnje u eventualni rad budućih veštaka. To, opet zavisi od ove skupštine i to, opet, zavisi od Vlade koja će odlučivati o amandmanima, između ostalog i o amandmanima LDP.
Prema tome, ničija greška neće biti, osim ovih činilaca koji učestvuju u donošenju zakona. Nemojmo opet dočekati koji mesec pa da radimo izmene i dopune Zakona o veštacima, nego probajmo da idemo u susret problemima, a ne da reagujemo na te probleme kada oni već nastanu. Još jednom podvlačim, mi podržavamo reformu pravosuđa, podržavamo sve zakone koji čine deo te reforme. Ovaj zakon predstavlja jednu ciglu u toj građevini koja predstavlja jedan pravosudni sistem ove države. Ukoliko taj mali elemenat ne bude dovoljno savršen i dovoljno dobar, veoma lako može doći do toga da se ta građevina uruši. Ne treba potcenjivati i te male elemente, koji možda nisu toliko na prvi pogled politički značajni, ali rezultati i te kako mogu biti politički pogubni.
Iz tog razloga smo spremni da podržimo ovaj zakon, normalno, uz određene izmene.

Od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta i 50 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS.

Gospođo Čomić, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem relativno kratak u ovom uvodnom izlaganju. Naime, najpre želim da kažem da Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer podržavajući Predlog zakona o sudskim veštacima želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se obezbedi da najstručniji obavljaju ovaj izuzetno važan posao.
Tačno je da i u dosadašnjoj praksi, kao što je između ostalog rečeno, uočeno mnogo nepravilnosti, kada je reč o radu sudskih veštaka. Tačno je da sudski veštaci, kako je između ostalog, takođe, rečeno, predstavljaju ozbiljan problem pravosuđa u Srbiji i da veštačenje otežava procesne radnje, procesne stvari, odnosno dužinu trajanja postupaka.
Takođe, tačno je i to da je prethodni, odnosno postojeći zakon donet 1987. godine da sadrži prevaziđena, zastarela, anahrona rešenja, a ključna potreba za novim zakonom leži upravo u činjenici, odnosno u tome što postojeći zakon ne sadrži i ne propisuje koje su to kvalifikacije potrebne da bi neko mogao da obavlja posao sudskog veštaka.
Ono što je izuzetno važno kada je reč o predloženom zakonu jeste da će njegovim usvajanjem prvi put biti napravljen jedinstven registar veštaka i da će biti utvrđena jasna pravila kvalifikacije koje će veštaci morati da poseduju da bi obavljali ovaj izuzetno važan posao.
Dakle, pooštravaju se kriterijumi u pogledu stručne spreme, radnog i praktičnog iskustva u struci i smatramo da je to dobar način da se dođe do najkvalitetnijih i najstručnijih.
Članovima 6, 7, 8, 9. i 10, ovog zakonskog predloga, predviđeni su uslovi za obavljanje veštačenja, odnosno predviđeno je da veštačenje, uz precizno formulisane uslove, kao što je rečeno, mogu obavljati fizička i pravna lica, državni organi i naučne i stručne ustanove.
Ono što je važno jeste da će Srbija prvi put imati registar svih sudskih veštaka i da će taj registar biti postavljen na sajtu resornog ministarstva, shodno članu 16. ovog zakonskog predloga. Pored ostalog, biće dostupni i podaci o svakom sudskom veštaku.
Ono što je, isto, važno jesu novine u postupku imenovanja, kao i novine u postupku razrešenja veštaka. Naime, ministar objavljuje javni poziv za imenovanje veštaka i to pre svega u skladu sa potrebama sudova, tako je navedeno u zakonskom predlogu i obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Takođe, ministar odlučuje o zahtevu za imenovanje i mi želimo da verujemo da će na ovaj način doći do potrebnog i neophodnog broja veštaka koji će biti pravilno raspoređeni po određenim oblastima.
Kada je reč o postupku za razrešenje, zbog, kako je navedeno, neurednog ili nestručnog veštačenja, mogu podneti sud ili drugi organi koji vode postupak, odnosno stranke ili drugi učesnici u sudskom ili drugom postupku.
Članom 19. vrlo je jasno i precizno definisano šta znači kada veštak nestručno ili neuredno obavlja veštačenje. Naravno da podržavamo ono što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je sud kroz praćenje rada veštaka, najpre u mogućnosti da adekvatno oceni koliko veštaci kvalifikovano obavljaju svoj posao i da, zarad efikasnosti i kvalitetnijeg rada suda, treba predvideti mogućnost i ovlašćenja da sud može da podnese predlog za razrešenje sudskog veštaka. Ubeđeni smo da će uvođenje novina, kada je reč o razrešenju veštaka, uticati na suzbijanje i eventualne pojave i mogućnosti korupcije.
Procentualno gledajući, to je ono što je izuzetno važno i to želim da kažem na samom kraju, u najvećem broju slučajeva presuda zavisi od nalaza sudskog veštaka, a ne od sudije. Imajući to na umu, veoma je važno da imamo jedan kvalitetan zakon koji će kroz jasno definisana pravila urediti, odnosno rešiti ovaj ozbiljan problem sudskog pravosuđa.
Iz tog razloga, Poslanička grupa SPS-JS, to želim na samom kraju da kažem, u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je pet minuta.
Da li poslanica Milica Radović želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogu ovog zakona ću pristupiti sa aspekta nekoga ko je četiri godine radio u beogradskom pravosuđu i imao priliku da se svakodnevno susreće sa radom veštaka. Da to ne bude jednostran pristup, pristup sa sudskog aspekta, o ovoj temi u načelnoj raspravi će govoriti moje kolege: gospodin Dimitrijević sa aspekta bivšeg veštaka sudsko-medicinske struke, kolega Palalić sa aspekta advokata.
Naravno da veštačenje kao sudsko-procesna radnja predstavlja tekovinu modernog pravosuđa ne samo kod nas, nego uopšte i u svetu. Da bi neko mogao da obavlja ovu važnu dužnost, on bi morao i trebalo bi da bude prvenstveno stručno lice koje ispunjava niz suštinskih i formalnih uslova da bi obavljao ovako važan i odgovoran poziv.
Od samog nalaza i mišljenja veštaka zavisi, odnosno od samog njegovog kvaliteta, zavisi i tok sudskog postupka, a neretko i sam ishod sudskog postupka.
Ono što treba da predstavlja zadatak samog veštaka jeste da on brižljivo razmotri sam predmet veštačenja, da potpuno tačno iznese svoja zapažanja i da nepristrasno na kraju da svoj sud o onome što treba da predstavlja predmet veštačenja.
Sada, neretko u praksi stvari ne izgledaju tako. Neretko su veštačenja subjektivna, nalazi, mišljenja nedovoljno utemeljeni u samoj struci, odnosno u samoj nauci i zbog toga su, takva je bar ocena nekvalitetni.
To se direktno odražava ne samo na presudu, odnosno na odluku suda, već i na samo pravosuđe. Ovde treba pojasniti da veštaka angažuje sud iz razloga što sudija nije stručan da obavi ovo veštačenje, odnosno da svoje mišljenje da o onome što predstavlja zadatak veštačenja, na osnovu čega će se doći do same relevantne činjenice koja je ključna za utvrđivanje istine u datom sudskom postupku.
Same sudije često nisu u situaciji da ocene dati nalaz i mišljenje veštaka kao nepristrastan, jer one u toj oblasti nisu stručne i zato mu obično pridaju veru, odnosno poveruju mu. Zbog toga je vrlo važno da samo veštačenje, posebno ova oblast koja se odnosi na veštake, da se u zakonu apostrofira odgovornost veštaka. To je nešto što je vrlo važno, a, nažalost, u ovom predlogu zakona, o kome danas raspravljamo nema baš mnogo reči o samoj odgovornosti veštaka.
Sada je još uvek važeći zakon iz 1987. godine. Tačno je da je on anahron, neusaglašen jezički, kako sa samim propisima, tako i sa Ustavom. Tačno je da on tretira organizacije koje već duže vremena ne postoje, ali moram da iskažem svoje mišljenje da je on mnogo razrađeniji, da je on precizniji i da je obuhvatniji u odnosu na ovaj koji danas imamo ispred sebe. To nije samo moje mišljenje, to je mišljenje veštaka sa kojima sam se konsultovala prilikom pripreme za raspravu o ovom predlogu zakona.
Dobra je stvar i to treba pohvaliti, to je nešto što je vrlo važno što se unosi ovim zakonom, a to je registar samih veštaka. Uvodi se on i postaće obavezan. Ono što je važno jeste da će biti dostupan samoj javnosti.
Međutim, nažalost, loše strane ovog zakona prevažu. Prvo, ne postoji stručno telo koje ispituje stručnost, koje ispituje iskustvo, tačno koliko je neko vešt u onome što radi i, nažalost, moralni kredibilitet koji je vrlo važan, s obzirom na poziv koji se obavlja.
Druga stvar, kao što sam već ranije rekla, nisu dovoljno definisane odredbe koje se odnose na samu odgovornost veštaka. Ovde je dosadašnje iskustvo pokazalo, kako u samom pravosuđu, da je odsustvo odgovornosti nešto što predstavlja najveću manu, kada su veštaci u pitanju.
Još uvek ne znam da je bilo koji veštak odgovarao, iako zakon takvu mogućnost poznaje, kada je načinio određeni propust, na osnovu čega je nastupila nenadoknadiva šteta. Mislim da naše sudstvo ne pamti takav primer odgovornost sudskog veštaka.
Takođe, konsultujući i neka druga zakonodavstva, koja se tiču i odnose na ovu oblast, imala sam priliku da vidim da je u mnogim zakonodavstvima predviđeno, odnosno u zakonima koji se tiču ove oblasti, da veštak ima licencu. Mislim da bi bilo dobro da je to ugrađeno i u naš zakon.
U modernim državama veštak je ekspert u datoj oblasti. On je akreditovan, on je licenciran, jer prolazi više faza obavezne edukacije na osnovu koje stiče jedan od pet rangova. Kako sam uspela da nađem to je: početnik, akreditovani član, akreditovani stariji procenitelj, licencirani procenitelj i ekspert procenitelj.
Ovakav ozbiljan pristup rangiranju stručnih znanja veštaka nam govori da nije dovoljno da veštak, pored toga što ispunjava određene formalne uslove, preda dokumentaciju Ministarstvu pravde i onda, prosto, samo čeka kada će od ministra pravde da bude imenovan.
Ovo rangiranje stručnih znanja nam govori još i to da nije svaki veštak u pogledu svoje struke isti. Imala sam priliku da izvršim uvid i u Nacrt zakona o sudskim veštacima, koji, nažalost, nije ušao u ovu proceduru. Mislim da su neka rešenja u njemu mnogo bolja.
Sa druge strane, u praksi je primećen jedan vrlo važan problem. To je, da mahom jedan sudija angažuje uvek iste sudske veštake za određenu oblast. To je nešto što je trebalo popraviti. Da li je to moglo da se uradi na osnovu toga što će se sudski veštaci angažovati na osnovu unapred utvrđenog redosleda iz kompjuterskog programa ili na neki drugi način, to je bilo na samom Ministarstvu da proceni koja je najbolja varijanta za to. Ovo je upravo problem i ono na šta će vam svi ukazati kada je u pitanju rad samih veštaka.
Na ovom, da tako kažem, sadejstvu između sudije i samog veštaka, postoji veliki problem i prostor za eventualnu, ne tvrdim, ali moguću korupciju i, naravno, postoji prostor za ne davanje samog nepristrasnog nalaza i mišljenja.
Takođe, postupak imenovanja sudskih veštaka, malo je promenjen u odnosu na one koje sada imamo. Naša ključna zamerka, Poslaničke grupe DSS, jeste što ne postoji stručna komisija koja bi izvršila, na neki način, razgovor sa samim kandidatima za veštačenje, na osnovu onih referenci i dokumentacije koje je već kandidat za veštaka podneo Ministarstvu pravde, i što nije izvršena neka vrsta trijaže samih kandidata. To je nešto što je loše, jer na taj način veštaci pre samog imenovanja ne prolaze potrebnu stručnu proveru.
Mislim da je postojanje stručne komisije ranije bilo u prethodnom Predlogu zakona, ali je šteta što ona više ne postoji.
Od nekih predstavnika Ministarstva pravde, čuli smo, u medijima smo imali prilike da čitamo da je ovaj Predlog zakona predviđao postojanje disciplinske komisije koja bi bila sastavljena od predsednika Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i predstavnika Ministarstva pravde, a čiji bi cilj bio ispitivanje osnovanosti svih onih predstavki koje dolaze na rad sudskih veštaka. Naravno, oni bi kao takvo telo imali mogućnost da izriču određene sankcije, kako od same novčane opomene, preko suspenzije, pa do razrešenja.
Bez obzira što bi svako od nas ovde imao priliku šta da kaže, kada je u pitanju sastav te komisije, jer bi je činili mahom isti oni ljudi koji su najodgovorniji za neuspelu reformu pravosuđa, čije su posledice, već, više nego evidentne u praksi, smatramo da sama ideja postojanja disciplinske komisije nije loša i da je trebalo uneti u sam Predlog zakona. Ovako, imamo situaciju da veštaci ne prolaze dovoljnu proveru njihove struke ni prilikom samog imenovanja, a kasnije, ni u toku obavljanja svog poziva.
Ovde treba biti potpuno objektivan i reći da nalaz i mišljenja sudskog veštaka, odnosno sa aspekta njegovog kvaliteta, ne zavisi isključivo od stručnog znanja sudskog veštaka, iako je ono presudno. Vrlo važan problem u praksi jeste taj što su sudske naredbe za veštačenje neprecizne, što se ne određuje tačno predmet i zadatak samog veštačenja, pa se često dešava u praksi da se veštaci ne bave onim zadatkom veštačenja na osnovu koga bi trebalo da proiziđe relevantna činjenica koja će se kasnije dokazivati u samom dokaznom postupku, već se bave nekim drugim manje važnim tačkama i manje važnim stvarima vezano za samo veštačenje.
Pošto sam iznela, rekla bih, objektivan prikaz, sa mog aspekta, stvari kada je u pitanju ovaj predlog zakona, onda se da zaključiti da sem registra, što je, ponavljam, vrlo dobra stvar i treba je podržati, mislim da ovaj zakon, nažalost, ne donosi ništa preterano novo, niti će na najbolji način ovu stvar i ovu oblast da unapredi.
Na samom kraju ovog predloga zakona vrlo čudi razlog za hitno donošenje i vrlo čudi obrazloženje ovog predloga zakona koje kaže, da će, u slučaju da se ovaj zakon na vreme ne usvoji, to biti razlog za eventualne negativne posledice koje će pravosuđe da trpi.
Prosto, uvaženu gospođu Malović moram da pitam – da li ima veće štetne posledice od šamara koje je srpsko pravosuđe dobilo od strane Evropske komisije, kada je u pitanju reizbor sudija i kada je u pitanju sastav i nezavisnost Visokog saveta sudstva? Činjenica je da su posledice takve jedne reforme u pravosuđu vrlo vidljive. Činjenica je da je poverenje naših građana u sudski sistem do te mere opalo, da, faktički, ne postoji. Činjenica je da će drastičnim smanjenjem broja sudija i drastičnim povećanjem broja predmeta po jednom samom sudiji, pravosuđe u pogledu njegovog funkcionisanja biti dovedeno do samog ruba funkcionisanja.
Na samom kraju, pozabavila bih se onim što smo mi podneli u vidu amandmana. Prvenstveno, reagovali smo već u članu 6, gde smo tražili dopunu uslova za obavljanje poslova veštačenja. U članu 7, gde smo tražili da se unese odredbe o postojanju stručne komisije, kako bi se na bolji način proverila stručna kvalifikacija samog kandidata za veštake. U članu 10, tražili smo da se pored nabrajanja državnih organa koji mogu da izvrše veštačenje nađu, pored fakulteta, instituta i zavodi. Prvenstveno smo ovde mislili na Gradski zavod za veštačenje, koji postoji oko 35 godina i koji je formiran od strane Skupštine grada, a za potrebe beogradskog pravosuđa i kao takvo, bar u ono vreme dok sam bila u pravosuđu, predstavljalo je renomiranu instituciju. Čak, ukoliko i postoji određenih problema u njegovom funkcionisanju, nije problem da se ono reformiše. Smatramo da je vrlo važno da je ono trebalo da nađe svoje mesto u ovom zakonu.
Takođe, kod razloga za razrešenje, u članu 19, tražili smo da se tačka 7) briše, iz razloga, da bi javnosti bilo jasnije o čemu se radi, ova tačka 7) govori da će veštak da bude razrešen ukoliko u roku od osam dana ne obavesti Ministarstvo pravde o eventualnoj promeni svoje adrese ili o bilo kojim drugim podacima koji se upisuju u registar. Ovakav podatak ne bi trebalo da zasluži, da nađe svoje mesto kao razlog za razrešenje, pored odredbe koja kaže da će veštak biti razrešen, ukoliko nestručno i neuredno obavlja svoje veštačenje. Prosto, po rangu, ta dva razloga za razrešenje nisu izjednačena i ne vidim razlog kako bi to moglo da postoji kao razlog za razrešenje, to, ukoliko on u roku od osam dana ne obavesti Ministarstvo pravde o promeni same adrese, prebivališta ili telefona. To su potpuno irelevantne stvari u pogledu onoga što treba da predstavlja samo veštačenje.
Naravno, kada sam govorila o disciplinskoj komisiji, mislim da je vrlo važno da je ona bila uvrštena u ovaj Predlog zakona, jer bi disciplinska komisija u ovom slučaju, pretpostavljam, mogla, recimo, da uputi, odnosno da ga novčano kazni, da ga opomene ili, ukoliko posle druge opomene on to ne izvrši, naravno, da ga suspenduje ili bilo šta drugo.
Razrešenje je vrlo, po meni, oštar razlog za ovo s obzirom na to da razlog za razrešenje ovde u ovom slučaju ne postoji. Takođe, to se odnosi i kod samih pravnih lica u pogledu samog brisanja.
Mi nismo, kao što vidite, podnosili mnogo amandmana. Podneli smo šest, ukupno. Moram da kažem da, čak, ukoliko, verujem da ćete ih razmotriti, ih prihvatite, kvalitet ovog zakona neće biti dovoljan. Mislim da je u samom Predlogu zakona trebalo predvideti neke novine o kojima sam govorila, prvenstveno mislim na disciplinsku komisiju, prvenstveno mislim na stručnu komisiju koja će da proverava znanje i stručnost određenog veštaka i, naravno, odredbe koje bi se odnosile na samu odgovornost veštaka da bi on bio kvalitetan u samom svom postojanju. Hvala vam. Toliko. (Aplauz)