Narodna poslanice, sad vas upozoravam, ja sam u obavezi da vama skrenem pažnju jer za 15 minuta vašeg izlaganja ni jednom jedinom rečju niste se dotakli tačaka. 7. i 8. dnevnog reda.

Kako nisam? To nije istina.

Narodna poslanice, uvidom u stenogram, pažljivim slušanjem, ja tvrdim da sam u 14. minutu bila prinuđena da vas podsetim da vas obavezuje član 103. Molim vas, dovedite u vezu sa temom dnevnog reda, član 103.

Hvala puno, ali moram da vas podsetim. Prvo, ja vam obećavam, naravno, ne mogu da upozorim, ali obećavam vam da ću ovo dovesti u vezu sa temom. Verujte da kriminal, nepoštovanje zakona, takođe, jeste jedan bezbednosni problem. Ako mi govorimo o kredibilitetu vojske, poslanička grupa ima određene nedoumice, nije to uradila na nekorektan politički način tako što je izašla na neki medijum i o tome pričala, ne, sačekala je jedinu kvalifikovanu osobu da odgovori, možda, na potpuno netačne informacije i da nas razuveri u ovome, ali, svakako, je u obavezi da govori o kredibilitetu Ministarstva koje šalje neke pripadnike u mirovne misije. A priča o mirovnim misijama je bila i početak moje tematske priče.

Narodna poslanice, ne šalje Ministarstvo nikoga u mirovne misije. O tome odlučuje Narodna skupština Republike Srbije. Molim vas, i upućujem vas na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje zabranjuju bilo kome od nas da omalovažavamo instituciju u kojoj sedimo.

Sada ste pokušali da obesmislite ovo što sam rekla do sada i to je bio vaš očigledan umišljaj, zato što mi niste dopustili da konačno dovedem u vezu sve ovo o čemu pričam sa temom, a to su tačke 7. i 8. dnevnog reda, ovog vanrednog zasedanja. Nadam se da vam je to jasno i da to javnost u Srbiji vidi.
Zaista, nije bilo potrebe da me opominjete, jer nisam sklona takvom iskakanju iz teme, ali, dobro, imate pravo na to.
Tamo gde sam stala, samo da nastavim. Ono što je jako važno da učesnici ovog sastanka, a kao što vidimo šta je bila tema sastanka, 27. marta 2009. godine, zamislite, nisu sačinili nikakvu službenu zabelešku, niti zapisnik. Sve je to sačinjeno mnogo, mnogo kasnije.
Ono što jeste bojazan našeg insajdera, čiji identitet neću otkriti, to je moje pravo, zato što čovek i dalje mora da ostvaruje svoja radna prava u vašem ministarstvu, jeste da će ''Master'' iz Kanade pokrenuti međunarodnu arbitražu i da će država Srbija, opet, biti u situaciji da plaća izvesne penale pred međunarodnom arbitražom. Šta je ovde poenta? Šta je poenta moje diskusije, s obzirom na to da sada treba da privedem kraju?
Mi ne znamo, mi smo možda za vas pripadnici retrogradnih snaga, koji pokušavaju da razmišljaju o uspostavljanju i održavanju mira, u situacijama permanentno prisutnih kriza. Da vas podsetim, gospodine ministre, posle okončanja ''hladnog rata'' NATO je sproveo i mirovne misije su bile mnogobrojnije nego do tada, toliko o uspostavljanju i nametanju mira, jeste jedna prosta činjenica, kako mislite da kredibilitet Ministarstva odbrane i pripadnika naše vojske bude potpuno transparentan i jasan, kada u zemlji imamo ovakvu vrstu problema? Ili, zar ne mislite da bi prioritet bio, pre nego što ćemo misliti ili pre nego što ste pomislili da predložite određene pripadnike kao članove određenih misija negde u svetu, da prvo razrešite ogromne probleme ovde u zemlji, a na prvom mestu njihov materijalno, pa i tehnički položaj.
I, konačno, ono što javnost u Srbiji izuzetno zanima jeste – zašto avioni, vojni avioni u Srbiji, svako malo, padaju. Hvala. (Aplauz)

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Uvažena poslanice Raguš, da se prezivate Šojić imao bih više razumevanja za vaš nastup. Izmislite aferu, a onda pričate o tome kako sam vas napao.
(Narodni poslanik, Aleksandar Martinović, sa mesta: Intervenišite, koji je ovo način.)

Molim vas da ne dobacujete, da slušamo svi jedni druge. Molim vas da slušamo svi jedni druge i da ne dobacujete.
Nastavite, ministre.

Moram da kažem uz potpuno razumevanje da ste došli do nekih tajni i da ste na jedan mističan način, što ste pročitali ovde, da niste obratili pažnju da su vaše kolege rekle da sam bio telohranitelj Miri Marković, što je notorna laž i neistina.
Kao otac dva sina moram da branim svoj integritet. Znam da je vama neobično kada vam neko odgovori, jer pozicija sa kojom ste nastupali uvek u ovom parlamentu, čupajući mikrofone, prskajući ljude vodom itd, nije pozicija u kojoj više možete da budete.
Takođe, kako je rekao ''prišipetlje'', iz vojske, ali dobro.
Činjenica da ste došli do nekih dokumenata putem insajdera, za koga vas ne pitam kako se zove, da mi ne biste slučajno rekli, i da imate podatke koji ukazuju da postoji zloupotreba ili kršenje zakona ili korupcije, kriminal ili tome slično, a vi to čuvate kod sebe, dovodi vas u vezu, reći će vam kolega iz policije, da štitite kriminalce koji su to učinili, verovali ili ne, to je tako.
Niste meni rekli, rekli ste na televiziji pre sedam dana kako ste došli do određenih podataka koji će biti prezentovani. Samo vas pitam – što se ne prezentuju onima koji su nadležni za to? Postoji policija, vojna policija, VBA, civilna policija, inspektorat, BIA. Znate li koliko ljudi ima koji kontrolišu rad Ministarstva odbrane? Mislim da nijedno ministarstvo u državi Srbiji nije kontrolisano u meri i količini u kojoj se kontroliše Ministarstvo odbrane. Zahvaljujući toj kontroli, između ostalog, mogu da kažem da se vratio ugled pripadnicima Vojske Srbije, da nemamo problem sa profesionalizacijom, zapošljavanjem pripadnika vojske, upisom na Vojnu akademiju, u Vojnu gimnaziju, da se traži, što se kaže, mesto na svaki način da se uđe u našu vojsku i da se ne radi više o prišipetljama, kao što kaže poslanik Savić u svom izlaganju, pre nekoliko minuta.
Znajući da ćete pričati malo o avionima, pošto i mi imamo neke insajdere, ali ne mogu da vam kažem koji su, spremio sam nešto da vam pročitam, da vas informišem, da znate, nešto što ni ja nisam znao. Dešava se da i ministar neke stvari ne zna.
Avion tipa "Orao", za koga ste rekli da malo, malo pa padne u neko jezero, pao je jedan u jezero, ne može tako da se kaže, ali razumem vas, u periodu od 1974. godine kada je poleteo prvi, odnosno 1975. godine, imao je 25 udesa, od čega: 11 udesa od 1981. do 1990. godine, i to, šest zbog otkaza tehnike, pet zbog ljudskog faktora, odnosno od 1981. do 1990. godine je imao, dakle, 11 udesa. Od 1991. do 2000. godine 12 udesa: šest zbog otkaza tehnike i pet zbog ljudskog faktora, i jedan slučaj nije utvrđen zbog čega je nastao. Od 2000. godine do 2010. godine dva udesa, prema tome, šest puta manje nego deceniju pre i pet i po puta manje nego dve decenije pre, od čega: jedan zbog otkaza tehnike i jedan za koji je u toku utvrđivanje.
Ono što je, takođe, interesantno, sticajem okolnosti (samo jedan sekund, znam da vas interesuje sve, pa ne bih želeo da nešto propustim da vam kažem, ne radi se o vojnim tajnama, radi se o stvarima koje su poznate) od 1983. do 1994. godine bilo je šest udesa zbog stajnog trapa, 16 godina nakon toga nismo imali udes zbog tog kvara, jer je izvršena određena prepravka i sada nakon 16 godina desio se još jedan udes zbog kvara na stajnom trapu.
Dakle, ako govorite o tome da svako malo padnu avioni, način na koji to govorite, prvo, omalovažavate ljude koji lete na tim avionima, dva pilota su poginula u tim padovima. Ako govorite o kvarovima, reći ću vam da od četiri aviona koja su se srušila u poslednjim godinama samo za jedan je utvrđeno, još uvek nije konačno, ali koliko imam informaciju biće konačno, da je imao tehnički kvar. To se dešava, gospođo Raguš, svuda u svetu i taj insajder bi trebalo da vam kaže da je to prirodno i normalna stvar, kao što se desi saobraćajna nesreća, tako se desi i avionska nesreća.
Imali ste priliku da vidite da se nedavno helikopter srušio, da je poginulo tri vojnika ruske vojske na vežbama, da su se prošle godine sudarili avioni u kojima je poginuo najbolji pilot ruske avijacije, komandant akro grupe, da su se dva aviona sudarila iznad Mediterana, gde su se srušila dva rafala francuske vojske.
Ta stvar, za razliku od vremena o kojima sam čitao, danas dođe u javnost, danas se to sazna. Pretpostavljam da uopšte niste imali predstavu koliko se aviona srušilo u tim godinama koje su za nama, a niste imali zato što u vremenu dok ste vi vršili vlast to se krilo kao tajna.
Pitate – da li ste vi militantna politička grupa? Pa, vidite, pokušavamo danas ovde da objasnimo građanima Srbije zbog čega je dobro da Vojska Srbije, državna institucija učestvuje u mirovnim misijama. A vaš predstavnik Vojislav Šešelj je išao u Američku ambasadu da nudi dobrovoljce za učešće u ratu u Iraku.
Koliko ste energije potrošili danas na priču o Iraku, a niste nam rekli a šta biste vi tamo tražili u prvom Zalivskom ratu i ko vas je tada zvao, za čije zdravlje i za čiju korist, državnu, partijsku, ličnu, interesnu?
Mnogo toga ste nam danas rekli ovde, ali niste dali ni vi nijedan odgovor, apsolutno, ni na šta, a koristite jednu veoma lošu karakteristiku, mislim, iz prošlosti, u kojoj se proglasite napadnutim, pa onda kažete – ministar nas je napao. Nikada se tako nešto nije desilo.
Moj kolega, uvaženi gospodin Jojić, ne znam koliki je pritisak, čovek, malopre imao da nas ubedi kako sam ja ne znam kakvo zlo vama ovde naneo, time što sam vam odgovorio na svako pitanje koje ste postavili.
Brojevi koje ste malopre nabrajali, ljude koje ste pominjali, nikoga od njih ne poznajemo. Ako ste mislili na Iliju Pilipovića – njega znam, Iliju Filipovića – ne znam. Nemate čak ni adekvatna imena. Dakle, insajder, negde vam šalje verovatno onom Morzeovom azbukom, negde pogreši neko slovo, pa dođe do greške.
Molim vas, pošto ovde razgovaramo o interesima države, o državnim pitanjima, da to dostavite nadležnim državnim organima. Ne postoji niko drugi ko to može da reši, čak ni ja. Ukoliko je bilo ko učinio nešto nažao sistemu odbrane, učestvovao u bilo kakvoj aferi, biće mi zadovoljstvo da bude kažnjen po najgorim mogućim sankcijama koje imam ja pravo da dam, a ubeđen sam, ako je krivično delo, naravno, da će i sud da sudi. Ali, niste vi pozvani, na način da mi kažete, vi ste sad to izneli, a ja treba da pojasnim.
Šta da vam pojasnim? Da vam pojasnim da to nije tačno? To znate mnogo bolje nego ja. Vaš insajder je to doneo tako, da vam kaže, vidite, uzmete malo odavde, malo odande, sklopite ovde i napravite priču koja se čita u tabloidu svakih sedam dana. To što vi sad pričate, samo je, naprosto, informacije su vam nekako zastarele. Zastarele su i, ako ne budete menjali dinamiku, uz sav taj fin glasić i tu umiljatost koju imate, koju podržavam… Da ste vi danas prvi govorili, siguran sam da danas ne bismo došli u sukob, koji smo imali, jer bi svi ostali bili pristojni na način koji ovaj dom zahteva.
Danas nikoga nisam uvredio. Rekao sam samo, možda je to i suviše jako reći Šojić, ali to je paradigma jedne politike u kojoj ste vi napadnuti, pa se onda vi branite od nekoga ko uopšte ne učestvuje u tom napadu, razumete? Nije to ništa lično. To je, naprosto, jedna paradigma za ono što se dešava u srpskoj političkoj javnosti. Nažalost, česta je stvar i pogotovo je česta kada ste vi u pitanju. Kažem, malopre, žao mi je što gospodin Jojić nije tu, bilo mi je mnogo žao da ga gledam koliko se čovek uzrujao na to da ga je neko uvredio, a nijednom rečju ga nisam pomenuo, niti sam mu bilo šta rekao loše. Toliko. Hvala. (Aplauz)