Tri minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar odbrane, Dragan Šutanovac.

Mislim da smo tu temu već zatvorili, ali, očigledno je da nismo. Gospodine Martinoviću, u Vladi Mirka Marjanovića većinu ministara iz svih partija, ponaosob, činio je ministarski tim SRS. Dakle, vaša odgovornost je bila veća od ostalih.
Ono što izbegavate da kažete, Kumanovski sporazum je potpisan u junu 1999. godine. Jun 1999. godine! Narod vas je oterao 5. oktobra 2000. godine. Od juna 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine ima godinu i po dana. Zbog čega tad niste bar deklarativno pokrenuli postupak vraćanja srpske vojske i policije na srpske svetinje?!
Ono što ste samo izmenili, doskoro ste govorili: Karlovac –Karlobag – Virovitica, tamo treba da se vrati Vojska Srbije i policija, a danas govorite o Kosovu, ne znam samo šta će biti za pet godina. Šta ćete onda govoriti?
Podsetiću vas da je po Kumanovskom sporazumu napravljena Kopnena zona bezbednosti. Dakle, jedan tampon između Vojske Srbije, odnosno Vojske Jugoslavije u to vreme i KFOR-a. U vreme dok ste vi bili na vlasti tu vojska nije mogla da priđe, kao ni policija. Zoran Đinđić, kao premijer, relaksirao je taj Kumanovski sporazum i omogućio da Vojska Srbije i policija danas budu prisutne u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde su se organizovale najveće paramilitarne snage u vremenu 2000 - 2001. godine. Ono što ste nam vi ostavili je bio prostor, ne samo da ne možemo da se vratimo na Kosovo i Metohiju, nego nismo mogli da se vratimo ni unutar ovog dela Srbije, jer ste potpisali da ne možemo ni tu.
Da znate još nešto, ne može da se pokrene postupak u Ujedinjenim nacijama jer su Ujedinjene nacije dale da je komandant KFOR-a taj koji o tome odlučuje, a ne Ujedinjene nacije. Ukoliko znate neki način da se to učini, prvo mi kažite zašto to niste uradili u vreme dok ste bili na vlasti, taj period je bio godinu i po dana. Ova vlada je nešto malo više od toga. Godinu i po dana nakon najtežih operacija koje su se desile na Kosovu vama nije palo na pamet?!
Inače, za javnost, za građane, da znate, zaista, kada neko potpiše da ćemo da se vratimo u broju od više stotina, ne više hiljada, šta da radimo? Da čuvamo granice. Sa kojim ljudima? Sa hiljadu. Da čuvamo srpske kulturne i crkvene svetinje i da vršimo deminiranje prostora. Deminiranje prostora! Da li uopšte taj koji je potpisivao ima svest o tome da ne postoji opasniji posao po pripadnike vojske nego deminiranje?
Kada kažem srpski personal, moram da vam kažem da grešite, može da se vrati, recimo, carina. Uz policiju i vojsku postoji jedna institucija, to je carina, nisu to čistačice i nemojte da vređate čistačice, jer da se i one vrate i one su naš narod. (Aplauz)

Krug replika je zatvoren.
Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Konstantin Samofalov ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, na početku želim da pozdravim ovu raspravu koja se prvi put vodi u istoriji našeg parlamentarizma u jednogodišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. To je važno zato što je mandat Narodne skupštine da sprovodi punu demokratsku i civilnu kontrolu sektora bezbednosti i naravno da tu vojska i policija zauzimaju veoma važno mesto. Zato je naša obaveza da građanima ovu problematiku približimo i pojasnimo zašto je za Srbiju značajno da daleko veći doprinos da mirovnim misijama, nego što je to činila do sada.
Postoji mnogo razloga za to. Jedan od najvažnijih je da je Srbija članica UN i naravno pošto smo i odgovorna članica međunarodne zajednice to proizvodi i određene obaveze. Kao što sa punim pravom očekujemo pozitivnu ocenu Međunarodnog suda pravde po pitanju Kosova i Metohije, a za to smo se izborili upravo kroz Generalnu skupštinu UN, i kao što se pozivamo sa punim pravom na međunarodno pravo, tako imamo i određene obaveze. Tu, pre svega, mislim na doprinos izgradnji svetskog mira kroz mirovne misije, to je nešto na šta smo se obavezali u našim strateškim dokumentima, u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane, gde je upravo taj doprinos globalnoj bezbednosti kroz mirovne misije jedno od ključne dve misije Vojske Srbije.
Ono što ohrabruje jeste da ova vlada pokazuje punu posvećenost jednoj novoj ulozi Srbije, a ta uloga govori da mi više nismo, kako je i kolega Senić govorio, zbog toga što bezbednost jeste nedeljiva, samo korisnik bezbednosti, već i izvoznik bezbednosti i naravno da više ne možemo govoriti o zaštiti bezbednosti jedne države isključivo u našim granicama, već to moramo činiti i van granica naše zemlje. Najbolji primer za to jeste saradnja o kojoj smo, i u mesecima iza nas, govorili po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala.
Ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dačić, izjavio je u Urugvaju pre neki dan da su upravo državni organi Urugvaja pomogli da se zaplene te tri tone kokaina i da se pokrene priča o narko-kartelu Darka Šarića. Dakle, to je dokaz da ne možete bezbednost svoje države isključivo braniti iznutra i zato je ova nova politika veoma važna.
Na taj način mi opravdavamo veliku tradiciju srpskog vojnika. Govorili smo o tome da su naši vojnici u okviru kontingenata JNA od pedesetih do kraja osamdesetih godina učestvovali u broju od hiljade ljudi na raznim mestima širom sveta. Siguran sam da će i mladići i devojke koji sada budu u ovim mirovnim operacijama, gde god da bude pobodena srpska zastava, na isti način tu tradiciju braniti i da će omogućiti da počnemo da stvaramo jednu novu sliku Srbije, a ta slika je potpuno drugačija od one koju smo imali devedesetih godina, upravo kada su ljudi iz SRS bili u vlasti i dobili protektorat na Kosovu i Metohiji, tada smo bili ukopani u sopstvene probleme, u nekakve regionalne konflikte iz kojih niko živ nije mogao da nas izvuče.
Danas pokazujemo da smo spremni da pružimo ruku međunarodnoj zajednici i da smo spremni da podelimo teret odgovornosti za globalnu bezbednost. Izazovi sa kojima se danas suočava čitav svet su mnogobrojni. Govorim o terorizmu, o organizovanom kriminalu. Naravno, kolega Martinoviću, upravo Rusija i NATO danas predstavljaju najveće saveznike u borbi protiv trgovine narkoticima u Avganistanu, a to je i u interesu bezbednosti Srbije, zato što 80% tog heroina koji je namenjen tržištu Zapadne Evrope, i o tome smo puno puta pričali, ide balkanskom rutom i tu je Srbija. Naravno da onda mi, ako se to tiče bezbednosti Srbije, takvu saradnju moramo da podržimo, jer se ona tiče bezbednosti naših građana, pre svega.
Misije koje su predviđene ovim godišnjim planom, pored postojećih, otvaramo i dve nove misije UN, Liban sa Špancima. To je važno zato što je Španija jedna od najznačajnijih država članica i EU i NATO, koja nam pomaže u odbrani našeg stava vezano za KiM. Na Kipru su tu Slovačka i Mađarska. Opet Slovačka koja, takođe, svojim principijelnim stavom pomaže Srbiji u odbrani njenog teritorijalnog integriteta.
Važno je i napomenuti da sve navedene operacije imaju isključivo humanitarni karakter i imaju za cilj, osim da osiguraju mir u ovim područjima zahvaćenim konfliktima, i da obezbede sigurnost i normalan život za ljude koji žive na ovim područjima. Zbog toga lično, apsolutno, podržavam ovu tendenciju uvećanog angažmana naše vojske i policije, pre svega u mirovnim misijama UN, a sutra verovatno i EU, jer ukoliko želimo da postanemo punopravna članica evropske porodice naroda, moramo da preuzmemo i obavezu da doprinesemo izgradnji evropskog sistema zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Tu imamo nešto što za Srbiju može biti veoma značajno, a tu govorimo o civilnim i bezbednosnim sposobnostima. U to Srbija može i mora da se uključi. Dakle, govorim o kontroli granica, govorim o borbi protiv nedozvoljene trgovine, o borbi protiv ilegalnih migracija, o civilnoj zaštiti i mnogo toga drugog. Ohrabruje nedavna poseta ministra odbrane Šutanovca Briselu, gde je upravo sa evropskim parlamentarcima razgovarao po prvi put na temu reforme sistema odbrane u Srbiji u evropskom kontekstu i po prvi put o mogućnostima da naši vojnici učestvuju u misijama Evropske unije, jer je to definitivno budućnost za našu zemlju. Govorilo se i o nekim konkretnim operacijama i siguran sam da ćemo mesecima ispred nas o tome još više govoriti.
Sve ovo jača međunarodni ugled Srbije i potvrđuje da Vojska i te kako, a to je nekada i bila, može biti značajno sredstvo spoljne politike Srbije i to bismo morali da iskoristimo.
Kolega Rogović je govorio o određenim rizicima. Naravno da rizici od učešća u ovim misijama postoje, ali je važno podvući da naši vojnici i policajci tamo idu na osnovu principa dobrovoljnosti. To je prva stvar. Drugo, siguran sam da je sposobnost, obučenost i profesionalizam srpskih vojnika i policajaca na tako visokom nivou da je opasnost od tih nepoželjnih situacija zaista svedena na jedan minimum.
Učešće u ovim operacijama važno je i sa aspekta sticanja dodatnih iskustava za naše oružane snage, jer će u tim rotacijama u ovim zemljama gde će učestvovati naši mirovnjaci proći veliki broj vojnika i policajaca iz Srbije i na taj način mi podižemo i operativne sposobnosti i naših oružanih snaga.
Naglasio bih i potrebu da u budućim projekcijama budžeta, koliko god da nam to budžetska sredstva dozvoljavaju, maksimalno stvorimo mogućnosti u budućnosti za aktivnije angažovanje u ovim mirovnim operacijama.
Ovo je samo još jedan u nizu pokazatelja značajnih međunarodnih aktivnosti i Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Podsetiću da upravo Ministarstvo odbrane predstavlja aktivnog učesnika svih relevantnih regionalnih bezbednosnih inicijativa. Dakle, da Vojska Srbije postaje i faktor regionalne stabilnosti i da smo potpisali prošle nedelje sa poslednjom državom u regionu, sa kojom to nismo imali, Sporazum o vojnoj saradnji, sa Hrvatskom.
Na taj način zatvorili smo teško poglavlje u istoriji odnosa dve zemlje i verovatno okrenuli jednu potpuno novu stranicu u kojoj će i Srbija i Hrvatska zajedno doprineti da zapadni Balkan postane prostor istinske stabilnosti, koji doprinosi i stabilnosti Evrope, a ne očekuje od te Evrope da stalno rešava naše probleme i da time pokazujemo i neku svoju nesposobnost.
Pozdravljam i činjenicu da smo prošle nedelje na Odboru za odbranu i bezbednost, koji je i zadužen da raspravlja o ovakvim odlukama, velikom većinom glasova članova našeg odbora podržali ovaj godišnji plan i siguran sam da bi poslanici stranaka koji nisu za to glasali kada bi sklonili sa stola dnevnopolitički aspekt razmišljanja isto tako ove odluke podržali, jer ovde se ne radi o nekom uskom partijskom interesu, već se radi o jednom vrhunskom nacionalnom interesu. I slušajući kolege, što iz SNS, što i neke samostalne poslanike, imam utisak da smo danas mnogo bliži konsenzusu po ovom pitanju i to zaista ohrabruje i to govori o tome da i naša politička scena polako sazreva, jer ovo je zaista pitanje od vrhunskog nacionalnog interesa i dobro je da što više poslanika iza toga stane.
Zato pozivam u ime koalicije za Evropsku Srbiju i u ime DS sve kolege da ovaj plan podrže i iskazujem uverenje da ćemo u budućnosti, dakle, iz godine u godinu, davati samo veći doprinos izgradnje svetskog mira, jer je i to naša obaveza. Hvala. (Aplauz)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku na izlaganje narodnog poslanika Konstantina Samofalova.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem zašto predstavnici vladajuće koalicije kad god govore o nekim tačkama dnevnog reda koje obrazlaže gospodin Šutanovac imaju potrebu da se obračunavaju sa SRS?
Dakle, gospodina Samofalova izuzetno cenim i uvažavam, ali uopšte ga nisam uzeo u usta, ali pošto je gospodin Samofalov već iskoristio pravo koje je dao sam sebi da mene prozove i SRS moram da kažem i njemu i gospodinu Šutanovcu da ja lično nikad nisam bio na vlasti, kao što mi se ovde spočitava, dakle, nikada u životu nisam bio ministar, ne znam da li ću biti, dobro gospodine Šutanovac, možda nikada neću biti ministar, ali, takođe, sam siguran da nikad neću biti u obezbeđenju Mirjane Marković, kao što ste vi bili, pa, možda vam je ona pričala detalje o tome kako je potpisan Sporazum Černomirdin - Ahtisari, ko je za šta glasao.
Što se tiče vas, gospodine Samofalov, ne znam da li vam je poznata činjenica, kad već pričate o trgovini narkoticima kao bezbednosnom izazovu, a to zaista jeste bezbednosni izazov, da je američka DEA tražila od vlasti u Srbiji da počnu akciju protiv Darka Šarića, ali ne zato što mnogo vole srpsku decu i zato što žele da zaštite građane Srbije od te pošasti koja se zove droga, nego zato što ta američka tajna služba ima svoj interes u trgovini narkoticima i na Balkanu i u Avganistanu i mnogim drugim delovima sveta?
Bio sam vrlo precizan, postoje izveštaji ruskih bezbednosnih službi, mogu i da vam ih pokažem, gde se taksativno navodi da je od 2001. godine pa do danas deset puta povećana proizvodnja opijata u Avganistanu otkako su tamo prisutni Amerikanci, Britanci, odnosno trupe NATO pakta.
Zaista mi nije jasno, možda je potpuno u pravu gospodin Šutanovac, možda sam ja stvarno glup čovek, ali ne mogu da razumem da se zalažete za učlanjenje Srbije u jednu takvu organizaciju koja otvoreno podržava proizvodnju narkotika.
Da li vam je poznato da NATO vojnici u Avganistanu, bukvalno, sa oružjem stražare ispred polja maka onih snaga koje su lojalne režimu u Kablu? Uništavaju se polja maka, ali samo Talibana, polja maka koja su zasejali ljudi koji podržavaju vladu u Kabulu čuvaju se, njih čuvaju vojnici NATO u Avganistanu. Kako sada da se borimo protiv narkotika, a NATO pakt čuva polja maka u Avganistanu?
Gospodine Samofalov, kako to da ćemo sada učlanjenjem u NATO ili slanjem svojih vojnika u takozvane međunarodne mirovne misije da se borimo protiv organizovanog kriminala, a postoji organizovani kriminal u našoj sopstvenoj zemlji? Time nije potreban…(Aplauz)

Tri minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac. Samo vas molim da se prijavite.

Moram da odreagujem ne nešto što smatram nekorektnim. Razumem da ne znate i da niste bili ministar. Reći ću vam da verujem da ni nećete biti ministar.
Ako pratite istraživanja javnog mnjenja i ove izbore koji su bili u poslednje vreme, vi praktično ne postojite. Ovde sede ljudi koji ne predstavljaju narod, ali to je sada manje važno.
Za tu rečenicu koju ste izgovorili malopre svojevremeno sam optužio gospodina Budimirovića sudu, da sam bilo kome bio u obezbeđenju. Dobio sam oko 300 hiljada dinara. To sam kasnije uložio u humanitarne svrhe, odnosno kupio sam sportsku opremu deci u Svilajncu i svi smo bili zadovoljni i to je jedan način na koji pomažemo ljude kojima je neophodna pomoć.
Ukoliko vi smatrate i imate hrabrosti da učestvujete u takvoj aktivnosti, pozivam vas da van ove sale izjavite to što ste rekli malopre, da se ne pozovete na imunitet i da spremite dve-tri plate koje primate ovde, nezasluženo, da odvojimo, videćemo za koju decu, da li iz mesta odakle ste vi, ili ćemo videti neku drugu decu u nekom drugom mestu. Svakako, nekome taj novac treba, a očigledno je da vi imate želju da iznesete neistinu koja se u svetu sankcioniše na taj način.
Ono što je problematično u vašem govoru, a što je ozbiljno, što iz jedne NATO-fobije koju imate, i govora, koju unosite ovde, karakterišući sve zemlje NATO takvim kakvim ih vi vidite, zaboravljate da su tamo, izuzev Kipra koji je članica EU, sve ostale zemlje u EU, članice NATO koje zastupaju naše interese u našoj odbrani KiM. Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija, učestvuju u mirovnim operacijama širom sveta, štite naš interes tamo gde je nama to važno, štite svetski interes tamo gde je to svetu važno. Ako govorite da oni čuvaju, kako ste rekli, polja kokaina, koliko znam, to je velika neistina i, opet, jedno veliko neznanje, ali kako, onda, da objasnimo našim prijateljima da vi kao jedan poslanik parlamentarne stranke, uticajne parlamentarne stranke, ne u narodu, ali u parlamentu, svakako, takve stvari iznosite u ubeđenju da je to istina?
Sutra treba da razgovaramo sa Grčkom, Španijom, Rumunijom o podršci o Savetu bezbednosti i oko rezolucije, eventualno, nakon odluke Međunarodnog suda pravde i kako da izađemo pred njih i da kažemo – vidite, vi ste predstavnici one sile koja čuva narko-dilere u svetu, ali to je sada manje važno, da pomognete nama u odbrani našeg prava na KiM?
To što vam je tužno lice to ne pomaže u našim razgovorima. To tamo u toj situaciji ne možete kao argument da koristite. Pogrešili ste, ne znate, niste bili ministar. Vi ste mladi intelektualac koji na ime jedne sile, intelektualne, sprovodi nešto što nije tačno.
Imajte u vidu kada iznosite nešto ovde u parlamentu to se čita u svetu, to se prenosi. Neko će reći – to je ozbiljna stranka, srpska, radikalna. Pomisliće neko da ste ozbiljna skupina ljudi. I, onda, kako mislite tamo da se komunicira i kaže – ljudi, nije to, on to, baš, nije najbolje razumeo, kao poslanik on govori nešto što ne mislimo? Neprirodno je da govorimo da su nam Grci najveća braća, a u isto vreme da čuvaju narko-kartele u Avganistanu.
Molim vas, samo, bez obzira što imate NATO fobiju, da se koncentrišemo na ove danas predloge. Nema tu od NATO ni slovo ''n'', ništa od NATO. To su UN. Ako je problem, mogu ponovo da pročitam ko sve tamo participira, svi prijatelji srpskog naroda širom sveta su tamo prisutni. Ovo je jedan univerzalni sistem vrednosti u 21. veku u kome živimo, već, jedanaest godina. (Aplauz)

Nemate pravo na repliku.
Obaveštavam da su saglasno članu 93. stav 4…
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Krug replika je zatvoren. Ako pogledate stenogram, videćete da su replike davane tako da onaj ko je na repliku izazvan bude poslednji i o tome vrlo vodim računa.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Molim vas da se prijavite.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je neprimereno da bilo koji ministar, bez obzira kojoj stranci pripada, bez obzira na sav antagonizam koji ima prema SRS, dođe u Narodnu skupštinu i kaže – evo, ovi ljudi koji ovde sede ne predstavljaju nikoga, oni nisu narod.
Izvinite, koga onda predstavljamo? Mislim da se ovaj dom zove Narodna skupština Republike Srbije i da svih 250 ljudi koji ovde sede, predstavljaju narod. Mislim da ste vi, gospođo Čomić, morali na ovakvu uvredu, ne mene lično, i ne samo poslanika SRS, nego svih poslanika koji ovde sede, da reagujete i da zaštite dignitet, opet, kažem – ne, moj, nego dignitet Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, želim da istaknem, gospodine Šutanovac, da ne primam platu u Narodnoj skupštini, a mogu da dam para za siromašnu decu koliko god treba, imam troje dece, i što se mene tiče, spreman sam uvek da pomognem, kad god treba. Ali, za razliku od vas koji pomažete tuđim parama, spreman sam da pomognem svojim. (Aplauz)
Takođe, gospodine Šutanovac, 'ajde da sad zanemarimo sve te velike priče, vi radikali ste ovakvi, onakvi, NATO pakt itd, 'ajde da se pozabavimo problemima koje imamo u našoj sopstvenoj kući. Treba da učestvujemo u međunarodnim misijama, navodno, da bi se borili protiv organizovanog kriminala, a imamo organizovani kriminal u našoj sopstvenoj otadžbini. Kako je moguće da jedna firma "Jugohemija" nabavlja sve, od vakcina protiv svinjskog gripa, pa do poslova kao što su remonti aviona, koji malo, malo, pa padaju? Hajde malo da se bavimo tim životnim pitanjima, pustite to što je bilo 1999, 2000, 2001. godine, znate vi to verovatno bolje od mene, jer ste tad bili aktivni u politici, za razliku od mene...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
dakle, samo gospođo Čomić, zaista vas molim, vaš zadatak nije da branite ministra od mene ili od poslanika SRS, nego da omogućite svima da koriste svoje poslaničko pravo. ...