DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 17.06.2010.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANJE

7. dan rada

17.06.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 15 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Momčilo Duvnjak podneo je amandman kojim se posle člana 14. dodaje novi član 14a. Reč ima poslanik Momčilo Duvnjak.

Momčilo Duvnjak

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo  poslanici, predlažem amandman da se posle člana 14. dodaje član 14a. U prethodnom zakonu član 56. stav 5. glasi – izbor članova studentskog parlamenta održava se svake godine u aprilu tajnim i neposrednim glasanjem.
Ovo je, po nama, u SRS toliko nedefinisano i nejasno i ovde je bilo dosta neregularnosti oko izbora članova studentskog parlamenta, jer se iz neposredne prakse pokazalo da se u mnogo slučajeva, kada se biraju članovi studentskog parlamenta, sve odvijalo pod sumnjivim okolnostima.
Zato predlažem mere od zajedničkog interesa za studente i za visokoškolske ustanove i one glase: Raspisivanje izbora za studentski parlament vrši organ upravljanja visokoškolske ustanove i isti imenuje komisiju za sprovođenje izbora za studentski parlament, a u čiji sastav ulaze, pod broj 1 – predstavnik studenta sa svake godine studija, upisan na studije u tekućoj školskoj godini, koga biraju studenti javnim glasanjem na zboru studenata odgovarajućeg broja studenta; pod broj 2- po jedan predstavnik nastavnika sa svake godine studija koga biraju stručni organi visokoškolske ustanove i nastavno-naučno veće, nastavno-umetničko veće ili nastavno veće, javnim glasanjem na sednici odgovarajućeg stručnog organa visokoškolske ustanove.
Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, ako ovaj moja amandman ne prihvatite, vi ste i do sada imali vašar i haos po Srbiji u visokoškolskim ustanovama. Samo ću vam reći nekoliko primera iz Rasinskog okruga u tim visokoškolskim ustanovama. Na primer, studenti koji su završili ovu školu, a bili su članovi studentskog parlamenta ili predsednici, oni ponovo upišu istu školu, samo drugi smer, da bi opet obavljali ovu funkciju. Ima primera, i to su vam primeri u pet ili šest slučajeva u našem okrugu, Kruševac, Trstenik itd. Zato vas molim da ovo razjasnite i vidite da se ovaj moj amandman prihvati.
Na kraju, gospodine ministre, stvarno moram da vam se zahvalim, jer ste mi dali odgovor na poslaničko pitanje koje se odnosilo na izbor direktora u Muzičkoj školi "Stevan Hristić" u Kruševcu i Dečijoj ustanovi "Nata Veljković".
Tu ste vi, gospodine ministre, odradili onako kako treba i zato tako treba da radi svaki ministar, jer ste vi sprečili bahato ponašanje Jedinstvene Srbije i DS u izboru direktora u tim ustanovama. Na primer, u Muzičkoj školi je izabran direktor koji je imao završen Dif, a u "Nati Veljković" je dva puta biran direktor koji je imao višu školu i nije imao godine radnog staža. Još jednom vam se zahvaljujem, tako treba da radi svaki ministar.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 30 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar, Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Ne povodom ovog drugog nego povodom prvog. Kolega Mihajlović i kolega Duvnjak su podneli dva amandmana koji imaju u stvari istu suštinu, a suština je način izbora studentskog parlamenta.
Način izbora studentskog parlamenta i broj članova studentskog parlamentu uređuje se aktom visokoškolske ustanove. Da budem iskren, mislim da tako i treba. Ono što vi treba da odgovorite sebi ili drugima jeste, kako je moguće, pošto nam je kolega Mihajlović to govorio na Odboru, da isto lice šest godina bude predsednik parlamenta.
Zar je moguće da visokoškolska ustanova nije mogla u roku od šest godina da promeni akt i da utvrdi precizno uslove. Pa evo, donosimo zakone, i svako lice može biti izabrano jedanput, dvaput ili već koliko, i za studente isto važi, iz koje godine itd. To pitanje, po meni, apsolutno treba da bude uređeno tim aktom i ne treba da bude predmet ovog zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
...
Srpska radikalna stranka

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka
Samo kratko o amandmanu mog kolege, gospodina Duvnjaka. Studenti su posebna kategorija u svakom društvu, sa specifičnim željama, i bez obzira što je u današnje vreme izvršena decentralizacija visokoškolskih ustanova, što su se fakulteti i visoke škole  približile svim okruzima u Srbiji, to ne mora da znači da je studentima nešto bolje nego u prethodnim vremenima.
Naime, s jedne strane gledano, mislim da studenti imaju, takođe, velike probleme. Jer, ne zaboravite, veliki broj studenata je prinuđen da radi da bi platio školarine, da bi platio stanarinu, hranu i sve ostalo. Zaista moram da kažem da današnji studenti su u težem položaju, nego recimo kada je to bilo u moje vreme i u vaše vreme, gospodine Obradoviću, trebalo bi da se malo povede računa o tome.
Takođe poznajem slučajeve gde je bilo nelegalnog izbora članova studentskog parlamenta iz grada iz kojeg dolazim, iz Niša, ali ne bih ovom prilikom da navodim niti imena visokoškolskih ustanova, niti imena tih ljudi koji su to radili, ali bih hteo da ukažem na drugu stvar. Poznato je da je već osam godina u proceduri, odnosno razmatra se donošenje zakona o studentskom organizovanju, ali do dana današnjeg od toga još uvek nema ništa. Možda je i ovo bila prilika, gospodine Obradoviću, da se u sklopu ovog zakona koji danas razmatramo donese i taj zakon o studentskom organizovanju.
Još bih hteo da kažem na kraju, zbog čega neko uskraćuje pravo akademcima da i oni sami učestvuju u reformi visokog obrazovanja, jer praktično to visoko obrazovanje se najviše i najdirektniji način tiče njih samih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanici Miletić Mihajlović i Milisav Petronijević zajedno su podneli amandman koji se posle člana 14. dodaje novi član 14a. Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za prosvetu. Zakonodavni odbor nema izveštaj i o njemu će se izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Nenad Konstantinović i Nada Kolundžija. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za prosvetu podneo je amandman na član 16. Predstavnik predlagača je ovaj amandman prihvatio. Zakonodavni odbor nema izveštaj. Izjašnjavaćemo se o amandmanu u danu za glasanje.
Narodni poslanik Nenad Prokić podneo je amandman da se doda novi član 17a. Da li neko želi reč? Reč ima Nenad Prokić.
...
Liberalno demokratska partija

Nenad Prokić

Liberalno demokratska partija
Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, još jedanput, pre nego što kažem o ovom amandmanu nešto, želim da ukažem na sveobuhvatnost i važnost reforme koju Evropa sprovodi u sferi obrazovanja.
Još od srednjeg veka nije postojalo tako nešto. U srednjem veku je Evropa bila povezanija nego ikada kasnije zbog toga što su od Dablina do Jerusalima, od Helsinkija do Lisabona jedni isti učeni ljudi, oni najučeniji, govorili jedan isti izvrsni jezik, latinski.
Od tada pa do danas nije postojao sveobuhvatniji pokušaj da se ona poveže, da se evropski kulturni i obrazovni prostor poveže na jedan bolji način nego što je to do sada, i mislim da i ova rasprava pokazuje da mi nismo često svesni koliko je važno, ako želimo sledećih nekoliko vekova da se smestimo udobno u evropski kulturni i obrazovni prostor, geografski, politički i na svaki drugi način, da moramo ovim najvažnijim aspektom povezivanja obrazovanjem da se u njega uključimo što pre možemo.
U tom smislu sam podneo jedan amandman, a to je tenier, njega poznaju institucije visokog obrazovanja mnogih zemalja. On je neki put i kontradiktoran, ali koja to stvar nije kontradiktorna u svetu demokratije, pa i ova može biti zloupotrebljena.
Reč je o tome da vrhunski naučni radnici dobiju stoprocentu ili barem približnu garanciju svojih mogućnosti intelektualnih da bi širili svoje nove ideje. U krajnjem slučaju, i evroskeptici na taj način, kada jednog dana postanemo EU, moći će da sagledavaju loše strane EU zbog toga što će biti u prilici i biti zaštićeni od administracije da bi mogli verovatno, to ne kažem sa ironijom, zato što su skeptični, zbog toga što imaju polemički ton i polemički pogled, da budu zaštićeni od eventualnih pritisaka administracije na svoja delovanja.
Mislim da bi bilo veoma važno da, ukoliko to ne može odmah, da vidimo kako se to predlaže, ko ga predlaže, na koji način se dobija, u svakom slučaju, reč je o iznimnim naučnim radnicima, vrhunskim stručnjacima u svojoj oblasti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Đuro Perić. Da li neko želi reč? (Ne).
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zoran Šami

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Prvo, jedan mali komentar. Niste rekli amandman gospodina Perića, koji je zapravo negde pola mog amandmana, Odbor za prosvetu je prihvatio, ali Vlada nije. Sada intervenišem kao predsednik Odbora za prosvetu. Mislim da bi bilo dobro da Vlada ispoštuje Odbor za prosvetu Skupštine i da prihvati amandman u celini.
Naime, objasniću odmah o čemu je reč. Vlada unosi dve izmene u postojeći zakon. U postojećem zakonu je predviđena bila mogućnost do dve godine produžetka rada, kada se steknu uslovi za penziju. U ovom zakonu se predlaže do tri godine i mi to podržavamo, ali u postojećem zakonu, s druge strane, govori se o nastavnicima, dakle, o nastavnicima u svim zvanjima, a ovde se precizira da to moraju da budu samo redovni profesori.
Gospodin Perić je dao predlog da to mogu da budu i vanredni profesori i ja sam dao predlog da to budu i vanredni profesori, ali sam dao i još jedan predlog. Naime, kako se danas ostvaruje to pravo da kada neko napuni 65 godina može da produži? Naravno, potrebna je saglasnost dotičnog profesora, ali potom o tome odlučuju fakulteti, odnosno njihova po pravilu nastavno-naučna veća.
Po pravilu, pošto ima mnogo više onih koji bi rado profesoru da vide leđa da bi i sami napredovali, onda se nažalost vrlo često dešava da neki dobar i ugledan profesor uopšte ne dobije saglasnost fakulteta da mu se produži rad. Pri tom, mi vrlo često, stalno pomičemo te granice za penzionisanje za veliki broj ljudi jer država nema novca. Ovde univerzitetskih profesora, da se razumemo, nema mnogo.
Predložio sam jedno rešenje koje mahom važi u svim pristojnim zemljama. Naime, predložili smo da nastavniku iz stava 1. ovog člana u zvanju vanrednog ili redovnog profesora, odnosno profesora strukovnih studija, automatski se produžava radni odnos do tri školske godine, ukoliko on to zatraži.
Drugim rečima, ne mora profesor da sada ima neke posebne svoje lobije na fakultetu da bi mu se produžio rad do tri godine. Naprosto mislim da je korisno za državu, i to višestruko korisno, ako bi svako onaj od profesora ko želi da produži da radi sa studentima, oseća se sposobnim za to, da mu se to naprosto omogući. Država će da uštedi novac jer neće mu davati penziju. S druge strane, umesto njega bi inače plaćala nekog drugog, a mislim da bi ovakvo rešenje bilo dobro.
U svakom slučaju, moj predlog sadrži dve stvari, jednu koju je predložio i gospodin Perić i koju je Odbor prihvatio, to je da se stvar proširi i na vanredne profesore. Ne bih da obrazlažem zašto mislim da je to tako.
Nažalost, ima nekih vanrednih profesora koji su vanredni profesori ostali samo zato što u nekom trenutku nisu bili po volji nekom bivšem ministru prosvete. Ne mislim sada stvarno na gospodina Obradovića, ali mislim na neke njegove nekadašnje stranačke kolege. S druge strane, naravno, kada su se stekli politički uslovi, ti profesori više nisu bili zainteresovani da idu u više zvanje.
Odmah da kažem, ovaj moj amandman nema nikakve veze sa mnom lično, neću nastavljati rad posle 65. godine na fakultetu, fakulteta mi je više nego dosta, ali mislim da bi ukupno gledano korisno bilo da se ta mogućnost ostavi i da umesto raznih igranki koje se na tu temu organizuju po našim fakultetima, naprosto se samo profesor izjasni da želi i da mu se automatski onda produžuje do tri godine, naravno, jednu, dve ili tri, koliko čovek hoće i smatra da je sposoban da radi.
Ne sumnjam u to da ako se neko ne oseća dobro, ako nije zdrav i ako zna da ne može da radi da će da se tuče da ostane da radi. To ne verujem da će se desiti. To je bio moj amandman.
Imam isto tako predlog, ako već nećete da prihvatite amandman DSS, onda bar prihvatite ovaj amandman koji je inače Odbor za prosvetu podneo.