Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Počeću, ministre, od ove vaše poslednje primedbe koja se odnosi na KiM. Dobro je da ste uočili da se pare na KiM ne troše na način kako bi trebalo, odnosno da se ne prate tokovi novca, kako vi kažete, ali to nije razlog da se ukidaju lokalne samouprave u Metohiji.
Vi treba da vodite računa o tome i gde se troše pare, i da imate spiskove ko prima pare na KiM, kome se kupuje ogrev, kako se troše, to je javna tajna na celom KiM kakve se sve manipulacije dešavaju sa tim parama. To, ponavljam, nije razlog da vi ukidate lokalne samouprave na delu KiM, jer je to protivustavno, to je suprotno Ustavu Republike Srbije, prema kojem je KiM sastavni deo Republike Srbije.
Bila mi je interesantna vaša primedba kada ste rekli – ako propadne EU, a mi kažemo kada propadne EU, jer je to već izvesno, šta će biti sa našim obrazovanjem ako se ne ubacimo u kolotečinu Bolonjske deklaracije? Ministre, neko ko nije odavde mislio bi da smo mi tek počeli da se školujemo otkad je uvedena Bolonjska deklaracija i da tek od tada imamo obrazovni sistem, što sami znate da nije tačno.
Kao što nije tačno da je u vreme koje ste vi pomenuli kada ste vi studirali, kada sam ja studirala, da nije mogao svako da upiše fakultet. Mogao je i treba i sada da upiše, svako da upiše fakultet o državnom trošku i to onaj koji želi, a ako posle prve godine studiranja pokaže da nema volju, želju, smisao, onda neka se školuje o sopstvenom trošku, odnosno o trošku roditelja.
Kažete da su nekada naši fakulteti bili među prvima u svetu. To sam vam i ja rekla. Upravo zato se pitamo zašto ste krenuli da se to uništava. Zbog čega ne bi bili i dalje među prvim fakultetima, pa i da nije uvedena Bolonjska deklaracija?
Interesantno mi je bilo, gospodine ministre, kao da ste govorili o zemlji dembeliji, a ne o Srbiji, gde se svaki dan dobijaju otkazi, gde mladi ljudi ne mogu da se zaposle.
Pričali ste kako država obezbeđuje posao, kako ste vi u kontaktu sa privrednim društvima pre pravljenja planova za upise i u srednje škole i na fakultete da biste obezbedili posao tim mladim ljudima. To jeste posao države, ali nažalost, to država Srbija ne čini.
Koliko je mladih ljudi na spisku nezaposlenih? Koliko je mladih ljudi završilo fakultete pa se razočaralo jer već nekoliko godina ne mogu da dobiju posao. Da li se sećate onog mladog čoveka koji je bio odličan student na medicinskom fakultetu, završio medicinski fakultet, pa je otišao u beli svet negde da radi, jer u Srbiji nije mogao da se zaposli, pa je morao da se vrati u Srbiju da završi srednju medicinsku školu da bi tamo negde počeo kao medicinski tehničar, pa možda jednog dana bio i lekar?
Da li to hoćemo od naših generacija da radimo ili hoćemo da naša deca uče u Srbiji i da se u Srbiji zapošljavaju? To je ideal kojem treba da teži svaka vlada, pa i vaša vlada?
Kažete – 85% upisano u željene škole u srednjim školama. Šta je sa onih 15%? Gospodine ministre, nemojte na taj način da kažete – vi ste završili posao jer je 85% dece upisalo ono što je htelo. Da li će od tih 15% koji nisu upisali hteti da se upišu negde drugde? Da li će imati jednu godinu kao ova deca iz Kraljeva?
Čuli ste i sami. To sam gledala na televiziji, nije nikakva politička priča, nego činjenično stanje koje ste i vi sada potvrdili. Dakle, ako ta deca kažu i njihovi roditelji da će oni ove godine imati pauzu, neće uopšte nigde da se upišu, znate, gube godinu dana života, gube godinu dana u kojoj mogu da krenu nekim pogrešnim putem, ne daj bože, umesto da se školuju.
Znate, ministre, to što ste vi, kažete, konsultovali nekakvu radnu grupu, univerzitetske profesore itd. kod ovog zakona, odgovornost je Vlade RS. Vlada RS mora biti sposobna da napravi predlog zakona. Koga će da konsultuje, to je stvar Vlade, ali je odgovornost Vlade, a ne tih ljudi koji su da li eksperti ili nisu, ili su samozvani eksperti.
Znate, morate da priznate da ne znači da su svi univerzitetski profesori, profesori sa kredibilitetom. Ne želim nikoga da vređam, ali recimo svi znamo za profesora Stevana Lilića koji je dokazani plagijator i to je stajalo na oglasnoj tabli.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da pažljivije birate reči, u skladu sa Poslovnikom, ako hoćete da diskvalifikujete i vređate i da se setimo da je to zabranjeno Poslovnikom.)
Slažem se, gospođo Čomić, ali govorim o pravosnažnoj presudi Vrhovnog suda, koja može da se citira. No, dobro, Stevan Lilić nije bitan. Njega će ispitivati na temu umešanosti u ove privatizacije o kojima se pisalo ovih dana, a o kojima govorimo već danima.
Problem, gospodine ministre, koji ste izneli kada su u pitanju fakulteti i upisi na fakultete koji slede – kažete teška ekonomska situacija, nasleđena, nenasleđena, ispravljena, neispravljena. Da li mislite, gospodine ministre, da tu tešku ekonomsku situaciju u državi i na fakultetima treba da rešavaju roditelji dece koja treba da se upišu na fakultete?
Kako će neki roditelj, čije se dete nađe ispod crte na Arhitektonskom fakultetu, talentovano, željno da studira arhitekturu, da plati, čini mi se, 200 i ne znam koliko hiljada dinara za upis ili na Medicinskom fakultetu 125 hiljada dinara?
Ministre, morate da vodite računa o tome da svako dete može da upiše fakultet, a ne samo deca roditelja koji imaju puno para. Da li je vama zamislivo da prosečna porodica u Srbiji može da uplati svom odličnom učeniku, talentovanom detetu, koje iz nekog razloga nije imalo dovoljan broj bodova da upiše Medicinski fakultet, nego je ispod crte, da plati 125 hiljada dinara da bi upisalo taj fakultet, a roditelji su ili ostali bez posla ili rade za platu od 15.000 dinara?
Ministre, to je velika grehota prema tim mladim ljudima. Mora država o tome da vodi računa. Verujte, ovo nije demagogija. Ovo je nešto čime su opsednuti i mladi ljudi i njihovi roditelji ovih dana.
Zamislite decu pod takvim pritiskom, koja izlaze na prijemni ispit u strahu – šta ako budem ispod crte, roditelji neće moći da mi plate školarinu, šta ću da radim sa svojim životom? Sa takvim pritiskom to dete, taj mladi čovek izlazi na prijemni ispit. Teško je očekivati da može da ga položi baš dobro. Zato tvrdimo da su prijemni ispiti nepotrebni i da ne treba da postoje.
Na kraju, ono što ste rekli na početku, mi uopšte nismo iznenađeni što su ti stručnjaci sa Kembridža rekli da su oni iznenađeni da je sedam đaka iz jedne škole imalo takve rezultate da se upišu na Kembridž. Kako rekoste, imamo fantastičnu decu. To smo od samog početka pričali.
To sam i ja rekla u prvom delu svog izlaganja, da, imamo fantastičnu decu, pametnu, vrednu, koja žele da se obrazuju i država mora da omogući svima da se obrazuju, ne samo srednje obrazovanje, nego i visoko obrazovanje, da to ne bude cena prestiža, ko ima para može, a ko nema para ne može. Samo toliko tražim od Vlade u ime svih tih mladih ljudi i njihovih roditelja.

Iskorišćeno je devet minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Žarko Obradović.

Koleginice Radeta, daleko izlazimo izvan okvira rasprave o ovom zakonu, ali ne mogu da ostavim javnost, ne vas, jer znam da vi to znate, bez odgovora. Sudeći po onome što govorite, rekao bi čovek da država tu ne radi ništa, da je pasivni posmatrač.
Zašto postoje kvalifikacioni ispiti? Zašto postoje na nivou prvog razreda srednje škole i na nivou fakulteta? Da bi se video nivo znanja, zato što u nekim školama imate sve odlične ocene, pa se uzima prosek šestog, sedmog, osmog, plus njegovo znanje koje se pokaže, pa se onda deci daje mogućnost da napišu spisak svojih želja, pa u odnosu na znanje koje pokažu i želju koju iskažu upisuju odgovarajuću školu.
Rekli ste da deca ne mogu da upišu željenu školu, a ja vam kažem da mogu, 85% njih upišu, a onih 15% nemaju odgovarajuće znanje za onu želju koju bi hteli. To je raskorak između želja i mogućnosti. Nije to nepoznato. Samo je pitanje kako se u odnosu na to prima.
Kada bih vam rekao za koliko studenata, a o tome smo razgovarali o Zakonu o đačkom i studentskom standardu, država izdvaja novca, i to se ne može prenebregnuti. Očigledno je ovo razgovor u nekim delovima gluvih, jer ja vama govorim jedne podatke, vi koristite druge. Ovde je suština da zajedno radimo na pravljenju sistema visokog obrazovanja koji će biti kvalitetan.
Bez uvrede, ljudi koji su radili i pomogli nam da napravimo ovaj predlog, a odgovornost je naša, jesu ljudi sa izuzetnim naučnim i ljudskim kredibilitetom. Uopšte ne bih usudio se da dovedem u pitanje bilo koga od njih. Šta mislite o tome, bez uvrede, to je vaša stvar, ali je suština da su ljudi dali značajne predloge da se unapredi sistem visokog obrazovanja. Skupština će o tome reći posebnu ocenu, kao što to uvek radi, a mi se trudimo da ovaj zakon učinimo što boljim, za dobrobit visokog obrazovanja, uključujući i nastavnike i studente i Srbiju.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kao prvo, uzgred budi rečeno, više sam nego uveren da u budućem poslovniku Skupštine treba svakog predlagača ograničiti u diskusiji na neko razumno vreme.
Amandman na član 26. je posledica amandmana koji smo podneli na član 19. Podsetiću kolege poslanike da se radi o članu u kojem je konačno usvojena dve godine stara inicijativa DSS da se pitanje ko će studirati na račun budžeta, a ko će plaćati sam svoje studije reguliše na bolji i pravedniji način. U tom smislu nama je drago da je ta osnovna ideja ušla u ovaj zakon.
Međutim, smatrali smo da tu ideju treba bolje realizovati i zato smo podneli amandman na član 19. Ovaj amandman na član 26. je samo posledica amandmana na član 19. Pošto nije bilo sluha da se taj amandman prihvati, ne vidim da sada treba ponovo predlagaču i gospodinu ministru da objašnjavam razloge zbog kojih je ipak trebalo prihvatiti taj amandman.
Konačno, pošto je ovo poslednji amandman koji je DSS podnela, ima još jedan koji je tehnički, koji je razumljivo prihvaćen, dozvolite mi da napravim jednu konačnu rekapitulaciju.
Dakle, DSS, njen poslanički klub je potpuno otvorenog uma prihvatio predlog ovog zakona, jer smatramo da je potpuno normalno da posle nekoliko godina primene jednog ozbiljnog zakona, koji se bavi takvom oblasti kao što je visoko obrazovanje, ima potrebe da se zakon dopuni, popravi, otklone oni nedostaci koje je praksa pre svega pokazala da su nedostaci, i u tom smislu smo podneli 18 amandmana na ovaj tekst zakona.
Nažalost, prihvaćena su samo tri i to, rekao bih, tri tehnička amandmana. Od preostalih 15 amandmana, moram priznati, samo jedan je bio političke prirode. Radilo se o materiji vezanoj za jedno, po našem mišljenju, nekontrolisano davanje ovlašćenja, prenosu ovlašćenja na organe AP.
DSS tu ima esencijalno drugačiji stav od vladajuće većine i meni je potpuno razumljivo da predlagač zakona taj amandman nije prihvatio, ali mi je potpuno nerazumljivo zašto preostalih 14 amandmana, koji su isključivo i samo u najboljoj nameri imali i želju da poprave tekst i da na neki način realizuju neke ideje koje se inače vrte u ovom predlogu zakona, predlagač nije usvojio. Rekao bih da se pokazalo da Vlada Srbije te amandmane nije prihvatila potpuno otvorenog uma u odnosu na to što smo ih mi potpuno otvorenog uma predlagali.
Potpuno je jasno da nakon ovoga što sam kazao, nažalost, DSS neće moći da podrži ovaj zakon. Mislim da je ispuštena mogućnost da zakon bude kvalitetniji i to je ispuštena potpuno nepotrebno. Ne vidim nijedan valjan razlog, pa čak ni politički razlog, zašto je to tako. Dakle, u danu za glasanje DSS neće podržati predlog ovog zakona.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Ministar Žarko Obradović ima reč.

 Moram reći kao predlagač u ime Vlade Republike Srbije, čini mi se, da smo u ovih nekoliko dana pokazali spremnost da prihvatimo sve amandmane koji po našem mišljenju poboljšavaju tekst zakona. Mislim da ni DSS, kao ni druge stranke čije amandmane nismo prihvatili, nemaju razloga da tom našem stavu daju neke dodatne ocene koje po nama ne stoje.
Ovo pominjem, profesore Šami, zato što vaše je pravo da iznosiste stav svoje političke stranke, da se osećate zadovoljnim ili nezadovoljnim i u odnosu na to se opredelite na glasanje, ali sam ponukan i formulacijom koju je dala koleginica Donka Banović u četvrtak popodne na kraju, tako da nisam stigao da odgovorim, da sam navodno zlonamerno komentarisao amandmane DSS-a, što apsolutno nije tačno.
Amandmane DSS-a sam komentarisao kao i svake druge amandmane. Kada ste bili u pravu rekao sam – bili ste u pravu, kada niste u pravu – niste u pravu. Kada je taj amandman u duhu teksta zakona, prihvatamo ga, a kada nije, ne prihvatamo i nema tu ništa lošeg.
Bez uvrede, nisam želeo u vašim amandmanima da prihvatim ono što ne stoji. Bez uvrede, ovaj zakon je počeo da se primenjuje 2006, 2007. i 2008. godine, tada ste vi dve godine bili u vlasti i mogli ste ga menjati, ako ste primetili da je u primeni pokazao loše rezultate.
To ste učinili 2008. godine i obrazlagao sam. Tačno, amandman oko studenata je tada postojao, ali je on sada dobio jednu drugu dimenziju. Vi insistirate na ukupnom broju iz prethodnih godina, a mi mislimo da to nije dobro i ja sam obrazlagao zašto mislim da to nije dobro. Tu nema ništa loše.
Ako sam upotrebio neku tešku reč, izvinjavam se. Ali čini mi se da je rasprava koju smo vodili prethodnih dana o sadržaju ovog zakona pokazala jedan ozbiljan ton Skupštine gde se razgovara o visokom obrazovanju.
Videćete, naknadno sam posle četvrtka proveravao sadržaj jednog amandmana poslaničke grupe Napred Srbijo, utvrdio sam da su oni u pravu i zamolio sam kolege da naprave ispravku tog amandmana da bih ga u ime Vlade usvojio, da bi zakon bio bolji. Znači, naknadno, nemam ništa apriori negativno prema bilo kojoj poslaničkoj grupi, samo gledam sadržaj amandmana.
Uopšte ne sporim da će možda neka od ovih rešenja koje ste vi sad podneli biti deo nekog budućeg zakona, ali u ovom trenutku kroz ove promene njima nije mesto i ne poboljšavaju sadržaj tog zakona, po našem mišljenju. Tu nema ničeg drugog osim, po našem mišljenju, jednog korektnog i principijelnog stava vezano za sadržaj zakona.
Vezano za Vojvodinu, mi samo usaglašavamo odredbe ovog zakona sa Zakonom o prenosu nadležnosti AP Vojvodini i ništa drugo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Gospodine ministre, vi ste u jednoj stvari potpuno u pravu. Vama ovi amandmani nisu dobri. To nipošto ne znači da je to neki univerzalni opšteprihvaćeni sud, to je samo po vašem mišljenju.