Hteo bih da iskoristim vreme ovlašćenog predstavnike poslaničke grupe da napravim osvrt povodom usvojenog amandmana na član 1. Predloga zakona. Nije tipično da se to obrazlaže, ali  iz tog prvog amandmana suštinski slede svi naši amandmani.
Malo čudi da su neki amandmani ne samo odbijeni, nego nisu prihvaćeni od strane predlagača. Sada ću da pokušam da ubedim predstavnika Vlade zašto je potrebno da se usvoje ovi naši amandmani, a možda bi bilo najbolje da se ovaj zakon vrati na doradu. Jeste on kratak, međutim ima neke fundamentalne nedostatke.
Predlagač nije išao ni dovoljno daleko, ni dovoljno duboko, ni dovoljno temeljno da reguliše ovu oblast, a ona može da se poistoveti sa ovim što ste već usvojili, da su to poslovi veštačenja.
Zbog javnosti, da se shvati koliko je ova tema ozbiljna, nešto bih malo objasnio šta to znači.
Veštačenje je u suštini dokazno sredstvo. Mi pričamo o veštačenju kada je u pitanju neki sudski postupak, gde je potrebno da se utvrde neke činjenice, a onaj ko sudi, to je sudija, nije u mogućnosti to da utvrdi ili ne raspolaže neophodnim znanjima da bi to mogao da utvrdi i onda se veštak javlja kao dokazno sredstvo.
U zavisnosti od toga kako se posmatra dokazno sredstvo postoji nekoliko pravnih sistema šta je veštak. U Americi se strane dogovaraju oko toga ko će biti veštak. Organizuje se posebna rasprava gde se pred sudijom raspravlja ko bi mogao da bude veštak povodom utvrđivanja neke sporne činjenice, pa strane iznose svoje predloge, pa se nekako dolazi do veštaka, nešto slično kao kada se formira velika porota, gde obe strane proučavaju kredibilitet potencijalnih porotnika kako bi se otklonila bilo kakva sumnja u njihovu objektivnost i nepristrasnost pre nego što krene suđenje.
U anglosaksonskom sistemu imate situaciju da za sve i svašta možete da odredite veštaka. Neki put to nisu samo suvoparne činjenice, nešto što bi se utvrdilo merenjem, nego se ide daleko pa se veštače čak i neke okolnosti koje nisu baš činjenice.
Sada bih iskoristio priliku da objasnim kako to može da izgleda, u anglosaksonskom sistemu se i za veštaka kaže – veštak svedok, pa ukoliko je on stvarno izuzetno stručan, nije sporan njegov kredibilitet i njegov nalaz, onda se kaže da je to veštak. Ukoliko se pojavi neka sumnja, onda kažu da je on svedok o činjenicama, ne čak veštak koji raspolaže stručnim znanjima. Samo da vas podsetim kako to izgleda u anglosaksonskom sistemu.
Na ovom suđenje Vojislavu Šešelju prvi svedok veštak je bio Antonio Oberšal, tužilaštvo ga predstavilo kao veštaka za govor mržnje, on se pojavio u sudnicu i rekao – ali nisam veštak za govor mržnje, to je pravna kategorija, to se ne utvrđuje, to sud procenjuje. Kaže – ja sam samo svedok veštak za propagandne tehnike.
On je dao svoj nalaz tako što je uzeo nekoliko stotina knjiga Vojislava Šešelja, nekoliko stotina njegovih govora, prebacio u engleski jezik i onda sa ono "kontrol F" tražio neke zadate pojmove i na bazi toga, inače diplomirani fizičar, 25 godina proučavao socijalnu strukturu plemenske zajednice u Africi, počasni doktor sociologije, predaje na Harvardu, katastrofa od nalaza i od mišljenja, da se čovek ubije od smeha.
Našao je svoje veliko stručno znanje da prikazuje kod Vojislava Šešelja, on mu je postavio samo devet pitanja, tako što je preformulisao tačke optužnice i on je uvek rekao – ne, ne, ne. Vi niste, gospodine Šešelj, vi niste, gospodine Šešelj itd.
Znači, veštak je potreban da bi se utvrdile neke činjenice od kojih zavisi primena prava. Po pravilu, to mi tumačimo kao veštak koji treba da da nalazi i mišljenje povodom materijalne, nematerijalne štete ili kada neko treba da veštači nešto što ima veze sa zdravljem, pa da li je to sudska medicina, da li je sudska psihijatrija.
Ali, imamo i neke druge veštake. Imamo balističare, imamo veštake za nešto što ima neku afekcionu vrednost, recimo da proceni vrednost neke slike ili umetničkog dela itd. Tu nema nečeg egzaktnog, nego je potreban kvalitet da se nalazi u toj ličnosti koja se bavi tim poslom.
Zašto sam sve ovo ispričao? Da bi se videlo koliko je besmisleno kad neko kaže, veštaka imenuje i razrešava ministar. On samo može da evidentira. Da li znate koliko je ovakav predlog zakona besmislen, ako uzmete u obzir da on treba da se primeni u Bosilegradu, gde je nemoguće obezbediti lice koje bi posedovalo ta stručna znanja i specifična znanja neophodna da se nešto utvrdi.
Dalje, ako pričamo o sudskim veštacima, a pričamo o njima, iznad svega toga se nalazi sudsko veće ili sudija koji može to da prihvati, a i ne mora da prihvati. Zašto ne mora da prihvati? Može da postoji sumnja u kredibilitet lica koja se bave tim poslom koje je napisalo to, može da postoji sumnja u njegovu stručnost, a može da postoji sumnja u neki posao koji je uradio, da li je kvalitetno uradio.
Sada da se vratim na neku našu praksu ovde. Mi imamo ljude sa specijalizacijom sudske medicine i sudske psihijatrije. Postavlja se pitanje, šta bi on trebalo još da ima, koje znanje da bi se bavio veštačenjem u tim oblastima, kada je on stekao na fakultetu i na specijalističkim, magistarskim, doktorskim i drugim studijama, subspecijalizaciji iz neke oblasti, stvarno se postavlja pitanje.
Naravno, to pitanje se ne postavlja za one koji veštače nešto što je šteta, pa bilo da je to materijalna ili nematerijalna šteta. Tu su potrebna i neka dodatna znanja. Danas imamo situaciju kada se pojavi potreba za veštačenjem, neki put strane u sporu predlože nekog, a neki put to iz vedra nema sudija odluči ko će da bude. Na bazi čega? Na bazi nekog svog iskustva.
Pitanje veštačenja na neki način zadire i u oblast stečajnog postupka, jer nije samo knjigovodstveno i računovodstveno da se utvrdi vrednost imovine, već moraju da se primene i drugi kriterijumi. Kako protumačiti? Kako to utvrditi, a da se ne pogreši i da budemo sigurni?
Imamo situaciju sa profesionalnim veštacima, koji su jednostavno, zašto to ne reći, u kakvom nam je stanju pravosuđe, pa u takvom su nam stanju i veštaci. Koliko imate ljudi koji se jednostavno bune što nisu iskoristili neka procesna prava i nisu uspeli, a možda je to bio čak i nemoguć posao u nekom sudskom postupku, da se ospori nalaz i mišljenje nekog veštaka koji se dogovorio sa nekim advokatom koji je zastupao protivnu stranu.
Svega toga imamo. Ovaj zakon to ne rešava. Pitanje je da li to zakonom uopšte može da se reši, jer zalazi u specifični sastav supstrata i kvaliteta onih ljudi koji se bave tim poslom.
Nešto treba pokušati, nešto treba raditi, ali mislim da je izabran pogrešan put. Mislim da je izabran pogrešan put, da ovim predlogom zakona nijedan od ovih problema neće biti rešen. Mi ćemo da se hvalimo novim zakonom, sa nekim novim rešenjima, verovatno će Ministarstvo dobiti ekskluzivno pravo da formira neke nove monopole u tom pogledu, u to nema potrebe niko da sumnja, jer smo jači za jedno iskustvo.
Mi smo pre dve godine upozoravali šta će da se desi sa pravosudnim sistemom ako se krene sa ovom transformacijom, pa ste videli šta se desilo. Baš se desilo to šta smo rekli. Pošto su se priključili neki drugi i ponavljaju naše ocene i zapažanja od pre dve godine, to je njihov problem, ali se desilo.
Malo sam u šali rekao, čim nešto radi Boško Ristić, to mora da se osuši, to ne može da se oporavi. Pisao Ustavnu povelju državne zajednice, državna zajednica se rasturila. Koga je on zastupao u Skupštini, nema ništa od njega. Uhvatio se pravosuđa, videli ste i sami šta je. Nabacio svoje prijatelje tamo po tim pravosudnim organima i on je završio posao. Sada Tadić neka trlja glavu sa Evropskom komisijom, sa Društvom sudija i ovim drugima, njega baš briga, on je završio svoj deo posla.
Slična je situacija i kod ovog ovde. Vi se ne sećate, mladi ste poslanici, ali pre nekoliko godina bila je priča o finansijskom lizingu, u onoj starog zgradi, rekao sam, on je prvi primenio lizing u Nišu, Anila, kola, pa onda otišao u Holandiju da ne bi služio vojsku i da ne širim dalje.
I desilo se. Koliko je finansijskih lizinga profunkcionisalo u zemlji. Pogledajte, puni placevi, rekli smo tada, to će pretežno da bude za kola i autobuse i neke kamione, a ne za industrijska postrojenja. Pa su čak dovodili i jednog profesora sa pravnog fakulteta, kada je čuo šta su napravili, on se pokupio i pobegao iz prve klupe, nije hteo da bude ni snimljen u društvu Pitića i Boška Ristića.
To će da se desi i sa ovim zakonom isto. Nešto se pokušava, ne ide se do kraja. Uopšte se ne ide do kraja. Vi ovde svakog možete da registrujete kao veštaka. Kada vi kažete da je neko sudski veštak, vi njemu da dajete autoritet, bez obzira što postoji drugo veštačenje i treće veštačenje, što u toku postupka možete da osporavate veštačenje i krajnja instanca jeste sudija, koji ili prihvata ili odbija veštačenje itd.
Po samoj definiciji, veštak je potreban da bi se utvrdile činjenice. Koliko ima veštaka sudske psihijatrije koji su narko-dileru napisali da je on zavisnik kako bi išao na obavezno lečenje, a ne da ide u zatvor, pa onda se smanji količina itd., a onda je povika na sudije, kao oni to saučestvuju. Ma nije. Krug je zatvoren, svi saučestvuju u tome. Svi saučestvuju u tome, to je veliki posao. Eto, to je naša realnost. Mi to ne možemo da zaustavimo ovakvim predlogom zakona.
Kod fizičkog lica, gde nastupa sa imenom i prezimenom, sa svojom strukom, svojom profesijom, svojim referencama, jasna je situacija. Mi sada imamo situacija da se i pravna lica pojavljuju, da delatnost veštačenja, kao poslovna delatnost – izvinite, molim vas, onda to nije materija zakona koji reguliše sudske veštake, nego je to materija koja reguliše privredna društva.
Svaki biro za projektovanje da bi dobio tu delatnost, da bi taj posao mogao da radi, ili nadzor, on mora da se kvalifikuje sa odgovarajućim brojem stručnjaka iz odgovarajuće oblasti, koji imaju neke svoje sertifikate itd. Ne može svako da pravi projekat za objekat visokogradnje, puteve itd. Sa gledišta znanja i onoga što rade, oni su maltene u rangu veštaka.
Budimo načisto. Mi u svakodnevnom poslu, bez obzira šta radimo, utvrđujemo neke činjenice i na bazi tih činjenica izvlačimo neke zaključke. Svaki građevinski inženjer u firmi, mašinski inženjer, bilo ko i bilo koja profesija na svom redovnom poslu utvrđuje neke činjenice, pa nije sudski veštak. A koliko njih ima koji rade na premeru, predračunu, koji to vrlo kvalitetno rade, mnogo kvalitetnije nego što će to da urade postojeći sudski veštaci u sudskim predmetima?
Mi sad pravimo ovde neke teme sa jednim nezavršenim predlogom zakona, koji ima osnovni cilj da Ministarstvo da sertifikat nekome da je sudski veštak. Tu je cela poenta. Jednostavno, može da se protumači da Ministarstvo želi da ima apsolutnu kontrolu ko će da bude veštak. Zbog čega? Nema odgovora. Verovatno se i tu priprema monopolisanje.
Moram da vam kažem da je ovo pogrešan koncept. Apsolutno pogrešan koncept.
Uzmite situaciju kad se pojavi neko pitanje, i suviše specifično. Evo, jutros je Vjerica pričala o plagijatu. Ko bi mogao da bude sudski veštak za plagijat? Nema ga. A kako će da se izađe iz te situacije ako ta činjenica treba da se utvrdi pred sudom? Pa, uzima se referentna ustanova, najviša ustanova u nekoj oblasti. U tom predmetu o kome je pričala Vjerica bio je to Pravni fakultet. Verovatno su u drugim oblastima to instituti u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti.
Sećate se kako je teško proceniti, recimo, vrednost neke slike. Promovisala su se nekoliko autora koji su bog i batina, kad oni kažu koliko ta slika vredi, ona toliko vredi. Procenitelji. Posle dve godine se vidi da to neka kopija i da to uopšte nije original, a ljudi imaju sertifikat da su ovlašćeni da procenjuju. Od njihove reči sve zavisi, da li će nešto biti 200 evra ili 5.000 evra.
I koja su ta stručna znanja? Vidite, tu postoji nešto što se zove neka umetnička sposobnost itd. I tu ima merljivih elemenata, ne kažem da ih nema. Ali, kada neko dobije sertifikat da je on taj koji to neprikosnoveno procenjuje, izvinite, to lični na neki monopol.
Koliko je bilo osiguravajućih društava koja su kapital preselila u slike? Koliko je banaka koje su u slike, skulpture i u druge navodno umetničke predmete preselile basnoslovno bogatstvo?
Sve se to, na neki način, tiče pitanja sudskog veštačenja, ne samo zbog toga da li će da se završi na sudu ili neće, nego ovde pre svega pričamo o tome koja su to stručna znanja, ko poseduje ta stručna znanja. Prosto je neverovatno, po ovom zakonu praktično je moguće da specijalista sudske psihijatrije ne bude registrovan kao sudski veštak. To ovaj zakon dozvoljava i omogućava. Neverovatne su to stvari.
Sad još zavisi ko će u Ministarstvu da neposredno primenjuje ove propise. Kakav je sastav u tom vašem ministarstvu, da neki i beže iz tog ministarstva. Nije mi krivo što su pobegli, i pre tri godine sam ih napadao, tog Vojkana Simića, ali imate sad ovog glavnog za zatvore. Znate li da je on 1992. godine pao u šahtu u Budvi u okviru nekog klana? Milan Obradović, zvani Rambo, on je glavni za zatvore.
Zamislite neko takvog profila da vam bude na primeni ovog zakona? Cela stečajna mafija ima da pređe u sudske veštake. To vam unapred kažem i vrlo malo sam, eventualno, pogrešio.
Kao što sam vam i pre dve godine pričao šta će da se desi u sudovima. Najgore što je postojalo vi ste izabrali za sudije. Zamislite, u Apelacioni privredni sud otišla žena, vama sam pokazivao predmet za tu ženu i vi ste mi sami rekli da ima milion krivičnih prijava protiv nje, i vi ste glasali za nju da ode u Apelacioni privredni sud.
Tako će biti i sa veštacima. Samo odabrani ima da prođu. A gde je tu struka, a gde su tu znanja, a gde su tu nalazi, a gde je tu stručno mišljenje? Nema. To je periferno. Vi kažete da to ovim zakonom ne može da se reguliše. Može. Ali, vama je najvažnije da zagrabite to pravo na potpis – doneo sam rešenje, Đoka će da bude veštak. Tu je kraj priče. A šta će on da radi po sudovima, znate i sami. Ako ne znate, pitajte Boška Ristića, on će da vam kaže.
Iskoristio sam nešto malo vremena poslaničke grupe. Nadam se da ću još imati prilike da po nekom amandmanu iskoristim još neki primer kako to izgleda kada se veštačenjem bave ljudi koji ne ispunjavaju uslove da budu veštaci.

Iskoristili ste vreme predviđeno za ovlašćenog predstavnika i pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Poslanička grupa Napred Srbijo SNS podnela je amandman na član 2, gde bi trebalo, pre svega i uvek kad pišemo ugovore, kad pišemo zakone ili kad o nečemu razgovaramo, da se dogovorimo šta su definicije odnosno šta se pod nekim pojmovima podrazumeva.
U tu svrhu je bio i podnet naš amandman na član 2. Predloga, gde smo poslove veštačenja definisali ne kao postojanje stručnih znanja nekoga ko će se baviti ovim poslom, nego kao aktivnosti čijim će se obavljanjem u stvari dobiti stručni nalazi i mišljenja. Tu argumentaciju već u načelnoj raspravi sam koristila, govoreći da je stručno znanje samo potencijal koji ne podrazumeva da će to stručno znanje biti prevedeno i stavljeno u funkciju nalaza koji će pomoći sudu, znači samo pomoći sudu, da donese neku odluku.
Nije mi jasno zašto niste uvažili taj argument? Čak ste u obrazloženju zašto Vlada ne prihvata amandman rekli da poslovi veštačenja jesu aktivnosti čijim se obavljanjem, na osnovu stručnog znanja, uz korišćenje naučnih dostignuća, tehničkog razvoja itd, pružaju potrebni stručni nalazi, ali da to ne predstavlja pružanje stručnih nalaza i mišljenja nego da su poslovi veštačenja i neka druga stručna znanja.
Mene sad zanima – koju vrstu stručnog znanja i na koji način pruženog sudu možete podrazumevati pod veštačenjem? Koja to vrsta nematerijalne, parapsihološke razmene podataka, informacija ili pomoći može da postoji, a da to nije nalaz ili mišljenje koji se iskazuje usmeno, pa se diktira u neki zapisnik ili to nije nešto što se materijalizuje?
Znači, koja su to stručna znanja koja temelje odbijanje ovog amandmana koji smo podneli, da vi možete na njega da se pozovete, a da nikom drugom ne možete to da pokažete ili objasnite kao nalaz ili mišljenje, kao materijalni dokumenat o nečemu što se može u nekoj sumnji, u nekom drugostepenom postupku ili bilo kojoj vrsti zaštite prava neke stranke pokazati?
Ovo više razumem jednom, rekla bih, samoljubivošću vlasti, odnosno predlagača zakona, koji ne želi da promeni nešto, gde čak i novinari, čak i oni koji uče mladu decu govorenju i pisanju, na primer imaju običaj da govore – vrši poslove, vrši zaduženje, kao da je sem vršidbe, vršenje poslova ispravan termin, a ne obavljanje nekog posla.
Na toj čistoći jezika, na tom lepom izražavanju preciznom, ne rogobatnom, nego jasnom, iza kojeg stoji pravi smisao, trebalo bi upravo vi da radite, i da ono što jesu doprinosi nas poslanika da vam u tome pomognemo budu prihvaćeni.
Ali, ovo nije samo stvar lepog izražavanja, ovo je stvar preciznosti. Stručni nalaz može da bude i da ne bude ako ga obavlja stručno lice koje ima stručno znanje. Stručan čovek i stručno lice koje ima stručno znanje ne podrazumeva, po logici stvari, da će vam dati i stručan nalaz i mišljenje. Ne ulazim u kvalitet, ulazim u postojanje dokumenta koji se zove nalaz ili mišljenje.
Znači, u svim poslovima, u obavljanju vlasti, u odgovornosti koja se zove vladanje narodom, mora da postoje dva osnovna elementa, to su – pravda i logika. Bez pravde i logike koja treba da proizilazi iz reči kojim pišemo zakon, sve drugo nam ne vredi.
I to da se krijemo iza rogobatnih formulacija, a da u stvari nemamo pravednu i jasnu sudsku praksu u koju želimo da stavimo i sudske veštake, mislim da odbijanje ovog amandmana ne ide baš u prilog vama i mislim da više ide u prilog jednoj tvrdoglavoj vlasti, kojoj više dokazi za njenu uspešnost nisu ni potrebni, kao ni svedoci. Ona misli da može da vlada naređivanjem, a ne obrazlaganjem, i to dovoljno govori o predlagaču zakona.

Tri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik gospodin Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, poštovani građani Srbije, kada neko od 32 člana ovog zakona svoju raspravu svede na raspravu o gospodinu Bošku Ristiću, kolegi narodnom poslaniku, to govori o tome da nema dovoljno argumenata.
U članu 30. ovog zakona, istine radi, ne piše da Boško Ristić određuje ko će biti sudski veštak, već kaže da ministar objavljuje javni poziv za imenovanje veštaka, u skladu sa ovim zakonom, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Da smo ovakav zakon imali 2002. godine možda bismo znali ko je kao ministar saobraćaja, kao ministar trgovine, kao ministar turizma, činio razne zloupotrebe. Pa bismo saznali ko je kao ministar trgovine i turizma nenamenski trošio novac za knjige, pozvali smo sudskog veštaka, pitanje je bilo – gospodine, izvinite koliko je knjiga kupljeno od računa poreskih obveznika, plaćeno preko računa Ministarstva, a isplaćeno nekoj izdavačkoj kući i da li su to bile partijske knjige, stranačke knjige ili stručne knjige za obrazovanje ljudi i zaposlenih u Ministarstvu.
Znali bismo koliko novca iz Ministarstva trgovine i turizma je utrošeno bez tendera za nabavku opreme, odeće, cipela, za razne ljude koji su obavljali posao u Ministarstvu, pa je te cipele uzeo i sam ministar. Taj ministar se nije zvao Boško Ristić. Taj ministar ima drugo ime i prezime. Taj ko ima to ime i prezime danas najglasnije kritikuje gospodine Boška Ristića. To je neko legitimno pravo.
Moja obaveza kao narodnog poslanika, je da pre svega da zaštitim svog kolegu, da zaštitim gospodina Boška Ristića od ne argumentovanih kritika, da izreknem pohvale na račun Ministarstva pravde za sve ono što se radi na reformi pravosuđa i mislim da je ovaj zakon samo još jedna stepenica ka punoj reformi pravosuđa, da ćemo dobiti sudske veštake koji su stručni i obrazovani.
Još jedanput podvlačim – ne imenuje Boško Ristić sudske veštake, to radi ministar i to piše u ovom zakonu. Ovo govorim samo istine radi.

Mislim da sam dobro procenio da nije bilo nekih posebnih napada, niti razloga za intervenciju. Gospodinu Ristiću ne verujem da još treba advokat.
Raspravljamo dalje. Da li još neko želi reč?
Jedno obaveštenje koje smo dobili od generalnog sekretara RTS, kojim nas obaveštava da od 22. do 25. juna prenos od 15.45 sati neće biti moguće pratiti zasedanje Skupštine zbog ranije ugovorenih obaveza, te da će sve biti u odloženom prenosu. Direktnog prenosa nemamo od 15.45 časova.
Po ovom amandmanu reč ima gospodin Siniša Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, mišljenja smo da se u raspravi u načelu za donošenje zakona o sudskim veštacima pojavljuju direktno sučeljena suprotna mišljenja i da je prilika da se raspravom o pojedinostima odgovorno, kritično i nadasve savesno raspravi o svakom amandmanu pojedinačno i da se kroz tu raspravu makar za jednu stepenicu uspostavi kvalitetniji, odnosno bolji pristup određenom otklanjanju uskih grla našeg procesa u postupku za donošenje konačnih odluka sudova, a vezano za delatnost, rad i ovlašćenja sudskih veštaka. Ovo se odnosi na sve oblasti sudske prakse, od parnične preko trgovinske do krivične, odnosno od rada do radnih odnosa.
U raspravi u načelu složili smo se da je pravilno, stručno i nadasve dostojno obavljanje veštačenja od nemerljivog uticaja na efikasnost i kvalitet naših sudova. Dugo smo se u poslaničkoj grupi PUPS-a razmišljali na koji je način dobro da se izričito predvide ovlašćenja suda, da najpre odaberu veštaka, a potom razmotre i usvoje veštačenja da bi sudovi doneli pravičnu, na nauci utemeljenu neoborivu sudsku presudu koja mnogima znači život ili poslovni gubitak.
Poslanička grupa PUPS smatra da nema mesta prigovoru raznih političkih opcija da se ovaj zakon razmatra po hitnom postupku, jer smatramo da je pravni hitni postupak nastao još 1987. godine, od kada se prethodni zakon usvaja, odnosno koristi sa svim zastarelim i anahronim rešenjima, koja su do dan-danas stvarala teške i nesagledive posledice po sve učesnike u sudskim procesima, kako za tužioce, tako i za tužene, kako za osuđene tako i za one koji su oslobođeni.
Poslanička grupa PUPS koja je Nacrtu ovog zakona posvetila zaista ne samo pažnju nego i posebnu pažnju i odgovornost, da se isti donese po hitnom postupku, sa potpuno definisanim osnovama veštačenja, kao i sa svim posebnim aktivnostima iz kojih se sudovima pružaju potrebna stručna znanja radi utvrđivanja pravno relevantnih činjenica, odnosno istinitih elemenata neophodnih za donošenje presuda koje opstaju.
Sa dužnim poštovanjem i odgovornošću razmatrali smo sve amandmane podnete na ovaj zakon i stekli smo uverenje da je sigurno 80% podnetih amandmana svih političkih opcija potrebno podržati. Mislimo da će Ministarstvo pravde, i uz našu podršku, prihvatiti kako tehničke ispravke na nacrt pojedinih članova zakona, tako i suštinske izmene jednog manjeg broja amandmana kojima se eliminišu nejasnoće i moguća zabuna u tumačenju razlike između posedovanja potrebnih stručnih znanja i stručnog nalaza i mišljenja koje daje određeni veštak, o čemu su inače moje prethodne kolege govorile.
Namerni smo da pomognemo u utvrđivanju pravila za određivanje veštaka sa nove liste i rasporeda kada se iste budu odredile od strane nadležnog ministarstva.
Zalažemo se da se po svaku cenu izbegne proizvoljno imenovanje veštaka po ličnoj volji ministra, sudije ili predsednika suda, time što će se obavezno izvršiti izjednačavanje ispunjavanja zakonom propisanih uslova za veštake i pravna lica pod istim uslovima, bez naknadnih tumačenja tih uslova.
Mi ćemo se u daljoj raspravi zalagati da se usvoje amandmani kojima se omogućava sprečavanje pojava da iz pravnih lica za veštačenje, a pre svega ustanova u državnoj svojini ili ustanova iz državnih organa mogu biti angažovani veštaci na poslovima veštačenja koji su povereni pravnom licu, a ne njima kao pojedincima, na šta su takođe moje kolege ukazivale i u raspravi u načelu.
Naša javnost je mnogo puta imala priliku da se kroz afirmativne emisije raznih televizijskih stanica i kroz napise u elektronskim medijima i novinama uveri u neverovatna veštačenja koja su nas pratila u dosadašnjoj sudskoj praksi, a posebno, recimo, kod Instituta "Kirilo Savić" i njihovog odeljenja za saobraćajno-tehnička veštačenja.
Ne jedanput su saopštavanja veštačenja u kojima je pešak kriv na pešačkom prelazu, a automobili su potpuno uništeni pri brzini od 40 kilometara na čas, a potom naplaćeni kod određenih osiguravajućih društava.
Poslanička grupa PUPS će podržati sve amandmane kojima se sprečava da sudski veštaci, članovi pravnog lica nekog instituta ili državnog organa poslove poverene tom pravnom licu obavljaju u radno vreme, kao pojedinci uz upotrebu tehničkih sredstava, zaštićenih metodoloških postupaka, baze podataka i drugih resursa koji su u svojini države pravnog lica ili instituta i da te usluge naplaćuju lično kao licencirani sudski veštaci. Smatramo da bi to bila neprimerena praksa.
Takve prakse je poslednje 23 godine, prelivanjem državnih sredstava u privatne džepove, uzimanjem mita od unapred znanih krivaca, da bi bili oslobođeni, dovelo do toga da se potpuno izgubila odgovornost, a naročito dostojnost pojedinih sudskih veštaka, koji su odgovornost, stručnost i odgovornost izlicenciranih odgovornosti, kao i pravo na pravdu, izbegavali za jednu veliku naknadu.
PUPS smatra da Ministarstvu treba pružiti pomoć u prihvatanju jednog broja amandmana kojima se reguliše pravna sigurnost i uspostavljaju pravila za određivanje veštaka i provera njihovih kvalifikacija u postupcima veštačenja.
Predlažemo da lista oblasti i užih specijalnosti kojom se određuju veštaci bude proširena i da bude propisano da se u rešenje unese samo uža specijalnost veštaka koja bi se pečatom i potvrdila.
Veštak daje ponudu, dokumentuje svoje sposobnosti i kvalifikacije, pribavlja i dostavlja dokaze svoje dostojnosti, a verifikacija njegove specijalnosti utvrđuje se unapred znanim postupkom, nekom vrstom licence, posle čega može biti stavljen na listu bez ikakve bojazni da je na to uticao bilo koji pojedinac ili veštak, sam predsednik suda ili ministar.
Javnost i transparentnost u radu potrebnija je nego ikada kada se radi o pravilnom izboru i određivanju veštaka za veštačenje određene struke i u tom smislu podržavamo sve amandmane raznih političkih grupa koji govore o tome.
Podržavamo ideju da svaki veštak mora imati položen stručni ispit iz oblasti za koju se kandiduje, odnosno neku vrstu licence, kao što to imaju svi ostali visoko stručni kadrovi ove zemlje.
Ukoliko Ministarstvo ne prihvati ovaj amandman, onda bi se moralo obavezati ovom parlamentu da će naći način da veštaka pravilno uvede u znanja neophodna za položaj i ulogu veštaka u sudskom postupku, kako bi pravilno obavio veštačenje u sudskom predmetu.
Dakle, nije dovoljno samo da veštak bude nezavisni ekspert u svojoj užoj specijalnosti, već i da dobro poznaje pravila rada suda, sudski postupak i donošenje konačne sudske presude. U tom smislu podržavamo sve amandmane koji regulišu ova pitanja.
Zalažemo se za primenu strogog pravila da, u okviru pravnog lica, ona lica koja su određena za veštačenje unapred moraju znati, odnosno prijaviti na jedinstvenu listu sudskih veštaka, a koju je odobrio ministar.
Ne dozvoljavamo i ne prihvatamo da rukovodilac pravnog lica sam svojim rešenjem proglašava sudske veštake, pravdajući ih da su oni iz redova stručnih i naučnih saradnika, već predlažemo da ovi pravovremeno budu predloženi za listu sudskih veštaka u celosti, a kada prođu proveru dostojnosti i stručnosti, onda mogu rešenjem nadležnog rukovodioca biti određeni za pojedine slučajeve sudskih veštačenja.
PUPS će se raspravom u pojedinostima u aktivnom učešću potruditi da pojedine odredbe Zakona o državnoj upravi koje propisuju ministrova ovlašćenja prilikom donošenja akata budu primenjene i pravno propisivanje naknada i obaveza.
Mišljenja smo da naknade za rad veštaka moraju biti javno određene na osnovu opštih pravila i kriterijuma koji će biti unapred znani za sve koji žele da taj posao rade, a time bi se eliminisale bilo kakve manipulacije u sprečavanju postupka razrešenja nedostojnih sudskih veštaka. Smatramo da sve amandmane raznih političkih grupa podnetih na ova pitanja treba prihvatiti.
Javna rasprava, javna pažnja koju je ovaj pomoćni zakon u pravosuđu izazvao, pokazuje preku i veliku potrebu da se zakon što pre usvoji i da što pre počne njegova primena, po potpuno novim načelima, nadležnostima i odgovornostima, kroz ovako važan zakon ekspertskog tela, koji mora doprineti brzom i efikasnom radu našeg sudstva i pravosuđa.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon.

Potrošeno je devet i po minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada i Odbor nisu prihvatili amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman kojim se predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik gospodin Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS je podnela amandman na član 5. Predloga zakona o sudskim veštacima kojim se dodaje član 5a. On glasi: "Oblast veštačenja i uža specijalnost, kao i uslovi koji se odnose na stručno zvanje veštaka za obavljanje veštačenja u pojedinoj oblasti, propisuju se listom oblasti i užih specijalnosti veštaka. Listu oblasti i užih specijalnosti veštačenja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar."
Vlada je dostavila kao obrazloženje, a razlog za neprihvatanje, to da Vlada smatra da propisivanje posebne liste oblasti i užih specijalnosti veštaka nije neophodno za preciziranje oblasti veštačenja i užih specijalnosti, kao ni donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta koji će to bliže urediti.
Ono što je stav poslaničke grupe Napred Srbijo SNS je da propisivanje liste oblasti i užih specijalnosti jeste neophodno radi pravne sigurnosti i uspostavljanja pravila za određivanje veštaka i proveru njegove kvalifikacije u postupku.
Takođe, propisano je da se u rešenje i pečat unosi oblast i uža specijalnost, a to se ne može vršiti proizvoljno na osnovu nahođenja samog veštaka. Osim toga, ovaj zakon propisuje da se u rešenje i pečat unosi oblast i uža specijalnost veštaka, što ne sme biti rezultat proizvoljnosti veštaka ili ministra, već se mora unapred utvrditi listom. Iz tog razloga predlažem Vladi da prihvati ovaj amandman SNS.

Hvala, gospodine Maksimoviću.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.