Gospodine Jojiću, molim vas da povežete stečaje "Agroživa" sa amandmanom člana 10. Isto tako vas molim da predmete koji su uopšte u toku ili bili, nisu predmet raspravljanja u plenumu Narodne skupštine. Hvala na razumevanju.

Gospodine Novakoviću, ovde se radi o veštacima koji veštače u ovom predmetu kao oštećeni. Ovo je predmet zakona. Vi ste advokat i znate šta znači ako oštećeni treba da veštači u jednom predmetu, kao što je to slučaj u "Agroživu", pre svega u ovoj kompaniji.
Da stvar bude grđa, gospodine Novakoviću, čovek koji nikada nije imao nikakav poslovni odnos sa ovom firmom, Žilović i "Žilović" d.o.o. iz Beograda uspostavlja poslovnu saradnju, a istovremeno postaje pomoćnik stečajnog upravnika i direktora u ovoj firmi. Ta firma sada ima štetu preko 100 miliona evra, a poverioci su oštećeni, oštećeni radnici, imovina razgrabljena i zbog toga ukazujem, ovo će biti predmet i sudski i policijski, jer se radi o velikoj vrednosti, gde je trebalo uništiti "Agroživ" i na taj način omogućiti drugima da preuzmu tržište.
Gospođa ministar dobro zna o ovom predmetu šta se sve događalo i šta se događa, ali su oštećeni poverioci zahvaljujući veštaku, koji iz Novog Sada jedan zavod veštači, koji je privatna firma, a ujedno kao oštećeni u tom predmetu.
Zbog toga ovo, gospodine Novakoviću, ovo povezujem i tvrdim da je cilj ovog krivičnog postupka bio da se uništi "Agroživ", da se uključe veštaci koji će da veštače onako kako to nekome odgovara, da stečajni upravnik i tim kojim rukovodi restrukturiranjem ne dozvoljava da se imovina registruje, da se čuva ta imovina i da uđe u masu kapitala "Agroživa".
Što se tiče veštaka, vama je dobro poznato, gospodine Novakoviću, zato što ste godinama imali prilike da veštačite saobraćajne nezgode, videli ste šta se događalo. Za veštaka se određuje čovek koji nije ni video predmet, u nepostojećem događaju. Nije ni bilo ni saobraćajne nezgode, a on veštači, daje nalaz. Mislim da su neki odgovarali u tom pravcu. O tome je govorio gospodin Čikiriz, a najbolje o ulozi veštaka vam je predočio gospodin Krasić, kada je govorio kakve sve veštake smo imali i u Hagu, a imamo ih i ovde.
Reorganizacija i revizija veštaka u Srbiji je nužna. Dobro je da ste odlučili posle 23 godine da ovo stavite na dnevni red i da se jedan zakon donese. Ali, sećam se kada sam bio u Ministarstvu pravde, samo je neko ako je poznavao nekoga iz ministarstva ili administracije, on je postao sudski veštak.
Još nešto što je jako bitno, a to je da iz iste institucije podnosi se krivična prijava, recimo iz MUP-a, podnosi se krivična prijava za ubistvo. Iz MUP-a veštači balističar kao veštak. Iz MUP-a lekari i medicinski stručnjaci veštače ubistva i teške telesne povrede.
Znate da SUP jeste taj koji podnosi krivične prijave i ni u kom slučaju, imao sam to u praksi, veštak je ostao tvrdoglav do kraja, kako piše u krivičnoj prijavi, tako piše gotovo u njegovom nalazu. Mislim da ako neka institucija podnosi krivičnu prijavu, iz te institucije ne može da se brani krivična prijava kroz nalaz.
Ako možete, smognite snage, eliminišite vezu i tu spregu advokata pojedinih i pojedinih veštaka. Ukinite monopol veštaka. Ima časnih veštaka, ali ima pojedinaca koji su u takvoj sprezi, uspostavili su monopol između advokature i određenih veštaka.
U ovoj oblasti mislim da je potrebno jednu instituciju formirati i precizne kriterijume, ali u tu instituciju treba da uđu i advokati, jer advokatura je deo pravnog sistema, ali i kod izrade zakona i kod učešća advokata u pojedinim institucijama zaista primećujem da je advokatura zapostavljena.
U Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Americi, advokatura predstavlja bazu izbora sudija i tužilaca. Zbog toga predlažem da bi trebalo posebnim rešenjem, i to da bude u nadležnosti Ministarstva pravde, obavezati sudove, od osnovnog do Vrhovnog kasacionog suda, da o uočenim nedostacima u radu sudskih veštaka obaveštavaju jedno nezavisno telo koje ćete vi moći da formirate, ali da se donese i jedan zakon koji treba da uredi ovu oblast šire.
Jeste ovo za početak, ovaj predlog zakona takav kakav jeste, ali vi imate mogućnosti da se zaista u narednom periodu pripremi jedan dobar zakon, ali bih vam savetovao da koristite uporedno-pravnu analizu i uporedno-pravnu praksu, da eliminišete sve nepravilnosti i nezakonitosti kod veštačenja, kao što je slučaj u Agroživu. Ovo govorim u interesu poverilaca i građana i radnika koji su oštećeni tamo. Hvala vam.

Hvala vama. Jedanaest minuta je iskorišćeno.
Na član 10 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Milan Dimitrijević i Jovan Palalić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Po ovom amandmanu ili po svim mogućim amandmanima? Po ovom ne možete dobiti reč, jer nema amandmana, pošto je postao sastavni deo, ali imate vreme poslaničke grupe.
Izvolite, imate reč. Gospodin Milan Dimitrijević.

Meni ostaje da se zahvalim gospođi ministarki na prihvatanju ovog amandmana, ali se nama čini da bi prosto ovi članovi 9. i 10. trebalo da bude jedno posebno poglavlje zakona i da bi to poglavlje zakona trebalo da nosi naziv "Institucije za sudska veštačenja", jer bi time možda otvorili mogućnost da ovaj zakon bude više dorečen, odnosno da bi bio potpuno jasan. Navešću vam jedan zakon koji je skroz precizan i jasan, zbog čega mi imamo ovakav stav.
Dakle, instituciju za sudsko veštačenje može osnovati ili ukinuti ministar pravde ili drugi ministar u dogovoru sa njim. Institucija za sudsko veštačenje je budžetski organ itd. Sada dolazimo do toga da je ovde samo nabrojan državni organ.
Mi smo intervenisali, u smislu da je tu izostavljen i Gradski zavod, koji je osnovan za ta sudska veštačenja, ali vam skrećemo pažnju i verovatno ćete vi ući, vrlo skoro, u promene, odnosno u izmene i dopune ovog zakona, da imate na umu da ovo treba da bude poseban deo zakona, koji treba da ima nekoliko članova, gde će do tančina da se izartikuliše i institucija za sudsko veštačenje svede na jedan pravi način, da bude potpuno objašnjena ovim zakonom.
Uzmite zakon iz EU ili nekih zemalja članica EU, pa ćete videti šta podrazumeva institucija sudskog veštačenja, šta mora da radi taj sudski veštak koji je delegiran ispred te institucije, ko mora da stoji iza njega, ko mora da potpiše to veštačenje, da takva institucija ne može da se bavi nekom drugom delatnošću itd. Takav zakon bi bio kompletan zakon i bio bi daleko bolji i precizniji.

Iskorišćeno dva minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Molim vas, po amandmanu može da se javi narodni poslanik i to nije sporno. Kada amandmana nema, na osnovu čega onda tražite reč? Ne razumem o čemu raspravljamo.
Čitam amandman na član 12. Naravno da ćete dobiti reč po redosledu kako ste se javili. Pre svega reč će dobiti gospođa Jorgovanka Tabaković, jer je u pitanju amandman koji je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Izvolite, gospođo Tabaković.

Moja diskusija neće izgubiti na svojoj predmetnosti, iako sam se javila povodom prethodnog slučaja.
Mislim da ne tumačite dovoljno jasno Poslovnik, a povodom priče o sudskim veštacima, gde vas upozoravam da ne možete raspravu o amandmanima mešati sa odlučivanjem o amandmanima.
Koristim vreme svoje poslaničke grupe da govorim o tome. Član 143. postojećeg poslovnika u stavu 4. kaže – svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju od dva minuta, s tim da vreme trajanja pretresa itd. ne može biti duže. Znači, nebitno od toga, mi ne znamo da li će on postati ili je postao, ili je usvojen, i ako znamo, to nije važno. Želimo da javnost upoznamo sa sadržinom, ovog puta dobrom i prihvatljivom, koju smo izneli, predlagač prihvatio, usvojio itd.
Vi mešate ovo sa članom 151. gde u stavu 3. piše – amandmani koje je usvojio, podneo predlagač, a prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmane koje je prihvatio predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.
Nemojte mešati član 151. i odlučivanje i naše pravo da o tome raspravljamo, kao što i u ostalim zakonima, evo prethodni, gde je Vlada usvojila amandman na član 28. Zakona o obrazovanju, ne daje meni voljom ministra dato pravo na raspravu, nego mi je ovom knjigom, koja još uvek nije izmenjena, dozvoljeno da o tome govorim.
Prosto vas molim da zadržimo ispravno tumačenje ove knjige po kojoj radimo. Amandman na član 12. će, po pravu da koristimo vreme poslaničke grupe, obrazložiti moj kolega Zoran Antić.

Hvala. Iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Dobro. Pošto je rastumačeno da postoji mogućnost u okviru vremena poslaničke grupe da se iskoristi to vreme i da se iznose stavovi povodom aktuelnog, i prethodnih i ovih novih amandmana.
O čemu se radi? Mislim da ovaj zakon uopšte ne treba da reguliše ovu situaciju iz člana 10. Kaže - veštačenje mogu obavljati i državni organi. Znate, pre nekoliko dana imali smo ovde jednu raspravu, pa sam pokušavao nekima da objasnim šta su sve državni organi. Oni su ostali u ubeđenju da su u upravu, međutim, kasnije su reterirali, pa su shvatili da reč "državni organi" ima svoje uže i šire značenje.
Postoje neka specifična veštačenja. Teško da može fizičko lice kao pojedinac da obavi balističko veštačenje, jer to ipak treba da radi odgovarajući institut. Postoji i niz drugih vrlo specifičnih veštačenja koja, jednostavno, fizička lica nisu u mogućnosti, naprosto, ne raspolažu tehničkom opremom, mernim uređajima itd. Ali, to je onda ona kategorija – pravna lica.
Kada se kaže da se veštačenjem mogu baviti državni organi, onda je to široka formulacija. Slažem se u pogledu instituta, ustanova, javnih institucija, to je u redu, ali, molim vas, onda to treba pravilno i nazvati – institut za sudsku medicinu, to je šire posmatrano nešto u okviru državnog organa, ali nije u užem smislu reči državni organ. O tome se radi.
E sad da vam kažem kako to u praksi može loše da izgleda. Opet ću da uzmem jedan međunarodni primer, gospođo Malović. Vi niste pratili to, pošto vas to ne interesuje, vi ste u nekim drugim vodama, ali da ste pratili suđenje Vojislavu Šešelju, imali biste prilike da vidite jednog sudskog veštaka – Rejno Tunens, belgijski oficir, zaposlen u tužilaštvu Haškog tribunala, učestvovao u saslušavanju, pripremama razgovora sa svedocima tužilaštva.
Pojavio se kao vojni ekspert, svedok veštak u Haškom tribunalu, koji pledira da bude vrhunska institucija međunarodne pravde. Vi sada imate na strani sudskog veštaka jedinstvo tužilačke strane i nečega što treba biti nepristrasno, objektivno, da struka dolazi do izražaja. Kada ga je izrešetao Vojislav Šešelj, ispostavilo se da nije znao kako izgleda puška, taj čuveni veštak vojne struke.
Šta možemo da naučimo iz tog primera? Možemo samo da naučimo šta ne smemo da radimo nikako u našem pravosudnom sistemu.
Malopre je gospodin Spasojević uzeo vrlo dobar primer – policija podnosi krivičnu prijavu, ali istovremeno dostavlja nešto što bi moralo da bude nepristrasno, objektivno itd. Kada su u pitanju krivice uzmite situaciju pošto istraga prelazi u tužilaštvo, na šta će to da liči? Šta će tu sve da se dešava?
Radi javnosti moram da kažem da ste u članu 7. rekli da dokaz za stručno znanje i praktično iskustvo je potvrda o učešću na savetovanjima u organizacijama stručnih udruženja. Potvrda o učešću na savetovanjima, to je moglo da donese i kotizaciju, platio čovek letovanje u Budvi, tamo mu držali dva dana predavanje, pre podne švedski sto, 15 minuta popiju kafu, vide predavača i onda odu na plažu.
Dobio je potvrdu jer je platio pansion, možda čak u hotelu Brane Mićunovića, gde je i ministar skoro odseo. To će kod vas da bude dokaz o stručnosti. Ili, kaže – da je objavio naučne i stručne radove. Objasnite mi građevinskog inženjera, veštaka, koji je to naučni i stručni rad on bio u prilici da objavi? Da je arhitekta i da je dobio neku nagradu u Beogradu za arhitektonski poduhvat, arhitektonsko rešenje itd, pa da to nešto i shvatite, ali to nije garancija da će znati da radi posao veštaka.
Jednostavno, papir trpi sve i svašta. Trpajte to tu, kao što i sada za dokaz stručnosti napredovanja jeste pohađao kurs, učestvovao na seminaru, znao da prati seminar na engleskom jeziku, nije mu bio potreban prevodilac itd. Zašto devalvirate nešto što je tradicionalno struka i profesija? Zar je potrebna tolika devalvacija da biste progurali nešto. Siguran sam da ćete da progurate nešto, jer je iskustvo nešto na šta čovek mora da se poziva. Šta god ste uradili nije zaživelo.
Najnovija stvar, sudeći po novinama, verovatno su ovi iz zemunskog klana ubili i Krcuna. Toliko daleko ste otišli. Verovatno je Krcun prva žrtva zemunskog klana. A možda su se muvali oko Ljubljane u maju 1980. godine, pa je i Tito verovatno njihova žrtva.
Toliko to daleko ide. To kada uvate novinari, pa slobodnomisleći, slobodoumni intelektualci, pa kada krenu da razvaljuju te stvari, to postaje tako degutantno. Dao sam vam jedan primer. Vaši miljenici, veliki stručnjaci iz neke oblasti posvađaše se pred televizijskim kamerama, te da li je bilo dva metka, te treći metak, te animacije, te kompjuterske obrade. Šta sve nije tamo bilo?
Ljudi su se prosto zgražavali šta se to dešava, a svi nastupaju kao sudski veštaci. Verovatno na stotine predmeta u kojima su radili i od njihovog stručnog mišljenja je zavisilo sve i svašta, i nisu želele sudije pored takvih autoriteta da dovode u pitanje kredibilitet, pouzdanost i utvrđeno činjenično stanje, jer, po pravilu, veštak je pomoćno dokazno sredstvo koje koristi sud.
Dokazno sredstvo? Dokazno sredstvo je svedok. Dokazno sredstvo je i ovaj papir. Dokazno sredstvo je i veštak. Od njega napravismo sada potvrdu da je učestvovao na seminaru na Zlatiboru itd. Onda kaže – potvrde stručnih udruženja, naučnih i drugih institucija.
Pre nekoliko meseci beše neka emisija. Učestvovali su ovi iz lekarske komore. Računalo se to je sada elita, to su lekari. Oni samo što se pred Oljom Kovačević ne poklaše, sa jako suprotstavljenim interesima. Da li su to suprotstavljeni stručni interesi ili nešto drugo? Verovatno nešto drugo.
Znate, mora neki autoritet da se napravi, ali autoritet u koji ćemo da verujemo, autoritet koji izvire iz nečega što stvarno ima specifičnu težinu.
Malopre sam pričao šta je to sve potrebno da bismo imali poverenja, da bi verovali. Doduše, Srđan Spasojević dade dobar predlog – kada završite izvršenje, onda naplatite sve sudske troškove. Sudski troškovi su nešto da se evidentira predmet, a ne izvor prihoda države, jer bez toga država ne bi mogla da opstane, bez sudskih taksi.
Ne, završite ceo sudski postupak, pa tek onda naplatite od onoga ko treba da plati, a ne da akontativno da uzmete lovu, pa blokirano. Ako nije blokirano u sudu, onda je blokirano u Kragujevcu, ako nije blokirano u Kragujevcu, onda nema tekućeg računa mesne zajednice sa kog treba da se skine.
Nema odakle da se izvrši naplata potraživanja. Ili, što reče onaj iz Aranđelovca, kaže – za prekoračenje preko nekih čekova, život naterao da ljudi moraju da troše pare bez pokrića, 56% kamata na godišnjem nivou. Sada mi kažite u sudskom postupku šta će da veštači stručnjak ekonomske struke? Da li je pravilno zelenašku kamatu primenila banka? Za to mu ne treba veštak. Da li je moguća ta kamatna stopa? Sve je danas moguće kod nas, te i te zelenaške kamatne stope.
Znam jedan predmet gde su veštačili koliko je koštala marka zvanično, pa onda koliko je koštala marka nezvanično, pa su dinare pretvarali u marke zvanične, pa u marke nezvanične, pa su onda vraćali na dvehiljade ne znam ni koju godinu, koliko bi to sada bilo u dinarima. Čista virtuelnost.
Ko je definisao zadatak veštaku? Istražni sudija. Kako mu koji zadatak definiše, on to čovek uradi, sudija pogleda, tužilac kaže – to mi se ne uklapa u koncepciju optužnice, ajde sada neko novo veštačenje, a protivna strana i ne zna da postoji veštačenje, znate li to, niti se poziva osumnjičeni, niti njegov branilac. Ništa, ništa. Završavaju posao. Kako? Kako njima odgovara, 16 veštačenja. Na kraju će to iz budžeta da država plati veštacima itd.
Kao što kada odete u sud tačno se zna ko će biti branilac po službenoj dužnosti. Tačno se zna ko je advokat. U Nišu je neki Ćirić, u drugim mestima je neki drugi. Tako vam je isto i za veštake. Jedino ako hoćemo da namignemo, pa da kažemo – e, nije tako.
Znate šta, možemo mi da namigujemo ovde do mile volje, možemo da bacimo ruku da se dogovorimo sve, ali šta to vredi kada sve to što se dogovorimo ovde kobajagi ne važi na ulici, ne važi kod ovih zgrada sa velikim satom koje nazivaju sud. U hodnicima ne važi. Ne važi u životu.
Pošto ne važi u životu, zašto pišemo neki zakon koji ne može da se primeni ili će nakaradno da se primeni? Kažite mi jedan instrument kojim ćete da sprečite zloupotrebe u ovoj oblasti? Nema ga taj član ovde. Takav član ne postoji.
Biće neko postavljen, biće neko razrešen, zavisi od ministra. Ima nekih uslova ovde. Ma, pustite te uslove, zavisi od ministra, možda od Homena još više, pošto on vodi Ministarstvo. O čemu pričamo? Proknjižili smo još jednu oblast. Imamo lepe zakone, imamo proevropske, imamo idealne zakone. Sve je dobro, al' nam nešto ne ide. Nikako nam ne ide.
I, fala bogu, neko se dosetio, Krcun je 15 minuta pre roka stradao – verovatno je kriv zemunski klin. Ajde, molim vas, sada trpajte sve nerešene predmete na zemunski klan, a ono što vam preostane – na Šarića.
A gde je odgovor za milijardu i 350 miliona opranih kroz platni promet Srbije? Jeste li razmišljali o tome? To priča Dačić, to priča predsednik Vlade, to priča predsednik Republike. Kako se opraše milijardu i 350 miliona i da se ne zna ko je to uradio, a sve je moralo da prođe preko državnih organa. Zašto? Jer su oni kontrolisali banke i sve ove druge institucije. Sutra ćemo da vidimo, verovatno će Jelašić da bude prva i jedina žrtva te velike afere.
Imamo zakon, hvala bogu, sve smo rešili, ali – nešto ne funkcioniše. Doduše, odavno nije ni padala kiša.

Iskorišćeno je 13 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se SNS tiče, ova procedura koja se odnosi na zahtev za imenovanje, pa i brisanje iz registra sudskih veštaka, poprilično je problematična, poprilično je nedorečena i mi smo u toj oblasti podneli par amandmana.
Osnovni cilj je da se ova diskreciona prava, koja na neki način, kroz ove članove dobija ministar, smanje na neku minimalno moguću meru i ujedno predstavlja i neki politički stav SNS, znači da se diskreciona prava svih nivoa vlasti, svih institucija, svedu na najmanju moguću meru i mi jako često podnosimo amandmane kada je u pitanju ovakva tematika.
Konkretno, u članu 12. imamo zahtev za imenovanje. Na osnovu tog zahteva, naravno, kandidat za sudskog veštaka mora da dostavi neku dokumentaciju, ali se ne ostavlja mogućnost da kroz neku dopunu tog zahteva, eventualno kroz neku dodatnu dokumentaciju, dođe do toga da Ministarstvo izda rešenje o imenovanju, već ukoliko ta dokumentacija po mišljenju Ministarstva nije dovoljna, dolazimo u situaciju da se odbija zahtev i da se kandidat za veštaka, budući sudski veštak, upućuje na neki upravni postupak.
Ti upravni postupci u našoj zemlji traju često jako dugo. U suštini su i nepotrebni i sve je to bilo moguće u ovom konkretnom slučaju rešiti i kroz usvajanje ovog amandmana. Taj amandman zahteva od Ministarstva da obavesti kandidata za sudskog veštaka da mu je dokumentacija nepotpuna, da na osnovu nekih 15 dana, koje smo u predlogu amandmana dali, Ministarstvo reaguje i da nakon toga kandidat izvrši dopunu te svoje dokumentacije, čime bi se izbeglo nepotrebno zadržavanje.
Time bismo došli u situaciju da bude ravnopravan i sa eventualno ostalim kandidatima za sudske veštaka i da ministar samovoljno odlučuje o tome da li on može ili ne može da ispunjava zahteve kada je u pitanju član 12.
Žao mi je što nije bilo dovoljno razumevanja. Mislim da je amandman poprilično jasan, dobronameran i da bi bitno popravio prava budućih kandidata za sudske veštake. Hvala.