Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja, naravno, u svojim rukama ponovo imam Ustav Republike Srbije. Član 112. Ustava jasno definiše nadležnosti predsednika Republike i mi, kao poslanici Demokratske stranke, nikada nećemo doneti nijedan zakon koji zadire u Ustav Republike Srbije, kojim se krši Ustav Republike Srbije, koji se kosi s onim što piše u Ustavu Republike Srbije.
U Ustavu Republike Srbije o predsedniku Republike i njegovim nadležnostima kaže se sledeće. Član 1 - predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Član 2 – ukazom proglašava zakone u skladu s Ustavom. Član 3 - predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Član 4 - predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija u skladu s Ustavom i zakonom.
Ja sada mogu i dalje da čitam članove Ustava, ali ne želim da uzimam vreme poslaničke grupe. Smatram da moje kolege poslanici iz nekih opozicionih stranaka možda imaju kompleks u činjenici da nisu u stanju da pobede na predsedničkim izborima. Možda imaju problem što nastupaju svim srcem, a onda ovde lepo ustanu i pruže ruku pobedniku na predsedničkim izborima.
Nemojte okrivljavati Demokratsku stranku zato što vas pobeđuje na predsedničkim izborima. Nemojte okrivljivati Borisa Tadića zato što vas je pobedio na predsedničkim izborima. Nemojte da okrivljujete ni narod, narod promeniti ne možete. Probajte možda malo da promenite sebe i da razloge svojih poraza potražite u sebi samima, a ne u građanima Srbije, ne da razloge za svoje poraze tražite u teškim okolnostima u kojima se izbori održavaju.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, mi smo podneli amandman na član 19, gde smo predložili da se stav 1. menja i da umesto reči "predsednika Republike" stoji "odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije", a da se u stavu 2. reč "šest" menja rečju "pet".
Moram da kažem da se potpuno slažem s kolegama koji su izneli mišljenje i stavove da predsednik Republike ne treba da predlaže guvernera Narodne banke Srbije. U dosadašnjem zakonu to je činio skupštinski odbor nadležan za poslove finansija.
Pročitaću obrazloženje Vlade za Predlog ovog zakona: ''Osnovni ciljevi donošenja ovog zakona su jačanje položaja centralne banke Republike Srbije, pre svega njene nezavisnosti i samostalnosti...'' Pošto su osnovni ciljevi nezavisnost i samostalnost Narodne banke, zaista ne vidim razlog da se zakon menja u smislu da, umesto skupštinskog Odbora za finansije, guvernera predlaže predsednik Republike.
Imamo predsednika Republike koji se, osim poslova koje treba da obavlja po funkciji predsednika Republike, vrlo često pojavljuje u ulozi predsednika Vlade, u ulozi barem polovine ministara, i spoljnih poslova i unutrašnjih poslova, i nalazi se na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu... Možda ste izostavili da u ovom predlogu zakona predvidite i neki nacionalni savet za monetarnu politiku, na čijem čelu bi bio predsednik države, pošto je od nadležnosti još to ostalo, pa da i to ima i da se tako i ponaša.
Mislim da je ovo potpuno neprihvatljivo. Logično je da to čini skupštinski Odbor za finansije, kao i do sada. Stiče se utisak da su se izmene i dopune ovog zakona pravile, u suštini, isključivo zbog ovoga, pošto imamo izbor guvernera, a ovo ostalo je moglo da se napiše za tri ili šest meseci. Cilj je bio da predsednik Republike dobije tu vrstu ovlašćenja, da predlaže novog guvernera Narodne banke.
U drugom delu ovog amandmana predložili smo da mandat guvernera ostane pet godina, kao što je bio i do sada, da se ne povećava na šest godina. Mislim da je to sasvim dovoljan period, duži je nego mandat jedne vlade ili skupštine, ali o tome ću govoriti kod narednih amandmana, pošto imam još dva amandmana slične sadržine, kada su u pitanju viceguverneri i ostali funkcioneri Narodne banke.
Još jednom vas pozivam i apelujem da zaista prihvatite ovaj amandman, jer je potpuno neprirodno da predsednik države predlaže guvernera.

Iskorišćeno je 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću pokazati Ustav i ovog puta zamoliti sve kolege da pročitaju član 112, u kojem stoje nadležnosti predsednika Republike. Malopre sam to citirao, pa možda nema potrebe da baš svakome ponavljam ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Pisan je ćirilicom, nema mnogo strana i nije ga teško pročitati.
S druge strane, ako ovu raspravu o izboru guvernera i način izbora guvernera neko pokušava da svede na raspravu o ustavnim ovlašćenjima predsednika Republike, to opet više govori o njemu nego o onima koji su ovaj zakon predložili i onima koji ova zakonska rešenja u parlamentu brane.
Dakle, predsednik Republike treba da bude član Saveta za nacionalnu bezbednost, i to predsednik Republike Srbije. Možda neko smatra da predsednik neke druge republike treba da bude član tog saveta. Predsednik Republike ne treba da se dopisuje sa stranim ambasadorima i da ih pita gde su granice Srbije u izbornoj kampanji, već treba da, na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja, prima akreditivna i opozivna pisma od stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, ali ne vidim nikakav problem da predsednik Republike predloži i čoveka koji će biti i guverner Narodne banke.
DS kada donosi zakone, te zakone ne donosi sa pozicije vlasti i moći. Mi pretpostavljamo da će se nekada u ovoj zemlji neko drugi kandidovati za predsednika Republike, pobediti, pa će on moći da koristi ova zakonska akta i ovlašćenja. Pretpostavljamo da će se neki zakoni primenjivati i kada DS bude u opoziciji. Ja sam se, kao jedan od osnivača ''Otpora'', zalagao da vlast u svakoj zemlji bude promenljiva kategorija. Vlast jednom nije data za svagda svakome. Upravljanje ovom zemljom, takođe, nije dato jednom za svagda. I, kažem, zajedno sa svojim kolegama poslanicima, izglasavam ove zakone u uverenju da će biti primenljivi i kada mi budemo opozicija i kada nam građani ponovo ukažu poverenje da budemo vlast.
Znači, ovde se zakoni ne donose s aspekta jedne stranke koja je na vlasti, jer mi Srbiju jednako doživljavamo kao svoju zemlju, kao svoju otadžbinu, kao svoju republiku, bilo da smo na vlasti, bilo da smo u opoziciji. Dobro bi bilo da i opozicija na takav način razmišlja i da daje zaista konstruktivne predloge, a ne da daje kritike gde toj kritici nema mesta. Dakle, još jedanput, izađite na izbore, pobedite Borisa Tadića u predsedničkoj trci i imaćete priliku da uradite ono što vam daje Ustav kao njegova ovlašćenja. Zahvaljujem.

Tri minuta i pet sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju i upućujem vas na amandman koji je trenutno u pretresu.
Sada vas upozoravam, narodni poslaniče, da se ponašate u skladu s odredbama Poslovnika Narodne skupštine, da ne komunicirate nepristojnim gestovima i da pogledate sadržaj amandmana koji je trenutno u pretresu. Nakon toga, ako smatrate da je Poslovnik prekršen u bilo kom delu, imate prava, na osnovu člana 100, da tražite reč i govorite o povredi Poslovnika. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Zaista sam, kada sam obrazlagao amandman koji sam podneo, pričao o amandmanu i izneo politički stav Demokratske stranke Srbije, kojoj pripadam. Nijednog trenutka nisam raspravu svodio na ovlašćenja predsednika Republike, nego sam izneo svoj politički stav, odnosno stav svoje političke stranke. Nadam se da gospodin Milivojević nema ništa protiv da imamo svoj stav.
On ima suprotan stav i ja to ne osporavam. Sigurno je da će se nekad neko kandidovati na izborima za predsednika, da će pobediti i da Boris Tadić neće biti predsednik narednih 50 godina, ali smo mi protiv toga da bilo koji predsednik sutra, bilo ko da bude predsednik države, predlaže guvernera Narodne banke, jer mislimo da je prirodnije i normalno da to čini skupštinski odbor nadležan za poslove finansija.
Ustav sam, naravno, pročitao. Predsednik ima ovlašćenja u skladu s Ustavom i zakonima, a vi upravo menjate zakon da biste dali mogućnost predsedniku da predlaže guvernera. Zaista ne vidim potrebu. Šta je razlog? Vladajuća većina ima većinu i u Odboru za finansije, ali mislim da je, zbog ugleda i dostojanstva samog ovog doma, logično da to čini skupštinski Odbor za finansije.

Minut i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. NBS je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Radojko Obradović, Miroslav Petković i Miloš Radulović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Pre nego što kažem nešto o ovom amandmanu, pročitao bih član 112. Ustava, gde se precizira nadležnost predsednika Republike. Tačka 4 – predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Činjenica je da danas imamo predlog zakona, da ovaj zakon tek treba da usvojimo, pa tek posle toga da se taj zakon primenjuje. Zakon može da ima dvojako rešenje - ovo koje je predložio gospodin Arsen Đurić, a moguće je i da ima ovo drugo rešenje, s tim što je u interesu građana Srbije da bude rešenje koje je dao DSS, i mi smo se samo time i vodili.
Pročitao bih i član 95. Ustava, gde se kaže – NBS je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. NBS rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština. O NBS donosi se zakon.
Upravo i ovo ide u prilog onome što sam rekao. Još nismo doneli zakon. Ponavljam još jednom da je sa stanovišta poslanika DSS mnogo bolje rešenje da taj zakon ima odredbu kojom se guverner Narodne banke predlaže od strane Odbora za finansije.
Sada nešto da kažem o ovom amandmanu. DSS je bio siguran da vi niste spremni da prihvatite ovaj amandman koji je obrazlagao gospodin Đurić. DSS je išao s intervencijom da poboljšamo predloženo rešenje i nadamo se da ćete, gospodine Jelašiću, prihvatiti amandman koji se, pre svega, odnosi na to da Narodna skupština Republike Srbije daje predlog za kandidata za guvernera Narodne banke.
Gospodine Jelašiću, mislim da to ima opravdanja, pre svega jer je i ovaj član 19. posebna novina, koji predviđa drugačiji način kandidovanja za guvernera. Ponavljam još jednom, imali smo do sada odredbu da to čini Odbor za finansije. Sada to čini predsednik Republike Srbije, po predlogu ovog zakona, a vreme će da pokaže ko je bio u pravu.
Interesantno je da smo dobili mišljenje o predloženim amandmanima od Vlade, Narodne banke Srbije, da imamo izlaganje jednog poslanika iz vladajuće većine koji je tražio da ovde imamo i mišljenje Odbora za finansije, odnosno da Odbor za finansije vodi raspravu o predloženim rešenjima i da dobijemo odgovor od Odbora za finansije o amandmanima.
Mene iznenađuje da mi nemamo ovde mišljenje predsednika Vlade o amandmanima. Ako ste već hteli da idete na bolje rešenje i ako idete ka rešenju u duhu demokratije, zašto onda niste išli da pojačate funkciju guvernera Narodne banke Srbije? Ako vam je cilj da ojačate funkciju guvernera, zašto guverner ne podnosi svoj program Narodnoj skupštini, koja ga bira? Kandidat za guvernera, gospodine Jelašiću, treba da izađe i predstavi svoj program, tim pre što je u ovom trenutku, kada ste podneli ostavku, ostalo nedorečeno zašto ste to učinili.
Imali smo veliki broj partijskih funkcionera koji su izjavljivali - postoji više kandidata za guvernera, mi sa njima razgovaramo, čekamo da nam predstave svoj program, pa ćemo izaći sa svojim kandidatom. Ako hoćemo da guverner bude nezavisan, onda valjda taj kandidat treba svoj program da predstavi Narodnoj skupštini, a ne svojim partnerskim funkcionerima. Jer, upravo je Narodna skupština mesto koje odlučuje o vrlo bitnim pitanjima, o svim pitanjima koji se, u stvari, tiču građana Srbije.
Predložili smo amandman da guverner predloži svoj program Narodnoj skupštini, da je to najbolje rešenje, da je to programska stvar i, ako je programska stvar, onda će poslanici glasati za njega ako je to dobar program, a ako je loš, normalno je i odgovornost je svih nas poslanika ovde, da ne prihvatimo kandidaturu tog kandidata za guvernera.
Još nešto, ono što sve nas čudi je hitnost kojom ste izašli ovde u Narodnoj skupštini sa predlogom ovog zakona. Da je bilo imalo morala, trebalo je da se sačeka da Skupština bira guvernera, pa da guverner ovde predloži novi zakon, a Skupština da odlučuje o predlogu tog zakona. Mi već dugo vremena, zahvaljujući volji nekoga, a predsednik Vlade ga je manje-više imenovao, imamo čoveka koji istupa kao guverner Narodne banke Srbije. To je gospodin Dejan Šoškić. Mene iznenađuje, gospodine Jelašiću, da ste vi prihvatili takav scenario i da ste uopšte došli ovde u Narodnu skupštinu da branite ovaj zakon. Hvala.

Četiri minuta i 50 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na osnovu člana 27, dajem Narodnoj skupštini i u popodnevnom delu sednice obaveštenje koje sam dala u prepodnevnom delu.
Vlada Republike Srbije je načinila grešku šaljući izveštaj narodnim poslanicima o tome da amandmane prihvata ili odbija. Naglasila sam da to piše u sinopsisu, koji imaju pred sobom predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, a na osnovu izveštaja koji je Vlada poslala, i da ja to neću čitati, jer je to greška, neprihvatljiva za stenogram sednice Narodne skupštine.
Vlada može da prihvata ili odbija amandmane samo na predloge akata kojima je Vlada predlagač, i ni na jedan drugi akt. Kada je bilo ko drugi od Ustavom propisanih predlagača zakonskih predloga, drugih propisa, amandmana ili akata u pitanju, Vlada može da šalje izveštaj u kojem je sadržano mišljenje Vlade o tome da li Vlada smatra da neki amandmani ili zakonski predlozi u celosti treba da se prihvate ili da se odbiju.
Greške skupštinske službe u ovom slučaju nema, pošto skupštinske službe ne mogu da menjaju samostalno i na svoju inicijativu izveštaj Vlade. Ono što je u međuvremenu učinjeno, jeste da sam poslala dopis Generalnom sekretarijatu Vlade i predsedniku Vlade, u kojem ih upozoravam da to više ne čine i da se, kada nam šalju izveštaj o amandmanima, reči "prihvata" ili "odbija" odnose isključivo na amandmane kojima je predlagač Vlada.
O statusu i ulozi Odbora za finansije takođe sam dala obaveštenje. Dakle, član 51. i član 52. Poslovnika Narodne skupštine definišu nadležnosti Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, i on je nadležan za NBS. Taj odbor nije održan i zbog toga nemamo izveštaj Odbora. Odbor za finansije, po definicijama nadležnosti iz Poslovnika Narodne skupštine, član 52, nije nadležan za NBS.
I drugi put se izvinjavam narodnim poslanicima što su dobili izveštaj Vlade koji nije u skladu s procedurom. Nadam se da se to više neće ponoviti.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.